Čitaoci koji su nama od samog početka sigurno znaju da su supergrupe oduvek bile jedna od naših specijalnosti. Mnoge koje smo vam za sve ove godine postojanja prikazivali nažalost više ne postoje. Ta granica između jednokratnog izleta i nečeg ozbiljnijeg nije laka prepreka za mnoge bendove. Međutim, to nije slučaj sa supergrupom Black Swan, koja je upravo najavila svoj drugi album. Drugim albumom ono “super” iz naslova može da se briše…
Dakle, dve godine nakon albuma prvenca Shake The World "crni labud" ponovo leti širom otvorenih krila. U suštini, cela stvar i nije baš bila toliko neočekivana. Pominjali su članovi ove grupe da je rad na drugom albumu gotovo izvesna stvar. Singlom Generation Mind, po kojem će se album i zvati, su to i zvanično potvrdili.
Za one koji se po prvi put susreću sa grupom Black Swan, valja pomenuti o kakvim se muzičkim veličinama radi. Pevač i frontmen benda je Robin McAuley iz McAuley Shencker Group grupe, zatim Reb Beach koga svi naravno znate iz grupa Winger i Whitesnake, potom Jeff Pilson originalni basista grupe Dokken i bubnjar Matt Starr koji je svirao sa Beautiful Creatures, Ace Frehley i Mr. Big.
Album Generation Mind biće dostupan 8. aprila i za produkciju je, kao i slučaju prethodnog, bio zadužen Jeff Pilson, a biće izdat za Frontiers Records. Prethodni album Shake The World je po našem mišljenju sa pravom zadobio epitet jednog od najboljih hard rock albuma 2020.godine, što smo i pokazali u tadašnjoj recenziji pod nazivom Preslušavanje (koju vam preporučujemo da pročitate). Jedva čekamo da vidimo da li će i ovaj novi uspeti da ostvari isti uspeh!
Setlista albuma Generation Mind
"Before The Light" "She Hides Behind" "Generation Mind" "Eagles Fly" "See You Cry" "Killer On The Loose" "Miracle" "How Do You Feel" "Long Way Down" "Crown" "Wicked The Day" "I Will Follow"
Došao je i taj trenutak, da popričamo malo na temu rock i metal bendova iz 80-ih. Mnogo puta smo ih do sada pominjali. Mnogo puta pisali i izveštavali o tome šta se sa nekima od njih dešava. Uradili i smo i dobar broj recenzija.
U svim tim spisima i zabeleškama, trudili smo se da vam svaki bend predstavimo napreciznije što možemo. U nekim situacijama to nije bilo lako. Problem leži u tome kako grupe koje pripadaju ovom muzičkom pod-žanru, odnosno muzičkom kompasu koji karakteriše jedno vreme i jedan način života, da nazovemo pravim imenom. Naziv Hair Metal koji se odomaćio tek nakon dvehiljaditih nije pravi naziv za sve ove grupe i na neki je način i pogrdan. Sa sobom nosi izvesnu stigmu.
U toku najluđe decenije ovi su se bendovi jednostavno zvali Hard Rock, Metal, Glam Metal, Sleaze Rock, Sleaze Metal ili jednostavno 80's metal. U odnosu na one iz sedamdesetih bili su neka vrsta nadgradnje, sledećeg koraka, sa modernijim zvukom i pristupom muzici. U odnosu na alternarivu iy 90-ih, opet nešto drugačije.
Sve u svemu, kako više ne bi dužili, spremili smo vam još jednu unikatnu epizodu, koju smo nazvali Muzički Vektor i u kojoj ćemo vam pokazati koje su to najsitnije razlike između pomenutih odrednica kao što su Glam i Sleaze, Rock i Metal. Imaćete prilike da se podsetite velikog broja bendova koje i sami znati ali ćemo pričati i o nekim drugim, manje poznatim, koje ne pominjemo baš tako često. Biće tu i nekoliko novijih grupa, koje ne pripadaju korpusu 80-ih, čisto da bi se uvidelo u kom pravcu je ova muzika evoluirala.
Epizodu pogledajte ovde:
Na našoj plejlisti možete pronaći i poslušati bendove koje smo pominjali, kao i i mnoge druge koje smo ovoga puta propustili!
