Hardcore Superstar izbacili novu-staru bonus pesmu sa albuma iz 2005.godine - zašto je Black Album zapravo i prvi album benda?

 

Švedske sleaze metal legende Hardcore Suprstar počastili su fanove novom-straom pesmom GTO koja se svojevremeno mogla naći jedino na japanskom izdanju albuma Hardcore Superstar iz 2005.godine. Ovog petka 25.novembra, pesma je dostupna na svim striming servisima a za nju je urađen i lyric video. Pored toga bend je izbacio i reizdanje pomenutog albuma na vinilu.

Kada je reč o albumu Hardcore Superstar iz 2005.godine, koji se još u žargonu naziva i Black Album, možemo sa sigurnošću reći da se radi o prvom pravom HC albumu, što je nedavno potvrdio i frontmen grupe Jocke Berg. On je u intervjuu za australijski The Rockpit to i potvrdio rekavši da je bend na prva tri albuma dosta lutao sa zvukom i da je pod pritiskom tada velike švedske izdavačke kuće bend morao da se prilagodi njihovim prohtevima: "Hteli su da zvučimo kao The Hives jer to tada bilo popularno" (govorimo o periodu kraja 90-ih i početka 2000-ih). Onda smo jednog dana Thomas Silver (tadašnji gitarista), Martin Sandvik (bas) i Adde (bubnjevi), odlučili da napravimo muziku kakvu zaista volimo i tako je nastala pesma Wild Boys a kasnije i ceo album. Ta 2005.godina je u tom smislu bila naša prva godina postojanja, bez obzira što smo kao bend počeli još 1997.godine."

Sve u svemu, Jocke je u pomenutom intervjuu samo potvrdio ono što su fanovi godinama pričali. Prva četiri albuma It's Only Rock n Roll (1998), Bad Sneakers and Pina Colada (2000), Thank You (2001) i No Regrets (2003),  bili su čudni i vidljivo je bilo da je bend na njima muzički lutao. Tome je napokon došao kraj 2005.godine kada su konačno pronašli svoj stil i zvuk po kojem su do dan danas ostali poznati - i to je bio upravo  taj zvuk na albumu Hardcore Superstar koji je do danas ostao njihov najuspešniji album i koji je bio proglašen kao jedan od Top 3 albuma u 2000-im po mišljenju Sweden Rock magazina. Zajedno sa ostalim bendovima sa scene, u istom vremenskom periodu, poput Crashdiet, Backyard Babies, Crazy Lixx, Gemini Five i dr., činili su novu sleaze-glam rock scenu. 

Nakon ovog malog povratka u prošlost, ne treba zaboraviti i na to da su Hardcore Superstar ove godine izbacio dvanaesti album po redu koji nosi naziv Abrakadabra. 

New Music Alert: Slash, Hardcore Superstar i The Hellacopters izbacili nove singlove

 

Vreme je da započnemo sa prvim novim singlovima u 2022.godini. Petak je i to znači da nas čeka nekoliko zanimljivih pesama sa svetske rock n roll scene. 

Slash, Myles i Konspiratori 

Slash i ekipa predstavljaju nam novi singl, treći po redu, nakon River Is Rising i Fill My World. Nova pesma nosi naziv Call Of The Dogs i naći će se na albumu 4 koji je najavljen za 11. februar. 

Hardcore Superstar 

Novu pesmu ovog petka predstavljaju i švedski sleaze metalci Hardcore Superstar i to četvrtim po redu singlom sa nadolazećeg albuma Abrakadabra. Za novu numeru Forever And A Day uradili su i spot koji možete pogledati ovde. Album Abrakadabra izlazi 25. marta. Pesmu takođe možete poslušati ovde.

The Hellacopters 

Ostajemo u Švedskoj odakle nam dolazi i sledeći singl i to iz tabora garage-rock velikana The Hellacopters. Ovo je drugi singl po redu sa najavljenog albuma Eyes Of Oblivion, prvog nakon 16 godina studijske pauze. Album stiže 1.aprila i nije nikakva šala, dok ova nova pesma za koju je urađen i spot nosi identičan naziv kao i samo izdanje. 

