Šta bi bilo kada bi od albuma grupe Iron Maiden napravili fudbalsku postavu?
Znamo svi da Mejdeni vole fudbal. Znamo da je West Ham njihov klub, ako gledamo Premijer ligu. Ko je ikad zavirio u booklet albuma Virtual XI video je tadašnju postavu Mejdena u dresovima i na terenu sa najvećim zvezdama engleskog fudala 90-ih.
Sve u svemu veza između ovog engleskog heavy metal benda i fudbala je jaka. Stoga smo i odlučili da se malo pozabavimo pravljenjem postave - od samih albuma grupe Iron Maiden. Ima ih više nego dovoljno, pa da krenemo!
Za početak, izabrali smo formaciju 4-2-3-1.
A u toj formaciji i sledeću postavu:
Među stativama je Book Of Souls - po gabaritu, snazi i visprenosti suvereni čuvar naše mreže. u odlučujućim trenucima pokazuje sigurnost. Gospodar šesanesterca.
U zadnjoj liniji imamo The X Factor i A Matter Of Life And Death - stameni bekovski par koji predstavlja nepremostivi bedem za protivničke napadače. Jaki u duelu i odlični u skok igri, nimalo lošiji tehnički iako po samom gabaritu to može da zavara.
Po bokovima jure Peace Of Mind i No Prayer For The Dying. Jedan levo a drugi desno. Odlično pokrivaju u defanzivi i drže leđa krilima, ali kada treba svojom brzinom i lakoćom učestvuju u napadu. Centaršutevi su im jača strana. Peace je prodorniji dok je No Prayer enigma za protivnike u svakom pogledu.
Defanzivnu veznu linije drže Somewhere In Time i Seventh Son - klasika, odlični u organizaciji ali i neprikosnoveni kada je u pitanju remećenje protivničkog napada. Dva pitbula sa perfektnim tehničkim sposobnostima. Po potrebi mogu i u kreaciji bliže golu. Drže sve konce pod kontrolom.
Krila - na levom krilu ubica protivničkih odbrana Killers. Najbrže levo krilo na svetu sa neverovatnim predispozicijama. Na drugoj strani Powerslave isto toliko ubojit s tim što može igrati i u samoj sredini po potrebi zbog velikih kreativnih sposobnosti.
U samom srcu na AMF poziciji imamo klasičnu desetku, trekvartistu, Brave New World - sva vrsta kreacije zavisi od velemajstorstva ovog albuma!
A u napadu - najbolji golgeter svih vremena Number Of The Beast. Tehnički superioran, fizički dominatan, perfektna skok igra - kombinacija Ronalda Zube i Van Bastena. Buši protivnićke mreže sa lakoćom i koristi sve odbitke u stilu Inzagija.
A tu su naravno i zamene koje možete videti na slici ispod.
Pa, kako vam se čni? Da čujemo kakvu bi ste vi postavu izveli!
Iron Maiden su upravo optrašili svoj najnoviji koncert u Štark Areni na tek otpočeloj Legacy Of The Beast World Tour turneji, i po ko zna koji put osvojili domaću publiku svojim vanserijskim nastupom. Gorela je krcata Arena koja često menja ime i grmeli su fanovi iz gotovo svakog njenog kutka. Po ko zna koji put do sada se pokazalo koliko je ovdašnja publika: 1) željna velikih koncerata 2) da je spremna da pruži više energeije nego neki tamo prosečan evropski grad 3) koliko smo kao zemlja navučeni na englesku verziju rocka i metala. Stoga i ne čudi da nas Mejdeni posećuju više nego redovno, tokom čitave njihove karijere. Koliko puta je to tačno bilo, pokušaćemo da odgovorimo u ovom tekstu, odnosno listi.
Dakle, ovo nije dubinska istorijska analiza svih tih Iron Maiden koncerata. Ovo je više jedna mala dokumentacija koja će poslužiti onim znatiželjnijim fanovima koji su se možda nekada u životu zapitali: "A bre, koliko puta su Maideni svirali kod nas"? Ovo "kod nas" odnosiće se samo na Srbiju, iz prostog razloga jer bi stavljanje gradova iz susednih republika učinilo ovu listu nemogućom za predstaviti u kratkim crtama. Takođe nećemo se baviti ni koncertima bivših članova Mejdena kojih je takođe bilo.
1. Svi Marš Na Ples - Hipodrom 6.septembar 1981.godine
Sve je počelo davne 1981.godine drugog dana velikog muzičkog festivala koji je nosio naziv Svi Marš Na Ples. Na njemu su učestvovali tada veliki domaći bendovi poput Bijelog Dugmeta, Atomskog Skloništa, Divljih Jagoda, a bili su tu i Haustor, Film, Aerdrom pa čak i dva mađarska benda. Ipak ,zvezde večeri bili su Englezi u usponu pod nazivom Iron Maiden, predvođeni pevačem Paul Di'Annom. Ili, možda baš i nije bilo tako...
Celokupan festival ostao je upamćen po katastrofalno lošoj organizaciji. Druga Starog više nije bilo, zemlja je htela da se što pre i što više otvori, ali jednostavno, za to nije bila spremna. Pre svega na snazi su u to vreme bile restrikcije struje, pa su za potrebe festivala iznajmljeni agregati iz Filmskog grada. I to samo dva, a potrebno je bilo najmanje šest. Zbog toga su zvuk i osvetljenje bili očajni. U takvom stanju Iron Maiden u sastavu Steve Harris, Paul Di'Anno, Dave Murray, Adrian Smith i Clive Burr, pristali su da nastupe u 18h kako ne bi doživeli fijasko sa osvetljenjem pa je tako ispalo da su bili predgrupa Bijelom Dugmetu.
Na samom Hipodromu postojale su samo dve česme i toaleti koji su na brzinu sagrađeni, tako da je ceo ugođaj i sa te strane bio katastrofalan jer su se stvarali ogromni redovi. Plus, sve to odigravalo se u biblijskom blatu. Totalni fijasko opisao je i sam Steve Harris: Kada smo stigli, čudilo me je kako nas već nisu uhapsili i bacili u tamnicu! Čuo sam da se to ovde često dešava. Nisam mogao da verujem kada sam video binu – pa to su obične spojene daske! Bina nema krov, pa ako bude kiše, verovatno će sve eksplodirati.
Prvi koncert Iron Maiden-a u Srbiji odnosno Jugoslaviji prošao je tako kako je prošao. Na tadašnjoj Killer World Tour turneji Mejdeni su odsvirali, logično, pesme sa svoja dva jedina albuma u tom trenutku.
Setlista: 1.Sanctuary 2.Purgatory 3.Wratchild 4.Twilight Zone 5.Remember Tomorrow 6.Genghis Khan 7.Killers 8.Another Life 9.Innocent Exile 10.Running Free 11.Murders In The Rue Morgue 12.Phantom Of The Opera 13.Iron Maiden 14.Drifter 15. Prowler
Tri godine kasnije Iron Maiden ponovo dolaze u glavni grad naše zemlje, kako bi promovisali pesme sa svog poslednjeg albuma Powerslave na World Slavery turneji. Za razliku od prethodnog gostovanja domaća publika imala je priliku da prvi put na delu vidi novog pevača grupe Bruce Dickinson-a ali i bubanjara Nicko McBrain-a. Ovoga puta u Beograd nisu došli kao tamo neka strana grupa u usponu. Došli su kao potvrđene svetske heavy metal zvezde sa čak tri nova albuma u svom repertoarskom arsenalu.
Tehnički je koncert bio neuporedivo bolji od prethodnog ali je zbog nenormalne gužve u Hali 1 sajma razbijeno staklo na jednom od zidova ovog zdanja. Interesantno je i to da je publika po prvi put imala prilike da uživo vidi i maskotu Eddie, koji se tada naravno pojavio kao egipatska mumija.