Gitarista Reb Beach koji trenutno nastupa i radi sa grupama Winger, Whitesnake i Black Swan, pojaviće se se kao gost na koncertima grupe Dokken, sa kojom je nastupao u periodu 1998-2001. Te 1998.godine Reb Beach je postao član Dokken-a zamenivši originalnog gitaristu grupe Geroge Lynch-a. Za kratko vreme provedeno u ovoj hard rock grupi snimio je album Erase The State (1999), kao i live izdanje Live From The Sun (2000).
Grupa Dokken će sledećeg meseca odraditi dva "social-distance" koncerta i upravo je to bio povod pozivanja Reb Beach-a. Kao predgrupa nastupiće i grupa Lynch Mob koju predvodi originalni gitarista grupe DokkenGeorge Lynch. Na kraju nastupa biće održan i bis na kome će se George Lynch pridružiti nekadašnjem bendu sa kojim je iznedrio mnoštvo velikih hitova, a koji danas i dalje predvodi frontmen Don Dokken. Koncerti će biti održani 17. i 18. jula.
Što se same grupe Dokken tiče, osim osnivača Don Dokken-a u bendu se nalaze još i gitarista Jon Levin, basista Cris McCarvill i bubnjar BJ Zampa. Pažljiviji slušaoci i uopšte ljubitelji ovog benda primetiće da na spisku osim Don-a, nema ni jednog drugog člana originalne postave. Bend se trenutno nalazi u fazi izdavanja nove kompilacije pod nazivom The Lost Songs 1978-1981, koja će biti sastavljena od pesama nastalih pre prvog albuma grupe pod nazivom Breaking The Cahins iz 1981.godine.
Reb Beach sa druge strane, ostavlja utisak vrlo zauzetog čoveka s obzirom da je uključen u više različitih projekata. Naravno, glavna "gaža" mu je i dalje rad sa grupom Whitesnake koja je se nalazila na turneji pre početka pandemije a i studijski je vrlo aktivna.
Što se tiče njegovog matičnog benda Winger, u aprilu mesecu je pevač grupe Kip Winger potvrdio da je zajedno sa Reb-om. otpočeo rad na pesmama koje bi trebalo da čine novi album grupe. Poslednji album Better Days Comin izdali su 2014.godine.
Na kraju, da pomenemo i vrlo uspešan album Shake The World sa početka ove godine, koji je Reb izbacio sa sueprgrupom Black Swan, u kojoj se pored nejga nalaze još i Jeff Pilson, Robin McAuley i Matt Starr. O tome smo naširoko pisali u našoj specijalnoj rubrici "Preslušavanje" u februaru ove godine. Radi se o vrlo kvalitetnom izdanju, možda i jednom od najboljih u tekućoj godini. Basista ovog sastava Jeff Pilson najavio je čak i moguće snimanje drugog albuma ove supergrupe.
Black Swan je još jedna u nizu novih super-projekat-grupa iza koje stoji veoma agilna, italijanska izdavačka kuća Frontiers Music srl. O razlozima nastanka ovakvih grupa pričali smo detaljnije u epizodibroj 8Junkyard Rock Stories podkasta, odnosno emisije Junkyard Žurnal, tako da ovoga puta nećemo zalaziti u sve te sitne detalje, već ćemo se, kako to red nalaže, u ovom "Preslušavanju" baviti isključivo albumom Shake The World koji je izašao 14.februara ove godine, i koji predstavlja album prvenac ove novoformirane grupe.
Black Swan čine:
Vokal: Robin McAuley (McAuley Schenker Gruop)
GItara: Reb Beach (Winger, Whitesnake)
Bass: Jeff Pilson ( Dokken, Foreigner, The End Machine)
Bubanj: Matt Starr (Ace Frehley, Mr. Big, Beautiful Creatures)
1. Shake The World
Prva pesma na albumu, ujedno i prvi single, video spot i uopšte prva "kombinacija" nota koju smo imali prilike da čujemo kada je reč o ovom bendu. Lirički pokretačka, ova pesma sa muzičkog aspekta predstavlja, ono što bi se moglo nazvati, pravim "album opener-om". Odmah nakon prvog preslušavanja ova pesma stavlja do znanja kojim će pravcem ići ova četvoročlana grupa, a to je naravno, skup svega onoga najboljeg iz radova sa daleko poznatijim bendovima iz kojih dolaze. Međutim, ovo "trešenje sveta" u sebi krije i nešto što, tada kada je pesma izašla kao single, nismo imali mogućnosti da shvatimo, a što je postalo jasnije tek sa preslušavanjem celog albuma.
