Sixx A.M. - Prayers for the Blessed Vol.2 (2016) Recenzija

Kao što su i najavili još tokom 2015.godine, Sixx A.M. su i ispunili izdavanjem svog ukupno petog, odnosno drugog albuma u tekućoj godini. Nakon prvog dela Prayers for the Damned Vol. 1 koji je izašao u aprilu 2016.godine, ovoga puta "siksovci" isporučuju i  brata blizanca pod nazivom Prayers for the Blessed Vol. 2. Album je izašao 18.novembra, a ko  je od pomenuta dva brata zapravo  zao a ko dobar, moraćete da procenite  sami. U tome na neki način i leži cela poenta ovog kompleksnog izdanja. Pozadinu cele priče, ovoga puta nema potrebe detaljnije  pominjati, jer je uglavnom sve rečeno u prethodnom tekstu Sixx A.M. - Prayers for the Damned Vol 1.. Stoga krenimo odmah na sam album.

Prayers for the Blassed Vol 2. predstavlja, dakle,  drugi deo jedne celine, odnosno najavljenog duplog albuma. Zašto smo se odlučili da stvari tako nazovemo? Jednostavno na prvo "slušanje", pri prvim uvodnim taktovima, postaje jasno da se radi o nastavku jedne celine. I sami članovi benda su u bezbrojnim intervjuima pominjali da su pesme nastale u potpuno istom stvaralačkom periodu i da su produkt istog, bolje rečeno jedinstvenog stvaralačkog nadahnuća. Da li je bila stvar menadžmenta da se materijal podeli na dva dela i lansira u različitim vremenskim intervalima, nije uostalom toliko ni bitno. Međutim po reakcijama moglo bi se reći da je eksperiment uspeo. Izdavati dupli album od jednom u današnje vreme kompjuterizacije može predstavljati veliki rizik. To potvrđuje i izjava pevača grupe James Michael-a za muzički sajt Blabbermouth: "Nismo želeli da čekamo previše sa izdavanjem drugog albuma jer su oni svakako povezani, a sa druge strane nismo hteli na da ih izbacimo u isto vreme jer bi to već bilo previše muzike da se apsorbuje od jednom."(1)

Prva pesma nazvana Barbarians (Prayers for the Blessed) nastavlja tačno tamo gde se završio Vol 1. mantričnim ponavljanjem stihova We Will Not Be Damned iza kojih sledi odlična rokersko-himnična uvodna numera. Poruka iz prvog dela je uspešno prenesena. Dobrodošli na drugu stranu stvarnosti. Odmah nakon toga sledi numera We Will Not Go Quetly, koju smo imali prilike da čujemo i kao singl. Prava pravcata rokačina sa sjajnim melodično-himničnim refrenima, pesma na kakve smo već navikli od ovog benda, ali sa poptuno novim, rafiniranim vajbom igre senki i svetlosti, borbe dobra i zla, moćnim gitarskim deonicama i maničnim pevanjem. Ova pesma je čak možda i sublimacija cele poruke koju je Sixx A.M. pokušao da prenese i svakako ide u sam vrh njihovog dosadašnjeg muzičkog opusa. Nakon toga ide  Wolf At Your Door, nešto tamnija i sirovija pesma sa žestokim bubnjevima i basom koji joj daje potrebnu tvrdoću dok su refreni i u ovom slučaju lako pamtljivi i pevljivi a gitare standardno dobre. U svakom slučaju jedna od interesantnijih pesama.