Setlista: 1.Aces High 2. 2 Minutes To Midnight 3.The Trooper 4.Revelations 5.Flight Of Icarus 6.Rime Of The Ancient Mariner 7.Losfers Words 8.Powerslave 9.The Number Of The Beast 10.Halloweed By The Name 11.22 Acacia Avenue 12.Iron Maiden 13.Run To The Hills 14.Running Free 15.Sanctuary
Za ponovni dolazak u glavni grad naše zemlje bio je potreban samo jedan novi album. Mejdeni su na turneji Somewhere On Tour ponovo odlučili da posete Beograd, pa čak i da im to bude prva stanica na toj velikoj turneji. Ovoga puta odlučili su da ispitaju još jedno novo mesto u gradu, Halu Pionir. Mnogo zanimljivih stvari vezano je za ovaj nastup. Album Somewhere In Time izašao je neposredno pre samog koncerta pa publika nije u dovoljnoj meri poznavala pesme sa istog. Znali su samo Wasted Years koja je pobedila na Hitu 202 (što neretko čini i dan danas nažalost). Bend nije aktivno nastupao gotovo godnu dana pre ovog nastupa. U Beograd su došli nešto ranije i Dickinson je posetio mačevalački klub, Pesma Loneliness Of The Long Distance Runner odsvirana je samo tada i nikada više...
Sam koncert bio je tehnički i scenski neuporedivo bolji od prethodnog. Dickinson se nekoliko puta okliznuo na bini. U Pioniru je kažu, bilo šest hiljada ljudi. Bend je od Jugotona dobio zlatne ploče i ostavio nekoliko zanimljivih intervjua. Sve u svemu, ta neka veza između benda i ovdašnje publike bila je uspostavljena. Od blata, preko piramida pa do bine koja podseća na svemirski brod. Ujedno, bio je ovo i poslednji nastup grupe Iron Maiden u zemlji koja se zvala Jugoslavija a poslednji u postavi Dickinson, Harris, Smith, Murray i McBrain.
Setlista: 1.Caught Somewhere In Time 2. Two Minutes To Midnight 3.Loneliness Of The Long Distance Runner 4.Children Of The Damned 5.Stranger In A Stranger Land 6.Wasted Years 7.Rime Of The Ancient Mariner 8.Guitar Solo 9.Sea Of Madness 10.Heaven Can Wait 11.Flight Of Icarus 12.Halloweed By Thy Name 13.Iron Maiden 14.The Number Of The Beast 15.Run To The Hills 16.Running Free 17.Sanctuary
4. Sajam Hala 1 Beograd - 14.mart 2007.godine
Na sledeći dolazak Mejdena u našu zemlju čekalo se, kao što vidite, dvadeset i jednu godinu. Možemo da razglabamo do besvesti zbog čega je to tako bilo. Dve ključne stvari su 1) ratovi i sankcije 2) devedesete su za Mejdene takođe bile turbulentne Ipak, ovaj dolazak desio se tek u drugoj polovini dvehiljaditih iako je možda moglo i dosta ranije. Naboj i iščekivanje porasli su do maksimuma a izrodila se i jedna čitava nova generacija fanova.
Za razliku od nekih prethodnih dolazaka ovoga puta je avionom Mejdena pilotirao niko drugi do Bruce Dickinson. Postoji legenda da mu je naš kontrolor leta u šali rekao da ga neće pustiti da sleti ukoliko bend ne izvede pesmu Wratchild na koncertu. Za poprište svirke, ili bolje rečeno bitke, pošto je tema bila ratna kao i ceo album A Matter Of Life And Death (2006), koji je na njoj promovisan, odabrano je dobro poznato staro mesto na Sajmu. Inače, ovaj koncert bio je deo mini martovske turneje gde je Beograd bukvalno dodat u poslednjem trenutku iz nekoliko mesta u Aziji.
Po prvi put u Srbiji u novom veku, po prvi put sa tri gitare i po prvi put Fear Of The Dark u našoj zemlji i prvi susret Janick Gers-a sa domaćom publikom. Iron Maiden su u tom periodu svoje karijere već bili dobro uigrana mašina koja melje. Ne staje sa turnejama, ne staje sa mlevenjem ali ni sa novim izdanjima. Fantastična svirka puna naboja i žestine, postaće standard koji će se viđati i na svim narednim koncertima. Eh, da, Wratchild je na kraju ipak sviran!
Setlista: 1.Different World 2.These Colours Don't Run 3.Brighter Than A Thousand Suns 4.Wratchild 5.The Trooper 6.The Reincarnation Of Benjamin Breeg 7.For The Greater Good Of God 8.The Number Of The Beast 9.Fear Of The Dark 10.Run To The Hills 11.Iron Maiden 12. Two Minutes To Midnight 13.The Evil That Man Do 14.Halloweed By The Name
5. Beogradska Arena Beograd - 10.februar 2009.godine
Prvo pokoravanje Beogradske Arene od strane grupe Iron Maiden desilo se tek 2009.godine. Nije da druga mesta nisu bila na nivou, ali Arena je ipak tih godna postala sinonim za koncerte najvišeg kvaliteta. Kao i u slučaju prethodnog nastupa, opet je to bio deo turneje "Srbija i ostatak sveta". Koncert je pao gotovo 10 godina od dana objavljivanja vesti da se Dickinson vraća u Mejdene 1999.godine.
Ova turneja nosila je naziv Somewhere Back In Time i na njoj su svirali isključivo pesme iz osamdeseith, odnosno iz tzv. "zlatne ere". Dobro, naravno, bio je tu i neizostavni Fear Of The Dark. Iron Maiden su ovim koncertom ispunili dato obećanje koje su dali 2007.godine da neće opet čekati 20 godina da ponovo dođu u našu zemlju. Arena je te hladne februarske večeri gorela onako kako samo ona ume, dok je ogroman broj posetilaca uživao u najvećim hitovima iz prve decenije postojanja grupe. Pamtimo i pogrešan početak sviranja pesme Wasted Years, pa je na Dickinson-ovo "wrong" bend brzo prešao na The Trooper.
Setlista: 1.Aces High 2. 2 Minutes To Midnight 3.Wratchild 4.Children Of The Damned 5.Phantom Of The Opera 6.The Trooper 7. Wasted Years 8.Rime Of The Ancient Mariner 9.Powerslave 10.Run To The Hills 11.Fear Of The Dark 12.Halloweed By The Name 13.Iron Maiden 14.The Number Of The Beast 15. The Evil That Man Do 16.Sanctuary
6. Kalemegdan Beograd - 17.jun 2014.godine
Do sledećeg viđanja Mejdena sa srpskom publikom čekalo se pet godina. Ujedno, bio je ovo prvi koncert na otvorenom nakon 33 godine od izloglašenog nastupa na Hipodromu. Iron Maiden su naš glavni grad ovoga puta posetili uoči još jedne "history" turneje pod nazivom Maiden England. Poenta je bila podsetiti se legendarnog koncerta iz 1989.godine sa turneje Seventh Tour Of A Seventh Tour koji je doživeo reizdanje 2013.godine. Stoga su i pesme sa albuma Seventh Son i bile dominante na ovom koncertu.
Koncert kao i svaki koncert, bar po izveštajima koji se mogu naći na netu, bio je za jedne fenomenalan dok je za druge bio neiskren i nekako otaljan. Sasvim normalna stvar. Onima koji su tada prvi put gledali ovaj bend i onima koji ga dočekuju po šesti put, takav ugođaj svakako ne može biti isti. A i te svirke na otvorenom umeju da budu zaguljene, tako da su se mogle čuti i kritike na račun zvuka. Sve u svemu vrhunska Mejden produkcija i 20 000 fanova u delirijumu bilo je dovoljno da koncert ipak ostane u najlepšem mogućem sećanju. Ovde svakako treba napomenuti i predgrupu, tada ne tako poznati bend Ghost sa goofy maskama i scenskim nastupom... koji je u međuvremenu postao jedan od vodećih rock bendova u svetu!
