Muzički vektor: 80's Rock i Metal bendovi (Prvi Deo)

 

Došao je i taj trenutak, da popričamo malo na temu rock i metal bendova iz 80-ih. Mnogo puta smo ih do sada pominjali. Mnogo puta pisali i izveštavali o tome šta se sa nekima od njih dešava. Uradili i smo i dobar broj recenzija. 

U svim tim spisima i zabeleškama, trudili smo se da vam svaki bend predstavimo napreciznije što možemo. U nekim situacijama to nije bilo lako. Problem leži u tome kako grupe koje pripadaju ovom muzičkom pod-žanru, odnosno muzičkom kompasu koji karakteriše jedno vreme i jedan način života, da nazovemo pravim imenom. Naziv Hair Metal koji se odomaćio tek nakon dvehiljaditih nije pravi naziv za sve ove grupe i na neki je način i pogrdan. Sa sobom nosi izvesnu stigmu. 

U toku najluđe decenije ovi su se bendovi jednostavno zvali Hard Rock, Metal, Glam Metal, Sleaze Rock, Sleaze Metal ili jednostavno 80's metal. U odnosu na one iz sedamdesetih bili su neka vrsta nadgradnje, sledećeg koraka, sa modernijim zvukom i pristupom muzici. U odnosu na alternarivu iy 90-ih, opet nešto drugačije. 

Sve u svemu, kako više ne bi dužili, spremili smo vam još jednu unikatnu epizodu, koju smo nazvali Muzički Vektor i u kojoj ćemo vam pokazati koje su to najsitnije razlike između pomenutih odrednica kao što su Glam i Sleaze, Rock i Metal. Imaćete prilike da se podsetite velikog broja bendova koje i sami znati ali ćemo pričati i o nekim drugim, manje poznatim, koje ne pominjemo baš tako često. Biće tu i nekoliko novijih grupa, koje ne pripadaju korpusu 80-ih, čisto da bi se uvidelo u kom pravcu je ova muzika evoluirala. 

Epizodu pogledajte ovde:

Na našoj plejlisti možete pronaći i poslušati bendove koje smo pominjali, kao i i mnoge druge koje smo ovoga puta propustili! 

Junkyard Žurnal - januar 2019 Vol.1

Od ove godine krećemo i  sa jednom novom rubrukom koja će imati za cilj da vam u kratkim crtama predstavi najnovija muzička izdanja iz sveta rock muzike.  Na taj način ostajemo u toku sa onim šta nas čeka i upotpunjujemo prazninu između recenzija. Dobrodošli u prvi ovogodišnji Junyard Rock Žurnal.

Crashdiet - Reptile (Single)

Prvi single ove godine izbacili su švedski glam rokeri Crashdiet, i to tačno u ponoć 31. decembra. Nakon šest godina od poslednjeg albuma The Savage Playground, pioniri skadinavskog novog glam metal talasa najavljuju i novi album i to sa novim pevačem, četvrtim po redu od osnivanja. Stara ekipa je i dalje na okupu: Martin Sweet - gitara, Peter London - bas, Eric Young -bubnjevi, pojačani Gabriel Keyes-om na vokalima.

                                

Axl Rose - Looney Toons 2019

Šta zapravo reći o ovome? Pa dobro, crtani filmovi moraju biti propraćeni dobrom muzikom, to je jednostavno neminovono. Ništa specijalno u tome zar ne? Međutim, kada se u muzici bilo kog crtanog filma nađe neko od svetskih rok zvezdi, i to ekranizovan zajedno sa osatlim imaginarnim junacima, pa se pritom još i potpisuje imenom Axl Rose, onda stvari postaju mnogo ozbiljnije. Verovali ili ne, zahvaljujući ovom crtaću dobili smo prvu pesmu, ili bolje rečeno komad muzike, sa snimljenim vokalima frontmena Gunsa i to  prvi puit nakon 10 godina i par meseci, tačnije od izlaska dugo očekivanog albuma Chinese Democracy 2008.godine. Na taj način smo konačno dobili  priliku da ga čujemo kako peva i kako bi uopšte njegov glas mogao da zvuči u današnje vreme.

