Guns N Roses započeli turneju: Novosti, setlista i moguća nova pesma?

 

Guns N Roses su sinoć započeli najnoviji deo Not In This Lifetime turneje u gradu Hersiju, Pensilvanija. Bio je to prvi nastup benda još od 14. marta prošle godine i koncerta u Meksiku, nakon čega je usledila pauza zbog pandemije. 

Zbog čega ovo uopšte pišemo i predstavljamo kao nešto bitno, verovatno se i sami pitate? Stvar je prosta. Ako ste pratli rad benda u poslednjih tridesetak godina, onda vam je verovatno i poznata činjenica da je Guns N Roses jedna od najmisterioznijih grupa na svetu po pitanju oglašavanja i uopšte komunikacje sa fanovima. Jedan su od retkih bendova koji ništa, ali apsolutno ništa od informacija ne puštaju u javnost. Takvo ponašanje dodatno je iritiralo ljude širom sveta kada je bilo reči o protekloj deceniji, odnosno o vremenu društvenih mreža u kojem živimo i u kojem informacije "lete" na sve strane i dostupne su u svakom momentu. O tome smo ranije i pisali i pominjali koliko je bend po tom pitanju enigmatičan i zatovoren za javnost. Shodno svemu tome, pratiti njihovu turneju i posmatrati šta rade, ostaje jedini način da se uopšte dođe do bilo kakvih novosti vezanih za ovu grupu. 

Dakle, turneja je startovala i kao što to obično biva, prvi koncert nije ni po kvalitetu ni po dužini bio nešto što će ostati upamćeno. Slično smo i sami doživeli u Berlinu 2018.godine. Bendu je potrebno nekoliko nastupa da se uigra i uđe u rutinu.  Što se tiče spiska pesama koje su svirali, uglavnom je sve bilo u granicama očekivanog. Ono što bi se moglo izvdojiti kao novo i interesantno jesu sledeće pesme: Dead Horse - koja nije svirana tako često, You're Crazy - koja je na ovoj turneji svirana svega nekoliko puta i I Wanna Be Your Dog - obrada grupe The Stooges. To jeste neka vrsta novine, no ipak, radi se o obradi, tako da tome nećemo pridavati veću pažnju. Previše su obrada svirali na ovoj turneji od 2016.godine, tako da to definitivno nije nešto čemu se fanovi posebno raduju. Konačnu setlistu možete pogledati ovde. 

Međutim, ono što je najviše obradovalo sve ljubitelje Gunsa željne nekih promena, jeste nešto što se desilo neposredno pre koncerta na samoj tonskoj probi. Jedan od fanova koji se u tom trenutku našao u blizini stadiona, uhvatio je bend kako na tonskoj svira pesmu Hard School, jednu od tzv. novih pesama, koju smo imali prilike da čujemo pre nekoliko godina kada je došlo do poslednjeg velikog "curenja" materjala na kojem bend navodno radi. Da, to su one priče koje slušamo već godinama o novom albumu i da li je pesma Hard School potencijalno jedna od tih, još uvek, naravno, nije poznato.

Ovo sa jedne strane  može biti indikator nekih narednih koraka grupe, ali i ne mora. Kao što smo rekli, sa Gunsima se nikad ništa ne zna. Postoji mogućnost da ovu pesmu odsviraju uživo na turneji, obzirom da se to isto dešavalo ranije  sa pesmama poput Slither (Velvet Revolver), i nekih "deep cut" pesama iz sopstvenog repertoara. Prvo bi ih odsvirali na tonskoj probi, a onda nakon izvesnog vremena i na nekom od narednih nastupa. Da li će se to desiti i sa ovom numerom? Nadamo se da hoće. Pesma generalno zvuči jako dobro a i red je da bar nešto novo dobijemo pa makar to bilo i uživo. Youtube i druge mreže su uvek tu da nam pomognu, međutim, nadaleko poznati menadžment benda će se svakako potruditi da sve to ukloni, tako da, u takvim situacijama uvek požurite da sve pregledate što pre možete. 