Setlista: 1.Moonchild 2.Can I Play With Madness 3.The Prisoner 4. 2 Minutes To Midnight 5.Revelations 6. The Trooper 7.The Number Of The Beast 8.Phantom Of The Opera 9.Run To The Hills 10.Wasted Years 11.Seventh Son Of A Seventh Son 12.Fear Of The Dark 13.Iron Maiden 14.Aces High 15. The Evil That Man Do 16.Sanctuary
7. Štark Arena Beograd - 24.maj 2022.godine
I tako dođosmo i do ovog poslednjeg (za sada), koji je održan u Štark Areni. Istoj onoj koja stalno menja ime. Utisci su još uvek sveži i nisu se možda dovoljno slegli tako da je još uvek rano govoriti o samom nastupu. Šta je dakle bilo novo ovoga puta i šta treba upamtiti?
Pre svega Arena je bila prepuna jer je ovo generalno prvi veliki rock/metal koncert u našoj zemlji nakon pandemije. Samim tim atmosfera je bila unapred osuđena da bude paklena. Arena je bila ispunjena do maksimuma. Bio je ovo drugi nastup na turneji koja je počela u Zagrebu. Naziv turneje ostao je Legacy Of The Beast , one koja je bila prekinuta zbog pandemije, ali su Iron Maiden na ovoj ubacili i pesme sa najnovijeg izdanja Senjutsu iz 2021.godine, baš onako kako su i obećali.
Sa ovog koncerta ostaće upamćeno, za neke tamo istorijske knjige, da je domaća publika po prvi imala prilike da čuje pesme sa albuma The X Factor (1995), Virtual XI (1998) i Brave New World (2001). Eto, posle toliko godina, i to se desilo.
Setlista: 1.Senjutsu 2.Stretego 3.The Writing On The Wall 4.Revelations 5.Blood Brothers 6.Sign Of The Cross 7.Flight Of Icarus 8.Fear Of The Dark 9.Halloweed By The Name 10.The Number Of The Beast 11.Iron Maiden 12.The Trooper 13.The Clansman 14.Run To The Hills 15.Aces High
Sedam nastupa u našem glavnom gradu, čak 108 odsviranih pesama, 41 godina druženja i hiljade i hiljade posetilaca, rezultat su dugotrajne i neraskidive ljubavi grupe Iron Maiden i naše publike. O tome bi se mogle napisati knjige, što nama naravno nije cilj. U ovoj listi smo dokumentovali ono najbitnije a ako u budućnosti bude još nekih gostovanja, ne brinite, dodaćemo i to! Da li će ih biti zavisi samo od toga koliko grupa još može da gura s obzirom na godine. Ako bude mogla, što da ne, u Srbiji su uvek dobrodišli, a možda bi ovoga puta i neki drugi grad u zemlji mogao da im pruži to gostoprimstvo...
Pitanje za vas: Na kojim od ovih koncerata ste bili i kakve uspomene nosite? Pišite nam!
Pre nekoliko dana postavili smo pitanje na društvenim mrežama: Koje su vam omiljene dugomatražne pesme grupe Iron Maiden? Pod dugometražnim smo podrazumevali sve koje su preko sedam minuta. Možda vam je to tada delovalo kao samo još jedno nebitno pitanje kojih po mrežama ima sijaset, ali šta da vam kažemo, prevarili ste se! Upravo iz tog pitanja nastala je ova lista - onako kako ste vi birali!
Iron Maiden je na neki način grupa koja je sinonim za pravljenje dugačkih pesama. Sedam minuta je "dugačko" po mnogim standardima svetske muzike, ali ne i u taboru ovog legendarnog benda. Umeju oni da nafiluju i 10, 13, 15 pa čak i 18 minuta muzike u samo jednoj pesmi. Znate i sami.
Što se izbora tiče, s obzirom na malo slabiji odziv na Facebook-u, morali smo da konsultujemo i ostale mreže poput Instagrama, Twittera i Reddita.
Birali ste mudro, pažljivo i smelo, moglo bi se reći, s obzirom da se pored nekoliko očekivanih, na ovoj listi pojavilo i po koje iznenađenje!
5. Empire Of The Clouds (The Book Of Souls 2015)
Prvo iznenađenje na ovoj listi dolazi sa pretposlednjeg albuma grupe. Album The Book Of Souls bio je po mnogo čemu zanimljiv, kao između ostalog i po dužini, s obzirom da je do danas ostao nadjuži Maiden album. Veliku zaslugu za titulu najdužeg ima upravo ova pesma, koja je sa svojih 18:01 minuta ne samo postala najduža Iron Maiden pesma ikada, već je sa trona skinula neprikosnoveni Rime koji je 30 godina držao mesto br.1. Pesmu je u potpunosti napisao i osmislio Bruce Dickinson u kojoj je opisao tragičnu sudbinu birtanskog vazdušnog broda R101 koji se srušio u Francuskoj 1930.godine na svom prvom letu. Dickinson je za pesmu snimio i klavirske deonice (prvi put u nekoj Maiden pesmi), a pesma je izdata i kao singl 2016.godine. Za mnoge nesvakdišanja i čudna, za mnoge remek-delo. Sve u svemu veoma interesantan izbor.
4. Alexander The Great 356-323 B.C. (Somewhere In Time 1986)
Na mestu broj četiri imamo mali povratak u prošlost, gde nam sa albuma Somewhere In Time stiže legendarni hit Alexander The Great. Velike istorijske ličnosti i treba da dobiju moćne i grandiozne pesme, a ako ćemo iskreno, osim Maidena retko ko je kadar da ostvari jedan ovakav poduhvat. I to u uslovno rečeno ranijoj fazi karijere. Pesma istorisjki prati priču Aleksandra Velikog, od njegovog rođenja, prvih pohoda i osvajanja, pa sve do iznenadne smrti u drevnom Vavolinu. Ukoliko vas mrzi da učite za pismeni iz istorije, slušanje ove pesme će vam sigurno pomoći da se spremite bar za prelaznu ocenu ako ne i više. Što se muzike tiče, tada još uvek sa dve gitare, Adrian Smith i Dave Murray napravili su jedno malo remek-delo eksperimentišući sa synth-gitarama. Za celih 08:37 minuta nijednom ne poželite da udarite skip, i upravo je u tome cela grandioznost ove fenomenalne pesme.
3. Paschendale (Dance Of Death 2003)
Zasigurno najveće iznenađenje ove liste odnosno ovog poll-a. Pored toliko velikih i legendarnih pesama, na visokom trećem mestu imamo razvaljujući rif pesme Paschendale sa albuma Dance Of Death iz 2003.godine. Pesmu je napisao Adrian Smith, koji je inače poznat po dosta kraćim radovima sa mnogo izraženijim elementima poput rifova i pevljivih refrena. Ovde ipak, sušta suprotnost. Teška, progresivna, detaljna i pomalo razuvčena pesma, baš kao i bitka kod Pašendejla iz Prvog svetskog rata koju opisuje. Ako bi rangirali epske Maiden pesme, ova bi svakako mogla dobiti epitet jedne vrhunske deep-cut pesme . Sve u svemu, veliko iznenađenje, s obzirom na to da je po broju glasova poprilično odmakla prethodnim komadima. Ogromno iznenađenje, mora se priznati, ali u tome i jeste čar ovog poll-a.
2. Hallowed By The Name (The Number Of The Beast 1982)
Sada već gazimo dobro poznatom stazom sigurnih epskih izbora. Hallowed By The Name je složićete se, sinonim reči legendarno, u Iron Maiden vokabularu. Prvi Dickinson-ov album sa bendom i verovatno prva ta neka "maiden-dugačka-epska" pesma koja je utabala put svim nerednim i realno ispisala istoriju. Drugim rečima pesma za sva vremena. Jedna od najvećih heavy metal pesama ikada, po mnogim zvaničnim i nezvaničnim glasanjima. Muzičko remek delo Steve Harris-a, upotpunjeno gitarskim deonicama Smith-a i Murra-a koje se mogu prosto pevati koliko su lucidno i prefektno osmišljene i odsvirane, što fanovi naravno i čine na koncertima počev od te daleke 1982.godine pa sve do današnjih dana. Očekivan izbor, tako da nema se šta više dodati.
