Motley Crue - Ekscesi, Haos, Ludilo i Najbolje Pesme 90-ih

 

Motley Crue su definitivno bend koji je obeležio osamdesete. Pet albuma sa multimilionskim tiražem, grandiozne turneje, jedan No.1 album, ekscesi, ludilo i sve što uz to ide to, samo su deo onoga po čemu je ova grupa ostala poznata. Bili su između ostalog i pokretač trendova koje su kasnije drugi bendovi sa scene slepo pratili. Sve u svemu, u toj prvoj deceniji postojanja postigli su sve što se moglo postići. A onda su došle devedesete...

Ovu turbulentnu i krajnje problematičnu deceniju za bendove žanra u kojem su Motley Crue bili apsolutni kraljevi, počeli su sa unutrašnjim problemima nasleđenim sa beskrajnih turneja, što je dovelo do razilaženja Vince Neil-a sa ostatkom benda, pokušaja promene zvuka i stila, turneja sa polupraznim salama itd. Onda su došle i poznate “glumice”,Baywatch, video kasete, još ekscesa i lutanja, previše ličnih tragedija i ponovnog ujedinjavanja…

A šta je za svo to vreme bilo sa muzikom? U toku ove decenije snimili su i tri albuma: Motley Crue (1994), Generation Swine (1997) i New Tattoo (2000) uz još nekoliko kompilacija. U to ime predstavljamo vam listu najboljih pesama koje su snimili u toku ove teške decenije, po našem mišljenju!

11. 1st Band On The Moon (New Tattoo 2000)

New Tattoo iz 2000.godine (da, 2000 spada u 90-e) bio je samo još jedna tetovaža na telu, kako ga je u knjizi The Dirt opisao Nikki Sixx. Album bez Tommy Lee-a za bubnjevima koga je zamenio Randy Castillo, možda nije bio na nivou onih iz 80-ih, ali jeste bio neka vrsta povratka tom zvuku. Sa eskperimentima i alternativom se završilo i pesma kao što je ova podesetila je na stare dane ogoljenog rokenrol Crue-a. Kako su se stvari tokom vremena promenile i svet postao isuviše politički korektan, Motley Crue su svoju ekcesnu zajebanciju preneli na Mesec. Prvi bend koji je svirao na njemu i to sa celokupnim unikatnim sleazy-motley razvratništvom. Muzički, ova stvar kao i skoro ceo ovaj album, predstavlja pravog naslednika Dr. Feelgood iz 1989.godine po mišljenju mnogih i dan danas.

10. Bitter Pill (Greatest Hits 1998)

Motley su oduvek bili bend koji je voleo da izdaje kompilacije. Ali kako bi vas naterali da je kupite, znalački su na gotovo svakoj od njih ubacivali i nove pesme. Pa tako i na ovoj iz 1998.godine gde pored ove numere postoji još i pesma pod nazivom Enslaved, posebno snimljena za ovu kompilaciju. Ova godina bila je veoma turbulentna za bend. Neuspeh sa prethodnim albumom naterao ih je da počnu da razmišljaju o povratku starom zvuku i zapravo su ove dve pesme i preteča albuma New Tattoo na kojem su tu svoju nameru i potvrdili. Gorke pilule morali su da gutuaju sva četvorica tih godina, posebno Tommy Lee koji je te 1998. završio u zatvoru i ostao bez braka sa legendarnom Pamelom Anderson, a na kraju i otišao iz benda. Proći će mnogo godina do njegovog povratka, tako da su u tom trenutku ove dve numere bile poslednje koje je originalna postava snimila.

9. Flush (Generation Swine 1997)

Generation Swine je za većinu Crue fanova jednostavno bio promašaj, dok je za druge, one malo fleksibilnije, ovo jedna riznica interesantnih pesama kakva ni pre ni posle te 1997.godine više nikada nije viđena. Probali su na ovom izdanju da budu alternativni, probali su da ubace grunge, industrial, na momente bili Pantera a onda potom i Stone Temple Pilots. Bilo je promašaja ali bilo je i pesama gde su uspeli da budu to što jesu, samo u malo drugačijem maniru. Jedna od boljih numera sa ovog albuma je pesma Flush. Alternativna do srži i sa ozbiljnom temom o tome kako se nositi sa tim kada neko izvrši samoubistvo. Nije Crue bio samo puka zabava. Makar ne devedesetih.

8. Misunderstood (Motley Crue 1994)

Što se ozbiljnog Motley Crue-a tiče album iz 1994. prednjači u tome. Za mnoge najbolji album u diskografiji benda koji jedino što je loše uradio te 1994. je što je zadržao nepromenjeno ime grupe, po rečima samog Sixx-a. Sa ovog albuma na kojem je glavne vokale preuzeo John Corabi, jedinom bez Vince Neil-a, poprilično je teško odabrati pesme za ovu kompilaciju. Uzeli smo Misunderstood jer se radi o jednoj od prvih pesama koje je bend napisao sa novim pevačem i koja je bila singl. Priča o životu ljudi koje je taj isti život "prošao". Grungy, bluesy, swampy, alternativ - to je Crue sredinom devedesetih. U ovoj pesmi se akustika pefektno prepliće sa rifovima i na momente se može steći utisak da se radi o nekom bendu sličnom grupama kao što su Soundgarden, Mother Love Bone ili slično. Ali ne, ovo je Motley Crue, i to moćni Crue!

7. Angela (Decade Of Decadence 1991)

Ova kompilacija predstavljala je retrospektivu svega postignutog tokom 80-ih, te čuvene dekadentne dekade, koja u svakom pogledu to i jeste bila za Motley Crue. Nekoliko novih pesama na ovoj kompilaciji ukazivalo je u kom pravcu bend planira da nastavi sa novom muzikom. Osim Rock N Roll Junkie koja je izašla 1990.godine (pa samim tim ne možemo da je stavimo na ovu listu), obrade Sex Pistols-a Anarchy In UK, tu je i Angela koja muzički gledano predstavlja pravu pravcatu glam metal himnu ranih 90-ih i koja muzički sublimira sve što je bend odsvirao pre toga. Ovo je stari dobri Motley Crue još uvek i to sa Vince-om. Devedesete tek što su počele...

6. Power To The Music (Motley Crue 1994)

Power je pesma koja otvara album iz 1994.godine i samim tim je ta prva šokantna stvar koju slušalac čuje prilikom otvaranja novog Motley Crue poglavlja. Rifovi tvrdi kao zemlja, Corabi-ev vrisak, ritam sekcija koji sabija - to je Motley Crue nove generacije koja sada više preferira Pantere, Alice In Chains-ove i ostale vedete ranih 90-ih. Poruka ove pesme mogla bi biti ta da Motley Crue poziva industriju i izdavačke kuće gde im poručuje: "bez obzira što nas više nećete, mi smo tu i možemo da budemo i jači i tvrđi i ozbiljniji od vaših novih ljubimaca, ako nam se tako hoće"! P.S. Mogli smo ovde da stavimo bilo koju drugu stvar sa albuma, jer su prosto sve vrhunske.

5. Hell On High Heels (New Tattoo 2000)

Rekli smo već da ne New Tattoo bio neka vrsta povratka na starom. Čak je i odabir producenta bio promena u tom smeru. Bob Rock koji je producirao nekoliko prethodnih zamanjen je Mike Clink-om koji je producirao Appettite For Desctruction. Hell on High Heels je bila je singl pesma u to vreme i po svom prizvuku mogla bi bez problema da se nađe na Dr. Feelgood albumu. Ima još dobrih poput ove na albumu kao što stu recimo Dragstrip Superstar, Fake, She Needs RnR i dr. Mick Mars je posebno bio srećan ovim izdanjem i povratkom na stari dobri Motley: "tokom snimanja albuma Personality #9 (prvi naziv za Generation Swine), terali su me da skroz promenim svoj način sviranja da sam imao utisak da sam najgori gitarista na svetu". Velika je šteta što pesme sa ovog albuma ne sviraju i danas. Neće Tommy Lee jer nije bio tu da ih snima, jednostavno. Ko je gledao koncert Lewd, Crued and Tattoed iz 2000. zna o čemu govorimo.

4. Smoke The Sky (Motley Crue 1994)

Ovu pesmu biramo jer jednostavno ima najmoćnije rifove i najtvrđi vajb na albumu koji ceo sazdan od istih tih sastojaka. Šta se to puši na nebu u ovoj pesmi nalazi se u samom tekstu tako da to ne moramo da vam doslovce objašnjavamo. Motley su hteli da budu heavy to the max, i uspeli su u tome. Smoke The Sky je vrhunski primer da i najveći kritičari mogu da budu ućutkani u nešto više od tri minuta!

3. Afraid (Generation Swine 1997)

Top 3 dame i gospodo! Ovde stvari mogu da se postave na nekoliko načina, ali mi smo birali ovako. Afraid je ubedjlivo najbolja pesma sa oklevetanog Generation Swine albuma. Već smo rekli da su na njemu po svaku cenu hteli da budu ono što nisu i samim tim napravili nekoliko kardinalnih promašaja. No ipak, ovoj fenomenalnoj pesmi u kojoj NIkki Sixx peva svojoj budućoj ženi, plavokosoj Baywatch/Playboy plivačici, zvanoj Donna D'Errico, imamo perfektno spajanje starog dobrog Crue-a sa vrištavim Vince vokalima i novog alternativnog i uvrnutog vajba kojeg su se tako tvrdoglavo držali. Jednostavno su se sve kockice poklopile i zato ovu pesmu ne treba unapred osporavati samo zato što dolazi sa pomenutog albuma.

