Kako da počnete da slušate nešto za šta do sada nikada niste čuli? Bez brige, tu smo da vam pomognemo i damo vam smernice u ovoj novoj rubrici "Kako početi sa" u kojoj imamo legendarni beogradski rokenrol bend Pussycat. Nebitno je da li znate za njih i da li ste ih ikada slušali. Ako jeste, onda ćete se verovatno složiti sa izborom. Sa druge strane, ako vam je ovo prvi susret sa ovim legendarnim bendom, upravo je ovo tih pet najboljih pesama koje vam preporučujemo za početak!
Beogradski rokeri Pussycat bili su aktivni na sceni krajem osamdesetih i tokom prve polovine devedesetih godina. Za to vreme izbacili su dva aluma 89-93 (1993) i Viva Tiva (1995). Grupu je osnovao gitarista Aleksandar Karapandžić Kara, koji danas i dalje nastupa sa svojim, mnogo poznatijim punk-rock bendom NBG, koji se ponovo aktivirao u godinama nakon što se Pussycat raspao. Tokom godina Pussycat su izmenjali dosta članova ali su okosnicu benda uglavnom činili gitarista Kara, pevač Nebojša Milojković Piske, basista Aleksandar Boričić Alek, bubnjar Dušan Micović Duje i gitarista Vasilije Likar.
5.Pussycat - Dosadno je sve
Svega dva i po minuta ovog rokenrol uragana dovoljno je da vam objasni tačno ono šta možete očekivati od grupe Pussycat, ukoliko se tek prvi put susrećete sa njihovom muzikom. Žestoke gitare sa punk oštricom, stav kakav se retko viđa na našim prostorima, imidž, scenski nastup... jednom rečju pravi pravcati rokernol - GnR style!
4.Pussycat - Zidovi
Autoru ove liste lično najomiljenija pesma grupe Pussycat koja nalazi na albumu Viva Tiva. Na "zidovima" je sve što je potrebno za jednu pravu slow-tempo dark hard rock pesmu, polu-baladu ako vam tako draže. Kada bi današnji bendovi bar malo učili od grupe Pussycat kako se pišu pesme, možda bi nam scena bila mnogo drugačija. Ovakvu gitarsku majstoriju može da osmisli retko ko. Momcima iz Pussycat-a je to izgleda išlo kao od šale!
3.Pussycat - Dobar ili lud
Pesma koja otvara album Viva Tiva je jedna prava mala rokenrol rifovska ludnica u stilu najvećih bendova sa scene, a takođe i ono što ovde uobičajeno nazivamo - klasičan i moćan album opener!. Karine gitare i Pisketovi urlici se prepliću perfektno i daju skladnu celinu. Gruvanje pravo u centar, prosto i ubitačno. Tako se svira rokenrol ako niste znali!
2.Pussycat - Nema je feat. Magi
Verovatno jedna od najboljih bluesy-rock balada (uslovno rečeno) na domaćoj sceni koju nažalost nećete videti ni ne jednoj ex-yu top listi. A možda je tako i bolje. Ipak je ovo samo prave sladokusce. Momcima iz Pussycat-a se u ovoj grandioznoj numeri pridružila i legendarna Magi, što je pesmu učinilo samo još jačom, moćnijom i pomalo tužnijom. Njena magija na klaviru i rokerska srž momaka iz grupe čine ovu pesmu pravim remek delom.
1.Pussycat - Ljubav i reči
Da budemo iskreni, ne znamo da li je ova pesma sa albuma Viva Tiva uopšte bila ono što se može nazvati hitom, da li se negde puštala i da li je to bilo ko tada merio, ali ono što sa sigurnošću možemo reći je da je ovo verovatno jedna od najboljih pesama benda, i da ako nas bilo ko šta pita, ona jeste pravi pravcati hit. Oštre gitare i rifovi, upečatljiv vokal i nenadjebivi stav koji neodoljivo podseća na ono najbolje sa Cathouse gipsy Sunset Strip scene a pri tom preliveno betonom Novog Beograda. Malo je takvih grupa bilo na našim prostotima i zato Pussycat i jesu unikat!
Forma ove rubrike je kratka i stoga vam preporučujemo samo pet pesama da počnete da se zanimate za grupu Pussycat, ako već do sad niste. Međutim, ima tu još mnogo zanimljivih pesama. Keva je recimo bila hit, iako nije izvorno originalna. Odlazim dolazim je jedan pravi mali vampirski RnR. Tu su i Baby, Vodi me kući, kao i deep-cut stvari poput Ako želiš, Gde su devojke...
Album Viva Tiva možete naći na svim striming servisima, dok je prvo izdanje koje svojevremeno izašlo samo na kaseti, moguće čuti tu i tamo po YouTube-u.
Beogradski rokeri Mooncage izbacili su novi singl pod nazivom Letter na kojem su gostovali poznati bubnjar Milan Jejina Yeqy i basista grupe Pussycat Aleksandar Alek Boričić.
Mooncage su nakon albuma prvenca iz 2019.godine izbacili i nekoliko singlova poput Golden Hill , Down, Blues i Wheels Of War a pre nekoliko meseci zabeležili su i nastup na kome su bili pregrupa bivšem basisti grupa Whitesnake i The Dead DaisiesMarco Mendozi.