1. Rime Of The Ancient Mariner (Powerslave 1984)
I za kraj, imamo i pobednika ove naše prve liste koju fanovi biraju - a to je, (ne)očekivano Rime Of The Ancient Mariner sa albuma Powerslave. Kao što smo već rekli, pesma je nekih tridesetak godina važila za najdužu pesmu grupe sa svojih 13:39 minuta dužine. Postavka na toj listi večnih se 2015.godine promenila, ali se bitnost ove numere ni za dlaku nije smanjila od njenog pojavljivanja. Radi se priči iz poeme Samuel Taylor Coleridge-a u kojoj kapetan (The Ancient Mariner), priča priču kako je njegov brod upao u oluju i o svim tim nekim čudnim stvarima koje su od tog momenta krenule da se dešavaju. Čitajući ovu poemu Steve Harris je na majstorski način sve pretočio u kompoziciju, koja je ruku na srce za davnu 1984.godinu, ipak na neki način bila nešto nesvakidašnje. Posebno deonica u sredini pri kojoj se ledi krv u žilama... Furiozna, mračna, atmosferična i veličanstvena - Rime je to oduvek bila stoga nas ovaj vaš izbor i ne čudi, Bilo je očekivano, ali neke stvari jednostavno i ne treba menjati.
Na kraju, dodajemo i Spotify plejlistu svih pesama koje su dobile svoj glas u ovom našem poll-u. Poređane su po bodovima koje su dobile, odnosno po mestu koje su zauzele, tako da obavezno bacite pogled jer ima tu još puno velikh iznenađenja!
Adrian Smith i Richie Kotzen gostovali su nedavno u podkastu Metal Edge magazine's Another Fn Podcast with Izzy Presley, koji vode pomenuti Izzy Presley i urednik nekada poznatog magazina Metal Edge Paul Garagano. Nekada je to bio podkast samo ovog prvog ali se tokom pandemije proširio i tako potpao pod "franšizu" Metal Edge magazina koji je, verovali ili ne, u završnoj fazi ponovnog pokretanja.
Adrian i Richie govorili su o mnogim temama, između ostalog i o tome kako su se upoznali i kako su uopšte počeli da sarađuju. Osim toga, najviše pažnje izazvala je izjava Adrian Smith-a da ovaj dvojac trenutno ima 6-7 gotovih demo pesama, koje bi najverovatnije trebalo da se nađu na sledećem izdanju. Bio bi to drugi album ovog dvojca nakon prvencaSmith/Kotzen i EP-a Better Days, koji su izašli prethodne godine.
Osim toga najavili su i svoju prvu turneju na kojoj će im se kao live bend prodružiti i basistkinja Julia Lage i bubnjar Bruno Valverde. Turneja je trebalo da krene iz legendarnog Whiskey A Go Go i da se tokom januara nastavi po Kaliforniji (i jedan u Las Vegasu). Na pitanje kako se oseća kada sa ogromnih stadion na kojima svira sa Mejdenima, pređe u klubove, Adrian je odgovorio: "Ubrzo ćemo saznati kada krene turneja"!
Osim toga Adrian se našalio da će ovo ujedno biti prva njegova turneja u tour-autobusu nakon osamdesetih godina i da mu je takav način vožnje toliko dojadio još tada, da prosto ne zna kako će izdržati ovih šest koncerata koliko imaju zakazano. Svi učesnici podkasta su se složili da ukoliko se to desi, samo pozove Bruce-a koji će doći i pokupiti ga svojim avionom.
Sa druge strane Richie Kotzen je najavio da nakon što Adrian Smith krene u ciklus sa Iron Maiden, planira da nastavi priču sa grupom The Vinery Dogs sa kojom polako završava rad na novom albumu.
Na pitanje voditelja na koji način su snimane pesme na albumu Smith/Kotzen, Adrian je objasnio prednosti interneta i Pro Tools tehnologije i naznačio da snimanje iz delova nije nikakva tajna niti nedostatak znanja i samopouzdanja u studiju, već jedna korisn alatka. Osim toga otkrio je da su poslednje tri pesme sa albuma Senjutsu (ujedno i najduže) snimane upravo tako, pa čak i da je legendarna Rime Of The Ancient Mariner snimljena upravo na ovaj način.
Malo im je bilo da izbace samo album ove godine, pa su Ritchie Kotzen (Poison, Winery Dogs) i Adrian Smith (Iron Maiden), odlučili da nas počaste još jednim izdanjem. U pitanju je EP pod nazivom Better Days koji će biti dostupan 26.novembra pod okriljem izdavačke kuće BMG. EP će biti dostupan i na 12'' crnom vinilu.
Prva pesma sa ovog mini izdanja nosi identičan naziv kao ono samo. Neke od pesama sa ovog EP-a pretekle iz perioda snimanja albuma a neke su i potpuno nove, kao recimo ova koju danas slušamo. Ono što je interesantno je i to da je spot za ovu pesmu urađen u Los Anđelesu i to je prvi spot koji je sniman u uslovima nakon lockdown-a, gde su oba člana ovog projekta mogli da se nađu u istoj prostoriji.
Kao što rekosmo, malo im je bilo da se zadovolje samo albumom, koji smo inače recenzirali i "provukli" kroz Albumometar. Malo je bilo i samom Smith-u da se zadovolji i sada već notornim albumom Senjutsu koji je izbacio sa grupom Iron Maiden. Ok, to izdanje rađeno je još 2019.godine. U suštini, ne bunimo se. Samo neka izbacuju što više muzike, jer je kao i slučaju albuma prvenca, muzika dvojca Smith/Kotzen za najviši respekt.
Albumometre za oba pomenuta albuma možete pogledati na našem YT kanalu
Ma koliko voleli recenzije u tom nekom klasičnom stilu pisanja, uvek postoje neki albumi, bolje rečeno albumi nekih bendova koje je jednostano nemoguće na taj način recenzirati. Jedno od takvih izdanja je sasvim sigurno i novi album grupe Iron Maiden - Senjutsu. Šta je to što vam možemo u recenziji reći a da već i sami ne znate? Šta je to što vam novo možemo otkriti o grupi Iron Maiden? Naravno, uvek je moguće napisati recenziju, ali jednostavno, živimo u vremenu kada ljudi baš i nemaju mnogo vremena i želje da sede i da čitaju dugačke tekstove, a ovaj bi sasvim sigurno morao da bude mnogo dug.
Mnogo više entuzijazma i kod nas samih postoji kada vam kroz recenzije predstavljamo neke manje poznatije bendove. Za ove velike i poznate, sa druge strane, smislili smo nešto potpuno drugačije. Pre šest godina smo upravo iz opisanih razloga propustili da uradimo priču o albumu The Book Of Souls, ali ovoga puta ne smemo da omanemo. Priča je tu, samo što ćete je ovoga puta slušati, a na našem YouTube kanalu nadamo se i odgledati!
Fakti
- Sedamnaesti album u karijeri grupe
-Prvi posle šest godina pauze
-Senjutsu taktika i strategija
- Dave Murray nije potpisao nijednu pesmu, prvi put posle Powerslave albuma
- No. 3 na Bilboard Top 200 što je najveći uspeh benda na toj listi
- Producent Kevin Shirley
- Album je snimljen još 2019. a Steve Harris ga je držao u sefu, tačnije originalne trake, jer se plašio da će procureti na internetu
Idemo polako ka tom 17.aprilu. Senjutsu je tu. Na dohvat ruke. Potezi se vuku. Mejdeni su crveni pa zato igraju prvi. Sada ste na potezu vi!