To je to što se tiče ovog prvog nastupa grupe u nastavku turneje. Junkyard Rock Stories će kao i uvek pratiti situaciju i obaveštavati vas kada god bude bilo nećeg novog. Nećemo pisati o svakom mogućem koncertu, ali kada god bude nekih noviteta, potrudićemo se da vam ih što pre saopštimo. 

04.08. Edit - evo i dokaza da smo bili u pravu, poslušajte video prilog

Najnoviji UPDATE: Gunsi zvanično izbacili novu pesmu koju možete poslušati na svim striming servisima.

Top 6 albuma za 2018. godinu

Kako to obično biva krajem svake godine dođe i vreme da se svode računi o tome šta smo sve za ovih 365 dana  mogli novo da čujemo, čemu smo se radovali a i čime bili i razočarani. Na prvi pogled može se reći da je godina bila zadovoljavajuća, što se tiče kvantiteta, odnosno broja novih izdanja. Bilo je tu svačega, od novih izdanja, reizdanja, kompilacija, izdanja velikih bendova, malih bendova itd. Međutim, ako uporedimo samo neke od ovogodišnjih albuma sa onim iz prethodne, teško da bi se iko složio da je 2018.uspela da  nadmaši prethodnu godinu po kvalitetu novoizdatih albuma. To je ujedno i mišljenje naše redakcije i samim tim je vrlo teško izabrati albume koji su istinski zaslužili epitet najboljih, odnsono onih o kojima će se pričati i koji će ostati upamćeni tokom godina. Ovo je tih, teško izabranih,  top 6 albuma!

6. Dizzy Reed - Rock 'N' Roll Ain't Easy 

Dizzy Fn' Reed je svakako jedan od najpoznatijih klavijaturista r'n'r današnjice. Ovim albumom, inače svojim prvim solo albumom u karaijeri dugoj više od 30 godina, dokazao se i kao neko ko je sposoban da napravi odlične pesme bez da iza sebe ima mašineriju poput GnR. Godinama skupljano iskustvo i ideje koje su nastajale tokom različitih vremenskih perioda rezultirale su u 13 vrlo kvalitetnih i zanimljiv numera a sam Dizzy je doživeo i vatreno krštenje i kao pevač. Ovaj album možda neće ostati upamćen kao neki drugi koji su izašli ove godine, ali verujte nam na reč, ovde ima toliko dobrog materijala koji bi da je više sreće mogao da se nađe čak ii u GnR katalogu.Vredi poslušati!  Našu recenziju možete pročitati ovde: RnR Ain't Easy.

5. Ryan Roxie - Imagine Your Reality 

Još jedan solo album nalazi svoje mesto na ovoj kratkoj listi! Imagine Your Reality je izdanje gitariste Ryan Roxie-a, inače jednog od troje gitarskih majstora trenutnog benda čika Alice Cooper-a. Album sadrži deset hard rock numera upakovanih u majstorske rifove, melodije i sjajan Ryan-ov vokal, upravo onako kako jedan gitarski rock n roll album i treba da zvuči. Jednostavno, energično i rokerski naperistojno bez mnogo uvijanja!

4. Slash, Myles Kennedy and The Conspirators - Living The Dream 

E moj Slash! Da je sada 2017. ili neka prethodna godina, ne bi ti ni video ovu listu! Šalu na stranu, četvrto Slash-ovo izdanje sa Conspiratorima, da budemo iskreni,  nije opravdalo očekivanja širokog dela javnosti. Jednostavno dok se prolazi kroz pesme sa ovog albuma stiče se utisak danije baš sve kako treba i da su pesme nešto ispod nivoa na koji smo navikli kada je reč o ovoj ekipi. Stvar je vrlo prosta zapravo: smišljati pesme i praviti album u pauzama mega turneje drugog benda.neminovno dovodi do pada kvaliteta. Album je u konkurenciji ovogodišnjih zapravo i dobar ali je u poređenju sa ranijim Slash-ovim radovima nekoliko stepenica ispod. Ovom prilikom apelujemo sledeće: Mani se čoveče ćorava posla, hoćemo novu GnR muziku! 