Posle standardno dobrih rokačina u uvodnom delu ploče sledi i prva balada Maybe It Is Time. Lično nisam ljubitelj takvih pesama uopšteno kada se radi o rock n roll muzici. Međutim ova pesma i nije tako loša, kada je reč o sličnim pesmama koje je Sixx A.M. imao i ranije. Verovatno su presudnu ulogu odigrale harmonije na gitari i pevanju, koje su slušljive i lako prihvatljive. Umirujuće tonove ove balade ipak ubrzo raspršuje sledeća numera, The Devil Is Coming, i to jednim pravim furioznim gitarskim uvodom koji se kasnije pretvara u pravu jurnjavu i pokušaj izbegavanja nećeg neizbežnog. Ipak kod ove pesme postoji nešto čudno u njenom središnjem delu a to je isuviše upadljiv pop prizvuk u strofama pa i refrenima, uz njanjavi wooooow momenat. Dupla bas pedala, brzi rifovi i nemilosrdne solaže ipak spašavaju ovu pesmu od sigurne propasti. Na šestoj poziciji nalazi se numera Catacombs. Gitarski intermeco DJ Ashbe od 1:20 min, nešto poput Van Halenov-e Eruption. Da je u pitanju samostalni album rekao bih da je potpuno nepotrebno zauzimati prostor na ovakav način, ali pošto je u pitanju dupli, ovakve se stvari obično uvek potkradu. O sviranju DJ Ashbe biće više reči kasnije ali ovakvi gitarski ispadi (koji su tehnički gledano u svakom slučaju vrhunski), ipak predstavljaju produkt nekog davno zaboravljenog vremena. Drugu polovinu albuma otpočinje pesma This Is Gonna Leave The Scar. Žešća i brža od prethodnih i može se slobodno reći jedna od najboljih na albumu. Potom sledi Without You, obrada benda Bad Fingers, koju je pored ostalog obrađivala i Maraja Keri. Pa sad ko voli nek izvoli. Mišljenje autora - čist promašaj! Dalje! Poslednje tri pesme akustična rokačina Suffocate,  zatim usporena ali totalno zloćesta  Riot In My Head, i na kraju potpuno uvrnuta Helicopters, pevane u prvom licu, neodoljivo podsećaju na slavne dane ovog benda iz vremena The Heroin Diaries, kako muzički tako i lirički. Izgleda da je Nikki-jev nekadašnji život još uvek nepresušeni izvor inspiracija za muziku ove grupe.

Ovim smo stigli i do kraja ploče. Jedanaest pesama, plus isto toliko sa prvog dela čine gotovo jednu trećinu ukupnog broja pesama grupe. I to sve u jednoj godini. Definitivno je sigurno da  se radi o jedinstvenoj celini, odnosno o dva različita ali bitno povezana dela koji zajedno daju verovatno nešto najbolje što je Sixx A.M. uradio nakon The Heroin Diaries. Zapravo od tog albuma kvalitet pesama bio je u konstantnom padu. Fenomenalna ideja koja je iznedrila Diaries bio je Nikki-jev zavisnički život koji je opevan i prezentovan do najsitnijih detalja, iskreno i otvoreno, što se u svakoj mogućoj noti i reči moglo osetiti. Već naredni album This Is Gonna Hurt doneo je par odličnih pesama ali je kao celina bio slabiji od prethodnog. Treći po redu, Modern Vintage, eksperimentalno-generičko-dosadni album, predstavljao je najnižu moguću tačku koju je ovaj bend dostigao u svojoj karijeri. Bilo je par dobrih pesama ali i previše promašenih. Kao da je zatvarnje poglavlja o Nikki-jevom životu totalno iscrpelo sve u bendu, što se tiče novih muzičkih ideja i inspiracije. Takođe do tog albuma  Sixx A.M. praktično nije ni postojao kao bend. O tome smo već dosta pisali. Tada je bend i najavio da će se iskupiti fanovima za tolike godine ničega. Krenuli su na turneje, još uvek su na istim i iznedrili su potpuno zadovoljavajući, ohrabrujući i osvežavajući dupli album. Moderan, rokerski, tvrd, senzibilan, stilizovan i potpun. Igleda da je pokajanje uspelo i sada se ona "krivulja" definitivno nalazi u nezadrživom usponu. Po nekim najavama bend neće stati na ovome i to je vest koja ohrabruje. Konceptualna ideja borbe između dobra i zla, koja predstavlja glavnu ideju vodilju ovog ostvarenja, pokazala se kao dobra koncepcija iz koje su "siksovci" iscrpeli ogormnu inspiraciju. I kvantitativno i kvalitativno. Ili se možda, ponovo radi o samom Nikki Sixx-u i njegovom neiscrpno "zanimljivom" životu. Ko je čitao The Heroin Diaries, This Is Gonna Hurt i The Dirt, prepoznaće u toj dihotomiji dobra i zla upravo njegovu ličnost. To je izgleda dobitna formula za Sixx A.M.