Nakon The Writtings On The Wall koji je izašao pre nešto više od mesec dana, Mejdeni po ugledu na to kako se danas generalno radi u svetu muzike, izbacuju i singl br.2 pod nazivom Stratego.
Ovu pesmu takođe potpisuje basista Steve Harris, a za razliku od prethodne ovde imamo i gitaristu Janick Gers-a kao autora.
Nekoliko dana nakon tajnovite realizacije novog singla The Writtin On The Wall, Iron Maiden su zvanično najavili i izlazak svog sedamnaestog albuma u karijeri koji će nositi naziv Senjutsu. Datum izlaska ovog izdanja zakazan je za 3. septembar.
Album je sniman u Parizu, počev od 2019.godine i pauze koju su imali na tadašnjoj turneji Legacy, pod palicom dugogodišnjeg producenta Kevin Shirley-a. Ukupna dužina albuma je 82 minuta, što je u odnosu na mamutski The Book Of Souls iz 2015.godine dosta manje, ali će kao i pomenuti album i ovaj novi morati da se "naštampa" na dva cd-a odnosno tri ploče. Album će biti dostupan u nekoliko varijanti uključujući standardna, deluxe kao i special edition pokavanja
Naziv albuma Senjutsu u slobodnom prevodu znači "taktika i strategija" i cela tema je idejno potekla od, koga drugog, do basiste Steve Harris-a. Zanimljivo je i to da je studio u kome je sniman ovaj album je isti onaj u kome su rađeni i prethodni The Book Of Souls ali i legendarni Brave New World iz 2000. godine.
Tu je i sam spisak pesama, mada nam to sa ovog aspekta realno ništa ne znači, ipak, praksa poslednjih godina jeste da bendovi iz nekog razloga to saopšte u zvaničnom saopštenju.
Spisak pesama albuma Senjutsu
01. Senjutsu (8:20) (Smith/Harris) 02. Stratego (4:59) (Gers/Harris) 03. The Writing On The Wall (6:13) (Smith/Dickinson) 04. Lost In A Lost World (9:31) (Harris) 05. Days Of Future Past (4:03) (Smith/Dickinson) 06. The Time Machine (7:09) (Gers/Harris) 07. Darkest Hour (7:20) (Smith/Dickinson) 08. Death Of The Celts (10:20) (Harris) 09. The Parchment (12:39) (Harris) 10. Hell On Earth (11:19) (Harris)
Ipak, ono što raduje je činjenica da je do tog 3. septembra ostalo još malo vremena. Prvi singl smo već čuli a u narednih šest nedelja ćemo sigurno dobiti makar još jedan. Mejdeni se nisu odlučili za novi "senjutsu" - singlovi umesto albuma, taktike koja se danas sve više koristi, što je u ovom slučaju veliki plus.
Nakon nekoliko dana iščekivanja, od kada su izbacili tizer na YouTube-u, Mejdeni su strimovali svoju prvu novu pesmu posle šest godina studijske pauze i albuma The Book Of Souls. Tizer je postavljen bez nekog dodatnog objašnjenja tako da su fanovi monentalno počeli da razvijaju razne teorije oko toga šta bi na kraju moglo biti. Na kraju ispalo je možda i najbolje!
Pesma nosi naziv The Writting On The Wall a potpisuju je Adrian Smith i Bruce Dickinson dok su za produkciju bili zaduženi Kevin Shirley i Steve Harris.
Spot za pesmu je urađen u stilu mini crtanog filma. Toliko za sada, Bacite pogled!
Pesme grupe Iron Maiden u vidu animiranog mini filma, ili narodski rečeno - Iron Maiden crtaći? Na prvu loptu možda zvuci čudno ali kada pogledate neke od klipova koji je napravio brazilski animator Val Andrade, biće vam jasno da te dve stvari i te kako idu jedna sa drugom. Pesme legendarnih Engleza su jednostavno takve. Makar većina njih.
Prosto daju mogućnost fanovima da se "razmahnu" i sa njima urade nešto ovako unikatno, kao što je uradio ovaj momak iz Brazila. Zapravo njegov kanal nije nov jer postoji još od 2015.godine. Ako ste i sami fanovi Iron Maiden, do sada ste već sigurno naleteli na njegov kanal u beskonačnim vodama YouTube-a. Koja je verovatnoća da niste. A ukoliko baš niste, ništa strašno, evo dobre prilike da se zabavite obzirom da je upravo stigla i najnovija animirana stvar za pesmu Stranger In A Stranger Land sa albuma Somewhere Back In Time iz 1986.godine.
Kao što rekosmo Val-ov kanal nije nov i do sada je izbacio veliki broj "obrada". Stoga i preporučujemo da bacite pogled i na ostale pesme, a evo i nekih naših favorita.
Ostale priče iz sveta rock i metal muzike, recenzije i predstalvjanje novih grupa, možete pročitati ovde.
Šta se dobije kada se pomešaju Iron Maiden, Poison i fusion-rock šredovanje?
Iskreno, nemam ni najblažu predstavu kako bi to zvučalo i na šta bi ličilo. Ono što sa druge strane sa sigurnošću znam, i šta ovde upravo konstatujem, to je da su Adrian Smith i Richie Kotzen isporučili izdanje koje nikog ko sebe zaista smatra rokerom, ne bi trebalo da ostavi ravnodušnim.
Ko bi rekao da će se baš u notornoj 2020.godini zadesiti muzička saradnja dvojice gitarskih majstora. Jednog iz redova legendarnog heavy-metal benda Iron Maiden, a drugog poznatijeg još i kao majstora fusion-rock gitare kome u CV-u stoji da je u mladosti svirao i sa Sunset Strip glam vedetama Poison.
Zapravo, saradnja ovih muzičara datira još iz vremena pre pomenute godine i nastala je iz čiste spontanosti i zabave, a po malo i zahvaljujući njihovim suprugama. Upravo su spontanost i zabava, bile ključne stvari koje su se prenele na ovo izdanje od devet pesama, koje je snimano na Turcs and Caicos ostrvima tokom pandemije. Na njemu se mogu čuti uticaji hard rock-a i bluza, savršeno majstorski upakovani tako da se ni u jednom trenutku ne naslućuje da je ovo delo dvojice i te kako vrsnih gitarista, što bi možda većini dalo povoda da pomisli da se radi o nekakvom gitarskom nadgornjavanju.
Naprotiv, ceo album je orijetisan ka pesmama, a ne ka umeću. Smith i Kotzen se na gitarskom planu fantastično dopunjuju a taj vajb prenose i na vokale koje obojica na ovom izdanju iznose. Sve instrumente odsvirali su sami uz pomoć nekoliko gostiju. Sve u svemu, ovaj album jednostavno nema baš ni jednu jedinu lošu pesmu. Uticaj tople Kalifornije i kišnog i prohladnog Londona oseća se pri svakoj noti utisnutoj na ovoj ploči.
Ako nam ne verujete da je album baš toliko dobar, ostaje vam jedino da ga brže bolje preslušate ali i pogledate koju smo mu to ocenu dali u našem čuvenom Albumometru!
Muzika koju ljudi prvobitno nisu trebali da sviraju...
Poštovani čitaoci pred vama je jedno nesvakidašnje muzičko ostvarenje koje se ne viđa baš "svaki dan", i moram reći mi je velika čast što mogu da vam ga na stranicama ovog sajta predstavim. Spremite se za jedan do sada neviđeni rock/metal muzički performans, supertalentovanog norveškog gitariste Jarle H. Olsen-a. Ne, nije reč o još jednoj klasičnoj gitarskoj Satriani-Vai style ploči već o nečemu potpuno drugačijem. Da li ste se ikada pitali ko i kako pravi sve te neverovatno zanimljive melodije iz video igara u kojima smo svi kao deca (mada i kao odrasli) uživali? Vratimo se malo u prošlost, tačnije u 1987.godinu u vreme kada je Commodore 64 carovao i bio jedina video platforma za igranje. Na toj platformi, tada kao tinejdžer, Jarle H Olsen igrao je svoju omiljenu igricu pod nazivom The Last Ninja. Dvadesetak godina kasnije isti taj momak, "obrnuće" igricu ponovo, ali ovoga puta uz pomoć svoje gitare!