3. Judas Priest - Firepower

Šta reči o starim dobrim Judas-ima a da već nije rečeno do sada!?  Ako ovu rečenicu stavimo u kontekst pravljenja nove muzike dobijamo odgovor - Firepower! Ovaj osamnaesti studijski album britanskih heavy metal kraljeva dokaz je da nema ni govora o predaji, i to uprkos činjenici da je došlo velikih gubitaka u samim bendskim redovima. Novi gitaristi su dokazali da su i kadri i spremni da na svojim leđima nastave da nose ogromno nasleđe Judas-a, na čelu sa neumoljivim Rob Halford-om i ovaj album je pravi dokaz toga! Četrnaest fantastičnih numera pristeklo je iz vatre užarenog metala ovih legedni. Za neke od njih bismo rado stavili i opkladu da će se naći na budućim "best-of" kompilacijama.

2. A Perfect Circle - Eat The Elephant

Novi album ovog mega super-benda predstavlja, kao što se može primetiti, i mali otklon od uobičajene rock/metal paradigme koju Junkyard Rock zastupa. Prostijim rečnikom rečeno, smatramo da ovaj album zaslušuje mesto u vrhu ovogodišnjih izdanja, a ujedno eto i odgovora zbog čega baš Top 6 a ne 5 ili 10. Ovaj album je prosto morao da se ovde nađe.. Keenan-a , Howardel-a i ekipu jednostavno je teško preskočiti jer ono što oni rade na polju ambijentalno-uvrnuto-melodične - prog-rok muzike je jednostavno majstorija. Eat The Elephant je stoga album koji će se slušati još dugi niz godina! (Ukoliko Tool ne napravi nešto novo u međuvremenu, ako smo dobro upućeni).

1. Halestorm - Vicious

Za najbolji album godine, bez mnogo dvoumljenja, biramo najnovije izdanje Halestorm-a pod nazivom Vicious. Bilo bi i realno predstaviti makar jedan bend iz mlađe ekipe muzičara na ovoj listi, ali još ako takav jedan bend napravi ovako dobar album, ne postoji razlog zbog kojeg se ne bi našao i na samom vrhu. Predvođeni neumoljivom frontmenkom  Lzzy Hale, Halestorm ekipa ovim albumom cementira svoj unikatni moderni hard rock zvuk koji je na nekim prethodnim izdanjima imao tendenciju da se bezpotrebno meša i sa drugim, pre svega pop uticajima. Ovoga puta to nije slučaj i ekipa sa ponosom može reći da je napravila najbolje izdanje u svojoj karijeri. Album je prepun odličnih gitarskih rifova, gruva, glasnoće, agresivnosti, prljavštine, seksualnih tenzija i svega onoga što krasi jedan pravi moderan rock/metal bend. Još kada vam tu priču ispriča sama Lzzy (jedan od najboljih ženskih vokala i uopšte ženskih frontmena), stvari postaju još zlobnije i opasnije! 

To bi dakle bilo to što se tiče ove godine. Ima tu još nekih izdanja koja svakako zalužuju pažnju i treba ih makar pomenuti kao recimo. Alice In Chains - Rainiier Fog, Disturbed - Evolution, Godsmack - When Legends Risef, Stone Temple Pilots itd...