Šta ovaj klip stvarno najavljuje teško je reći. Poznato je da Gunsi svoje koncerte otvaraju upravo uvodnom špicom Looney Toons crtaća. Takođe, poznati su i po tome da se "teško" otvaraju i ništa ne govore u javnosti, ali i po tome što imaju tendencije da svoje buduće planove najavljuju i objavljuju na čudesne načine. Šuška se da bi ova godina mogla da bude "ona prava", što se nove muzike tiče. I ako ovo defitivno nije nikakva nova GnR pesma (ko će ga znati), svakako je počelo uzbudljivo pa se iskreno nadamo da će se u tom maniru i nastaviti...

                                  


Burning Rain - Midnight Train (Single)

Hard rock ekipa koju predvode Dough Aldrich, bivši gitarista grupa  Whitesnake i DIO, a trenutni gitaroš The Dead Daisies, i pevač Keith St. John (Kingdome Come), najavljuju novi album  za 22.mart ove godine  pod izdavačkom kućom Frontiers. Sredinom januara imali smo priliku da čujemo i prvi single pod nazivom Midnight Train. Ovo će biti njihov četvrti album po redu, prvi nakon 2013.godine. Inače, za one koji se prvi put susreću sa ovim bendom, radi se o jednom izuzetno kvalitetanom hard rock sastavu (drugačije ne može biti kada Dough Aldrich svira gitare), odnosno ekipi koja je više kao neki "side project" nekolicine  izvrsnih muzičara. Preporučljivo za sve ljubitelje  muzike poput recimo novijih Whitesnake albuma, kao i energičnih, brzih, rifovanih rokačina. 


                                   

The END Machine - Alive Today (Single)

The END Machine je nova (super)grupa na horizontu koja se nedavno pojavila i  koju čine članovi originalne postave Dokken-a i to  George Lynch, Jeff Pilson i Micki Brown, ali bez Don Dokken-a za vokalima. To mesto je u ovom slučaju pripalo fantastičnom Robert Mason-u, pevaču grupa Warrant i Lynch Mob, koga smo pominjali i u recenziji poslednjeg albuma grupe Warrant. Zvuči pomalo čudno zar ne? Videćemo šta će od svega toga biti. Grupa za sada ima jedan singl a debi album je najavljen takođe za 22.mart pod pokroviteljstvom izdavačke kuće Frontiers. 

                                    

L.A. Guns - Stay Alive (Single)

The Devil You Know naziv je novog albuma koji su L.A. sleaze rokeri najavili još krajem prethodne godine. U taboru ovog benda, u širem smislu, zapravo nikada nije dosadno. Od prilike  negde u rangu španske serije. Izgleda da ćemo ove godine ponovo videti dve verzije benda. Ova verzija koju predvode pevač Phil Lewis i gitarista Traci Guns , koja je najavila novi album, nedavno je izbacila i prvi single pod nazivom Stay Alive. Za sada deluje zadovoljavajuće a videčemo da li će album uspeti da nadmaši prethodni The Missing Peace   iz 2017.godine koji smo na ovom blogu već okarakterisali kao sjajno povratničko izdanje. Novi album takođe očekujemo u martu mesecu.


                                    

Backyard Babies - Good Morning Midnight (Single)

Pre samo nekoliko dana od dana izlaska ovog žurnala, stigao je i novi single švedskih punk-rokera Backyard Babies pod nazivom Good Morning Midnight, čime (po drugi put nakon singla Shoving Rocks) najavljuju i izlazak novog albuma Silver and Gold,  koji će ugledati svetlost dana 1. marta pod izdavačkom kućom Century Media Records. Ovo je, zapravo, jedno od onih  izdanja kojem se neizemrno radujemo. Trebaju nam Backayrdi, i to oni stari, dobri, kao  iz prethodne decenije. Prošlim albumom Four By Four iz 2015.  nismo baš bili zadovoljni tako da je konačno došlo vreme za popravni.Nadamo se uspešno!


                                   

Što se singlova tiče, spisak se svakako ne završava ovde. Ima tu još dosta  numera koje možete preslušati na Junkyard Rock Stories plejlisti preko Deezer-a ili Spotify-a. Liste se nalaze na Home stranici bloga ili na FB stranici.