Jarle H. Olsen rodom je iz Bergena, predivnog kišnog grada, drugog po veličini u Norveškoj. Ovaj Bergenac (lokal patriotizam je u Norveškoj bitna stvar) važi za jednog od najtalentovanijih muzičara u svojoj zemllji ali i šire. Svojom virtuoznošću, talentom i nastupom on to i opravdava uprkos činjenici da se radi o jednom skromnom i jednostavnom momku, a ne nekoj svetskoj muzičkoj zvezdi. Jarleova muzička karijera je dosta duga i pored ovog projekta poznat je i po svojim Quadrasonic albumima, a na lokalnoj sceni i kao član Iron Maiden Tribute benda Powerslaves, kao i tribjut bendova Metallica-e i Testament-a. Međutim, njegovo najveće ostvarenje je do sada, sa sigurnošću možemo reći, upravo već pomenuti Ninja Musicology projekat zajedno sa pretećim bendom The Fastloaders. Prateći bend čine još i bubnjar i prekusionista Bjarte Helland i klavijaturista Kjetil Nossum (čita se Šetil ili Ćetil zavisno od dijalekta).
The Last Ninja je kao što već rekosmo video igrica koja je postojala na nekada neverovatnom čudu tehnike koje se zvalo Commodore 64. Stariji čitaoci će možda kojim slučajem i setiti te igrice dok mi mlađi koji nismo imali prilike da uživamo u njoj lepo možemo da vidimo o čemu se tu zapravo radi, gde drugo nego na Youtube-u. Možda, ali možda postoje još uvek one neke "spakovane" starinske igrice koje su mogle da se igraju na kompu preko emulatora. Instalirate neki opskurni fajl, molite se da ne zakačite virus i imate ih sve na kup. Zaboravih kako se to zvalo i da li još uvek postoji nešto slično, ali nije ni bitno. The Last Ninja je igrica arkadnog tipa (moje omiljene inače) gde vi kontrolišete nindžu prelazeći nivoe, koji naravno mora da bije sve redom. Sama igrica je imala tri dela, The Last Ninja I, II i III. Koliko delova toliko i cd-ova!
Ninja Musicology dakle predstavlja trostruko gitarsko rock/metal izdanje. Cilj svega ovoga bio je, po rečima samog autora, pokušaj da se kompletne muzičke teme sa igrice pretvore u "žive" muzičke trake i da im se unese unikatni rock/metal vajb. Zvuči neverovatno, ali Jarle je bez sumnje uspeo da ispuni svoj dečački san. Kompletno sva muzika, od samog početka kad se igrica pali, preko svih nivoa i bitki, pa do poslednjeg "game over", nalaze se na ova tri cd-a što je preko tri sata vrhunski odsvirane i snimljene muzike. E sad, vi zamislite koliko je vremena, truda i naravno znanja potrebno da se midi kompjuterska muzika prevede na rock/metal fazon i aranžira da tako i zvuči. I pored toga što nije originalni kompozitor, Jarle je u potpunosti odradio ovaj tribut do svršenstva svake moguće note. Prvi album koji predstavlja prvi deo igrice počinje uvodnom temom u kojoj se mogu čuti zvuci tradicionlane azijske flaute koju je na albumu odsvirala Mira Thiruchelvam u sekvenci ili pesmi broj jedan pod nazivom Wastelands Loader. Nakon toga Jarle kreće sa svojom slajd gitarom. U narednoj numeri Wastelands priča kreće da se razvija u onom pravcu u kojem je sve prvobitno i bilo zamišljeno i to legato tapingom koji se kasnije sa ritam sekcijom i ostalim gitarama pretvara u pravi rock/metal uragan. Rekao bih da zvuči nešto nalik Buckethead-ovim radovima, s obzirom da i on sam gaji taj neki čudni sajber muzički stil. Do kraja ovog dela albuma sve pesme nose identične nazive kao na primer: The Palace Loader, a potom odmah sledi The Palace. Radi se naravno nivoima i prednivoima, upravo onako kako teče i sama igrica. Prvi deo ove trilogije ima najviše tog japanskog azijatskog prizvuka, gde pored gitara dominiraju i drugi nstrumenti kao što su sintisajzeri i već pomunta flauta. Rekao bih da je prvi deo neki nindža sajber rok/metal, ako se tako može nazvati.
Drugi album koji potiče od drugog dela igrice iz 1988.godine je za razliku od prvog više heavy u svakom smislu. Izgleda da su i sami stvaraoci igrice i njene muzike težili ka tome svojevremeno, što je dovelo do toga da se rearanžiranjem dobije jedna vrhunska gitarska heavy ploča. Jarle je inače na albumu odsvirao sve gitare, bas gitaru i neke deonice na klavijaturama. Pesme su takođe poređane po nazivima nivoa i prednivoa. Na ovom delu trilogije mogu se čuti svi Jarleovi muzički atributi koji variraju u nekoj dreamteathar/satriani/vai/buckethead varijanti, ili bolje rečeno - njegovoj sveukupnoj muzičkoj svestranosti. Iz toga bez sumnje i proističe ovih sat vremena vrhunske gitarske virtuoznosti. Da recimo ne znate da se radi o muzici iz igrice i čujete neku od ovih pesama, malo bi bilo reći - "fenomenalno", jer u svakom smislu te reči i jeste. Svaka pesma je potpuno slušljiva, čak i za slušaoce koji nisu ljubitelji gitarskih albuma, a kamo li za gitariste. Poslednja stvar na ovom delu albuma nosi naziv Final Battle, baš kao u igrici. Na trećoj ploči, koja je nešto kraća od prve dve, po igrici iz 1991.godine, mogu se čuti malo eksperimantalnije numere u smislu nekog blagog povratka na japanski rok kao iz prvog dela. Numere su dosta opuštenije i ambijentalnije nego one sa prva dva albuma koje su dosta energičnije i bržeeg tempa. Ovaj deo trilogije dolazi zapravo kao šlag na tortu za oputšanje nakon prve dve heavy guitar ludnice.
E sada naravno dolazi i vreme da podvučemo crtu. Po rečima samog autora, ovaj porjekat je rađen dugi niz godina, počevši negde od 2013.godine pa sve do 2016. Čitajući razne forume o igricama saznao sam da je zapravo vrlo popularno raditi remiksove starih igrica u današnje vreme. Međutim gotovo niko do sada nije uradio jedan pravi rock/metal remiks, sve do trenutka kada je upravo Ninja Musicology ugledao svetlost dana. To samo još jednom govori koliko je ovo delo grandiozno u svakom smislu reči. U razgovoru sa samim Jarleom saznao sam da je igricu zapravo i dalje moguće igrati, ukoliko imate Commodore 64 koji radi. Takođe muzika iz igrice je dostupna na nečemu što se zove SID, što predstavlja format muzičkih fajlova iz tog vremena. Takođe, bilo je tu problema i oko autorskih prava naravno. Ipak Jarle H. Olsen i The Fastloaders su našli načina da prebrode sve te prepreke i uspeli u svojoj nameri. The Last Ninja dobio je svoje rokersko-metalsko oživljavanje obojeno neverovatnim muzičkim umećem i talentom, entuzijazmom, iskrenošću i posvećenošću jednog muzičkog čarobnjaka! Ovo fascinatno remek delo svakako zaslužuje mnogo veću popularnost i nadam se da će Jarle uspeti da svetu pokaže svoje "čudo" od albuma. Ili će u svet video igara ući rok muzika, ili obratno, da stare teme iz igrica dođu do svetskih rok visina. Za sada, Jarle je uspeo da kruniše ovaj svoj uspeh dvostrukim nastupom u čuvenom londonskom klubu Underworld u kojem je snimljen i DVD, kao i audio CD sa tog nastupa. Stvarno se nadam i bilo bi mi drago da ovaj projekat dođe do nivoa koji zaslužuje. Jer budimo realni, svakog ljubitelja dobre gitarske muzike ovaj trostruki album ne bi trebalo da ostavi ravnodušnim, makar za početak; pa onda možda čak i više nego obični solo gitarski albumi, koji po nekada umeju da budu dosadni. Veliki, veliki respekt Jarle na ovom remek delu!