2. Hooligan's Holiday (Motley Crue 1994)

Ako je prethodna stvar bila vrhunac albuma iz 1997.godine onda je na ovom iz 1994. to upravo pesma Hooligan's Holiday. To su ti hitovi o kojima stalno pričamo. To je ono kad se sve poklopi i složi u jednu savršenu celinu. Takođe masivna i heavy, sa brutalno jakom ritam sekcijom i gitarama sa druge planete (možda sa Marsa), ipak se za nijansu izdvaja od ostalih upravo zbog toga što ima tu upečatljivost koja momentalno grabi, ne popušta i zakiva za dno. Prava je šteta što je Motley Crue sa ovako kvalitetnom muzikom zapravo tih godina doživeo totalni kolaps. Što zbog nasleđa, što zbog industrije, što zbog samih fanova koji jednostavno nisu ovo mogli da svare kao Motley Crue. Šteta je i što se ove pesme ne sviraju uživo makar ponekad na današnjim koncertima. Od strane benda ne, ali je zato John Corabi 2018.godine izbacio Live album na kojem je odsvirao sve pesme sa ovog albuma i koji morate obavezno da poslušate!

1.Primal Scream (Decade Of Decadence 1991)

Nažalost jedina pesama sa ove liste koju bend svira i dan danas. Ustvari, radi se o numeri koja je neizbežni deo svake plejliste u poslednjih 30 godina. I to nije slučajno. Još jedna sa pomenute "dekadentne kompilacije", Primal Scream je verovatno najbolji primer toga kako bi Motley zvučali da se nisu posvađali početkom decenije. Pesma je sama po sebi ozbiljnija, malo mračnija i više heavy nego što se do tada radilo, što je početkom devedesetih uočeno kod većine bendova tzv glam metal scene. To je bio put kojim su mnogi nameravali da krenu ali su iz već dobro poznatih razloga bili sprečeni. U ovoj pesmi perfektno se prepliće Sixx-ov potmuli bas, Mick-ove moćne gitare, Tommy-ev vajb, a Vince je tada zvučao kao nikad u životu. Ona takođe ima i taj jedan sastojak koji kasniji radovi nemaju - zadržala je taj prepoznatljivi sleaze, koji je sa merom doziran. Da su napravili ceo album baziran na ovoj pesmi, sigurno bi nadvisio Dr. Feelgood u svim mogućim parametrima.

To je to. Najboljih 11 pesama grupe Motley Crue iz 90-ih po našem mišljenju. Očigledno nisu samo jurili plavuše, snimali kasete i propadali u sopstvenim porocima i nesrećama. Bilo je tu dosta dobre muzike i nije bilo lako odlučiti se za ovih 11. Mogli bi smo da napravimo i sledećih 11, kao neku drugu ligu, ako ove uzmemo da su prva. Ili još bolje da čujemo vas. Koje su vaše omiljene Crue pesme iz ove decenije? Pišite u komentarima ispod teksta, zanima nas šta mislite! Uz to ako vas zanima, poslušajte i epizodu podkasta u kojo smo rangirali sve Motley Crue albume.

Van Gogh od Najgoreg do Najboljeg - Rangiranje Albuma

 

Dobrodošli u prvo domaće rangiranje albuma! Album ranking ako vam je tako draže i poznatije. Sigurno ste nešto ovako već videli na nekom od inostranih sajtova, ili ste možda gledali na YouTube-u. Odmah da vam kažem, nije lak posao uopšte, ali je na kraju ipak zanimljiv i to je jedini razlog zbog kojeg sam se odlučio da ovo uradim. U moru suludih ideja koje mi padaju za ovaj sajt, ovo je sigurno jedna od takvih. Ko je još rangirao nešto sa domaće scene?

Kada sam odlučio da krenem u ovaj podvig, pitanje je bilo koju grupu obraditi. Znate svi da nisam neki ljubitelj domaćeg rock-a, domaće scene uopšte, međutim, to mi nije nimalo otežalo donošenje odluke. Ako se već upuštam u ovako nešto, onda je red za to uzmem neku grupu koja iza sebe ima dovoljan broj albuma i dovoljno dugu i bitnu karijeru. U prevodu, odluka je bila da počnem od najboljih, što po mom mišljenju, Van Gogh sigurno jesu, i oduvek su bili.

Stvar je subjektivna naravno, ali ono oko čega se (valjda) možemo složiti, je da se radi o jednoj od najkompletnijih rock grupa u istoriji domaćeg rocka. Apsolutno me ne zanimaju priče tipa "prodali su se", "prave muziku za fensere", "postali su bend za bine mesnih zajednica", "bend koji volimo da mrzimo"; "bend koji je iritantan jer je frontmen iritantan"... Da me manete sa tim i sličnnim opaskama, kako fanova tako i "nazovi" muzičkih kritičara sa domaćih sajtova.

A sada malo o pravilima.

Prvo, svaki od deset albuma grupe Van Gogh je za ovu priliku preslušan ponovo, najmanje po jednom. Hitove svi znamo i bez toga, ali treba se podsetiti šta se sve krije između tih, svima dobro poznatih pesama. U izbor su ušli samo zvanični albumi, dakle, bez kompilacija, live albuma i kompilacijskih reizdanja. Konačan plasman dobijen je na osnovu tri faktora:

1)Svaki album je ocenjen sistemom: 1- za pesmu koja mi se sviđa, 0/5 - za pesmu koja je tu negde između i 0 - za pesmu koja mi se uopšte ne sviđa. Deluje uprošćeno ali zapravo daje pravi rezultat i pravu sliku onoga što čujete na albumu. U tom smislu, rezultat 10/10 znači da su sve pesme dobre, 8/10 ili 6/11 ili 3/10, logčino, ukazuje na slabije ocene od maksimalne.

2)Postoji u tom ocenjivanju još jedna kategorija pesama, a to su hitovi, odnosno mega hitovi. I oni dobijaju ocenu 1 ali na kraju nije isto da li na jednom albumu imate jednu takvu pesmu ili možda 5-6. Albumi nisu običan skup pesama već u mnogim slučajevima i uokvirena celina. Tako da sama ocena ne mora uvek biti presudna.

3)Na kraju tu je i faktor koji je protkan kroz prethodna dva, a to je subjektivni doživljaj muzike i svega što je čini. Šta reći, od toga se ne može pobeći. Stoga ovo i jeste moja lista, a vi ste svi pozvani da na isti način napravite vašu, pa da diskutujemo!

Skraćenice: mh - mega hit, h - hit

I poslednje: Ovo nisu mini recenzije albuma nego neka vrsta komentara. Za deset recenzija na jednom mestu, složićete se, nema baš prostora.

10.Van Gogh (1986)

U socijalističkoj Srbiji osamdesetih je izgleda baš svako morao da počne kao novotalasni bend. Kao da baš nije moglo da se proba sa nečim drugim. Kao da ništa drugo nije bilo popularno u tom trenutku. Ili se možda nekom direktivom nije smelo svirati bilo šta drugo. Otkud znam. Tako je i grupa Van Gogh svoju karijeru započela kao "još jedan u nizu new-wave" band, pa je samim tim i album prvenac ispao baš tako nekako; prilično slabo i stidljivo, just another new-wave crap. Možda dovoljno za skromni početak ali nikako za hvatanje u koštac sa izuzetno jakom konkurencijom koja je tada već bila ustoličena. Ako dodamo i to da je na vokalima umesto Đuleta tada bio Goran Milosavljević, možemo slobodno reći da to jednostavno "nije bilo to". Pauza koju je bend napravio nakon ovog izdanja, a koja je traja oko 5 godina, govori u prilog tome.

Ključne pesme: Tragovi Prošlosti (h), Tvoj Smeh

Ocena: 3 0d 9 - 33%

9.More Bez Obala (2019)

More bez oblaka je za sada poslednji album u diskografiji grupe, a kao takav već ulazi u svoju petu godinu postojanja. To sve dovodi na pomisao da bi bend uskoro možda mogao da izbaci i njegovog naslednika. Ukoliko se to desi u skorije vreme, bez brige! Preslušaće se album i biće ubačen na listu, na poziciji po zasluzi. Što se tiče ovog izdanja, njegova pozicija je čvrsto zabetonirana na pretposlednjem mestu. Ima na njemu svega i svačega. Nekoliko pevljivih rokerskih komada, moderni electro elementi (opšte poznati kada je Van Gogh u pitanju), ponešto sporije, samim tim i dosadnije, a tu je i previše ljubavnih pesama. Onih bljutavih. Kažu mnogi da se diskografija grupe Van Gogh može podeliti na etape. Devedesete, dvehiljadite i sve nakon toga. Donekle su možda i u pravu. Pitam se samo da li je ovo poslednji album te treće etape, a ako jete, šta je to što bi mogli da očekujemo u budućnosti? Koj pravac uhvatiti kada ste na moru bez oblaka?