Cathouse Hollywood Podcast

Za kraj ovog ovog dela  januarskog žurnala izdvajamo i jedan vrlo zanimljiv podkast koji je krenuo sa radom neposreno oko Nove godine i koji vam ovom prilikom i preporučujemo. Voditelj ovog podkasta je čovek po imenu Riki Ratchman, koga  će se neki od vas možda i setiti kao voditelja nekada legendarnih emisija Headbangers Ball koje su se puštale na MTV-u (nekadašnjoj muzičkoj televiziji). Headbangers Ball je  krajem osamdesetih, odnosno tokom devedesetih, bila jedna emisija koja možda najviše uticala na razvoj ili bolje rečeno održavanje rock/metal muzike i predstavljala esenciju tadašnje muzičke scene. Ko ne zna, obavezno na YT, pa pogledajte neku epizodu ili snimak i biće vam jasno. Eh, kada bi ovoga danas opet bilo....

Ipak, da se vratimo na sam podkast. Riki je pored rada na MTV postao poznat  i kao gazda jednog od čuvenih losanđeleskih muzičkih klubova koji je nosio ime Cathouse i koji je Riki vodio zajedno sa frontmenom grupe Faster Pussycat, Taime Downe-om. Od 1986-1992.godine Cathouse je bio epicentar dešavanja holivudske muzičke scene. Neka od najvećih svetskih imena zabeležila su nastupe u ovom klubu poput Guns N Roses, Motorhead , Alice Cooper, Pearl Jam, Faster Pussycat, Black Crows i još mnogo drugih. Klub je predstavljao oličenje tadašnjeg sleaze-a, rock n roll bluda, zezanja, i svega onog što ide uz rokerski način života, pa i više od toga. Bilo je to mesto gde ste mogli da pijete pivo sa Axl Rose-om, ili pušite pljugu sa Lemmijem i slobodno ćaskate Po rečima samog Rikija, za klub je važilo pravilo bez kamera i bez snimanja, tako da je sve ono što se tamo dešavalo ostalo zauvek između zidina te misteriozne Cathouse jazbine. Tridesetak godina kasnije Riki Ratchman odlučio je  "da odmota" neke od "filmova" iz toga vremena i ovaj podkast se  upravo bavi sećanjima na neke od najzanimljivijih događaja iz neumoljive istorije rock muzike, koji do sada nisu bili na široko poznati javnosti.....

Podkast možete pratiti preko iTunes-a, iPodcast ili na stranici kluba: Cathouse Hollywood Podcast.

I pored toga što je za klub važilo pravilo bez slikanja i snimanja, Guns N Roses su napravili izuzetak i  u istoimenom klubu snimili spot za pesmu It So Easy 1989.godine. Spot je oficijelno izdat tek prošle godine, nakon što je proveo 29 godina u mračnim sefovima Axl-a i njegove kamarile. Iz priča koje su se mogle čuti od ranije, kao i iz samog podkasta , čini se da nema bolje pesme, benda ili ti video snimka do ovoga, kada je reč o dočaravanju atmosfere kluba Cathouse.

                                    


Sa druge strane grupa Faster Pussycat posvetila je ovom klubu i pesmu na svom albumu prvencu iz 1987.godine, kojia takođe nosi naziv Cathouse!

                                   
    

Nastavak žurnala možete pročitati na Junkyard Žurnal - januar 2019. Vol 2.



Januar 2019.                                                                                              Autor:JP

 

Najbolji albumi 2017.godine - JunkYard Rock Stories

Pošto smo zvanično i zakoračili u novu godinu, red je da se još jednom osvrnemo na izdanja koja su obeležila prethodnu. Prvi put na stranicama JunkYard Rock Stories pravimo, za ovu priliku TOP 5 najboljih albuma. Nakon što je završeno glasanje probaćemo da ukrstimo rezultate sa nekim opštim mišljenjem uredništva. Zanimljivo, da stvar bude još i bolja,  nije ni bilo nekih velikih razmimoilaženja po tom pitanju. Prethodna 2017. godina donela je dosta interesantnih albuma, singlova, koncerata itd. U najužem izboru, kao što već znate, ušla su samo ona izdanja koja su bila "obrađena" na stranicama ovog sajta. Moglo je tu biti još više albuma svakako, ali u neku ruku ne bi bilo pošteno rangirati i pričati bilo šta o izdanjima koja nisu, iz različitih okolnosti, dobila svoju recenziju. Pa da krenemo:

5. The Dead Daisies - Live and Louder 

Mnogi će reći da ovaj album i nije trebao da se nađe u izboru za album godine. I ako tu svakako ima rezona, ipak smo se odlučili da ga uvrstimo u najuži izbor, jer sam album predstavlja svojevrsan "presek stanja"  dosadašnjeg rada i dela The Daisies-a  Skup najboljih hitova uhvaćenih uživo na ovoj ploči predstavljaju esenciju ovog po svemu unikatnog, a opet neodoljivo  "classic" rock benda. Pet poznatih  lica svetske rock scene, koja se kriju iza kosturskih glava i uvenulih lala,  spremaju nam za nadolazeću godin i novi, četvrti po redu studijski album  i to sa novim bubnjaerm u postavi. Biće i više nego opako u iščekivanju istog.  Šta reći osim da  jeedva čekamo nove Daisies-e! Recenziju možete pročitati ovde:  The Dead Daisies.