Sve u svemu naši verni pratioci znaju koliko na Junkyard-u cenimo rad grupe Pussycat, tako da je ovaj novi singl grupe Mooncage na kojem gostuje i basista ove legendarne grupe, došao kao kec na deset, što se tiče pre-dosadne nam domaće scene. Prava rokačina u velvetrevolverovskom stilu, nikada nije na odmet, bar što se nas tiče. Nadamo se da će ih biti još više jer su momci iz grupe Mooncage prava "stanica" za ovakvu vrstu muzike!
Grupa Pussycat oformljena je krajem 80-ih godina u Bg-u i postojala sve do polovine 90-ih. Za to vreme izbacili su dva album 89-93 (1993) i Viva Tiva (1995).
U trećem i ujedno poslednjem delu Muzičkog Vektora proširujemo priču i predstavljamo neke manje poznatije bendove iz tzv. trećeg talasa 80s rock metal bendova, u ovom slučaju zapravo reč je o grupama koje uglavnom postoje tokom 90-ih. Ako za prva dela ovog serijala, koji uzgred neće biti i jedini koji smo odradili, možemo reći da se radi o grupama tog nekog "entry level" poznavanja, onda za ovaj poslednji možemo reći da predstavlja pravu poslasticu za najtvrdokornije sladokusce sleaze/glam muzike. Naravno, pored toga ima tu još bendova koji pripadaju tom prvom ešalonu a koji zbog velike gužve nisu stigli da se nađu u prve dve emisije. Po prvi put u našem medijskom prostoru pominjemo bendove poput Kick Tracee, Sweet Savage, Legs Up, Blackboard Jungle, Swinging Thing, Stars From Mars, Big Bang Babies, Crayola Kids, Queeny Blast Pop, Peppermint Creeps, The Glamour Punks i još mnogo drugih.
Ono što ovaj deo serijala čini posebno interesantnim je i pominjanje domaće sleaze/glam scene koja je kod nas oduvek bila zapostavljena, te u ovoj epizodi pričamo o grupama poput Karizma, Scarlet, Pussycat, Filthy Cathouse, Clyde, Shotgun Sally i Thick Skin.
Sve u svemu, preko 200 bendova je predstavljeno u ove tri epizode. Sve ono što ste nam u komentarima tražili ubacili smo u priču i dodali još mnogo toga zanimljivog. Ceo projekat nastao je ad-hoc sa ciljem da vam na jedinstven način pokažemo neke grupe o kojima se ne priča mnogo, iz različitih razloga, a koje su svakako vredne pažnje i čije se zaveštanje zapravo prenosi i u muzici današnjice. Sve ovo treba shvatiti i prihvatiti kao jedan svojevrsan vid zabave i neke vrste enkciklopedijskog sortiranja grupa ovog muzičkog podžanra.
Sigurno ste hiljadu puta do sada čuli priče o tome šta se dešavalo sa gitarama i ostalim rekvizitima poznatih svetskih muzičara. Mnoge od tih relikvija završavale su na raznim aukcijama i oko njihovog statusa se pravila velika frka.
Što se naše scene tiče, takvih situacija nije bilo puno, ali jedna svirka, odnosno jedno gostovanje poznatog holivudskog glumca koje se desilo početkom devedesetih, ostalo je zauvek zapisano kao jedan od najinteresantnijih momenata u istoriji rock n roll-a na ovim prostorima. Radi se naravno o svirci Johnny Depp-a sa grupom Partibrejkers u SKC-u 1992.godine.
Sada već legendarni snimak, koji je dostupan YouTube-u, prepričava se dan danas i prenosi iz generacije na generaciju. Jedan od glavnih aktera samog događaja, i glavni "krivac" zbog kojeg je Johnny zasvirao sa Partibrejkersima, bio je Aleksandar Krapandžić Kara, gitarista grupa NBG i Pussycat, čiju je gitaru, te februarske večeri ,Johnny Depp zapravo svirao.
Gostujući u podkastu Belgrade Backstage Pass, koji vodi Ljiljana Zdrakvović, Kara se osvrnuo na događaje iz te legendarne noći i objasnio kako sve zapravo desilo. Kao ritam gitarista grupe Partibrejkers u tom trenutku. upravo je Kara bio taj koji je posudio svoju gitaru Fender Stratocaster Sunburst iz '69-e, sa kojom je Johnny sa Canetom. Antonom i ostalima otprašio Stoj Džon Stoji i Hoću Da Te Volim.
Celu akciju organizovao je Emir Kusturica. Glumci Johnny Depp i Jim Jarmusch pojavili su se na bini a sve nakon toga ostalo je istorija. Ipak, ostalo je pitanje šta se desilo sa samom gitarom? Na to pitanje voditeljke, Kara je objasnio da je gitaru nažalost prodao i da je čovek koji ju je kupio prefarbao u crveno, neznajući uopšte da se radi o "komadu drveta" koje krije veliku tajnu i na kojoj je svirao čuveni glumac. Nakon toga, gitari se gubi svaki trag. Shodno pomenutim paralelama sa gitarama velikih muzičara, zanimljivo bi bilo videti koliko bi ova Karina gitara danas vredela, kada bi se našla na nekoj aukciji.