Povratak starom zvuku - Hardcore Superstar izbacili singl Weep When You Die

 

Švedski sleaze-street metalci Hardcore Superstar nastavljaju sa promocijom novonajavljenog albuma Abrakadabra (za malo pa Ibrakadabra), koji je najavljen za sledeću godinu. Ovoga puta singl nosi naziv Weep When You Die i ako ga uporedimo sa prethodnim Catch Me If You Can i Dreams In Red, možemo samo da konstatujemo činjenicu iz prethodne objave o ovoj grupi: Da, bend se vraća zvuku koji ga je proslavio krajem 2000-ih, definitivno! 

Grupu Hardcore Superstar smo pominjali u našoj ekskluzivnoj emisiji nazvanoj Muzički Vektor i to u prvom delu ovog serijala. Bend i dalje nastupa u postavi koja se nije menjala poslednjih dvanaest godina: Jocke Berg (vokal), Vic Zino (gitara), Magnus Ade Andreasson (bas) i Martin Sandvik (bubnjevi) što je za svaku pohvalu! 

Nova pesma i spot grupe Hardcore Superstar u stilu 80's slasher filmova

 

Švedski street-metalci Hardcore Superstar izbacli su drugi po redu singl pod nazivom Dreams In Red, sa albuma Abrakadabra koji je najavljen za mart 2022.godine. Nakon pesme Catch Me If You Can, koju smo imali prilike da čujemo krajem avgusta meseca, Hardkorovci nas po drugi put, još jednom uveravaju da je povratak starom zvuku iz druge polovine dvehiljaditih, jedina moguća opcija kada je u pitanju novi album. 

"U stilu slasher filmova iz 80-ih, ova pesma i video, vode slušaoca na uvrnuti put kroz um mentalno nestabilnog ubice, koji je proganjan i rastrgnut sopstvenom nasilničkom prošlošću", stoji u saopštenju benda. 

Poslednji put Hardcore Superstar su se studijski oglasili pre tri godine albumom You Can't Kill My RnR, nakon kojeg su proputovali svet uzduž i popreko, i to više puta, sve dok ih pandemija nije prisilila da se primire i posvete novoj muzici. Bend i dalje nastupa u postavi koja se nije menjala poslednjih dvanaest godina: Jocke Berg (vokal), Vic Zino (gitara), Magnus Ade Andreasson (bas) i Martin Sandvik (bubnjevi). 

Nikako ne propustite da čujete i ostale novitete na našoj plejlisti: 

Geteborški street-metalci Hardcore Superstar furioznim singlom najavljuju novi album

 

Drugi put ovog vikenda imamo vest koja dolazi od jednog benda iz takozvane "velike švedske četvorke". Ovoga puta su u pitanju geteburški street metalci Hardcore Superstar koji kreću sa pormocijom svog novog albuma singlom Catch Me If You Can. 

Poslednji put Hardcore Superstar su se studijski oglasili pre tri godine albumom You Can't Kill My RnR, nakon kojeg su proputovali svet uzduž i popreko, i to više puta, sve dok ih pandemija nije prisilila da se primire i posvete novoj muzici. A ta nova muzika, u vidu dvanaestog albuma u karijeri ovog sjajnog benda, čeka nas u martu 2022.godine i nosiće naziv Abrakadabra. Bend i dalje nastupa u postavi koja se nije menjala poslednjih dvanaest godina: Jocke Berg (vokal), Vic Zino (gitara), Magnus Ade Andreasson (bas) i Martin Sandvik (bubnjevi). 

Prvi utisci nakon preslušavanja novog singla su da je bend izgleda rešio da se vrati onom zvuku koji ga je proslavio, odnosno u vreme druge polovine dvehiljaditih i poker albuma HC (2005), Dreamin In A Casket (2007), Beg For It (2009) i Split Your Lip (2010). Agresivno, glasno, furiozno i sleazy! To je onaj Hardcore Superstar koji smo čekali.

Pre nekoliko godina smo pisali u albumu HCSS iz 2015.godine, Recenziju tog izdanja, kao i podatke o samom bendu,  možete pročitati na ovom linku. 