4. Warrant - Louder, Harder, Faster 

Možda i najveće ovogodišnje iznenađenje predstavlja i novi album nekada legendarnih glam rokera pod imenom -  Warrant. I ako već dugo bez svog prepoznatljivog lica, preminulog pevača Jani Lane-a, Warrant-ovci su napravili do sada nikad bolji album, predvođeni Robert Mason-om za vokalima. Fantastična hard rock ploča koja na trenutke vraća u ono slavno vreme, ali i pokazuje kako se ova ekipa prilagodila današnjim standardima modernog hard rock-a, što posebno raduje. Ono što je međutim problem je u tome što se ovaj album ne može naći gotovo nigde, kada je reč o svetskim a posebno domaćim TOP listama.  Jednostavno na ovu vrstu muzike koja se i dan danas posprdno naziva "hair metal" bačena je neka vrsta anateme (tamo neke daleke 1993. recimo). Nećemo sada dublje ulaziti u taj problem jer bi se o tome mogo napisati i jedan zaseban tekst (a možda ga  i napišemo), ali Warrant i mnogi drugi bendovi iz tog vremena danas jednostavno tavore u blatu u koje su nepošteno gurnuti počektom devedesetih. Medijska nezastupljenost, podsmesi i predrasude uglavnom dovode do toga da ovako dobre ploče prođu gotovo neopaženo. Više o tome neki drugi put a recenziju možete pročitati ovde: Louder, Harder, Faster

3. L.A. Guns - The Missing Peace

Veliki povratak, bum i senzaciju priredili su nam u 2017. legendarni losanđeleski sleaze rokeri L.A. Gunsi. Pokazalo se kao istinito, dugogodišnje čvrsto mišljenje fanova, da samo povratak Tracii Guns-a može da vrati ovaj bend iz potpunog zaborava. Tracii i Phil su ponovo zajedno na bini što je samo po sebi velika stvar a kada još naprave i novi album, onda je to definitivno momenat koji bi trebalo da ostane obeležen u istoriji rock n roll-a. The Missing Peace je daleko bolji od bilo čega što su Gunsi uradili u poslednjih deceniju i po. O tome smo već pisali stoga slobodno bacite pogled na recenziju. Međutim i L.A. Gunsi "proživljavaju" sličnu sudbinu kao i gore pomenuti Warrant, ali  ujedinjenje Phil-a i Traci-a, plus mlade snage, mogu ovom nekada jakom bendu vratiti ugled i poziciju koju su imali. The Missing Peace -  vredno je bilo čekati ovoliko!

2. Art Of Anarchy - The Madness

Još jedno ovogodišnje izdanje koje iz nekog razloga bačeno u drugi plan. Što se nas tiče, lako je moglo i da se nađe na prvom mestu ove male top liste s obzirom da se radi o fenomenalnom albumu ove supergrupe sačinjene od vrhunskih, svetski poznatih muzičara. Ovaj  miks modernog hard rocka  u stilu Creed-a, Gunsa i Disturbed-a  predstavlja drugo izdanje grupe i na neki način novi početak, s obzirom da je prvi album sa Scott Weiland-om praktično doživeo pravi fijasko. Scott Stapp je majstorski preuzeo ulogu premiulog Weilanda i bendu udahnuo preko potrebnu energiju. Dobro su počeli godinu. Ređali su se nastupi, promociej albuma i sl., ali su onda iz nekog razloga ponovo stali. Možda je to jednostavno samo sudbina supergrupa pošto se dužnosti prema "matičnim" bendovima ipak moraju ispoštovati na prvom mestu. Nadamo se njihovom povratku tokom naredne godine jer su albumom The Madness pokazali da se od njih i te kako mogu očekivati velike stvari. Recenziju možete pročitati ovde: The Madness