Detaljnije o tome možete poslušati u samoj epizodi ovog sjajnog podkasta, u kojem je Kara, između ostalog govorio i o svojim počecima, sceni nekada i sada, svojim grupama NBG, Pussycat i Partibrejkersima, saradnji sa Margitom iz EKV-a i mnogim drugim zanimljivim stvarima.
Što se samog Mr. Depp-a i njegove muzičke karijere tiče, valja napomenuti, za one malo manje upućene, ali i one koji možda nisu redovno pratili Junkyard Rock Stories, da je Johhny poslednjih nekoliko godina, tačnije od 2015.godine, bacio više akcenata na muziku nego na filmove. Sa svojom supergrupom Hollywood Vampires, u kojoj su još i Alice Cooper, Joe Perry i Tommy Henriksen kao stalni članovi, izbacio je dva albuma: Hollywood Vampires (2015) i Rise (2019). Neposredno pre početka pandemije bend je planirao da krene i na veliku svetsku turneju, koja je naravno morala da bude otkazana i pomerana već nekoliko puta.
Sa druge strane, grupa NBGse takođe nalazi u sličnoj poziciji, shodno već pomenutoj situaciji. Prošle godine su izdali dugo očekivani album Nama Ostaje Samo Punk, o kojem smo takođe pisali i koji je definitivno bio jedan od najboljih albuma sa domaće scene izdat u protekloj godini. Po rečima Aleksandra Karapanžića Kare, bend radi na novim pesmama i čeka neke bolje dane kada će se ponovo naći na bini. Obzirom da su i Holivudski Vampiri u potpunom sviračkom modusu i čekaju na svoju otkazanu svetsku turneju, ko zna, možda im se putevi nekada ponovo i ukrste....
Novobeogradska punk-rock grupa NBG definitivno spada u red onih domaćih sastava o kojima ne treba mnogo trošiti reči kada je u pitanju sama biografija, jer se uglavnom sve manje više već zna. Ipak, nije na odmet pomenuti neke od najbitnijih detalja iz njihove karijere, poput toga da ova četvorka za početnu godinu svog postojanja uzima, sada već daleku 1984.godinu, i pored toga što njihov prvi album NBG izlazi tek 1997. Od tada pa sve do ove godine, izbacili su još dva albuma: NBG II (2002), potom NBG 100% (2018), kao i kompilaciju Socijalna Distorzija 2002.godine.
Četiri izdanja za gotovo trideset godina, neko bi možda ocenio i kao vrlo tanak bilans. Međutim, kako god to da shvatate, jedna stvar je sasvim sigurna: za tridesetak godina postojanja, grupa NBG uspela je ostvari status legendarnog benda, spajajući dva vrlo srodna pravca u jednu autentičnu mešavinu punk-a i rock-a, praćenu tematikom života u jednom od najgrandioznijih delova naše zemlje, poznatom po svojim betonom okovanim kolosima.
Početkom ove godine NBG izbacuje dugo očekivani album pod nazivom Nama Ostaje Samo Punk, sa potpuno novim pesmama, koji ovom prilikom preslušavamo, što ga ujedno i čini prvim albumom sa domaće scene koji se našao u ovoj novonastaloj rubirici.
NBG:
Boris Volak "Sisa" - vokal Aleksandar Karapandžić "Kara" - gitara Saša Vlajsović "Vlajsa" - bas Vladimir Markoski "Vlada" - bubnjevi
1. Nama Ostaje Samo Punk
Pesma koja otvara album i ujedno nosi njegovo ime, nosi takođe i vrlo jasnu poruku koja glasi da je borba za punk, odnosno za rock 'n' roll u Srbiji večna, totalna a pri tom ni malo naivna. Cela ta priča, sa kojom se susreće večina bendova (ali ne svi) na sceni, protkana je u ovoj numeri vrlo jasno, pa kao takva je postavlja i pravac kojim će se ovaj album kretati. Sve je obojeno jednim melodičnim rifom gitariste Aleksandra Karapandžića Kare, koji se ponavlja tokom cele pesme i prelazi u gang - vokalni refren u kojem se mogu čuti i glasovi nekih takođe poznatih gostiju poput Drakule (Direktori), Aleksandra Rogića (Šaht) i Nikole Stevanovića (Antifriz).
2. Tebe Vole Blokovi
Sledeća numera, Tebe Vole Blokovi je za neke nove fanove grupe možda i nova, ali oni koji duže prate bend, setiće se da je izašla još 2017.godine, a zatim se našla i na albumu NBG 100% na kojem je bend ponovo snimio neke od svojih najvećih hitova. U suštini radi se o jednoj od onih unikatnih, himničnih NBG pesama koje ovoj grupi nikada nisu bile strane i u kojoj govore upravo o delu grada iz koga dolaze. Na ovoj pesmi je prateće vokale pevao i nekadašnji pevač grupe Pussycat, Nebojša Milojković Piske. Inače, radi se o grupi koju su Piske i Kara zajedno predvodili krajem osamdesetih i u prvoj polovini devedesetih godina.
3. Pusti Me Da Odem
Na poziciji broj tri dobijamo i prvu numeru za koju bi mogli reći da pripada više rock spektru nego onom čistom pankerskom. No to nije uopšte loše, naprotiv, ova stvar podseća malo i na stil čuvenih švedskih punk-rockera Backyard Babies. Kara "ispaljuje" rif koji je ujedno dosta melodičan ali sa druge strane i veoma, veoma mračan. Sa druge strane, Borisovi vokali samo potvrđuju tu neku "dark" notu ove pesme. Bez obzira na svoju izrazito tamnu stranu, ova pesma po nama definitivno ide u sam vrh ovog izdanja, ako ne i na sam vrh, zašto da ne!