I za sam kraj, kao što sam nagovestio, ali vrlo kratko. DJ Ashba! Njegovo gitarsko umeće i muzički pečat koji je dao ovom kompleksnom delu je možda i najbolje na albumima. James-ovo pevanje se takođe može pohvaliti (mnogo je bolje nego ono "cviljenje" na Modern Vintage) ali su gitare, a posebno solaže nešto što se stvarno izdvaja u prvi plan. Naravno produkcija je vrhunska i nju je opet radio  James. Idejni projekat koji smo već odredili kao uspešan ide na račun šefa dok  rifovanje ali pre svega solaže dobijaju čistu desetku. One  su  inspirativne, jasne, ne previše dosadne i duge, pametno umetnute i moderne. Svakoj pesmi  su "legle" i dale unikatan pečat. DJ je na ovom albumu (albumima) uveo i korišćenje legendarne Whammy pedale. Pokazao se kao pravi gitarski virtuoz koga su godine presviravanja u Gunsima i kritike da li je dovoljno Slash ili ne, dobro namučile. Idržao je, ispeko zanat i onda sve to izbacio  na ove 22 pesme.  Njegov zlokobno-neoklasični (wicked/neo-classical) stil sviranja postao je nešto po čemu je ovaj momak postao prepoznatljiv. Svaka čast DJ!

Uputnice:
  1 - Blabbermouth - Prayers Vol.2

Slike :  https://www.facebook.com/sixxammusic/


decembar 2016.godine                                                               Autor - JP

Sixx A.M. - Prayes For The Damned Vol.1 (2016) Recenzija

New wave of modern hard rock

Verovali ili ne Sixx AM će sledeće godine proslaviti mini jubilej - 10 godina postojanja. Sve je počelo sada već davne 2007.godine kada su  Nikki Sixx, DJ Ashba i James Michael  praktično niotkuda napravili soundtrack za Nikki Sixx-ov dnevnik-strip sosptvenog života The Heroin Diaries, koji je godinama čučao zaboravljen u nekom prašnjavom kutku rezidencije Sixx, skrivajući mračne tajne njegovog života  u  najtežim danima karijere, tih dalekih, burnih i opasnih osamdesetih. Ono što možda niko od njih, pa ni sam Nikki Sixx nije računao, da će skidanje prašine sa te neverovatno dramatične prošlosti oličene u pesmama poput Pray For Me, Tomorrow, Van Nuys, a posebno legendarne Life Is Beautiful, načiniti  presudni korak posle koga jednostavno više ništa nije bilo isto, posle čega se jednostavno  nije moglo "nazad"! Ipak,  Sixx AM su se za poslednjih devet godina kako tako provlačili kod publike kao "side project", izdavši nakon toga još jedan odličan album This Is Gonna Hurt (2011) a potom i eksperimentalni Modern Vintage (2014). Ove godine lestvica je postavljena izuzetno visoko. Ambiciozno i silovito Sixx AM najavljuje svoju mini revoluciju prelazeći zamišljeni muzički "rubikon". Ovo je godina kada Sixx AM definitivno od "side" projekta postaje bend, mašina u punom zaletu spremna da samelje sve pred sobom.