Hardcore Superstar - HCSS (2015) Recenzija

Hardcore Superstar

Proleća ove godine, velikani švedske rock-glam-sleaze scene pod imenom Hardcore Superstar (da, švedski akcioni) donose nam svoje novo albumsko izdanje  pod nazivom HCSS 2015 samo dve godine nakon objavljivanja  prethodnog albuma C'mon And Take Me. Međutim kada je reč o matematici i računanju izdanja ovog benda, kako bi rekao moj prijatelj David Vartabedijan "to je jedna vrlo, vrlo čudna stvar". Generalno ovo je Hardcore-ovicma jubilarni deseti album po redu ako se sagledava od početka njihove karijere, međutim, muzički gledano reklo bi se da je ovo tek šesti po redu. Prva četri albuma bila su  nekom drugačijem vintage-rock stilu, ali je zato od 2005.godine i albumom Hardcore Superstar, ovaj bend otpočeo jednu mnogo ozbiljniju i uspešniju fazu svoje karijere. Mada, i nakon toga bilo je svega i svačega, poput fenomenalnog Dreamin in A Casket iz 2007.godine, zatim metaloidnog sleaze-trash albuma Beg For It iz 2009.godine, pa zatim jednog pravog sleaze-glam rok izdanja iz 2010. pod nazivom Split Your Lip, kao i pretposlednjeg C'mon Take On Me iz 2013.godine. Prva četri albuma definitivno predstavljaju reklo bi se borbu ovog benda sa samim sobom, tako da i sami po sebi  predstavljaju vrlo "šejkoidna" izdanja, ali činjenica je da je Hardcore Superstar svoj status izgradio nakon 2005. i tako definitivno postao jedan od najboljih sleaze-glam bendova švedske sleaze-glam scene.

Ovako dobrim kontinuitetom u karijeri ne može da se pohvali baš svako. Ovi geteborški rokeri su od 1998 - 2015 izdali veliki broj, singlova , dvd-eva i kopmilacija uglavnom zahvaljujući verovatno i ne tako čestim promenama članova benda. Današnja postava koju čine četvorka bubnjar Magnus Adde Andreasson, pevač Joachim Jocke Borg, basista Martin Sandvik i gitarista Vic Zino (inače momak sa naših prostora), nastupa zajedno od Beg For It albuma tj od 2008.godine. Tada je bend napustio prvi gitarista i osnivač Thomas Silver, čiji je stil sviranja u maniru "Faster Pussycat-a na steroidima" bio jedan od zaštitnih znakova ovog benda, kao i hipesonično prljavi vokal Jocke Borga.  Međutim dolaskom Vic Zina iz rivalskog benda Crazy Lixx, takođe "från Severige", bend nije izgubio na standardnoj sleaze - prljavosti, ali je dobio izvesnu dozu heavy metal svirke koju ovaj momak gaji.

Kada je reč od najnovijem HCSS 2015 izdanju treba napomenuti, što su i sami članovi potvrdili, da se radi o jednom vidu povratka u početne godine karijere, naravno kada je reč o samom zvuku. Basista Martin Sandvik je za Blabbermouth.net, ispričao da je sve krenulo nakon što je jedan fan poklonio članovima benda njihov demo sa pesmama iz 1994.godine, što je izazvalo veliko oduševljenje i u neku ruku nateralo Hardkorovce da inspiraciju za HCSS pronadju u preslušavanju sopstvenih starih demo snimaka. Na taj način uspeli su da ponovo pronadju sebe i svojim fanovima donesu jedan vrlo raznovrstan i moderan album. 

Prva pesma koja otvara album Don't Mean Shit u pravom je maniru Hardkorovaca i sigurno se može već sada uvrstiti u listu najvećih hitova ovog benda. To je upravo ono što ovi momci najbolje umeju. Prava pesma za otvaranje, lako ulazi u uho, pevljiva i melodična sa sjajnim lead deonicama. Nakon nje sledi Party Till I'm Gone koja u sebi ima taj neki mali garage-vintage-punk rock momenat koji podseća na pesme sa početka karijere HS-a, tj taj neki The Hellacopters privzuk. Sledeća The Cemetery počinje vrlo čudno, neočekivano, skoro kao kao neki British-rock. I taman kad se čovek zapita "šta im je sad ovo trebalo" sledi prepoznatiljiv Hardcore refren koji stvar vraća na svoje mesto i tako u suštini ovu pesmu čini jako zanimljivom. Četvrta po redu Off With Their Heads kreće melodičnom bas linijom pomalo popastom, nakon čega uleću šejkoidne gitare koje vode ponovo do jednog upečatljivog refrena za koje su izgleda HS pravi majstori, tačnije pevač Jocke Borg koji svojim unikatnim glasom  pesmi daje epitet jedne od najboljih na albumu. Na petoj poziciji nalazi se pesma Fly, tačnije nešto što do sada nismo mogli da čujemo od ovog benda. Iznenađujućih 7:43 minuta koliko je pesma dugačka ukazuju na dve mogućnosti a to su; ili da je pesma potpuni promašaj i gubljenje tih sedam i nešto minuta, ili da je jednostavno pravo remek delo, ako se uzme u obzir  celokupna diskografija benda. Ja ipak mislim da je ovo drugo. Uvod na početku nateraće vas da vam se učini kao da se nalazite na samoj probi benda u nekoj mračnoj i zadimljenoj prostoriji. Neočekivano predrefren će vas trgnuti, da se zamislite sve dok sam refren ne grune i ne pogodi vas pravo niotkuda. Odličan spoj mračnog i veselog, a reklo bi se da ovde ima i malo grung-e prizvuka. U svakom slučaju potpuno neočikavo i uspešno. Hardcore Superstar su ovom pesmom dokazali da poseduju široku lepezu muzičkog potencijala.