4. Osuđen Na Bes
Naredna pesma nastavlja u istom rokerskom maniru. Ono što odmah izlazi u prvi plan, je i ritam sekcija Vlajse i Vlade koja bi verovatno svojom energijom mogla da poruši bar pola novobeogradskih blokova, dok u isto vreme Karini visoko-oktanski rifovi melju sav taj lom pred sobom. Ne treba zaboraviti ni Borisovo ljutito režanje koje pesmi daje još veću oštrinu, sve do druge strofe kada nastupa još jedan gost na albumu, niko drugi do Boban Petronić iz grupe Ritam Nereda. Nekako, ova pesma deluje prirodno njegovom glasu, tako da je ideja ovog gostovanja stopostotno uspela. Nakon Bobanovog ulaska u pesmu, u drugom refrenu, dolazi do spajanja dva režuća vokala, od kojih se ne zna koji je od koga besniji, što pesmu diže na jedan još viši nivo. U svakom slučaju, uz prethodnu, takođe jedna od najboljih na albumu.
5. Beži
U ovoj pesmi nas NBG-eovci ponovo vraćaju njihovom unikatnom punk stilu, da nakon dve razorne rokačine još malo podivljamo uz dobri stari punk. Beži, beži! Poruka je više nego jasna i odslikava našu gorku realnost.
6. Zagrizi Život
Pojava zvana duvački instrumenti - nimalo nije strana bendovima sa domaće scene, pa tako i u slučaju numere Zagrizi Život. Pesmu otvara pevljivi pam-para-rara momenat koji joj i određuje dalju sudbinu, diktirajući rifovima pravac kretanja. Njihovu "crunchy" oštrinu sa jedne strane dodatno boje i već pomenuti duvački isntrumenti, za koje se pobrinuo Nemanja Kojić iz grupe Eyesburn, ali i Borisovo režanje u koje on, kao i uvek, unosi celog sebe. Mali solo brejk u kojem se smenjuju gitare i narodski rečeno "trube", predstavlja "highlight" ove numere, čisto da se malo razbije vrtoglavica izazvana Karinim rifovima. Sve u svemu, još jedna vrhunska stvar.
7. Pobediti Sam
Na ovom mestu već stižemo i do polovine ovog izdanja, koje se za sada pokazalo i više nego uspešno. Kazaljka ponovo pokazuje na rock stranu tog unikatnog nbg-eovskog punk rock-a. Ovde imamo jedan onako, moglo bi se reći, po malo "pussycat-ovski" oštar rif i sjajan solo na polovini pesme. Boris Volak zvuči još promuklije i opasnije a ritam sekcija delje kao po običaju. Zanimljiv momenat ove pesme je i promena koja nastaje u poslednjoj četvrtini, kada dolazi do prelaza na jedan potpuno drugačiji rif, koji se vrlo lepo uklapa u prethodni, daje mu kontrast, a opet ne gubi na celini. Stoga, imamo još jednog konkurenta za neki budući best-of ili pak za koncerte!
8. Zastave
Mora se priznati da, kako ovaj album odmiče, NBG svakom novom pesmom sve više iznenađuje. Nekako deluje da se, bara za sada, svaka pesma savršeno uklapa jedna u drugu. Ovde imamo i jednu malo težu temu, onako istorijsko-politički obojenu, što opet nije nikada bilo strano ovoj grupi. Sa druge strane, muzički, tj. gitarski, Aleksandar Karapandžić Kara još jednom dokazuje da jedan od najboljih punk-rock gitarista na domaćoj sceni. Možda zvuči preterano? OK, Kara možda nije Malmsteen, ali ako poslušate starije albume NBG-a ili Pussycat-a, u njegovoj svrici možete čuti dosta uticaja grupa poput Backyard Babies, The Hellacopters, Social Distortion, a sve to preliveno onako jednim Slash-ovskim vajbom. Tako se svira punk-rock i nema tu mnogo filozofije. Karino umeće sviranja, potom ton i vajb, sa posebnim akcentom na ljute i razbijačke rifove, čini ga jednim od najuticajnijih i najboljih na sceni.
9. Akcija
Poziv na akciju, na ustajanje, na borbu bez predaje i to protiv najvećih pošasti našeg društva, kojih je blago nama, i sada a i tada, bilo pregršt, oduvek je bila jedna od osnovnih karakternih crta grupe NBG. Ova numera i zvuči kao jedan od onih NBG klasika, poput Svet U Kome Živiš ili Ulični Psi. S obzirom da se situacija u zemlji praktično nije ni promenila od tada, ova pesma je lako mogla da se nađe i na prvom albumu grupe.
10. To Nisam Ja
Furiozni uvod Vladinih bubnjeva i Vlajsini potumuli gromovi, uvode nas u pesmu u kojoj Boris zapravo peva o onome što svi mi, koji ne mislimo da je reč Metallica jednako i muzički pravac, vidimo, osećamo i proživljavamo svakog dana. "To nisam ja! je lako moglo da bude i "to nismo mi", nema nikakve razlike, suština je ista.