1. Stone Sour - Hydrograd

I na kraju, ono najbitnije. Album godine po izboru našeg sajta, ali i glasova naravno,  je najnovije  izdanje grupe  Stone Sour-a. Masivan, grandiozan, težak, moderan, heavy rock u majstorskoj izvedbi ove mega popularne petorke predvođene Corey Taylor-om. Jednostavno, nema se šta više toliko pisati o Hydrograd-u, tako da ako ga do sada već niste poslušali obavezno to uradite. A recenziju, koja je inače najčitanija strana recenzija na sajtu uopšte, kao i najčitanija recenzija prethodne godine, možete pročitati ovde: Stone Sour - Hydrograd


To bi bilo to što se 2017.godine tiče. Bilo je tu naravno još puno albuma, čije recenzije možete naći na stranicama ovog sajta. Nadamo se i očekujemo da 2018. u tom smislu bude još bolja. Srećna Nova svima! Rock on!



Januar 2018.godine                                                                                            Autor: JP

Warrant - Louder Harder Faster (2017)

L.A. stari znanci ponovo u naletu

Prva polovina tekuće godine se za sada pokazala kao izrazito uspešnom što se tiče novih hard rock izdanja. Jedan u tom nizu je i novi album grupe Warrant pod nazivom Louder Harder Faster koji je izašao početkom maja meseca. Stari LA glemeri ponovo su u zaletu i to ovoga puta glasnije, jače i brže, kao što i sam naziv albuma kazuje. Kada sam nedavno pisao o novom Pearcy-evom albumu Smash, rekao sam da mi je jako drago kada vidim sve te stare "olinjale" glam/sleaze bendove u današnjem novom ruhu. To što je njihovo vreme davno prošlo ne znači da je i sama muzika iz njih iščezla. Drugo je vreme danas, drugačija se muzika sluša i sve je to tačno. Ipak, ovakve grupe samo dokazuju koliko je njihova predanost muzici ostala velika i da posle svih tih godina i dalje postoje, bez obzira što je to sada uglavnom na nivou klupskih nastupa i nekih zajedničkih festivala, oni su i dalje muzički i "diskografski" aktivni. Možda su nezasluženo bili ismejavani tamo negde sredinom devedesetih kada ih je grunge (zapravo industrija, ali masa voli da kaže da je grunge) dotukla. Imaju stari znanci definitivno još mnogo toga da nam pokažu.

Nažalost mnogima od njih su sve te protekle godine ostavile veliki broj ožiljaka i otovrenih rana. Konkretno kada je reč o grupi Warrant, to je slučaj sa njihovim pevačem, legendarnim Jani Lane-om koji je premino 2011.godine.  Slobodno se može reći da je Lane bio sinonim za grupu Warrant, svojim unikatnim hipersonično visokim  vokalom, kao i samom pojavom, harizmom ali i muzičkim umećem uopšte. Dobro, dobro, znam da će te sada reći: "ma kakvi, sinonim za Warrant je ona plavuša iz spota Cherry Pie". Jani Lane se kasnije i oženio njome, pa eto, ime joj je Bobbie Brown inače. Međutim sam Jani Lane je zapravo oduvek bio mnogo više od toga, potcenjen i omalovažavan, bio je mnogo više od te pomenute pesme što i dokazuju kasniji albumi grupe, ali o tome nekom drugom prilikom. Današnji Warrant je što se i naslućuje,  utoliko drugačij s tim što je sem novog pevača, na okupu potpuno ista postava kao iz "slavnih dana" koju čine: gitaristi - Joey Allen i Erik Turner, basista - Jerry Dixon i bubnjar - Steven Sweet. Što se pevača tiče to je Robert Mason, nekadašnji pevač grupa Lynch Mob, Big Cok i Cry Of Love. Njemu je ovo zapravo drugi album sa Warrant, nakon izdanja Rockaholic iz 2011.godine. Ako dodamo i to da je album pre njega pod nazivom Born Again iz 2006.godine, koji je označio povratak grupe u tom trenutku posle godina pauze, na kojem takođe nije bilo Jani Lane-a, već je vokale otpevao James St. James iz Back 'N' Blue, onda dolazimo do frapantnog podatka  da je poslednji album velikog Lane-a bio i ostao onaj iz 2001. pod nazivom Under The Influence. Namerno sam vam oduzeo malo vremena ovom suvoparnom istorijom da bi se podsetili nekih činjenica iz razloga što su i dan danas mišljenja podeljena da li ovu današnju formaciju možemo smatrati za pravi Warrant ili ne. Ja nemam problem sa tim. Za mene je ovo definitivno Warrant i krajnje je vreme da pređemo na ono što nam ovim albumom novo donose.