Ključne pesme: Pismo Ocu, Više te ne volim ko pre, Ruža i trn, Za suze nema vremena

Ocena: 5 od 10 - 50%

8.Lavirint (2009)

Krajem dvehiljaditih Van Gogh je bio na vrhuncu moći i slave. Punili su Arenu, dobijali MTV nagrade, svirali po svetu, obreli se i u Los Anđelesu. U suštini potpuno zasluženo. Tada su zacementirali svoj status jednog od najuspešnijih bendova u našoj zemlji. Sve je postalo veće i grandioznije nego pre. Koncerti, produkcija, imidž, scenski nastup, pa tako i sam album Lavirint. Međutim, sve to zajedno dovelo je do toga da ovaj album na kraju ispadne nekako pretenciozan. Na njemu ima jakih himničnih pesama koje se i dan danas sviraju na kocertima, nešto malo tehno-industiral uticaja sa kojima se počelo tačno deset godina ranije ali i postoji i taj neki čudni country vibe koji se provukao kroz nekoliko pesama, a koji se u sve prethodno navedeno uklapa kao slon u proculanskoj radnji. Sve ukupno, dovoljno za tek osmo mesto, ali ne i ništa više od toga. Falilo je unikatnosti i lucidnosti sa prethodnih izdanja definitivno. I još mnogo toga.

Klučne pesme: Nek te telo nosi (mh), Aerodrom, Ona i Ja, Rođendan

Ocena: 6 od 11 - 54%

7.Dr.Under (2002)

Ovo je album koji je predstavljao neku vrstu prekretnice u diskografiji grupe Van Gogh, početak tzv. druge etape i momenat koji mnogi fanovi do dan danas nisu nikako mogli da "svare". Van Gogh je od samog početka bila grupa koja ide u korak sa vremenom i koja se ne libi da shodno tome traži i menja svoj zvuk. Novi milenijum, novo doba i novi politički sitem, dovelo je do toga da se mrak i mistika 90-ih zameni nekim opuštenijim tonovima. Tehno-industrijal koji je počeo sa prethodnim albumom Opasan ples nastavljen je i na ovom izdanju i to u još većoj meri. Pesme koje kolokvijalno zovemo "mega hitovima" (one koje su neizostavni deo svakog koncerta i koje znaju svi a ne samo okoreli fanovi), postale su nekako više "popastije", modernijeg stila i sa izraženijim ljubavnim kontekstom u tekstovima. Ali avaj, upravo se to mnogima nije dopalo, bez obzira što je kvalitet samih pesama ostao makar na istom nivou. Sam album bi bio dosta bolje rangiran da na njemu nije bilo nekoliko teških promašaja koji nisu ni "tamo ni ovamo" i koji su za potpuno izbegavanje, ili ti današnjim rečnikom rečeno "skip" pesme.

Ključne pesme: Tanka nit (mh), Za godine tvoje (mh), Šta ako (mh), Buldog, Pupak

Ocena: 6 od 10 - 60%

6.Svet Je Moj (1991)

Album koji je definitivno bilo najteže oceniti i proceniti. Pre svega, ovo je album na kojem je Đule stao ispred mikrofona i jasno svima obznanio da je "svet njegov" i da će ga kad tad osvojiti (mislim pogledajte i taj omot). Pet godina pauze bilo je potrebno da se bend ponovo okupi i vrati u igru, što sa ove tačke gledišta nekako i ima smisla. Možda je baš trebalo da prođe tih pet godina kako bi se Đule i Srba smislili šta će i kako će dalje, i kako bi za sva vremena raskrstili sa novotalasnim smaranjem sa prethodnog izdanja. Ovo je album koji obuluje velikom količinom rokerskih komada, tipičnih rokerskih, ako hoćete, praktično hard rock prizvuka u duhu tog vremena. Ovo je i album koji je iznedrio najveći mega hit ovog benda - Neko te ima, hit koji je svoje mesto uspeo da nađe na svakoj slavi, svadbi ili fensi žurci širom Srbije za sva vremena. Koliko god to odvratno zvučalo u kontekstu rock n roll muzike, to vam je dokaz da je pesma prevazišla granice istog. No, ipak, ovo je ujedno i album na kojem je bilo mnogo gostiju sa strane, a izgleda da su se u studiju najviše zadržavali Milan, Magi i ostali iz grupe EKV, tako da jedan dobar deo pesama sa ovog izdanja i zvuči kao da se radi o skrivenoj ploči grupe EKV. Čak i Đuletov glas zvuči kao Milanov u nekim pesmama. To je ujedno i razlog što što ovaj album nije mogao da se popne više na ovoj lestvici, a kako i sama ocena ukazuje, radi se o vrlo solidnom izdanju.

Ključne pesme: Neko te ima (MH), Gubiš me, Srce, Glas, Dibuk

Ocena: 7 od 11 - 63%

5.Opasan Ples (1999)

Opasno vreme, opasne frekvencije, opsani pogledi sa omota, opasna promena u zvuku - opasno će se dobar deo vas možda i naljutiti zašto je Opasan Ples tek na petom mestu ove liste... Dakle na ovom albumu koji su uradili i snimili samo Đule i Srba, imamo neki čudan spoj zvuka koji je Van Gogh ustoličio tokom devedesetih i upliva industrijal rock-a sa primesama tehna. Otkud to pitate se? Šta je te 1999.godine bilo popularno na svetskoj sceni? Pa, recimo Marilyn Manson, malo Rammstein, možda Nine Inch Nails, a polako se i sam nu-metal probijao do svetskih visina. Van Gogh je, kao što rekosmo, bend koji voli da prati trendove, tako da u tom kontekstu gledano, pređašnje pitanje možda i ne zvuči tako čudno zar ne? Dodajte i to da se tih godina elektronika konzumirala u velikim količinama. Dakle, okosnicu albuma čini nekoliko vanvremenskih hitvova koji su izmešani već pomenutim industrijal rock (na granici sa metalom) pesmama. Ostatak čine dosta sporije numere koje su upravi razlog što ovaj album nije bar 8 od 10. Đule je jednom rekao da ovaj album ima dve strane: prvu koja se zove "Opasan", i drugu koja se zove "Ples". Nažalost, "Ples" je malo podbacio i to je dovelo do toga da ovaj album, umesto u Top 3, ipak može samo na peto mesto ove liste.

Ključne pesme: Da li zna (mh), Opasan ples (mh), Brod od papira (mh), Puls (h), Demagogija,

Ocena: 6,5 od 10 - 65%

4.Kolo (2006)

Ono što je započeto na "Drunderu", a sa čim se malkice preteralo na Lavirintu, ispalo je baš onako kako treba upravo na ovom albumu. Sve kockice su se poklopile na ovom izdanju na kome je Van Gogh napravio poptunu transformaciju ka mejnstrimu izabravši da to bude u tada privlačnom zvuku modernog rock-a koji je dopirao sa stranih muzičkih kanala na aparatima, a pomalo i sa tada vrlo skrnmnog interneta. Modernizovalo se nekako sve; i zvuk, i pisanje pesama, i imidž i spotovi... Ova promena se, kao što je već napomenuto, mnogima nije dopala, ali činjenica je da je bend upravo nakon ovog albuma uspeo da se popne do najvećih visina ovdašnjeg muzičkog sveta (pokažite mi ex-yu/early 90s bend koji je uspeo više). Na ovom albumu imamo i najbolju ikada snimljenu numeru sa etno elementima, sa kojima je bend mnogo puta bezuspešno eksperimentisao i ranije. Imamo nekoliko mega hitova koji su odoleli zubu vremena, nekoliko jakih deep-cut pesama i vrlo malo promašaja (recimo Emigrant). Upravo iz tog razloga ovaj album predstavlja jednu kompaktnu i solidnu celinu, bez obzira šta ko mislio o promeni stila. Nakon toliko ponovnih preslušavanja ocena je uvek ispadala ista.

Ključne pesme: Kolo (mh), Vrteška (mh), Spisak Razloga (mh), Deo oko tebe, Plastelin

Ocena: 7,5 od 11 - 68%

3.Strast (1993)

Ako smo utvrdili da se Đule "tražio" na prethodnom albumu Svet je moj u novoj ulozi frontmena, onda se za album Strast sa sigurnošću može reći da predstavlja taj trenutak kada je pronašao svoj glas, svoj stil i svoj unikatni način interpretacije. Tačnije pronašao je sebe i svoje mesto u istoriji domaćeg rock-a. Sam album po svojoj sadržini predstavlja jedno vrhunsko ostvarenje. Muzički pravac je u najvećoj meri rokerski orijentisan, ali sa vidljivim primesama funka a pomalo i grandža (RHCP a posebno Nirvana su tada harali). Van Gogh je bend koji je uvek pratio trendove, to smo već apsolvirali. Međutim, ono od čega se polako odustajalo je pominjani EKV uticaj, što je možda i bio najpametniji potez koji je bend mogao da napravi. Potez koji će zapravo svoj pečat u punom sjaju dobiti na narednom izdanju. Sve u svemu ovo je jedan "monster album" na kojem su skoro sve pesme visokog kvaliteta, ubitačne energije i neodoljive magije. Ovaj album je jednostavno rečeno, toliko strastven da prosto ne može da ne bude u Top 3 albuma grupe. Jedina mana mu je u tome što ne postoji nikakvo reizdanje istog. Pobogu, živimo u 2024.godini a ovaj album ne postoji u celosti na striming servisima, remasterizovan. Mišljenja sam da to nije krivica samog benda već davno prevaziđene izdavačke kuće koja očigledno i dalje drži autorska prava ovih snimaka. Sramno.