Ekskluzivni intervju legendarnog frontmena grupe Iron Maiden za novogodišnji broj Classic Rock magazina.
Godina koja je za nama ostaće između ostalog i upamćena po izlasku šesnaestog po redu albuma grupe Iron Maiden. I ako su nakon The Final Frontier iz 2010. godine mnogi pomislili da će to biti poslednje albumsko izdanje pionira heavy metala, Maideni su može se slobodno reći, prosto iznenadili svet izdavanjem albuma The Book Of Souls. I to ni manje ni više nego duplog albuma, sa trajanjem od čitavih 92 minuta. Time su još jednom dokazali da mesto na svetskom tronu heavy metala, sa razlogom pripada samo njima. I pored toga što je album, neposredno nakon što se našao na policama muzičkih prodavnica (kao i na kompjuterima i telefonima širom sveta), praktično podelio mišljenje fanova, stiče se utisak da se strasti kako vereme omiče polako stišavaju, a da se sve veći broj ljud slaže da se zapravo radi o jednom svojevrsnom remek delu. U to ime, umesto uobičajenih recenzija i analiza, prenosimo ekskluzivni intervju koji je pevač grupe Bruce Dickinson dao za novogodišnji broj magazina Classic Rock, koji je ujedno i proglasio The Book OF Souls za album godine.
Kako će Bruce Dickinson nadmašiti album godine?
Heavy metal veterani izbacili su bez premca album godine. U čemu je njihova tajna? Sudeći po Bruce Dickinson-u tajna je u pisanju pesama, golfu i hm.....pantalonama!?
Dakle The Book Of Souls. Da li ste i pre izdavanja albuma pokazivali interesovanje za majansku kulturu?
Ne.ne. Ja nisam. Što se mene tiče, baš ništa. To je Steve-ova (Harris) ideja. On je prvobitno razvio taj interes, odnosno tu ideju o majanskoj kulturi. Nisam baš siguran zašto. Samo je jednog dana rekao: "Hej nazovimo album The Book Of Souls". Mislim, zašto da ne. To i zvuči totalno Iron Maiden.
Sama ideja "duša" nalazi se u poprilično dosta stihova na samom albumu?
Da, to je tačno. Ali sa druge strane, možete ovaj album nazvati i The Book Of Dark, onda će neki sigurno reći: " Uh pa svaka pesma ima nešto mraćno u sebi". Ljudi uglavnom misle da je na albumu sve bilo isplanirano, ali ustvari nije. I ako samo tako izgleda. Navodi vas da pomislite na Bibliju i kažete: "Naravno da nije planirano, to je samo jedan splet okolnosti". Na kraju će se uvek naći neko ko će reći da je to proročanstvo. Ma da , kako da ne!
Na albumu takođe možemo čuti duvačke i gudačke instrumente, koje niste imali ranije. Šta vas je nateralo da krenete tim putem?
Dakle, ja sam uradio celu pesmu Empire Of The Clouds na klaviru. Kada pesmu radite na klaviru, onda se stvari jednostavno same od sebe nameću. Dok sam to radio, mogao sam čuti i zvuke harfe, cevastih zvona, raznih timpana i još mnogo toga. U tom trenutku bih pomislio: "O da!" Tako da je nakon toga bilo samo: francuske trube - snimljeno, čelo - snimljeno, oboa - snimljeno.
Kako će te to sve izvesti uživo. Da li će bend zameniti svoje instrumente za trube i violine?
Ne. Ne verujem da ćemo tu pesmu ikada svirati uživo.
Da li je tačno da učestvuješ u izradi najvećeg aviona na svetu? Tačnije neke vrste aviona i vazdušnog broda?
Da. U istom hangaru gde je napravljen R101 ( vazduhoplov koji dao inspiraciju za pesmu Empire Of The Clouds). On je još uvke tamo. U stvari tamo postoje dva hangara. U jednom je od njih je napravljen R101. U susednom, napravljen je brat blizanac R100. Taj R100 je preleteo Atlantik i vratio se nazad. Ali on je napravljen od strane privatne korporacije. R101 je napravljen od strane Vlade, i tu je moralo da dođe do nekih kompromisa. Avion je bio toliko težak da nije uopšte mogao da vozi putnike, tako da je morao da bude još veći nego prvobitno, ali je zato postao strukturalno slabiji. To je zapravo jedna neverovatna priča. Mogao bih o tome da pričam satima.
Kada planirate da pokrenete taj avion?
Mi smo sa njim već leteli do Amerike. Sa njim možemo da letimo na oko 120kph, ali to možemo da radimo do pet dana. Tako da, pelazak Atlantika nije nikakav problem. A ceo avion je dosta težak, tako da može da sleće i uzleće vertikalno. Nije mu potrebna pista.
Da li će te ga koristiti za prevoz Maiden-a tokom turneje?
Slušajte, ako možemo da se prevezemo od tačke A do tačke B u jednom od naših aviona, onda ćemo to i uraditi. Ali za to će biti potrebno da prođe bar jedno dve tri godine.
Ti takođe učestvuješ u biznisu oko popravke aviona, Cardiff Aviation, a takođe pomažeš u ponovnom otvaranju kompanija African Airline, Air Djibouti i dr. Kako uspevaš da nađeš vreme za snimanje Iron Maiden ploče pored svega toga?
Uh pa snimanje Iron Maiden ploče je nešto brilijantno. Ja samo kažem: "Momci žao mi je , imam neki biznis, odložite"!
Da li sebe smatraš preduzetnikom?
Ja i jesam preduzetnik. Nema tu nikakvih pitanja. I moram da priznam nešto: ja volim da budem preduzetnik sa novcem drugih ljudi, pa ko to ne bi voleo?
I pored svega što ti se u zadnje vreme dešavalo u životu, koliko je oktirće da ti je dijagnotifikovan rak uticalo na tebe?
Tu sam morao da stavim tačku. To je trenutak kada kola udare u zid i vazdušni jastuci iskoče, kada jednostavno kažeš ok...Kada sam saznao dijagnozu, doktor me je pitao koji su mi planovi. Rekao sam: "Planovi? Što se mene tiče, počinjem tako što pre svega želim da se otarasim tog čuda. To je moj jedini posao trenutno. Ništa mi drugo nije bitno, osim toga." Istraživao sam mnogo. Istraživao sam sve vrste lekova, toksikologiju, čak i samu bolest. Moj onkolog je bio fantastičan jer mi je objasnio do detalja kako ceo taj proces funkcioniše. Ja sam mu stalno postavljao pitanja poput: "Zašto sada to radimo? Zašto je ovo ili ono važno?" On bi odgovarao: "Zato što kancer funkcioniše tako i tako, i da bi ga sprečili moramo uraditi to i to." Ja bi samo rekao: "Ok razumem"! Stvarno sam želeo da shvatim kako sve funkcioniše i šta se zapravo događa mom telu. Želeo sam da to.....ne da kontrolišem već.....pošto se to ne može kontrolisati.
Ali se može braniti znanjem?