2. Big Disaster
Koliko je hrabrosti potrebno nazvati jedan od svojih vodećih singlova - Big Disaster? Zamislite voditeja koji izgovora: "A sada slušamo grupu X i njen najnoviji single: Velika Katastrofa"! Bilo kako bilo, ovaj single broj 2, donosi još jedan konkretni, pomalo i prljavi hard rock komad, u kojem bi smo recimo izdvojili pevanje Robin McAuley-a, rođenog Irca inače, koji je svoju slavu stekao pevajući u grupi sa gitaristom Michael Schenker-om, koji je, ukoliko niste znali, samo dve godine mlađi, od recimo, David Coverdale-a! S obzirom da je većini vas, kao i nama, rad McAuley-a daleko manje poznat od mnogih drugih pevača sličinih godina, njegovo pevanje na ovom albumu bi nas moglo vrlo lako prevariti da pomislimo da se radi o nekom mlađem pevaču.
3. Johnny Came Marching
U trećoj pesmi na ovom izdanju dobijamo i nešto ozbiljniju tematiku, što se tiče samog značenja teksta. No, time se nećemo baviti ovde. Za razliku od prve dve, ova numera je nešto sporijeg i "težeg" tempa, ne toliko furiozna, ali sa podjednako jakim rifovima, sjajnim solom Beach-a i betonskom ritam sekcijom Pilson-a i Starr-a, sve naravno prebojeno odličnim vokalima McAuley-a. Valja pomenuti i prateće vokale koje izvode Pilson i Beach, obojica poznati po tome iz slavnih dana svojih grupa Dokken i Winger. Inače, s obzirom da je već treća na albumu, čudno je da još uvek nismo počeli da "kukamo" na gitarske deonice Reb Beach-a....
4. Immortal Souls
Ako se pitate zašto je to tako, i šta smo mislili pod ovim poslednjim, najbolje bi bilo to objasniti kroz pesmu Immortal Souls. Prvo, sve tri pesme sa početka albuma nisu najveći ikada odsvirani rock hitovi, ali jesu veoma dobro struktuirane pesme kojima jednostavno ništa posebno ne fali. Drugo, album je u neku ruku vrlo jasno gradiran, tako da je svaka pesma samo još jedan stepenik više u odnosu na prethodnu. Tu pre svega do izražaja dolazi gitarista Reb Beach, kome smo dosta toga zamerili kada smo pričali o novom albumu Whitesnake-a, na kojem se on po prvi put našao kao autor muzike. S obzirom da je u grupi Black Swan on autor svih pesama, deluje da je tvrdnja koju smo tada izneli opravdana. Reb Beach je na ovom albumu mnogo više onaj pravi Reb Beach, gitarski vitruoz iz najboljih dana Winger-a. Poslušajte samo gitarsku melodiju kojom otvara ovu pesmu, kombinacije rifova i solaže. Što se ovog dela albuma tiče, definitivno pesma br.1. Pitamo se kako zvučala da se recimo našla na prošlogodišnjem WS izdanju...
5. Make It There
Ovde imamo i prvu baladu na albumu i to u stilu nekadašnjih grandioznih balada iz osamdesetih sa izvesnom dozom svežine. Kao i uvek kada je reč o baladama, prilazimo im sa izvesnom dozom rezerve. Ovde bi smo još jednom pohvalili Reb-ov solo, ali i produkciju, i to ne samo ove pesme već albuma u celosti. Za produkciju je, pored tutnjajućih bas deonica i pratećih vokala, bio zadužen upravo Jeff Pilson.
6. She's On To Us
Black Swan sam u narednoj numeri, posle kratkog baladoidnog izleta, vraćaju na stazu utabanu sa peve četiri pesame sa albuma. Kotrljajuće-bolesni gitarski rifovi otvaraju ovu numeru i u njoj opet imamo priliku da čujemo Reb Beach-a prepuštenog samom sebi (bez nadzora Mr. Coverdale-a), što opet daje pozitivan rezultat, sličan radovima sa nepravedno omalovažavanog a ujedno i najboljeg albuma grupe Winger iz 1993.godine pod nazivom Pull.