Ključne pesme: Mama (mh), Strast (mh), Manitua mi (h), Basna (h), Ekstaza, Sreća

Ocena: 8 od 10 - 80%

2.Neumeren u svemu (2013)

Album iz 2013.godine na mestu broj dva ove liste je za mnoge možda i neočekivan. Ipak, kada se pogleda sadržina i napravi analiza, dolazi se do zaključka da se radi o jednom izuzetno kompaktnom albumu. Muzički totalno u pravcu hard rock-a, sa ponekim malim primesama i heavy zvuka, ovo je svakako jedan od najkoherentnijih albuma koje je bend izbacio u novije vreme. Totalno bez nepotrebnih eksperimenata koje smo viđali na prethodnim izdanjima. Vajbom dosta podseća na albume iz 90-ih jer sadrži i tu neku mračniju notu u sebi. Lirički gledano, mnogi su ovaj album u startu otpisali jer su ga kvalifikovali kao previše ljubavni. Međutim, da li su to baš sve ljubavne pesme? Ne bih rekao. Poslušajte malo bolje koju poruku u njima Đule šalje i o čemu zapravo peva (pogledajte i omot). Sve u svemu, odličan album, kao što i sama pozicija na listi i ocena kažu. Podeseća nekako na Strast po svojoj koncepciji samo sa 20 godina nakupljenim iskustvom. Potpuno zasluženo na mestu br.2.

Ključne pesme: Nešto vuče me dole (mh), Anđele moj brate (mh), Prva i poslednja kap (mh), Skačem skači, Osećam da ludim, Viline vode, Nemeren u svemu

Ocena: 8,5 od 10 - 85%

1.Hodi (1996)

Svaki bend, manje ili više, ima neki svoj Appetite For Destruction ili Nevermind. Takav je slučaj i sa grupom Van Gogh, čiji se Appetite zove Hodi koji je izašao 1996.godine. Jednostavno, po svim mogućim parametrima ovo je najbolji album koji je grupa, do sada, realizovala u svojoj karijeri. Ovo je album koji je prepun velikih vanvremenskih hitova, album na kojem je Van Gogh pronašao i zacementirao taj svoj prepoznatljivi zvuk i unikatni stil. Eksplozija dobrog zvuka je verovatno došla kao rezultat višegodišnjeg uzdizanja i traganja za istim. Sve kockice su se poklopile baš onako kako treba i iskreno, nema tu šta mnogo ni da se priča. Pogledajte samo tracklisting na poslednjoj strani i sve će vam biti jasno. Kratko, jasno, upečatljivo i bez mnogo eskperimentisanja. Zapravo, čak su i retki trenuci u kojima se bend ponovo drznuo da eksperimentiše, u kontekstu cele ploče, uklapaju se perfektno. Da ne pričamo tek koliko je tih mega-vanvremenskih hitova ovaj album inzedrio. Legenda o svesci Milana Mladenovića koju je Đule dobio nakon što je Milanova majka razdelila stvari pokojnog sina, suprotno mišljenju većine, ovim albumom zapravo biva neutralisana!

Ključne pesme: Klatno (mh), Kiselina (mh), Put (mh), Polje snova (mh), Delfin (mh), Hodi, Sp Sp, Tamo Daleko, Zamisli - ma sve su ključne

Ocena: 10 od 11 ili 12 od 13 (ako se računaju i poslednje dve) - 90%

To je to što se tiče ovog prvog rangiranja albuma nekog domaćeg benda na našem sajtu, a moguće i uopšte u domaćem medijskom prostoru. Ako vam se nije dopao ovaj raspored, napišite nam vaš, pa da diskutujemo!

Više ovakvih tekstova možete naći na engleskoj verziji sajta Junkyard Rock Stories

Kako početi sa grupom Pussycat - Top 5 pesama po našem izboru!

Kako da počnete da slušate nešto za šta do sada nikada niste čuli? Bez brige, tu smo da vam pomognemo i damo vam smernice u ovoj novoj rubrici "Kako početi sa" u kojoj imamo legendarni beogradski rokenrol bend Pussycat. Nebitno je da li znate za njih i  da li ste ih ikada slušali. Ako jeste, onda ćete se verovatno složiti sa izborom. Sa druge strane, ako vam je ovo prvi susret sa ovim legendarnim bendom, upravo je ovo tih pet najboljih pesama koje vam preporučujemo za početak! 

Beogradski rokeri Pussycat bili su aktivni na sceni krajem osamdesetih i tokom prve polovine devedesetih godina. Za to vreme izbacili su dva aluma 89-93 (1993) i Viva Tiva (1995). Grupu je osnovao gitarista Aleksandar Karapandžić Kara, koji danas i dalje nastupa sa svojim, mnogo poznatijim punk-rock bendom NBG, koji se ponovo aktivirao u godinama nakon što se Pussycat raspao. Tokom godina Pussycat su izmenjali dosta članova ali su okosnicu benda uglavnom činili gitarista Kara, pevač Nebojša Milojković Piske, basista Aleksandar Boričić Alek, bubnjar Dušan Micović Duje i gitarista Vasilije Likar. 

5.Pussycat - Dosadno je sve

Svega dva i po minuta ovog rokenrol uragana dovoljno je da vam objasni tačno ono šta možete očekivati od grupe Pussycat, ukoliko se tek prvi put susrećete sa njihovom muzikom. Žestoke gitare sa punk oštricom, stav kakav se retko viđa na našim prostorima, imidž, scenski nastup... jednom rečju pravi pravcati rokernol - GnR style! 

4.Pussycat - Zidovi

Autoru ove liste lično najomiljenija pesma grupe Pussycat koja nalazi na albumu Viva Tiva. Na "zidovima" je sve što je  potrebno za jednu pravu slow-tempo dark hard rock pesmu, polu-baladu ako vam tako draže. Kada bi današnji bendovi bar malo učili od grupe Pussycat kako se pišu pesme, možda bi nam scena bila mnogo drugačija. Ovakvu gitarsku majstoriju može da osmisli retko ko. Momcima iz Pussycat-a je to izgleda išlo kao od šale!

3.Pussycat - Dobar ili lud

Pesma koja otvara album Viva Tiva je jedna prava mala rokenrol rifovska ludnica u stilu najvećih bendova sa scene, a takođe i ono što ovde uobičajeno nazivamo - klasičan i moćan album opener!. Karine gitare i Pisketovi urlici se prepliću perfektno i daju skladnu celinu. Gruvanje  pravo u centar, prosto i ubitačno. Tako se svira rokenrol ako niste znali!

2.Pussycat - Nema je feat. Magi

Verovatno jedna od najboljih bluesy-rock balada (uslovno rečeno) na domaćoj sceni koju nažalost nećete videti ni ne jednoj ex-yu top listi. A možda je tako i bolje. Ipak je ovo samo prave sladokusce. Momcima iz Pussycat-a se u ovoj grandioznoj numeri pridružila i legendarna Magi, što je pesmu učinilo samo još jačom, moćnijom i pomalo tužnijom. Njena magija na klaviru i rokerska srž momaka iz grupe čine ovu pesmu pravim remek delom.

1.Pussycat - Ljubav i reči

Da budemo iskreni, ne znamo da li je ova pesma sa albuma Viva Tiva uopšte bila ono što se može nazvati hitom, da li se negde puštala i da li je to bilo ko tada merio, ali ono što sa sigurnošću možemo reći je da je  ovo verovatno jedna od najboljih pesama benda, i da ako nas bilo ko šta pita, ona jeste pravi pravcati hit. Oštre gitare i rifovi, upečatljiv vokal i nenadjebivi  stav koji neodoljivo podseća na ono najbolje sa Cathouse gipsy Sunset Strip scene a pri tom preliveno betonom Novog Beograda. Malo je takvih grupa bilo na našim prostotima i zato Pussycat i jesu unikat!

Forma ove rubrike je kratka i stoga vam preporučujemo samo pet pesama da počnete da se zanimate za grupu Pussycat, ako već do sad niste. Međutim, ima tu još mnogo zanimljivih pesama. Keva je recimo bila hit, iako nije izvorno originalna. Odlazim dolazim je jedan pravi mali vampirski RnR. Tu su i Baby, Vodi me kući, kao i deep-cut stvari poput Ako želiš, Gde su devojke... 

Album Viva Tiva možete naći na svim striming servisima, dok je prvo izdanje koje svojevremeno izašlo samo na kaseti, moguće čuti tu i tamo po YouTube-u.

Junkyard Radar - The Winery Dogs, Black Stone Cherry, Trench Dogs, Revolution Saints, Black Star Riders

Nova godina, novi singlovi, nova izdanja - znate sve kako ide, pa da počnemo! Nakupilo se nešto novog materijala taman dovoljno za još jedan Junyard Radar.

The Winery Dogs - Mad World

Supergrupa sastavljena od muzičara par-ekselans u sastavu Richie Kotzen, Billy Sheehan i Mike Portnoy najavili su novi album koji će nositi naziv III, novim singlom pod nazivom Mad World za koji je urađen i spot. Ako ste ljubitelji ovakve muzike koja sadrži malo viši stepen bravura na instrumentima, zabeležite 3.februar kada najavljeni album izlazi.