Da upravo tako. Rekao sam sebi: "Ja sam trenutno sam sebi naučni projekat sledećih devet nedelja." Primao sam toliku količinu radijacije kojom bi se moglo ubiti 13 ljudi. Ali bilo je to više nego interesantno iskustvo. Mada ne neko koje bih želeo da ponovo doživim. Hiljade ljudi širom sveta se suočava sa istim problemom, ne samo ja.
Da li su ti rekli koliko će vremena biti potrebno za tvoj oporavak?
Pitao sam svog onkologa a on mi je dao primer: "Imam jednog RAF pilota sa identičnim tumorom kao što je tvoj. On je već u bolničkoj postelji, upravo ovog trenutka u kojem ti ovo govorim. A kada sam ga sledeći put video, bio je sto posto zdrav, godinu dana kasnije." Moja prva pomisao bila je: "Pobediću tog čoveka." Nije da sam ja baš nešto takmičarski nastrojen. Dobro jesam makar malo.
Da li je tačno da si puštao brkove?
Da jesam. I to brkove u stilu Baader Mainhof. Ili su bili Baader Meinhof ili kao neki stari pornićar, teško je reći. Zapravo imao sam jednu sliku. Nosio sam šešir i te brkove. Ali to je bilo: "O Bože, izgledam kao jebeni YMCA! Ovo mora da ode." I tako sam se i rešio tih brkova.
The Book Of Souls je pokazao da još ima vatre u Iron Maiden-u...
O da, svakako! Raditi na Iron Maiden ploči, nije kao raditi bilo koji posao. Za neke ljude raditi neki posao znači da u tome nema uživanja, ali to jednostavno služi kako bi se zaradile pare. Za mene to nije tako, ja se uvek trudim da radim nešto u čemu mogu da uživam.
Steeve Harris je jednom reako da neće biti više od petnaest Maiden albuma, a The Book Of Souls je šesnaesti?
Točkovi su otpali sa autobusa, da. Ja stvarno ne znam u kom ćemo pravcu krenuti nakon ovog albuma. Neću ništa da prejudiciram. Nema ni poente o tome špekulisati. Za sada treba izneti ovu ploču. Ja uvek kažem,: "Dok god smo zajedno, zašto ne bi smo probali da snimio još po nešto?" Nemam ni nameru da se penzionišem. Ako neko želi da se penzioniše, onda to treba da uradi onog trenutka kada shvati da postoji nešto drugo što bi radio. To je moje mišljenje.
Ti si jednom izjavio da je rock n roll jedini "posao" na svetu gde čovek u svojim pedesetim može da obuče šta god poželi, i da to nikome ne smeta.
Tako je. To je jedini način, jedino mesto gde možeš da nosiš svoje gaće preko farmerica i da pri tom ne budeš uhapšen.
Kad smo već kod toga, šta ćeš nositi na nastupima na predstojećoj turneji?
Na prošloj turneji sam nosio odeću u nekom "steampunk" fazonu. Tako da ko zna kako ću biti obučen na sledećoj.
Danas postoji baš dosta dobrih Iron Maiden tribute bendova....
Da, uključujući i nas. Jedina razlika između nas i ostalih Iron Maiden tribute bendova je u tome što mi snimamo nove albume. Smešno zar ne, ma koliko to zvučalo kao šala, ima u tome i malo istine. Bez pravljenja nove muzike vi jednostavno postajete karaoke bend sami za sebe. Ići isključivo na turneje nije za mene dovoljan razlog postojanja benda. Dobro se od toga zarađuje to je tačno, ali bend je nešto mnogo više od toga. Svaki bend nešto znači velikom broju ljudi. To mora biti nešto više, a ne isključivo novac.
Zato je ovaj album toliko važan. I kada se na kraju ispostavilo da će to u stvari biti dupli album, mi smo jednoglasno rekli "odlično"! U današnje vreme retko ko pravi duple albume. Osim nas. Naš menadžer je rekao: " Dupli album, kakvo smaranje. Zašto ne bi ste uradili nešto kao Guns N Roses sa Use Your Illusion?" Mi smo na to rekli: "Ma je*i se, mi nismo Guns N Roses. Ovo je jedan album i tačka."
No da se vratimo na tribute bendove. Recimo Maiden United je dobar akustični bend, zatim Iron Maidens sa potpuno ženskom postavom i pevaćicom koja se zove Bruce Chickinson.
Video sam Iron Maidens u Meksiku. Svi smo bili na njihovoj svirci. Gledali smo ih i tada sam rekao Steeve-u: "Ovo će možda zvučati vrlo uvrnuto ali, would you f**k yourself?" I on je na to odgovorio: "Nemam pojma, ali svi smo to isto pomislili". Stvarno je zvučalo veoma uvrnuto.
Koji je tvoj omiljeni Eddie?
Mislim da je onaj egipatski odličan. A takođe i onaj sa Live After Death. To bi bila moja dva omiljena. Ali kada je reč o pokretnim Eddie-ima na bini, onaj sa Somewhere In Time je ispred svih.
Za jednu maskotu, on je doživeo svoj sopstveni uspeh. To je stvarno vredno pomena kada se uzme da je sve počelo još na prvim svirkama kada je menadžer Rod Smallwood navlačio masku na glavui pravio potpunu budalu od sebe.
To je bila obična kabuki maska iz prodavnice igračaka. I mislim da je baš Rod-ova ideja bila da je navuče na glavu i tako izađe na binu. Potom su mu napravili gumenu masku i kožnu jaknu. Od tada je to sve postalo nešto kao simbol nekakve adolescentske fantazije.
U današnje vreme Maiden publika je veoma raznovrsna. Ima tu porodica gde trinaestogodišnji dečaci pokazuju đavolje rogove, očevi koji su potpuno pijani, majke, ima čak i MILF......
Ma vi ste srećni. Ja imam 57 godina i nisam siguran da još uvek imam prolaz kod MILF-ara. To je baš čudno publika postaje veća ali profil sve mlađi. Dobro je to znati.
Da li je vaš posao da koncert u areni napravite tako da ljudi imaju osećaj kao da su u nekom klubu?
Apsolutno! Stihovi koji otvaraju ovaj album glase: Start to speak with the shaman again, Conjure the jester again - e tu smo. To je to. To je upravo ono što mi predstavljamo na bini. Ja sam i dvorska luda i šaman. Sve u jednom.
Da li su turneje Iron Maiden u stilu sex, drugs and rock n roll ili su više kao igranje golfa i ispijanje čudnih piva?
Pa, ja ne igram golf. Ali naš bubnjar da. To nije ništa čudno. Ima dosta bivših heroinskih zavisnika koji vole golf. Ali mislim da je to sa golfom još gore. Da budem iskren, veoma je retko da radimo nešto više od toga osim da izađemo i popijemo po koje hladno pivo, jer smo obično suviše iscrpljeni. Potrebno je vreme kako bi se telo oporavilo s obzirom da imamo po tri četri nastupa nedeljno. Nije baš da samo tumaramo oko bine, ima tu svačega.
Da li se još uvek mačuješ? Mačovao si se sa Bartosz Piaseckim, članom norveškog olimpijskog tima koji je osvoji srebrnu medalju. Kako je to bilo?
Nisam uopšte bio u formi. Osvojio sam po koji poen, ali ipak je on broj dva u svetu i visok je jedno dva i po metra pri tom.
Da li si ikada zažalio što nisi ušao u britanski olimpijski mačevalački tim?
Ne baš. Oni i nisu bili toliko dobri. A i ja sam bio prosečan. Ako bi to uporedili sa tensiom, ja ne bi ni bio na listi uopšte. Ali biti na državnoj listi jedne drugoligaške zemlje ( kada je reč o svetskom rangu) to i nije tako loše za jednog rokera.
Da li ćeš ikada završiti svoju rock operu?
Znate šta? Skripte su još uvek tu. Ako se neko priključi sa jedno par miliona, onda zašto da ne.
Classic Rock magazin - januar 2016
Intervju vodio - Marcel Anders
Prevod - Junkyard rock stories JP
.jpg)