7. The Rock That Rolled Away
Ova pesma je možda i sa namerom nazvana upravo The Rock That Rolled Away, s obzirom da definitivno predstavlja neku vrstu omaža i neodoljivo podseća na muziku koja se pravila poslednjih godina osamdesetih. Ono što je čini relevatnom i u današnje vreme je majstorsko muziciranje članova benda, moderna produkcija i fantastičan osećaj za strukturu pesama, A kako i ne bi, ako pogledamo rezimee Beach-a, Pilson-a, Starr-a i McAuley-a. Stvar je potpuno jasna. I pored toga što je možda previše u "80s" fazonu, pesma ipak pretenduje na presto jedne od najboljih na albumu...
8. Long Road To Nowhere
Možda, možda, ali Long Road To Nowhere , koja sledi sa svojim -soničnim gitarskim harmonicima, "tutnjavom" Pilson-a i Starr-a i nepogrešivo čistim i moćnim vokalom McAuley-a, dokazuje da o albumu nikada ne treba suditi na osnovu jedne pesme, ili na osnovu polovično preslušanog albuma. Kada sada u miks bacimo recimo Shake The World (prvi single), postaje jasnije šta je značilo ono sa početka: album je jednostavno postavljen tako da vam iz pesme u pesmu postaje sve više gotivniji. Reb Beach još jednom u svom elementu! Uhh, da je samo malo više ovakvih gitarskih deonica bilo pre nešto manje od godinu dana... Znate na šta mislimo!
9. Sacred Place
Stigavši do same završnice albuma Shake The World i pesme Sacred Place, ne možemo a da ne primetimo da se insteresovanje za ovom pločom ni jednog momenta nije umanjilo. Numera Sacred Place govori u prilog ovoj tvrdnji, Svojim "gerimurovskim" uvodnim deonicama kreće lagano a potom se pretvara u pravu blues-rock polu-baladu. U pesmi se dodatno ogleda i već toliko puta pominjana raznovrsnost ovog albuma, njegov skirveni sastojak, koji ne dozvoljava slušaocu da pre vremena ode sa "mesta zločina". Iako nešto blažeg tempa, još jedna od boljih pesama na albumu.
10. Unless We Change
Predzadnja Unless We Change bi lako mogla da prevari svakog nestrpljivog slušaoca, ukoliko je prekine pre 20. sekunde. Uvod žičanim instrumentima je samo varka, jer pesma nakon toga prelazi u pravu oluju u kojoj Reb, Jeff, Matt i Robin pucaju iz svog mogućeg arsenala kojim raspolažu. Određene deonice ove pesme daju joj i epitet jedne od najmetalskijih na albumu.
11. Divided/United
Ujedinjeno razjedinjeni - možda i najbolje opisuje epitet svakog projekat-supergrupa-benda. Ovo je jedna veoma interesantna numera kojom je, eto, ova superčetvorka koja sebe naziva Black Swan, odlučila da završi ovo izdanje. Legenda kaže da je Jeff Pilson, inspirisan filmom Bohemian Rhapsody, odjurio do svog studija i napisao klavirski deo ove pesme, koji shodno tome neodoljivo podseća na radove grupe Queen. Međutim, to traje samo do trećeg minuta, kada se stvari zaokreću za 180 stepeni, iz Divided prelazi u United, i to u još jednom klasičnom heavy rock maniru.
Na kraju, koliko god se trudili, ovom albumu ne možemo naći slabu tačku (osim možda omota na kojem se zapravo nalazi beli labud ne crni). Jednostavno, prekaljeni svetski muzičari skupili su se i napravili muziku koja je na momente čak i bolja od muzike koju prave sa svojim "matičnim" bendovima. Posebno u slučaju Reb Beach-a, o čemu smo već pričali. Sa druge strane svesni smo činjenice da će ovo izdanje, kao i izdanja mnogih sličnih projekat-grupa, vrlo brzo pasti u zaborav. Stoga, dajte mu šansu, nećete se pokajati!
Preporučujemo za: one koji vole dobar hard/heavy zvuk, kao i za sve kojima se nije dopao novi album grupe Whitesnake iz prošle godine!
Od ove godine krećemo i sa jednom novom rubrukom koja će imati za cilj da vam u kratkim crtama predstavi najnovija muzička izdanja iz sveta rock muzike. Na taj način ostajemo u toku sa onim šta nas čeka i upotpunjujemo prazninu između recenzija. Dobrodošli u prvi ovogodišnji Junyard Rock Žurnal.