Black Star Riders - Catch On Yourself

Ekipa koju predvodi Ricky Warwick, frontmen legendarnog hard rock benda The Almigthy i član nekih skorašnjih verzija grupe Thin Lizzy, takođe izbacuju album i to vrlo uskoro, tačnije 20.januara. Album će nositi naziv Wrong Side Of Paradise a singl koji ovom prilikom slušamo je verovatno poslednji uz nizu i nosi naziv Catch On Yourself. Nismo mnogo pisali o ovoj zanimljivoj grupi, ali jesmo imali njihove albume u izborima za albume godine u prethodnih nekoliko navrata. 

Revolution Saints - Need Each Other

Revolution Saints bili su supergrupa, ako tako možemo reći, koja je s vremena na vreme izdavala albume u pauzama kada su muzičari koji su bili u njoj imali za to vremena. Grupu predvodi bubnjar Deen Castranovo koji je svirao sa grupama poput Hardline, The Dead Daisies, Bad English i Ozzy Osbourne, a ternutno nastupa i sa grupom Journey. Pored njega gitarista na prva tri albuma bio je niko drugi do Doug Aldrich (Whitesnake, The Dead Daisies) a za basom Jeff Pilson (Dokken). Pri kraju prošle godine desila se promena, Aldrich je otišao a u bend je stigao, pa, ko drugi do Joel Hoekstra, sadašnji gitarista grupe Whitesnake. Sve u svemu, Need Each Other je drugi single po redu koji imamo prilike da čujemo sa novog albuma za koji nam još nisu otrkili tačan datum izlaska. 

Black Stone Cherry - Out Of Pocket

Američki southern rokeri takođe imaju novu stvar. Zapravo, singl Out Of Pocket izbačen je kao novitet pred početak evropske turneje na kojoj će biti zajedno sa grupom The Darkness. to je prva nova stvar nakon 2020.godine i albuma The Human Condition. Za sada nisu najavili da li će biti novog albuma ili ne. 

The Trench Dogs - A Little Overdressed 

The Trench Dogs su bend koji po prvi put pominjemo na ovim stranicama iako je urednik ovog sajta dobro upoznat sa radom benda od pre. Drugi dogsi na ovoj listi! Radi se o grupi iz Švedske za koju mogi kažu da je pravi sleaze rock sa uticajima glam punka 70-ih i tog nekog energetskog boozy rock n roll-a. Prelijete to sve unikatnim skandinavskim filingom u stilu The Hellacopters i Backyard Babies i dobijate pravu stvar. Novi album izlazi 3.marta i nosiće naziv Stockholmiana. 

Što se tiče nekih prethodnih tekstova, ako već niste, obavezno pogledajte:

Najbolji albumi 2022. godine po vašem izboru

Vodeći muzički trendovi u 2022.godini

Šta bi bilo kad bi od albuma grupe Iron Maiden napravili fudbalsku postavu?

Naravno, kao i uvek, sve ove novitete možete naći na našoj Top New Rock plejlisit na Spotify-u!

Vodeći muzički trendovi u 2022.godini

Nakon što smo arhivirali najbolje rock albume 2022.godine vreme je da se pozabavimo i nekim propratnim muzičkim stvarima, bolje rečeno trendovima, sa kojima smo imali prilike da se susretnemo pomenute godine. Zapravo, ne treba striktno uzimati samo 2022.godinu, obzirom da se neki od ovih trendova koje ćemo vam nabrojati razvijaju još od ranije. 

1.Filmovi, serije i Tik Tok

Verovatno najjači muzički trend koji smo imali prilike da vidimo - u toku 2022. došlo je do eksplozije pronalaženja muzike kod miliona novih fanova i to zahvaljući kombinaciji dve stvari: filmova i serija, odnosno Tik Toka.

Zahvaljujući serijama poput Stranger Things, Peacemaker, Wednesday ili recimo filmu The Batman, milioni novih fanova prvi put su se susreli sa nekim starim velikim hitovima, tako što su delili video zapise na Tik Toku koji ima nenormalno velik i brz domet (reach). Spoj dobre pesme i jake scene na ekranu upalilo je fitilj. Dobili smo praktično neku novu vrstu medija za pronalaženje muzike...

Međutim, kako tumačiti ovu pojavu, odnosno kako tumačiti posledice svega ovoga. Serije i filmovi su bitan deo današnje svetske kulture. To je nešto što nas praktično povezuje jer uz pomoć interneta imamo mogućnost da u realnom vremenu o tome diskutujemo. Tako je i sa muzikom koja se u tim programima pojavljuje. U realnom vremenu je gomile klinaca imali priliku da sviraju pevaju, plešu ili se krevelje uz Master Of Puppets, inače pesmu o drogama. 

Ipak ono što bi moglo da brine je upotreba već dobro poznatih pesama velikih izvođača. Nije uvek tako, ali jeste u većini slučajeva kada se radi o nekim mega popularnim serijama. Kada bi se više šanse dalo novijim grupama možda bi na taj način konačno dobili i probijanje nekog novog mladog benda. 

A možda i ne bi. Da li je uopšte realno očekivati da 30 sekundi neke pesme može da lansira put do zvezda nekom izvođaču. Postoje čak i gorteskni primeri gde publika na koncertu peva deo pesme koji zna sa Tik Toka, dok već sledeće sekundi niko u masi ne zna ni jednu jedinu reč pesme...

Ipak je ovo neistraženo područje i pitanje je koliko će ovaj trend trajati. Ostaje da se vidi da li će se nastaviti ili će ostati upamćeno samo kao jednokratni izlet.  Naravno, mnogo toga zavisi i od budućnosti socijalnih mreža, u ovom slučaju Tik Toka i toga kako će se on dalje razvijati i šta će favorizovati a šta ne. 

2. Bendovi koji prodaju svoje kataloge

O ovome smo diskutovali u jednoj epizodi podkasta. Ovaj trend počeo je nešto ranije ali se čini da se 2022. intezivirao. Ko je sve isprodavao sopstvene kataloge nije ni bitno u ovom trenutku. Bitno je samo to da je pojava masovna i lista predugačka. Muzičari i oni koji drže prava ovim pred penziju ili pred sopstveni kraj dobijaju pozamašne finansijske injekcije i to je sa njihovog stanovišta dobro. 

Sa našeg stanovišta pak, stvari ne izlgedaju baš tako pozitivno. Kompanije koje su otkupile prava koristiće ovu muziku za upravo pomenute serije, filmove, reklame, spotove i ko zna šta sve drugo. Time se još jednom uništava bilo kakva mogućnost mlađima da nešto naprave u rock muzici. 

Time se još ide i dalje u krajnost. Šta će biti kada velikih rock bendova više ne bude bilo? Fizički. Da li će nam ove kompanije dati unikatnu priliku da gledamo virtuelni koncert nekog benda ili pak hologramski nastup sa celom postavom na bini? Nemojmo da se šalimo, ovo se već uveliko praktikuje...

3. Preskupi koncerti

Cene koncerata naglo su skočile. Tačnije, u nekim slučajevima postale su astronomske. Velike poznate grupe danas naplaćuju i po 500, 600, 700, 800 pa i više dolara za prve redove. Plus ako se dodaju i propratni troškovi fanova kao što su prevoz, hrana, piće i poneki merch, dolazimo do toga da ljudima pare za odmor odlaze na neku tamo Metallicu, Blink 182, RHCP ili slično. 

Da li je to normalno? Naravno da nije. Bendovi to pravdaju poskupljenjima zbog pandemije, svetskih kriza i nemira ali i nemogućnošću da se zaradi od prodaje same muzike. Ko je za to kriv? Oni sami, industrija, tehnološki razvoj ili fanovi? Kako god, ali fanovi su ti koji trpe i primaju prejak udarac na svoje budžete. 

Ovo samo može dovesti do toga da ljudi jednostavno prestanu da idu na koncerte. Jer realno, gledati bend od preko 30 godina karijere koji niti liči na sebe niti zvuči kako treba, za te pare, malo je previše. To praktično može dovesti do toga da se ljudi okrenu novim, manje ponzatim izvođačima čiji su koncerti pristupačni. Prvi će otpasti mladi jer odakle njima tolike pare da plate tako skup koncert. Što je inače najgori mogući scenario. Nakon toga će odustajati i stariji koji imaju sopstvene poslove i primanja. Da li je zaista potrebno dati toliki novac da bi bili zabavljeni za dva sata? Na stranim podkastima se već uveliko vode diskusije o ovome. Čuveni Loudwire je  napravio tabelu cena konerata velikih bendova nekada i sada. 

4. Singlovi, singlovi a na kraju ipak album

Trend koji postoji već nekoliko godina i za koji se može reći da polako gubi dah. Jeste, izbacivanje singlova dovodi do toga da na svake četiri nedelje imate šta da stavljate na vaše profile i algoritmi na striming servisima će vas izbacivati na vrhove top lista (naravno samo ako ste veliki i poznat bend), ali na kraju se ipak sve svede na album. Albumi su ti o kojima se priča, koji se upoređuju, između kojih se bira, o kojima se vode rasprave. Potrajaće ovaj trend još neko vreme ali sva je prilika da će polako početi i da jenjava, odnosno da neće imati neku posebnu težinu. Pitanje je da li ga je ikad imao. 