Za uvodnu numeru izabrana je pesma identičnog naziva kao i sam album, dakle Louder Harder Faster. Od uvodnog rifa, aranžmana, pevanja, solaže, teksta pa i samog naslova, ova je pesma jednostavno toliko  "cheasy" da nema razloga puno govoriti o njoj. Ona nedvosmisleno ukazuje na ono što je Warrant oduvek znao da napravi, odnosno da se svoje prošlosti ni malo ne stidi. Možda je ipak malo riskantno staviti ovakvu pesmu na početak albuma s obzirom da može brzo da izrevoltira slušaoca da prestane da sluša ostale pesme i na taj način propusti ono pravo što tek dolazi. Sve to naravno zbog glupih stereotipa. Mada i ne mora tako biti ako se pesma posmatra sa neke humnorističnije strane. Devil Dancer koja sledi u nastavku dokazuje tu tvrdnju. Pesma je u skroz drugačijem maniru  sa prljavim uvodnim gitarskim gruvom, reskim gitarama i  vokalima Roberta Mason-a koji su u nešto nižem registru na samom početku pesme, dok su u refrenu  naravno povišeni uz pravu hard rock glam eksploziju. Refren u ovoj pesmi  inače možda malo podseća na Dokken. Ima razloga što to kažem jer  Jeff Pilson, basista Dokkena, ujedno i producent ove ploče. Pesma je sama po sebi dosta  mračnija od uvodne i ima stvarno to nešto "dokenovsko" u sebi. Definitivno zavređuje pažnju i jedna je od boljih svakako.  Tu je i pomenuta sjajna Pilson-ova produkcija. Recimo da dugo nisam čuo ovako rezak zvuk ritam gitara. Sledeća numera pod nazivom Perfect je pak dosta melodičnija i ima više pop prizvuka. Može se reći da malo vuče ka Foreigner što opet ide na račun producenta, koji je poznat i po tome što je svirao u pomenutom bendu. U suštini odlično odrađena laganija rokačina gde Robert Mason dobija baš puno prostora da se razmahne a bas gitara Jery Dixon-a joj daje neophodnu hard rock tvrdoću. Na čevrtom mestu dolazi još jedna pesma koja aplicira za izbor najboljih na albumu pod nazivom Only Broken Heart. Twin lead gitare i Mason-ov vokal koji u početku podseća na pevanje Phil Lynnot-a daju joj definitivni Thin Lizzy šmek. Melodična, aranžmanski zanimljiva i u svakom slučaju vrlo privlačna pesma. Posebno možda onaj deo na sredini neposredno pre solaže koja je u totalnom "in your face" maniru. Kad malo razmislim,  ove tri pesme, sem prve naravno, su baš onako jedna uspešna promena muzičkog kursa benda Warrant.

Ali kao što obično biva,  nakon ovako dobrih pesama ide uvek i jedna balada. Naslov je U In My Life a valjda ste do sada naučili da ja ovakve pesme uopšte ne mirišem, tako da, vratiću se na nju možda nešto kasnije, a možda i neću nikad. Naredna Music Man kreće akustičnom gitarom i dubokim tonovima Mason-ovog vokala u nekom dark country maniru. Obećavajući uvod se kasnije pretvara u jednu tvrdu bluzersku gruvačinu direktno iz močvara američkog juga. Mason peva fantastično i na ovoj numeri, ali muziciranje u pozadini je još jedan  dokaz da originalni Warrant-ovci još uvek nisu ispucali sve svoje atribute i da i te kako umeju da naprave "dobru pesmu". Uveren sam da bi upravo i sa Lane-om ovo zvučalo isto tako moćno. Lirički se zapravo radi o ličnoj priči Robert Mason-a, nešto nalik  legendarnoj Uncle Tom's Cabin. Na sedmom mestu nalazi se numera Faded koja je jedan mid-tempo melodični rok komad sa pevljivim refrenima. Nešto me ovi rifovi i sam vajb pesme vraćaju na neki Hanoi Rocks možda ukršten sa klasičnim Warrant trejdmarkom i unikatnim Mason-ovim vokalima. Nakon nje opet idemo na "faster" deo iz naziva albuma pošto je numera New Rebellion upravo to: brza hard rock cepačina koja ima sve potrebne atribute; u intermecu mi Mason malo zvuči i kao Myles Kennedy čak! Sa druge strane gitaristi Allen i Turner prosto kidaju. Odradili su perfektno svoj deo posla na albumu. Za jednu hard rock ploču u drugoj deceniji 21.veka ima tu i te kako zaniljivih i jakih gitarskih deonica.