11. Vanredno Stanje
Većina albuma bi se ovde završila, međutim ne i kada je u pitanju grupa NBG. Uz nažalost, dobro poznate zvuke sirena, NBG-eovci isporučuje još jednu furioznu i haotičnu punk cepačinu, kao stvorenu za neke buduće šutke. Vanredno stanje kao redovno stanje... ovih dana kada ovo pišemo, bukvalno je tako...
12. Nahranite Gladne
Nakon toga sledi još jedna, vrlo slična, punkerska numera, čisto da se ne bi smo se razmazili sa toliko puno dorbih rokačina. Šalu na stranu! Posebno kada je reč o poruci koju ova pesma šalje. Bend ovde ujedno i pokazuje svo majstorstvo pravljenja ovakvih frenetičnih punk pesama. Jednostavno, nisu oni džabe legende domaće punk scene.
13. Nove Godine
Za kraj imamo i obradu grupe U škripcu, i to pesme koja eto, možda svoju najveću popularnost vuče iz onog čuvenog novogodišnjeg programa kakvih odavno više nema. Naravno, radi se i o odavanju poštovanja čuvenom Delči i sve u svemu, s obzirom da je u pitanju obrada, ova pesma zapravo zvuči i kao NBG i kao U škripcu. Delčin šmek i sirova energija NBG-a na delu. Obrade su uvek mač sa dve oštrice, ali ova je bar po nama, ispala i više nego odlična.
Na kraju, kao što red i običaji nalažu, dolazi trenutak da svedemo račune. U suštini, dobili smo jednu veoma kvalitetnu ploču, sa odličnom produkcijom iz studija "Klinika Petrović", sa nekoliko pesama koje će verovatno vremenom dobiti status legendarinih, ali iznad svega, dobili smo upravo ono što smo od gupe NBG i mogli da očekujemo; iskrenu, drsku, visoko-oktansku punk-rock svirku, bez dlake na jeziku i bez podilaženja. To je ono što je ovaj bend krasilo od samog početka i svrstavalo ga u kategoriju najboljih, a ovim albumom samo potvrđuju taj status. S obzirom da je tek početak godine, ostaje da se vidi da li će neki album upeti da nadmaši ovaj veoma visoki nivo, koji su albumom Nama Ostaje Samo Punk,Nbg-eovci definitivno postavili.
Pred vama je novi ekskluzivni intervju koji smo ovoga puta vodili sa frontmenom beogradskog rock n roll benda Elektromattik, Danielom Mihajlovićem Denijem, čovekom koga mnogi pamte iz vremena kada je predvodio svoj prvi bend Polyester Shock, pevačem, tekstopiscem, ponekad i gitaristom, odnosno, jednim retkim rock n roll umetnikom u pravom smislu te reči. Njegov novi bend Elektromattik izbacio je svoj album prvenac pod nazivom Otrovan, i to početkom 2019.godine. Prošlo je dosta vremena od izlaska ploče, pa ako se pitate zašto smo toliko dugo čekali da o tome pričamo, moglo bi se reći samo jedno: o ovakvom, retko kvalitetnom i isnpirativnom rock n roll albumu na našim prostorima, nikada nije kasno govoriti, s obzirom da su ovakva izdanja prava pravcata retkost!
JRS: Pre svega čestitke na albumu porvencu. Voleo bih da nam pre nego što pređemo da pričamo detaljnije o albumu, kažeš nešto više o istorijatu grupe Elektromattik, odnosno kada je i kako nastao bend i šta se sve izdešavalo u tom tranzicijonom periodu između Polyester Shock-a i Elektromattika. Negde sam takođe načuo da je bilo i saradnje sa članovima bendva NBG, odnosno nekadašnjim Pussycat-om.
D: Hvala od srca! Idemo radom: Polyester Shock je prestao da radi pre pet-šest godina, i ključ u tu bravu je definitivno stavljen Kizinim (bubnjar benda) odlaskom u Oslo. Prestali smo da radimo i pre njegovog odlaska, jer, znaš, nikoga više nije interesovala ta priča, ni nas, a ni publiku - jako je to loše išlo, poseta na koncertima je bila komična u najmanju ruku, i onda se meni to sve smučilo: i bend, i ceo sistem , i celo to batrganje u živom blatu, i to u trenutku kada smo bili na prvim mestima, ili pri vrhu svih tadašnjih Top-lista. Jednostavno je ta priča umrla usled nedostatka kiseonika, i to je to. Urna sa pepelom Polyester Shock-a postoji, hahaha...
E sad, u sred svega toga, i neke moje lične borbe sa, zašto da krijem, alkoholnim demonima, ja sam krenuo da snimam neki materijal, tj,, Maxi -EP, koji je bio sve samo ne RnR, koji mi se tada bio zgadio, dakle, više je to bio neki Roxy Music/Bowie fluid...To sam snimio i dve stvari sa tog fantomskog EP-a su na Youtube-u, Duh u tvojoj sobi i Iz Kosmosa... U to neko vreme Kara (gitarista grupa NBG, ex- Pussycat, ex - Partibrejkers) i Alek (basista - ex Pussycat). su me pozvali da probamo nešto zajedno i vratili me "u podrum".