5. I dalje bez šanse za mlade bendove

Kada sve ovo prethodno spojimo u jedno, možemo reći da je situacija za nove mlade grupe ostala nepromenjena. Proboj ka vrhu je i dalje nemoguć. U 2022. konkretno nismo dobili nijedno novo ime koje je uspelo da "dotakne zvezde" da tako kažemo. Jednostavno previše se para, vremena i truda koristi na neke druge stvari a ne na pronalaženje i gajenje novih mladih izvođača. Ostavljeno im je da se sami snađu u ovoj današnjoj džungli. Kada bi se bar malo okrenuo taj fokus ka njima, kada bi industrija bar malo poradila na tome a ne da troši resurse na druge stvari, možda bi se nešto i postiglo. 

Evo primera, odnosno pitanja: koliko je para, vremena i truda utrošeno na besmislene rijaliti muzičke programe tokom poslednjih 20 godina koje danas više niko i ne pamti a koliko je novih jakih grupa stvoreno za isto vreme? 

Za 10 do 20 godina nećemo imati velike headlajnere. Koncerti i festivali će propasti (još ako ostane onakva cena), jer neće imati ko da bude hedlajner. Nisu stvoreni naslednici. Već sada imamo bednove od po 10 - 15 godina karijere koji redovno izdaju prvoklasne albume u svojim žanrovima ali za koje i dalje niko nije čuo, niti baš i želi. Naš izbor za najbolje albume godine je recimo potvrdio ovu tvdrnju. O ovoj temi smo mnogo puta pričali, tako da ne moramo da dužimo. Da je dobro - nije. 

Naravno, nisu ovo bili svi mogući muzički trendovi koji su obeležili prethodnu godinu. Izabrali smo samo neke o kojima se možda najviše diskutovalo. Ako vi imate nešto je po vama ostavilo jak utisak u prethodnoj godini ili nekom malo dužem periodu, slobodo pišite.

Najbolji albumi 2022.godine po izboru Junkyard Rock Stories čitalaca - ovako ste birali!

 

To je to ljudi. Glasanje je završeno i ovo su pobednički albumi za 2022.godinu koje ste vi birali! Najzaniljiviji deo godine, kao i uvek. Hajde da vidimo kako ste birali. 

Dakle, ovoga puta se glasalo kako u Fb grupi tako i na Instagramu. Sve rezultate smo popisali i sabrali. Bilo je 30 albuma u najužem izboru i pored toga što su mnogi pitali "a gde je ovaj, a gde je onaj album", mislim da smo bili jasni - niko pa ni mi na svetu ne može da popiše sve moguće albume u toku jedne godine. Mi smo popisali nešto više od 50 i zbog prevelikog broja morali smo da napravimo pomenuti filter od 30 izdanja između kojih ste birali.

No, da se vratimo na stvar. Pre svega, hvala svima koji su učestvovali u ovom, sada već možemo reći, tradicionalnom biranju albuma. Vaše mišljenje nam znači i uvek je lepo kada nešto uradimo zajedno. 

Ovo je vaš izbor!

12-8. Dorothy, Ugly Kid Joe, The Hellacopters, HEAT, Alter Bridge

Dakle, vidite i sami iz naslova: hteli smo mi da to bude čistih 10 albuma ali jednostavno nije moglo. Ovih pet izdanja dobilo je isti broj bodova i zbog toga nismo hteli da među njima pravimo izbor, pa smo ih lepo sve stavili na deobi od 8. do 12. mesta. 

Gifts From The Holy Ghost pevačice Dorothy je po nama definitivno za prva tri albuma ove godine. Jedno od najboljih izdanja tih tzv. novijih bendova i drago nam je da se našlo na Top 10 listi. Rad Wings Of Destiny od Prvaljog deteta Džo je po našem mišljenju malo podbacio, ali, veliki je to bend, pa nećemo da zamerimo jer se na albumu može naći nekoliko vrhunskih pesama. Eyes Of Oblivion švedskih garaž-rokera sa elipsom je jedno vrhunsko i kvalitetno izdanje. Kako i ne bi kada se Dregen ponovo vratio u bend. 

HEAT je izbacio Force Majeure. Opasan album sa prvim pevačem koji se vratio u bend. HEAT je čudan kada je reč o našim prostorima. Iz nekog razloga je jedini bend iz plejade fantastičnih švedskih hard rock bendova koji se kod nas sluša, dok kod ostalih nije tako. Ova lista je još jedan dokaz. Alter Bridge je takođe ušao na listu. Kvalitet nikada nije bio sporan kod ovog benda, pa čak ni pevanje Myles-a koje po našem mišljenju najviše pasuje upravu u Alter Bridge-u.

7. Ghost - IMPERA

Ajmo sada redom. Ghost na mestu broj 7. Još jedan dobar album u nizu od strane Pape iz pakla. Nekoliko sjajnih singlova će sigurno postati sastavni deo narednih nastupa benda a možda se Call Me Little Sunshine, Spillways ili Kaisarion doživeti ono što je Marry On A Cross postigla ove godine na Tik Toku. Generalno, pošto se radi o novijem bendu, očekivali smo malo viši plasman.

6. Megadeth - The Sick, The Dying and The Dead

Megadeth braćo, a ne Metallica. Šalimo se naravno. Razišljali smo da li uopšte da stavimo ovaj album na listu jer nismo mnogo pisali o njemu. Sve u svemu Megadejv pokazuje da je neuništiv i to se kod nas definitiivno ceni.

5. RHCP - Unlimited Love i Return Of The Dream Canteen 

Krećemo sada sa samim vrhom. U top 5 albuma ulaze i Pepersi koji su se vratili na scenu ne sa jednim već sa dva full albuma ove godine. Jeste, ima tu i promašaja i dosadnih pesama ali i nekoliko savršenih novih mega hitova. U bend se vratio u John Frusciante i čini se da su Pepersi jači nego ikad, Drago nam je da su uspeli da uđu na ovu listu i to na tako visokom mestu!

4. Ozzy Osbourne - Patient No.9 

Da budemo iskreni ovaj album je mnooogo bolji nego prethodni Ordinary Man. Mnoštvo dobrih muzičara prodefilovalo je kroz ovo izdanje i čini se da je ovim Ozzy napravio najbolji mogući izbor. Pošto je bolestan i znamo da ne može da ide na turneje, pravljenje ovakvih albuma je prava stvar. Ok, možda nisu na nivou onih starih (realno čiji jesu), ali princ tame je tu, prisutan je na sceni. Možda bi i drugi mogli da se ugledaju na Ozzya i urade isto.  

3. Slash - 4

Iskreno, najiskrenije... veeeliko je pitanje da li je ovaj album na ovako visokoj poziciji samo zato što na omotu najkrupnijim slovima piše Slash ili je to zbog samog sadržaja. Da se mi pitamo, ne bi ovaj album bio ni u prvih 15 a kamo li u prva 3. Jednostavno, nije to to. Generički, dosadno, providno, sa neinspirativnim nazivom, praznim omotom... Otaljano nekako, Odnosno vidi se da je pisano u vreme GnR tuneje, U pauzama. Nije to taj nivo na koji smo navikli od Slash-a. No dobro. 

2. The Cult - Under The Midnight Sun 

Na visokom mestu broj 2 imamo čuveni The Cult. Što se albuma tiče sve smo rekli u recenziji. Fascinatan je ovo bend. Posebno na ovim našim prostorima. Ovako visok plasman pripisujemo i tom božanskom odnošenju prema ovoj grupi na našim prostorima, koji nama iskreno nikada nije i neće biti jasan. 

1. Skid Row - The Gang's All Here

Iiiiii trenutak koji smo svi čekali. Najbolji album 2022.godine po izboru čitalaca našeg sajta je novi album grupe Skid Row! Pošto smo sve o ovom izdanju rekli u recenziji, nećemo puno o detaljima. Znate sve. Novi pevač, nova energija i mašina je ponovo u naletu, baš kao nekada. Izuzetno nam je drago da je od svih albuma starijih bendova koji su zauzeli ove visoke pozicije, pobedio upravo ovaj - jer po svim parametrima i jeste bolji od svih njih. Veliki povratak za Skid Row ove godine zahvaljujući sjajom potezu i dovođenju mlađanog Gronwall-a na mesto pevača.  Prepoznali ste kvalitet i obradovali nas. Mada moramo priznati da je borba između prvog i drugog bila baš gusta! 

I da rezimiramo. 2022.godina bila je godina sa ogromnim brojem albuma. Veći nego ranije bio je udeo albuma starijih poznatih bendova, pa je samim tim to i rezultiralo ovakvim plasmanom gde smo imali svega 3-4 relativno mlađa benda i to od sedmog mesta pa naniže. Očekivali smo to ali iskreno nije nam baš pravo. Bilo je tu puno sjajnih albuma manje poznatih bendova koji će ostati u senci ovih drugih samo iz tog razloga. Drugo, ova godina bila je po imenima i kvalitetu jača od prethodne dve pandemijske godine. Međutim, po nekim našim procenama bila je ovo ujedno i poslednja pandemijska godina. Sva izdanja koja su pravljena u vreme kada se nije izlazilo i išlo na turneje su ispucana. Sada se vraćamo u normalan tok tako da ih ove 2023. može biti znatno manje. No ipak, videćemo. 

Sve u svemu. 

Hvala još jednom svima i Srećna Nova godina!!! 

Junkyard Radar: Quiet Riot, Budderside, Wig Wam, John Diva, Seether

 

Junkyard Radar je mesto gde pravimo brzi osvrt na to šta sve ima novo u svetu muzike, i to za period prve polovine decembra. Ovo je, kao što smo jednom već naveli, rubrika za entuzijaste i one koji vole da malo dublje zagrebu po muzičkim novitetima.