Crashdiet - Reptile (Single)
Prvi single ove godine izbacili su švedski glam rokeri Crashdiet, i to tačno u ponoć 31. decembra. Nakon šest godina od poslednjeg albuma The Savage Playground, pioniri skadinavskog novog glam metal talasa najavljuju i novi album i to sa novim pevačem, četvrtim po redu od osnivanja. Stara ekipa je i dalje na okupu: Martin Sweet - gitara, Peter London - bas, Eric Young -bubnjevi, pojačani Gabriel Keyes-om na vokalima.
Axl Rose - Looney Toons 2019
Šta zapravo reći o ovome? Pa dobro, crtani filmovi moraju biti propraćeni dobrom muzikom, to je jednostavno neminovono. Ništa specijalno u tome zar ne? Međutim, kada se u muzici bilo kog crtanog filma nađe neko od svetskih rok zvezdi, i to ekranizovan zajedno sa osatlim imaginarnim junacima, pa se pritom još i potpisuje imenom Axl Rose, onda stvari postaju mnogo ozbiljnije. Verovali ili ne, zahvaljujući ovom crtaću dobili smo prvu pesmu, ili bolje rečeno komad muzike, sa snimljenim vokalima frontmena Gunsa i to prvi puit nakon 10 godina i par meseci, tačnije od izlaska dugo očekivanog albuma Chinese Democracy 2008.godine. Na taj način smo konačno dobili priliku da ga čujemo kako peva i kako bi uopšte njegov glas mogao da zvuči u današnje vreme.
Šta ovaj klip stvarno najavljuje teško je reći. Poznato je da Gunsi svoje koncerte otvaraju upravo uvodnom špicom Looney Toons crtaća. Takođe, poznati su i po tome da se "teško" otvaraju i ništa ne govore u javnosti, ali i po tome što imaju tendencije da svoje buduće planove najavljuju i objavljuju na čudesne načine. Šuška se da bi ova godina mogla da bude "ona prava", što se nove muzike tiče. I ako ovo defitivno nije nikakva nova GnR pesma (ko će ga znati), svakako je počelo uzbudljivo pa se iskreno nadamo da će se u tom maniru i nastaviti...
Burning Rain - Midnight Train (Single)
Hard rock ekipa koju predvode Dough Aldrich, bivši gitarista grupa Whitesnake i DIO, a trenutni gitaroš The Dead Daisies, i pevač Keith St. John (Kingdome Come), najavljuju novi album za 22.mart ove godine pod izdavačkom kućom Frontiers. Sredinom januara imali smo priliku da čujemo i prvi single pod nazivom Midnight Train. Ovo će biti njihov četvrti album po redu, prvi nakon 2013.godine. Inače, za one koji se prvi put susreću sa ovim bendom, radi se o jednom izuzetno kvalitetanom hard rock sastavu (drugačije ne može biti kada Dough Aldrich svira gitare), odnosno ekipi koja je više kao neki "side project" nekolicine izvrsnih muzičara. Preporučljivo za sve ljubitelje muzike poput recimo novijih Whitesnake albuma, kao i energičnih, brzih, rifovanih rokačina.
The END Machine - Alive Today (Single)
The END Machine je nova (super)grupa na horizontu koja se nedavno pojavila i koju čine članovi originalne postave Dokken-a i to George Lynch, Jeff Pilson i Micki Brown, ali bez Don Dokken-a za vokalima. To mesto je u ovom slučaju pripalo fantastičnom Robert Mason-u, pevaču grupa Warrant i Lynch Mob, koga smo pominjali i u recenziji poslednjeg albuma grupe Warrant. Zvuči pomalo čudno zar ne? Videćemo šta će od svega toga biti. Grupa za sada ima jedan singl a debi album je najavljen takođe za 22.mart pod pokroviteljstvom izdavačke kuće Frontiers.
L.A. Guns - Stay Alive (Single)
The Devil You Know naziv je novog albuma koji su L.A. sleaze rokeri najavili još krajem prethodne godine. U taboru ovog benda, u širem smislu, zapravo nikada nije dosadno. Od prilike negde u rangu španske serije. Izgleda da ćemo ove godine ponovo videti dve verzije benda. Ova verzija koju predvode pevač Phil Lewis i gitarista Traci Guns , koja je najavila novi album, nedavno je izbacila i prvi single pod nazivom Stay Alive. Za sada deluje zadovoljavajuće a videčemo da li će album uspeti da nadmaši prethodni The Missing Peace iz 2017.godine koji smo na ovom blogu već okarakterisali kao sjajno povratničko izdanje. Novi album takođe očekujemo u martu mesecu.