Što se tiče najvljenih izdanja za sledeću godinu,  već se naziru neka albumi za koje se  iz ove prespektive može se reći da je pred nama mnogo zanimljiviji muzički period. Ali polako, videćemo kada dođe vreme. Sve u svemu ovu 2018. godinu neće biti teško nadmašiti.

decembar 2018.godine                                                                               Autor: JP

Dizzy Reed (GnR) - Rock 'n' Roll Ain't Easy (2018)

Prvi solo album legendarnog klavijaturiste

Jedno veoma zanimljivo izdanje stiglo je početkom ove godine iz Guns N Roses tabora koje je čini se, prošlo potpuno nezapaženo, bar što se tiče domaćih medija. Legendarni klavijaturista Gunsa Dizzy "Fn" Reed  (ovo "fn" ne moram da prevodim šta znači), izdao je svoj prvi solo album koji je izašao polovinom februara meseca. Sa malim zakašnjenjem, reći će neko, ali kada u obzir uzmemo činjenicu da gotovo niko od naših portala nije pisao o ovom izdanju, nije na odmet pozabaviti Reed-ovom pločom. Gunsi po svom običaju muziku prave jednom u petnaest godina, tako da je ovaj album sam po sebi jako bitan, ili bi bar trebalo da bude, s obzirom iz kakve muzičke skupine i sam Dizzy dolazi. 

Dizzy-a svi znamo kao čoveka koji je evo već čitavih 28 godina član Gunsa. Axl-ov čovek i ulizica, bivali su epiteti koji su najčešče "lepljeni" ovom čoveku. Oni koji tako i dalje misle neka objasne onda Dizzy-evu saradnju sa Slash-om u Snakepit-u tokom devedesetih, na primer. Ono što je verovatno manje poznato ovdašnjoj javnosti to je da je Dizzy Reed  već dugi niz godina vođa benda pod nazivom Hookers and Blow. Ovaj bend okuplja neke od najpoznatijih muzičara tamošnje scene i redovno nastupa po klubovima Las Vegasa, koji je u današnje vreme ono što je L.A. bio osamdesetih. Pored toga Dizzy je u poslednjoj deceniji sarađivao sa mnogim drugim bendovima i projektima, između ostalog i sa Psychodelic Furs kao i sa omiljenim bendom ovog bloga The Dead Daisies. 

Zašto je sve to bitno napomenuti pre nego što zaronimo dublje u sam album? Po rečima Dizzy-a, prve pesme za ovaj album nastale su još pre desetak godina. Sve studijske sesije koje su odvijale zarad snimanja pesama koje će se naći na ovoj ploči, odigravale su se bukvalno "između redova" tj. u trenucima kada bi sam Dizzy ugrabio vreme između dugih GnR turneja i ostalih projekata. Na nagovor Del James-a, dugogodišnjeg prijatelja Gunsa, Dizzy je odlučio da sve te demo snimke konačno sredi i stavi na album. Del je dobio ulogu ko-producenta a jedan od glavnih saradnika na izradi pesama bio je i Ricky Warwick (Thin Lizzy, Black Star Riders). Na kraju tu je možda i najbitnija stvar koja sve povezuje. Šta mislite ko je pevač Hookers and Blow ekipe? Ekipe koja na svojim nastupima izvodi recimo jedan Pretty Tied Up, koji je Axl Rose izgleda zaboravio da postoji. Dizzy Fn Reed naravno. Tu ulogu uspešno je preuzeo i na svojoj solo ploči.