Nažalost, osim jakog prijateljstva, koje mi stvarno znači, ništa od toga nije muzički ispalo - jednostavno smo drugačijeg senzibiliteta i vizija, ali zajednički pogled na pesme i način pravljenja istih nije moguć, jbg.
Ali neka: NBG opet radi, imaju strašnu ploču, jedva čekam da izađe i da je ljudi čuju, Alek ima gomilu svojih pesama koje će, nadam se, snimiti sa nekim svojim bendom uskoro, a ja sam se, nakon svega, prizvao svesti, okrenuo Nemanju (gitarista grupe Elektromattik, ex Polyester Shock), sa kojim sve to "teče" prirodno i lako, seli smo i napravili Elektromattik,
JRS: Moram priznati, veoma zanimljiva priča. Dakle, na kraju smo dobili Elektromattik, što je čini se ispalo kao najbolja moguća varijanta. Inače, odakle potiče ideja o imenu benda i šta zapravo predstavlja?
D: Nemanja je tu kumovao. Tražili smo neko ime koje nije ono, uobičajno, a i da je dovoljno zvučno i da ide uz ono što sviramo. Ti naravno znaš da je "Electromatic" model Gretsch gitare, a mi smo to preveli na naš jezik i dodali još jedno "t", kako bi svima, a i sami sebi otežali "search" na internetu, hahaha. Nemanja je svirao Gretsch, uz svog SG-a, Epiphone-a i Telecaster-a na albumu, a taj Gretsch je prilično obojio zvuk, tako da je to ime nekako logično izronilo.
JRS: Koliko sam upoznat sa situacijom, od početka ste čini mi se imali malo poteškoća oko konačnog sastava benda. Da li je to sada rešena stvar?
D: Dobro si upoznat. Menjali su se bubnjari. Isidor, koji je učestvovao u stvaranju albuma, i snimio bubanj za album, otišao je otprilike sa izlaskom prvog singla, a mi smo krenuli da tražimo novog čoveka... Sada je tu ,hvala Bogu, Nemanja Todorović, i on je apsolutno savršena "karika koja nedostaje". Jako smo srećni što je došao čovek koji odlično svira, sa kojim se kapiramo odlično, i koji je pre svega sjajan čovek - to je neporcenjivo.
JRS: Upravo tako. Nekada samo umeće sviranja nije dovoljno da bi priča počela da "teče". Inače, kaži nam i to gde je i kako sniman vaš album prvenac pod nazivom "Otrovan"? Kako je došlo do saradnje sa inostranim producentom?
D: Sniman je na više mesta. Bubanj i bas su snimani odjednom u studiju Danila Orbovića, pod nazivom "Orvel", gitare je snimao Marko Marović, koji je doneo celu mašineriju u naš studio "15" , klavire je Milan Petrović snimao u svom studiju, a vokale sam ja snimao kod Mr.Dadija Radovanovića u "Kazablanci". Backove je otpevao Marko Vidojević. Zatim smo kod Marovića, koji je uz našu asistenciju bio producent albuma, to smiksali, i poslali na master Mr. Phillp Dust-u u Manchaster. Dakle, Phillip je radio mastering a produkcija je naša i Marovićeva. I, JAKO smo, po prvi put, zadovljni rezultatom.
JRS: Na koji način ste izdali album? S obzirom da je to jedna od omiljenih tema, zanima me i šta misliš o celom tom svetu muzičkih striming servisa i koliko je to bolje ili lošije od cimanja sa izdavačkim kućama recimo?
D: Album je izdat za CD Baby, tj. američki online servis/izdavačku kuću, kojoj platiš pare, pristojne, ne nešto mnogo, i oni se u ekspresnom roku potrude da ti album bude na svim striming platformama sveta. Bilo je ponuda i ugovora izdavačkih kuća ali mi jednostavno nismo hteli i imali da ulažemo još novaca u to, a ovo je bilo pristupačno i smisleno, tj, smislenije.
Nije bolje jer si sam svoj gazda, što u prevodu znači da nemaš ničija "leđa" ovde, a bolje je, jer si opet sam svoj gazda, pa imaš svoja leđa i ne polažeš nikome "račune"... a mi smo navikli da nosimo džakove na grbači.
Vidi: striming servisi su i sadašnjost i budućnost, i nema tu šta da se priča. Sva promocija muzike je danas repetiran pištolj striming servisa. Ja sam staromodni nosorog, koristim ih kako bih čuo neke nove albume koji mi se učine zanimljivim, pa ako mi se dopadnu ja kupim CD, da, uredno kupujem CD-ove, gde ćeš veći retro, hahah, vinili su opet "in", a ovo što ja radim je čist brisan prostor, ali uživam u tome.
JRS: Ko je bio zadužen za tekstove,a ko za muziku na samom albumu,?
D: Tekstove uvek radim ja. Ne zato što mislim da sam Bob Dylan, već zato što moram da verujem u ono što pevam/izgovaram. Da nije tako, ne bi imalo smisla, pošto nisam neki pevač, znaš ono, 200 oktava i to, ovako sam apsolutno siguran u istinitost i ubedljivost svake reči koju sam otpevao, a to mi je jedini lični zakon koji poštujem. Mora da bude istinito. To je to.