Polako se približavamo i  poslednjem delu albuma. Tu nas na mestu broj devet čeka pesma Big Sandy koja je neverovatno privlačna da je ni vrlo smešni refren koji ide ovako:  "Big Sandy, Big Sandy, knew that your number would come in handy" , ni malo kvari već joj daje neki poseban šmek. A moram da dodam da me nekako podseća na album koji sam nedavno obrađivao na stranicama ovog sajta a to je album Stephen Pearcy-a pod nazivom Smash. U delovima gde mnoge ploče gube svoj pravac, Warrant-ovo novo izdanje ne posustaje ni za korak. Pesma Choose Your Fate je još jedna vrhunska hard rock stvar. Ovaj Robert Mason je iz pesme u pesmu sve bolji i sve zanimljiviji kao izvođač definitivno. A što se gitara tiče, ponovo imamo jedno malo hard rock remek delo Warrant dvojca koji čine Joey Allen i Erik Turner-a. E sada, ako album slušate na digitalnim platformama numera Let It Go biće vam poslednja a ukoliko ste nabavili CD ili nešto drugo, onda imate još jednu numeru kao bonus pod nazivom I Think I'll Just Stay Here And Drink. Prva pomenuta je onako klasičan glam pop komad u duhu nekadašnjih sličnih Warrant pesama. Ova poslednja sa druge strane kako joj i sam naziv kaže, totalna birtijska zajebantska rokačina koja je inače cover pesma a originalni izvođač je Merle Haggard. Nagrada za one koji se budu odlučili za čvrste kopije nosača zvuka.

Dakle da remiziramo - što bi reko Šojić. Pre svega, nisam verovao da će ovaj tekst biti ovoliko dug. Moram da priznam da me je LHF i više nego pozitivno iznenadio. Moja su očekivanja bila drastično manja od trenutka kada sam saznao da Warrant radi na novom albumu. Nisam ih ni nešto mnogo slušao u poslednjih par godina priznajem. Prethodni album Rockaholic me definitivno nije kupio, kao ni Born Again pre nejga. Ali eto došlo je vreme i da se to promeni definitivno. LHF je zasigurno najbolje ostvarenje Warrant-a iz post Jani Lane ere. Produkcijski perfektan (uzgred nisam ni znao da se Jeff Pilson bavi produkcijom), aranžmanski i idejno neverovatno privlačan i slušljiv. Kao što sam već rekao muzički su Warrant još uvek nezaustavljiva mašina. Što se Robert Mason-a tiče, čovek je odradio perfektan posao. Warrant je definitivno dobio novog frontmena i tekstopisca. Naravno to nije novo ali ako uporedimo sa prethodnim izdanjem, LHF je definitivno vrhunac njegovog rada sa ovim bendom. Sa druge strane ako LHF upoređujemo sa Jani Lane periodom; e tu bi se već svašta moglo reći, ali o tome možda nekom drugom prilikom. Urpavo to je verovatno i najveći problem grupe Warrant u današnje vreme. Ima dosta starih okorelih fanova kojima se ta promena ne sviđa ali šta da se radi. Jani Lane jednostavno više nije među živima i članovi benda su imali ili - ili situaciju. Ili da više nikada ne sviraju pod ovim imenom ili da nađu novog pevača i da krenu dalje. Mislim da su izabrali pravo rešenje. Toplo preporučujem da ovom izdanju date šansu bez obzira da li ste ljubitelji ove grupe ili niste. Visoko kvalitetan, pažljivo brušen i idejno bogat hard rock album sa vrhunskim muzičkim izvođenjem, i naravno neizostavnim glam šmekom, i više je nego dovoljno dobra preporuka da sve odjednom postane Louder, Harder and Faster!

Warrant FB Page

http://www.warrantrocks.com/

Album poslušajte ovde

 

Maj 2017.godine                                                                                                                         Autor:JP