Album otvara pesma pod nazivom This Don't Look Like Vegas koja je jedna od novijih, prema rečima autora, za koju su pored Dizzy-a zaslužni i pomenuti Del James i Ricky Warwick. Pravi pravcati sleaze rock komad jakih rifova i neodoljivog Dizzy-evog klavira. Ono što prvo ulazi u uši je i sam vokal. Hej pa ovaj Dizzy uopšte nema loš glas, s obzirom da ga znamo kao pozadinskog čoveka u GnR-u. Na prvo slušanje čak nisam mogao ni da povežem njegov lik sa ovom bojom glasa. Još jedna specifičnost krasi ovu numeru, koja se našla i kao single, a to je solo Richard Fortus-a, saborca iz redova GnR. Naredna Mother Theresa donosi još jedan pažnje vredan hard rock mix u kojem je Dizzy-ev klavir nešto drugačijeg senzibiliteta. Već kod ove pesme stiče se jasan utisak koliko je album dobro odrađen u smislu produkcije. Gitare su i dalje tu kao vodeći instrument, mada se ne može ništa manje reći i za klavirske deonce. Sjajno iskombinovano i zapravo se od pesme do pesme ova dva instrumenta smenjuju a ujedno i čine neraskidiv tandem. Cheers 2 R Oblivion na trećoj poziciji prelazi u pop vode što je pomalo neočekivano nakon dva prljava hard rock komada. Verovatno je jedna od najslabijih numera na albumu, ali taj zaključak dolazi tek kasnije. Nakon nje sledi Fragille Water koja pokazuje još bolje glasovne sposobnosti mr. Reed-a. Što se muzike tiče klavir preuzima glavnu rolu i cela stvar neodoljivo  svojim prizvukom podseća na pesme sa Chineese Democracy, na kojem je Dizzy-ev doprinos bio zapaženiji nego inače. U narednoj numeri Dirty Bomb priča se vraća na klasičan hard rock, sa prodornim rifovima u stilu Thin Lizzy-a, što razume se treba prepisati The Almighty - Ricky Warwick-u. Mistery In Exile na mestu broj šest nastavlja u tom nekom sličnom maniru sa malo bržim tempom i Dizzy-evim unikatnim hard rock piano rifovima, ako se taj izraz uopšte i može upotrebiti kada je reč o ovom instrumentu.

Ovde polako ulazimo u drugu polovinu albuma i tu se stvari još više zahuktavaju. U pesmi I Celebrate, Dizzy dostiže neke potpuno nove glasovne horizonte pa čak u samom refrenu zvuči kao Axl Rose sa CD albuma. Pesma obiluje ubitačnim gitarskim rifovima a u celini gledano podseća na tvrđe komade sa Chineese-a, sa tim nekim industrijsko-robotskim prizvukom koju daju prateći instrumenti pa čak i saksofon. U narednoj numeri Understanding stiče se utisak da su gitare u drugom planu dok orgulje ili organ dominiraju, posebno u delu sa solažom. Ipak to je samo privid. Gitare su i te kako prisutne ali miks je odradio, kao što je već rećeno, maestralan posao. Ove dve pesme čine sjajan spoj hard rock zvuka, klavira i drugih modernih elemenata. Sve je to samo mali uvod furiozni finiš koji sledi. Na mestu broj devet nalazi se numera Crestfallen koja je jednostavno, bez premca, možda i najbolja na albumu. Pesma počinje laganim ali ozbiljnim klavirskim uvodom i vokalom, nešto što neodoljivo podseća na čuvene numere poput recimo Estranged, samo malo brže i agresivinije. Dizzy u ovoj pesmi verovatno kulminira u neotkrivenim moćima svog vokala.  Numera je toliko precizno odrađena u smislu da se gradacija stalno nadovezuje, deo po deo, i ni u jednom trenutku ova stvar ne postaje dosadna. Klavir kao najjače oružje mr. Reed-a je u ovoj pesmi ispred svega, ali opet, kao kod nekih prethodnih, ni ostali instrumenti ne zaostaju ni milimetar, decibel, ili već kako hoćete.Sledeća pesma Forgotten Cases nastavlja u istom maniru gde je klavir dominirajući instrument. Pesma je savršeno melodijski ukomponovana, baš kao i prethodna, sa refrenom koji vas i ako se tek prvi put srećete sa njom, tera da počnete momentalno da pevate. Prizvuk bi se mogao okarakterisati ovako: zamislite da su se Gunsi našli u baru gde je bina opremljena svim mogućim instrumentima sa velikim crnim koncertnim klavirom. Atmosfera prigušenih svetla i alkoholnih isparavanja. Gunsi, ali bez Axl-a nažalost, koji je u svojoj vili i radi ko zna šta...  Predzadnja stvar na albumu Reparations donosi nešto brži hard rock zvuk sa furioznim gitarskim rifovima, prljavim vokalima i magičnim klavirskim deonicama, kojima sam već dao epitet "rifova". Dizzy Reed je klavijaturista koji je bukvalno izmislio i patentirao klavir u hard rock-u. Ok, naravno nije on prvi ali njegovo sviranje klavira uz brze hard rock pesme je toliko moćno i toliko se lepo uklapa u ovaj žestoki muzički žanr, koji pri tom ni u jednom trenutku ne razvodnjuje. Poslušajte recimo Pretty Tied Up, Bad Obsession ili Shotgun Blues i biće vam jasno o čemu govorim. Za sam kraj (uh zar je već kraj?), Dizzy nam predstavlja i numeru po kojoj album nosi ime Rock "n" Roll Ain't Easy. Stvar kojom se verovatno osvrće na svoju karijeru i koja predstavlja svojevrsnu odu životu rock muzičara u jednom od najvećih bendova svih vremena. Uz Crastfallen, sigurno jedna od najboljih na ovom izdanju. Ponovo je Dizzy-evo najmoćnije oružje u prvom planu. Još jedna perfektna klavirska hard rock, polu lagana pesma, gde je nesumnjivo zabeležen, i ako verovatno to nije bila namera, taj neki UYI momenat.Uzgred treba pomenuti i vrlo dobru bonus pesmu Splendid Isolation Fantastičnih nekoliko numera za kraj i kao što rekoh ova druga polovina albuma je pravo otkrovenje. 