Muzika - muzika je mahom Nemanjina i u manjem procentu moja, on uzme te moje melodijske i harmonijske skice, dok sedimo u sobi sa jednom gitarom i mikrofonom, i kako je on milion svetlosnih godina muzikalniji od mene, uobličava ih, menja akorde, dodaje, oduzima... pa mi vrati "štafetu" da ja to sredim, polu-aranžmanski kako sam zamislio, i kako sam čuo u glavi. Onda obično napravimo demo, grub, i sa njim izađemo pred bend, Felix (basista) onda doda svoje, promeni nešto, da tu neku "vegetu", neki prelep začin, evo sada i Nemanja bubnjar predloži neki beat, nešto... ali baza, kostur, i sama vizija - Nemanja i ja.
JRS: O čemu zapravo govore tekstovi pesama Elektromattik-a i koja je to centralna tema ovog albuma? Pored toga, s obzirom da su tekstovi tvoji, kako i gde nalaziš insipiraciju za pisanje ovakvih tekstova, koji su pri tom na srpskom jeziku, što možda može ponekad da bude i "mač sa dve oštrice" u ovoj muzici kojom se bavimo.
D: Tekstovi govore o onome što si ti i doživeo i razumeo slušajući ih. TI ili bilo ko ko odvoji vreme i sasluša te pesme. Ono o čemu zaista govore, da li o meni, da li o nekim mojim prijateljima, to je sekundarna stvar, moja, intimna... i iskreno, veliki je to luksuz da možeš emotivno da se "razgolitiš" pišući pesme, da ispričaš ili prepričaš svoje ili nečije tajne, a da to ostanu tajne, iako su ih čule stotine ljudi. Inspiracija je, bar meni, u ljudima oko mene, i u meni samom.
Kao što sam ti već rekao, tekstovi su istiniti. U reč. Ne bih se složio da je srpski jezik, ili bilo koji jezik sa Ex-Yu prostora, mač sa dve oštrice..osim ako misliš na srebrni mač sa rubinima koji seče stenčugu na pola lakim zamahom. Naš jezik je prelep.
JRS: Hteo bih da se kao gitarista osvrnem i na Nemanjino sviranje gitare na ovom izdanju. Čini mi se da je u potpunosti uspeo da zvuk Elektromattik-a distancira od nekadašnjeg sirovog garažnog zvuka Polyester Shock-a, obzirom da je fenomenalan gitarista, jedan od retkih na domaćoj sceni za koga bi se moglo reći da ima taj neki sopstveni istančani stil sviranja. Na izdanju se, bar po meni, mogu čuti i uticaji The Cult-a, Velvet Revolver-a i još puno nekih zanimljivih elemenata i nijansi.
D: Malo mi je nezahvalno da pričam u njegovo ime na tu temu, iako se apsolutno slažem se sa tobom. Ovako: Polyester Shock je imao to što ti zoveš "sirovi garažni zvuk" utoliko što smo imali užasnu produkciju, što su pesme bile drugačije, nikada mi nismo hteli da zvučimo "štrokavo" i lo-fi, i da, on jeste možda svirao malo drugačije, ali to je moja idiotrska krivica, jer sam stalno nešto petljao tamo gde nije trebalo, insistirao na nekim gitarskim rešenjima na tragu, šta znam, Rolling Stones-a ili Stooges-a, silio pesme da zvuče u tom maniru, iako je on, kao što si rekao fenomenalan svirač. Sad The Cult i VR - da čuje se, ali netako što je on to skidao, jer on navedene bendove - a to veruj mi, uopšte i ne sluša, niti ga nešto zanimaju, on je jednostavno u crossover-u nekom svom, ličnom, u miksu nekih uticaja koji mogu da zazvuče kao navedeni... Evo ja sam mu puštao neke pasaže i rešenja Billy Duffy-a iz The Cult, i kao jbt, pa čuj ovo, ovo kao da si ti odsvirao... Ima puno sličnosti ali više zato što su obojica pili iz istog izvora, nego što se radi o direktnom uticaju. Steve Jones, recimo, jeste direktan uticaj obojici, Jimmy Page.... To znam pa mogu da kažem hehehe....
Ja ovoga puta nisam bio tu kada je on snimao gitare, namerno, apsolutno sve što je odsvirao i snimio, to je apsolutno on, ja bih samo zasrao nešto svojim mešanjem...zato gitare i aranžmanski i svirački zvuče kako treba. To ti je Nemanja 100 %.
JRS: Apsolutno! Svako moje poređenje sa poznatim svetskim gitaristima je u pozitivnom smislu, u svakom pogledu. Elem, uradili ste već i dva video spota i to za pesme "Moram Da Te Pronađem" i "Sav Tvoj Mrak". Koliko su spotovi bitni u današnje vreme Youtube-a po tvom mišljenju? Sa druge strane, odakle potiče ideja o pravljenju lyrics videa, koje ste uradili za svaku pesmu na albumu posebno?
D: Bitni su mnogo, možda bitniji od svega. Ali opet, paradoksalno, manje bitni nego pre, recimo petnaestak godina. Osim ako ne napraviš nešto baš, baš nesvakidašnje. Mi nismo imali nijedan spot gotov kada je album objavljen, a hteli smo da sve izađe iste sekunde kada i album: i FB stranica, i Instagram, i YT kanal, i svi striming servisi. Zato smo napravili te lyrics videe. Kao lagani peting za ono što će uslediti, a to su dva spota koje si pomenuo... biće ih još bar toliko sa ovog albuma.