Na mestu broj šest nalazi se  The Ocean, pesma koja ponovo predstavlja izvestan miks raznih stilova i pristupa. Ima tu svega pa čak i metal rifova. dok Jocke Borg igleda kao da se krevelji u jednom delu pesme. E sad, nakon nekoliko stvarno dobrih i uspešnih pesama sledi Touch The Sky koja odudara potpuno od ostatka albuma svojom drugačijom produkcijom i nekakvim reggae vokalima. Nešto tu baš i ne štima. Jedna od slabijih stvari na ovom izdanju. Sledeća Growing Old traje više od pet minuta mada treba napomenuti da ceo prvi minut otpada na nekakav intro koji je uglavnom karakterističan za početne numere na albumu. Mada, eto, neka i to bude pokušaj da nas Hardcore iznenade. Kada uvod prođe ili kada ga sami premotate sledi jedna vrlo pristojna rok cepačina sa istaknatim gitarskim rifovima, nekako u SOAD fazonu, i naravno unikatnim refrenima. U jednom delu pesme reči "We All Can Change" kao da poručuju fanovima neke od promena koje smo ovde mogli čuti a koje nisu baš karakteristične za HS. Pretposlednja stvar Glue koju smo imali prilike da čujemo još kao singl mnogo pre nego što je ovaj album izašao, jedna je od takođe boljih i pozitivno čudnijih pesama sa prizvukom prošlosti ovog benda. U suštini deluje kao neki dobar jam, a i nekako mi se uklapa sa omotom za album s obzirom na određene glue-posion efekte koje Vic Zino isporučuje. Na kraju tu je i Messed Up For Sure, još jedna onako fina rokačina u HS stilu koja na pravi način zatvara ovaj album.

Na kraju stiče se utisak da se radi o jednom sasvim konkretnom albumu. Da je bilo koketiranja sa počecima karijere jeste, ali nismo dobili copy-paste varijantu već vrlo modernizovan i prihvatljiv album u skladu sa sviračkim stažom i iskustvom ovog benda. Takođe treba napomenuti izvesne novine u muzičkoj kreativnosti benda koje su za pohvalu, i ako kod nekoga mogu izazvati negodovanje. Produkcijskii je sve ostalo na visokom nivou, dakle bez odstupanja od ustaljenog Hardcore Superstar fazona. Album je za nijasnu kraći od prethodnih izdanja koja su gotovo uvek išla u +10. Sve u svemu ako bi trebalo da ga negde svrstamo svakako je bolji od prilično dosadnog i predvidivog prethodnika C'mon Take On Me iz 2013.godine ali po kvalitetu ipak iza legendarnih Dreamin in A Casket iz 2007. i Split Your Lip, iz 2010.godine. Ipak Hardcore Superstar-u ne treba ništa toliko uzmati za zlo, s obzirom na to da ovaj bend bukvalno ne staje sa radom, tj sa svirkama, albumima i singlovima. Već ukoliko sledeće godine možemo očekivati nešto novo od njih. Malo je takvih bendova danas i zato su Hardcore Superstar jedan od najboljih bednova švedske glam-sleaze scene (koja inače podseća na nekadašnju legendarnu LA scenu iz 80ih), ali svakako i jedan od viđenijih grupa na velikim evropskim festivalima.


Linkovi:

HC Official

Album poslušajte ovde:

Maj 2015.godine                                                                                         Autor: Janko Petrović