Quiet Riot - I Can't Hold On 

Iako se radi o dobro poznatom bendu, legendarni QR stavljamo u ovu rubriku iz razloga što su objavili novu pesmu koju do sada nismo imali prilike nikada da čujemo, a na čijem snimku imamo dva člana originalne postave ove grupe. Pevač Kevin DuBrow koji je preminuo 2007.godine i bubnjar Frankie Banalie koji je borbu sa rakom izgubio 2020.godine. Pesmu je objavio sadašnji gitarista benda Alex Grossi i ona datira iz 2003.godine i zajedno su je tada napisali upravo Dubrow i Grossi.

Budderside - Joker

Baš sam se pitao šta je sa grupom Budderside i zašto je toliko vremena prošlo od poslednjeg singla koji su izbacili, da bi početkom decembra konačno prekinuli ćutnju i izbacili, bar za mene, tu dugo očekivanu novu stvar kao nastavak kompletiranja njihovog trećeg albuma. Pesma nosi naziv Joker i kako je rekao pevač ovog losanđeleskog rock kvinteta Patrick Stone objasnio, posvećena je njegovom ocu koji je preminuo od Covida 2020.godine a koji je za svog života bio pilot lakih akorbatskih aviona. Stoga je i spot za pesmu urađen upravo u tom maniru.

Wig Wam - Out Of The Dark

Norveški glam rokeri Wig Wam izbacili su novu pesmu i time najavili album za 2023.godinu. Razlog je ponovno intersovanje kada je u pitanju ovaj bend, koje se pojačalo nakon izlaska serije Peacemaker u kojoj je pesma grupe Wig Wam Do You Wanna Taste It bila praktično prvi soundtrack u veoma jakoj kokurenciji pesama sličnih bendova izvođača. Klasičan primer koliko su serije i filmovi uticajni u muzičkom biznisu danas. Pre izlaska ove serije Wig Wam praktično nisu ni aktivno postojali kao bend, tj. bili su na dugogodišnjoj pauzi bez izgleda da se ponovo okupe...

John Diva and The Rockets Of Love - God Made Radio

Ako vas smara Steel Panther sa svojim tupavim tekstovima, a volite 80's ekstravaganciju i pravljenje omaža istoj, onda je John Diva prava stvar za vas. Pesmom God Made Radio najavljuju novi album koji će izaći sledeće godine i koji će se zvati The Big Easy. Nekoliko puta sam ih već pominjao na Junkyardu i mislim da je krajnje vreme da im date priliku!

Seether - Something In The Way (cover)

Ako bi me neko pitao kom bendu bih dao da radi obrade Nirvane, bili bi to svakako Seether. Bilo koju pesmu, bilo kada i bilo gde. Ovom prilikom bend slavi 20 godina od izlaska svog albuma prvenca Disclaimer i u čast te godišnjice obradili su ovu poznatu pesmu i napravili lyric video.I pored toga što je odabir obrade, nekako malo providan, obzirom da znamo šta se desilo sa ovom pesmom zbog filma Batman, moramo reći da njeno izvođenje zapravo dolazi sa jednog od live nastupa grupe Seether iz 2002.godine. Tako da, oprostićemo im ovo, na prvi pogled, jurenje za strimovima.

Deset rock bendova koji su u karijeri izbacili samo jedan album

 

Znamo svi šta znači biti "one hit wonder" i koliko nekada samo to dovoljno da karijera odleti u nebesa. Ali šta je sa onima koji su u karijeri izbacili samo jedan album? Kako njih tretirati? Sa hitovima je lako i to uglavnom vezujemo više za pop vode dok je u rokenrolu priča nešto drugačija. Imati samo jedan u karijeri ne znači nužno biti neuspešan. Naprotiv! Ponekad je samo to dovoljno da vas vine u legendu. 

U to ime vam i predstavljamo ovu unikatnu listu bendova koji su u karijeri izbacili samo jedan album. Da ne bude nikakve zabune: 1) ovo nije rang lista, tako da je redosled albuma potpuno nasumičan 2) ovo nije ultimativna lista svih mogućih albuma na svetu, već jednostavno naš odabir koji odgovara stilu i senzibilitetu našeg sajta. 

1. Sex Pistols - Never Mind The Bollocks, Here's The Sex Pistols (1977)

Ova lista ne bi bila validna ako je ne bi smo započeli sa čuvenim Sex Pistols. Najozloglašenijem britanskom bendu bio dovoljan samo ovaj jedan album da bukvalno izvrše revoluciju poput cunamija koji preti da razruši sve što je do tada bilo poznato. Generalno, u tome su i uspeli. Bez dlake na jeziku i sa otrovnim i za to vreme nečuvenim rifovima, uspeli su ne samo da redefinišu muziku toga doba i publiku navuku na punk-rock, već i da uzdrmaju samo britansko društvo. Sa pesmama poput Good Save The Queen, Anarchy In UK, Bodies, Pretty Vacant, postali su i ostali inspiracija za generacije i generacije muzičara. Ipak, svega godinu dana nakon izlaska albuma bend se jednostavno raspao usled ogromnih internih ali i spoljašnjih problema. Svet definitivno nije bio spreman za Sex Pistols-e u tom trenutku ali zato oni za svoje fanove jesu, i tada, pa sve do današnjih dana.

2. Johnny Thunders and The Heartbreakers - L.A.M.F. (1977)

Dve godine nakon odlaska iz matičnih New York Dolls-a, Johnny Thunders i bubnjar Jerry Nolan oformljuju The Heartbreakers sa kojim nastavljaju započeto. Punk se širio sa obe strane Atlantskog okeana i gosn. Thunders i njegova ekipa su u tome odigrali važnu ulogu svirajući i stvarajući u jednoj od najbogatijih muzičkih scena - njujorškoj tzv. CBGB sceni. Ipak, Nju Jork je u to vreme bio možda i previše underground tako da je ekipa morala da skokne malo do Londona gde je i nastao čuveni i jedini album pod nazivom Like A MotherFucker 1977.godine. Priča o ljubavi, drogama, snalaženju po njujoriškim prljavim ulicama, samo su neki od detalja ispričani na ovoj ploči sa izuzetno "tankom" ali i oštrom produkcijom. To se najbolje može opisati i pesmama poput Born To Loose, Cant Keep My Eyes On You ili Chinese Rocks. Zanimljivo je da je tekst ove poslednje pesme napisao Dee Dee Ramone, tačnije sve osim dela "It's hot as a bitch, I shoul'd have been rich, But I'm just diggin' the Chinese ditch", koji je napisao Richard Hell. 

3. Green River - Rehab Doll (1988) 

U prvoj polovini osamdesetih Seattle scena bila je tek nešto više od bilo koje lokalne muzičke scene na svetu. Preporod koji će doživeti početkom naredne decenije svakako ide i na račun grupe Green River koja ne samo da je iznedrila muzičare kao što su Mark Arm (Mudhoney), Stone Gossard i Jeff Ament (Pearl Jam, ali i još neki od bendova sa liste), već je i postavila temelje onome što će se nekoliko godina kasnije nazivati - grunge. Njihov jedini album u kratkotrajnoj karijeri pod nazivom Rehab Doll možda nije dostigao visine izdanja poput Ten ili Nevermind, ali jeste uneo sve potrebne sastojke grunge-a u njegove rane temelje. To se posebno može osetiti u pesama poput Rehab Doll, Swallow My Pride ili recimo u Bouwie-evoj obradi Queen Bitch. Okrutni i prašteći rifovi, punk senzibilitet i jad grada koji niko do tada nije umeo ni da nađe na mapi, glavni su sastojci ovog izdanja. 

4.Wild - Wild 1 (1988) 

Grupa Wild je i dan danas jedna velika nepoznanica. Pretraživanje po internetu daće vam mnogo pogodaka sa istim imenom, međutim, samo je jedna grupa Wild za koju možemo reći da ju je  Axl Rose uništio, figurativno naravno. Evo o čemu se radi. Wild su tokom osamdesetih bili ne baš tako poznata grupa koja je iznedrila jedno pravo malo remek delo od albuma te davne 1988.godine koje nosi naziv Wild 1 (što takođe stvara veliku zbrku kada istražujete). Ukratko bi ovo izdanje moglo da se opište kao: industrial -sleazy-bike-synth-dark-lobanje iz pakla sa malo The Cult prizvuka. Da je stvar bila ozbiljna govori u prilog i činjenica da je album izdat za Sony. Međutim, dve godine nakon izlaska, došao je iznenada Axl Rose i odvukao klavijaturistu ovog benda, Dizzy Reed-a ,da mu svira klavijature dok se ovaj kupa sa delfinima i ženi po kiši. Ostalo je sve istorija. Da se to nije desilo, ko zna... Možda bi Wild uz bendove poput Shotgun Messiah ili Zodiac Mindwarp stvorili jedan poseban i unikatan žanr unutra žanra. Ovako, ako niste, obavezno pronađite ovaj album i preslušajte! 