JRS; Nedavno ste imali i prvi zvanični live nastup kao bend Elektromattik. Kakav je osećaj svirati ponovo zajedno i koliko se to razlikovalo od vašeg poslednjeg nastupa, odnosno tvog i Nemanjinog, kao grupe Polyester Shock,
D: Da, imali smo, 15. Novembra, kao predgrupa novosadskoj grupi Gift, koja radi jedan od najboljih evropskih Bowie tribjuta,ali imaju i svoj album, odličan, zove se Dreamoscope. Znaš šta, razlikovalo se utoliko što su pesme drugačije, i što smo ih po prvi put svirali pred ljudima na koncertu, bili smo srećni jer smo konačno stigli do nastupa nakon svih tih personalnih peripetija... i bilo je, a svako ko je bio, siguran sam da će to potvrditi, uuužasno puno energije, i sa naše, i sa strane ljudi koji su bili u publici, a kojima se ovom prilikom, i u ime svih nas zahvaljujem.
Bitno je da smo sada milion puta sigurni da Elektromattik, kao celina, funkcioniše savršeno, sva četvorica kao jedan.
JRS: Da li možemo očekivati još svirki u budućnosti, zapravo, voleo bih da popričamo o jednom tvom stavu, koji ja još pamtim iz Polyester- Filthy perioda kada smo vam moj bend i ja u više navrata bili predgrupa, a to je da ti ustvari nemaš nameru da ikada više sviraš po "raspad" svirkama sa lošim ozvučenjem i po kojekakvim mestima. Šta pod tim zapravo podrazumevaš?
D: Nije nikakav "elitizam" u pitanju, naprotiv. To ti je kao da daš reli vozaču da vozi trku sa autom kome je jedan točak polu-zašrafljen i kome je zamagljena šofer-šajbna. Te svirke sa jezivim monitoringom i ozvučenjem vređaju ljude ispred bine, koji dobiju muku, buku i užas umesto onoga što su platili i zaslužili da čuju i vide. I onoga što zaista bend ume da pokaže. Znaš to dobro i sam, kreneš, u na primer solo, sviraš ga napamet, jer ne čuješ sam sebe, a publika čuje više tvoje nokte nego ton koji ti proizvodiš. To je uvreda publike, nas, svih.... To je nedopustivo.
I stvarno je smešno što evo, tu je 2020., i dalje pričamo na tu temu - ali eto pričamo.
JRS; U popunosti se slažem sa tobom, sa svim što si rekao, jer nosim to i iz svog sopstvenog iskustva. Ali eto, izgleda da će to ostati, onako, večna tema našeg rock n roll-a. A sada ima još jedno od "teških" pitanja, koje se takođe odnosi na domaću scenu: Kakav je tvoj stav o njoj i kako se Elektromattik u sve to uklapa?
D: Najiskrenije ne znam. Jedino što je evidentno, i što me raduje, da su koncerti sve puniji i puniji (mislim na bendove sa scene) za razliku od situacije od pre par godina, kada je samo najjača mainstream A liga imala pune koncerte, dok je sve ostalo bilo onako....praznjikavo. Bilo bi suludo nemati veliko poštovanje za sve ljude koji se trude i uspevaju da stvaraju, izdaju albume, i imaju koncerte pod užasnim uslovima koji su ovde već aksiom. Nije važno da li se to meni sadržajno sviđa ili ne, važno je da ljudi sviraju i to je u biti jedino bitno.
Nikada nisam doživljavao ovaj bend, kao ni prošli, delom neke scene, znaš, tu smo, radimo, ako se ljudima to sviđa super, ako ne - jebi ga, opet smo tu, snađite se, hahaha.
JRS: Inostrana rock scena? Nešto novo i tebi zanimljivo odatle?
D: Pa znaš, trudio sam se stvarno da nađem nešto novo, i da se "zakačim", ali me ništa nije "kupilo", Svideo mi se prvi album britanskih rokera The Struts, nije to ništa spektakularno, ali je bilo ok.... I sada ih je uzela industrija, i napravila neki grozan neo-Queen užas, drugi album im je odvratan, ima jedna, dve dobre stvari. Tako da - ja sam uvek u vremenskoj kapsuli, kopam po sedamdesetima, osamdesetima, devedesetima, staromodan sam, hahah.
JRS: Dođosmo, eto, i do kraja ovog veoma zaniljivog intervjua. Hvala ti na izdvojenom vremenu i razgovoru za JRS! Kakvi su inače planovi benda Elektromattik za u buduće? Neki novi spotovi, pesme, ili možda neka eksluziva koju možeš najaviti ako želiš?
D: Planovi su trenutno: svirke, svirke, svirke! Biće sigurno još jedan-dva spota sa ovog albuma, a već radimo i na novim stvarima, ima ih 5-6 koje Felix, Nemanja 1 & 2 i ja "brusimo" na probama, plus ja imam gomilu toga u skicama, što u glavi, što na diktafonu.... Da li će ići album ili maxi EP, ne znam, možda me ova trojica oteraju u pm, jer je album, i sam znaš, veliki posao, ali ja ću uvek da glasam sa obe ruke da bude album....
Hvala tebi na interesovanju i pomoći! Zadovoljstvo mi je bilo!