Backyard Babies - Good Morning Midnight (Single)
Pre samo nekoliko dana od dana izlaska ovog žurnala, stigao je i novi single švedskih punk-rokera Backyard Babies pod nazivom Good Morning Midnight, čime (po drugi put nakon singla Shoving Rocks) najavljuju i izlazak novog albuma Silver and Gold, koji će ugledati svetlost dana 1. marta pod izdavačkom kućom Century Media Records. Ovo je, zapravo, jedno od onih izdanja kojem se neizemrno radujemo. Trebaju nam Backayrdi, i to oni stari, dobri, kao iz prethodne decenije. Prošlim albumom Four By Four iz 2015. nismo baš bili zadovoljni tako da je konačno došlo vreme za popravni.Nadamo se uspešno!
Što se singlova tiče, spisak se svakako ne završava ovde. Ima tu još dosta numera koje možete preslušati na Junkyard Rock Stories plejlisti preko Deezer-a ili Spotify-a. Liste se nalaze na Home stranici bloga ili na FB stranici.
Cathouse Hollywood Podcast
Za kraj ovog ovog dela januarskog žurnala izdvajamo i jedan vrlo zanimljiv podkast koji je krenuo sa radom neposreno oko Nove godine i koji vam ovom prilikom i preporučujemo. Voditelj ovog podkasta je čovek po imenu Riki Ratchman,
koga će se neki od vas možda i setiti kao voditelja nekada legendarnih emisija
Headbangers Ball koje su se puštale na MTV-u (nekadašnjoj muzičkoj
televiziji). Headbangers Ball je krajem osamdesetih, odnosno tokom
devedesetih, bila jedna emisija koja možda najviše uticala na razvoj ili
bolje rečeno održavanje rock/metal muzike i predstavljala esenciju tadašnje muzičke scene. Ko ne zna, obavezno na YT, pa pogledajte
neku epizodu ili snimak i biće vam jasno. Eh, kada bi ovoga danas opet bilo....
Ipak,
da se vratimo na sam podkast. Riki je pored rada na MTV postao poznat i kao
gazda jednog od čuvenih losanđeleskih muzičkih klubova koji je
nosio ime Cathouse i koji je Riki vodio zajedno sa frontmenom grupe Faster
Pussycat,Taime Downe-om. Od 1986-1992.godine Cathouse je bio epicentar
dešavanja holivudske muzičke scene. Neka od najvećih svetskih imena zabeležila su nastupe u ovom klubu poput Guns N Roses, Motorhead , Alice
Cooper, Pearl Jam, Faster Pussycat, Black Crows i još mnogo drugih. Klub
je predstavljao oličenje tadašnjeg sleaze-a, rock n roll bluda, zezanja, i svega
onog što ide uz rokerski način života, pa i više od toga. Bilo je to mesto
gde ste mogli da pijete pivo sa Axl Rose-om, ili pušite pljugu sa
Lemmijem i slobodno ćaskate Po rečima samog Rikija, za klub je važilo
pravilo bez kamera i bez snimanja, tako da je sve ono što se tamo
dešavalo ostalo zauvek između zidina te misteriozne Cathouse jazbine. Tridesetak godina
kasnije Riki Ratchman odlučio je "da odmota" neke od "filmova"
iz toga vremena i ovaj podkast se upravo bavi sećanjima na neke od
najzanimljivijih događaja iz neumoljive istorije rock muzike, koji do sada nisu bili
na široko poznati javnosti.....
I pored toga što je za klub važilo pravilo bez slikanja i snimanja, Guns N Roses su napravili izuzetak i u istoimenom klubu snimili spot za pesmu It So Easy 1989.godine. Spot je oficijelno izdat tek prošle godine, nakon što je proveo 29 godina u mračnim sefovima Axl-a
i njegove kamarile. Iz priča koje su se mogle čuti od ranije, kao i iz
samog podkasta , čini se da nema
bolje pesme, benda ili ti video snimka do ovoga, kada je reč o
dočaravanju atmosfere kluba Cathouse.
Sa druge strane grupa Faster Pussycat posvetila je ovom klubu i pesmu na svom albumu prvencu iz 1987.godine, kojia takođe nosi naziv Cathouse!