Zapravo, ceo ovaj album je pravo otkrovenje. Dizzy Reed je kao muzičar, a posebno kao pevač, pravo otkrovenje. Potpuno je nejasno zašto je album ostao vrlo slabo propraćen. U redu, svi znamo da klavijaturista iz najpoznatijeg rock benda na svetu nije isto što i pevač ili gitarista. Ali opet, ovo vredi preslušati. Treba takođe pomenuti i ekipu koja snimala album. Tu su pored poemutih  Dizzy-a, Ricky-a, Richard-a još i dvojac iz W.A.S.P-a, Mike Duda za bas gitarom i Mike Dupke za bubnjevima.

Šta na kraju više dodati što već nije rečeno o ovom izdanju koje predstavlja jedan vanvremenski dobar hard rock album. Dizzy je stvarno briljirao i ovo je album koji bi fanovi dobre rock svirke trabalo da poslušaju ili mu makar daju šansu. Međutim, to bi pre svega trebalo da urade fanovi Gunsa. Muzika iz tog tabora ne dolazi baš tako često i samim tim su ovakvi momenti na većoj ceni. Naravno neću ostati dužan da pomenem i dve najbitnije vesti koje su stigle krajem marta koje su vezane za Gunse:  da Slash snima novi album sa Myles-om i Conspirators-ima dok glasine kažu da će Axl raditi sa AC DC. Dalje o tome neće biti reći osim da u bendu u kome jedan klavijaturista pravi fenomenalnu muziku, plus stari članovi za koje već znamo kakvi su što se toga tiče, frontmen odlazi u tabor drugog, nažalost propadajućeg benda i to u trenutku kada sa svojim doživljava renesansu. Dovoljno rečeno. Što se Slash-a tiče, voleo bi da baš ovog puta Dizzy bude taj koji će biti gost na makar jednoj pesmi. Slash-ova gitara i Dizzy-ev klavir dokazano su vrhunski muzički duo. Do tada kao što čovek i sam reče: Rock N Roll nije ni malo lak, što se u praksi i potvrđuje.


Facebook page: Dizzy Fn Reed

April 2018.                                                                                                               Autor: JP