5. Cats In Boots - Shotgun Sally (1989)

Da je sleaze-glam bio najpopularniji muzički pravac u rock muzici tokom osamdesetih (posebno krajem), govori nam podatak da nisu samo bendovi sa čuvenog Sunset Strip-a bili glavni vinovnici ovog žanra. Bilo je tu dosta grupa iz drugih gradova pa čak i drugih zemalja. Jedni od njih su i Cats In Boots čiji su počeci vezani za daleki Japan. Grupa se od svog nastanka početkom 80-ih vala Seikima-II i izbacila je čak tri albuma. Ipak, prava istorija ovog benda kreće 1987.godine kada se gitarista Takashi O Hashi i  basista Yasuhiro Hatae sele u SAD u nadi da će postati rock zvezde. Tamo im se pridružuju i pevač Joel Ellis i bubnjar Randy Meeks. Tako su zvanično u Hollywood-u i stvorene "mačke u čizmama". Dve godine kasnije stiže i album Kicked And Clawed koji važi za jedan od epitoma čistog sleaze-rock zvuka. Međutim, promene u muzičkoj industriji koje su bile na vidiku i saturacija tržišta označile su ubrzani kraj benda. Ukoliko volite ovaj žanr obavezno preslušajte komade poput Shotgun Sally, Her Monkey ili recimo Evil Angel. 

6. Sea Hags - Sea Hags (1989)

Kao što rekosmo: 80's sleaze-glam daleko se čuo a Gunsi su bili suvereni vladari ovog žanra. Posebno njegovog drugog talasa iz kog nam je došao i prethodni bend, kao uostalom i Sea Hags o kojima je ovde reč. Ova četiri Izzy Stradlina nalazili su se u San Francisku, gradu koji je poznat po ipak nešto tvrđoj muzici i sceni. Ipak, uz bendove poput Vain i AlleyCat Scratch činili su tu neku malu scenu koja se ugledala na veću i važniju u Los Anđelesu. Punokrvni i prljavi sleaze rock koji su Hagsi gajili privukao je pažnju poznatih poput recimo Kirk Hammet-a koji im je producirao neke demo snimke ali i pravih producenata poput Mike Clink-a koji je bio zadužen za finalni proizvod albuma prvenca. Nije se krilo - svi su te 1989.godine tražili nove Gunse. Možda bi ih i našli da se Sea Hags nisu udavili u probleme sa drogama od kojih je 1991.godine nastradao basista grupe Chris Schlosshardt. Kao i u prethodnom slučaju pesme koje morate poslušati su Half The Walley, Doghouse, Under The Nicht Stars, čisto za početak. Nakon raspada grupe 1990.godine, bubnjar Adam Maples svirao je jedno kratko vreme sa Gunsima (pre Sorum-a), gitarista Frank Wisley pridružio se supergrupi Arcade koju je osnvao frontmen grupe Ratt Stephen Pearcy, dok je pevač Sea Hags-a Roon Yacoom prešao u now-wave vode sa projektom The Power of 3. 

7. Mother Love Bone - Apple (1990)

Grupa Mother Love Bone  - nepravedno zaboravljeni osnivači grunge muzike, glasi naslov teksta iz 2018.godine koji smo objavili na našem sajtu. Nastali su fuzijom bendova Malfunkshn i Green River. Iz "zelene reke" u MLB prešli su te 1988.godine,  nadaleko poznati Stone Gossard i Jeff Ament, dok je Malfunkshn deo tima činio harizmatični pevač i frontmen Andrew Wood. Uz gitaristu Bruce Fairweather-a i bubnjara Regan Hagar-a postava benda bila je potpuna. E sad, Andrew Wood je bio prva muzička zvezda Sijetla još mnogo pre nego su muzičke zvezde uopšte dolazile iz tog grada. Pa, pre nego i što se grunge ustalio kao pokret odnosno muzički pravac. Svojom harizmom i scenskim nastupom bio izdvajao se i ubrzo postao prepoznatljiv i ceo grad, scena i izdavačke kuće videle su u njemu i u bendu Mother Love Bone nešto potpuno novo za šta su predvideli da će ubrzo promeniti svet. Nažalost, to se nikada nije dogodilo. Samo nekoliko dana pre izlaska albuma Apple, Andrew Wood je preminuo nakon overdoziranja, a preuzimanje sveta prešlo je na pleća jednog drugog benda iz istog ovog grada. Ovaj nemili događaj doveo je do stvaranja još jedne ad-hoc grupe - Temple Of The Dog koja je nastala kako bi odala počast upravo premilom Andrew-u (takođe sa samo jednim izdatim albumom), a iz čega je kasnije nastao i Pearl Jam, što svi verovatno znate. I pored toga što su izbacili samo jedan album u karijeri, ime Mother Love Bone ostaće zauvek upisano zlatnim slovima u istoriji muzike Sijetla, a samim tim i celog sveta. Jer da se stvari nisu odigrale kako su se odigrale, verovatno bi mnogo toga danas bilo drugačije. 

8.Shooting Gallery - Shooting Gallery

Nakon što su se Hanoi Rocks raspali sredinom 80-ih, gitarista i osnivač ove legendarne finske grupe Andy McCoy pokušavao je da ostane "na sceni" u drugoj polovini pomenute decenije sa raznim projektima poput Suicide Twins i Cherry Bombz (sa kojima je izbacio i tri albuma). Početkom devedesetih napravio je još jedan takav pokušaj kada je u Los Anđelesu okupio sleaze rock ekipu sa izuzetno lošim biografijama (čak četvorica su bili u zatvoru) koja je nazvana Shooting Gallery, opet, reklo bi se, smisleno. U kratkom periodu postojanja ovog benda izbacili su jedan album 1992.godine, koji je izašao za kuću Mercury records sa kojom je McCoy bio pod ugovorom nakon što su se Cherry Bombz raspali. Za to vreme su odsvirali i turneju kao predgrupa grupi Kiss. Osim legendarnog Finca, članovi benda bili su još i basista Dave Tregunna iz bendova Sham 69 i The Lords Of The New Church, bubnjar Paul Garisto iz The Psychodelic Furs, pevač Billy G Bang i gitarista Jo Almeida koji je svirao i sa britanskim sleaze-drunk legendama The Dogs D'Amour. Ovo kratko vreme postojanja grupe obeležile su stvari poput McCoy-a koji se čisti od droge, ostalih članova koji su u jeku adikcije, raznih tuča sa producentima i menadžerima, što je sve dovelo do brzog raspada nakon čega se Andy McCoy konačno opredelio sa solo karijeru koja traje i dalje. 

9. Mad Season - Above (1995)

Vraćamo se opet u Sijetl gde se sredinom devedestih rađa još jedan bend/supergrupa, sastavljane od članova nekh drugih velikana. Pearl Jam gitarista Mike McCready je tokom snimanja albuma Vitalogy (1994) otišao na rehabilitaciju gde je upoznao basistu John Baker Saunders-a, sa kojim je i započeo projekat koji ćemo kasnije zvati Mad Season. Ubrzo im se pridružuje i bubnjar grupa Skin Yard i Screammg Trees Berrett Martin, a postavu kompletira niko drugi do Layne Staley koji je bio McCready-ev drugar i pozvan je kako bi bio u društvu treznih i očišćenih muzičara. Možda je McCready imao dobru nameru, ali Layne-u izgleda nije bilo spasa. Grupi se takođe priključio i frontman benda Screaming Trees, Mark Lanegan, koji je gostovao na određenim pesmama na albumu Above iz 1995.godine. Nakon tog, ispostaviće se jedniog albuma, bend odlazi na pauzu kako bi se članovi vratili obavezama svojih matičnih grupa. 1997. pokušali su da se vrate sa sve Layne-om ali je to bilo prosto nemoguće, s obzirom da je Layne tada već započeo svoje "samoizgnanstvo" iz ne samo muzičkog već i iz sveta ovakvog kakav jeste, i koje će se tragično završiti 2002.godine. Bend je bez njega probao i sa novim imenom Disinformation, ali nakon smrti basiste 1999.godine sve jednostavno otišlo u propast i zaborav, osim tog jednog jedinog albuma Above koji nam je ostao kao spomenik jedne grupe ljudi sa velikim potencijalom. 

10. Neurotic Outsiders - Neurotic Outsiders (1996) 

Iste godine kada je izašao prethodni album sa liste, u Los Anđelesu na Sunset Strip-u, u klubu Viper Room koji je držao Johnny Depp i ispred koga je preminuo River Phoenix, grupa poznanika imala je svoj prvi jam-session. Bili su to Steve Jones iz Sex Pistols, Duff McKagan i Matt Sorum koji su brojili svoje zadnje dane u tada trulom i raspadnutom  bendu Guns N Roses, i John Taylor iz mega popularnih Duran Duran. Naredne 1996.godine uspeli su čak i da snime jedan fantastičan album, malo svirali po Americi i Evropi, da bi se 1997. raspali. Sve u svemu, kratko, drsko, ubitačno i sa šmekom. Punk-rock u svom najboljoj mogućoj verziji. Možda nam više od toga i nije bilo potrebno jer se album iz 1996.godine i dan danas smatra legendarnim. 

To bi bilo to što se tiče ove liste. Zbog prekoračenja dužine nismo pisali o bendovima i izvođačima poput: Temple Of The Dogs, Jeff Buckley, Contraband, War Babies, The Germs, Probot, Damageplan, Loaded, Califronia Breed, koji su takođe iza sebe ostavili samo po jedan album. Možda nekom drugom prilikom, videćemo. Ako vi imate neke svoje favorite koji ovde nisu pomenuti, pišite nam! 

Autor:JP