A kako je do toga došlo valja se podsetiti u nekoliko redova. Dve velike stvari uticale su na to da se bendu otvori veći manevarski prostor. Prva stvar je odluka DJ Ashba-e da napusti Guns N Roses. Sada se već sa sigurnošću može reći da je to bila prava odluka. Otvorio se DJ povodom toga u intervjuu koji je kružio internet portalima u kojem je naveo da ga je Axl Rose zapravo imao u vidu kao jednog od učesnika velikog GNR reuniona. Kao što smo već rekli u prethodnom tekstu  GNR Drugi deo, a detaljno analizirali još plovinom prošle godine u do sada najčitanijem tekstu na blogu GNR- Šta se dešava sa bendom , pitanje je koliko bi to uopšte imalo  smisla da se pored Slash-a u Gunsima zadrži još jedan gitarista koji bi po vokaciji bio "lead" gitarista. I ako je samom DJ-u bilo teško da donese takvu odluku, što je i priznao u pomenutom intervjuu, čini se da je odabrao pravu stvar. Svo vreme ovog (njegovog) sveta postalo je slobodno za Sixx AM. Naravno pored toga čekala se i  reč gazde, šefa ili ti komandanta Nikki Sixx-a. Tokom 2015.godine Nikki je bio na turneji sa Motley Crue, u toku koje su se motlijevci sporazumno dogovorili da se "samosahrane", i to sve zapečatili na paravosnažnom osnovu. Bend je potpisao ugovor u kome se četvorica članova bande obavezala da više ne nastupaju kao Motley Crue, tj da ne prave turneje i ne idu na iste. Mnogi su  to naravno protumačili  kao definitiavn kraj legendarne grupe ali nisu imali u vidu, ili su zaboravili, da je ceo bend, a pre svega Nikki Sixx, pored toga što predstavlja veliko muzičko ime i veliki "biznismen". On to  iznova i iznova pokazuje u svojoj dugogodišnjoj karijeri, tako da zapravo niko nije rekao da Motley više neće postojati, da neće snimati, da neće čak ni ad-hoc nastupati. DVD sa zadnjeg koncerta turneje je već u fazi post-produkcije. Toliko o kraju Motley Crue-a! Sa druge strane briljantnost donošenja pravih odluka, koje je motlijevicma davne 1988.godine spasila živote, a pre svih Sixx-u, dokazala se još jednom kao krucijalna, ovoga puta kada je u pitanju njegov bend Sixx AM.

Prayers For The Damned Vol.1 naslov je četvrtog po redu albuma koji dolazi nakon dve godine pauze od poslednjeg izdanja Modern Vintage. Kako smo tada videli to izdanje Sixx AM, možete pročitati "klikom" na link Sixx AM - Modern Vintage 2014. Rad na albumu počeo je zapravo još u aprilu 2015.godine kada su Sixx AM privodili kraju sovju mini turneju na kojoj su promovisali tadašnji album, nakon više nego odličnog odziva i reakcije publike, i objavili da planiraju ozbiljan rad na novoj muzici kao i svetsku turneju. Album je izdat pod etiketom Eleven Seven Music Group a produciran je normalno u studiju talentovanog producenta i pevača benda James Michaels-a. Treba pomenuti i to da se na ovom albumu po prvi put pored onivačke trojke potpisuju i bubnjar Dustin Steinke, kao i pevačice pratećih vokala Amber Van Buskrik i Melissa Harding, koji su sa bendom još iz perioda Modern Vintage turneje i na taj način zvanično postaju deo SIxx AM familije. Ime albuma, kako sami članovi benda kažu, proizvod je pozitivno-negativnog načina razmišljanja i rada, tj borbe između dobra i zla, stila  koji Sixx AM gaji još od početka svog postojanja.

Album otvara single hit pesma Rise, koja predstavlja određeni vid poziva ka suprotstavljanju problemima i ustajanju protiv načinu života koji se ljudima nameće na globalnom planu. Sixx AM nisu politički bend, ali ova pesma u sebi krije određenu dozu politizacije stvari, posmatranu kroz prizmu soicoloških fenomena. Muzički sa druge strane pesmu otvara a capella uvod Michaels-a i pratećih vokala, nakon čega sledi unikatni i moćni Sixx AM rif u standard drop D štimu (šesta žica). Melodični gitarski filovi i himnični refren daju pesmi pravu hitičnost, tako da ne čudi da je ista izabrana i za otvaranje albuma kao i za prvi single. Definitivno pesma koja lako može ući među najveće hitove benda, bez ikakave sumnje. Sledeća You Have Come To The Right Place je pravi rokerski komad sa još jednim moćnim uvodnim rifom, oštrim Nikki-jevim bas deonicama i nekako distorziranim vokalom Michaels-a. Refren je takođe melodičan i lako "ulazi u uši" a pesma je prošarana i izvrsnim solo deonicama DJ Ashba-e. Poruka koju tekst ove pesme nosi mogla bi se okarakterisati kao težnja da se istakne ideja da su ljudi tu da bi o životu učili jedni od drugih. Na mestu broj tri nalazi se pesma I'm Sick koju otvara još jedan gruvački drop rif koji prati precizna i potmula bas gitara. Refren se od mid-tempa rasplamsava u pravu energičnu bombu u kojoj Michaels pokazuje i neke nove mogiućnosti svog raskošnog pevačkog talenta dok DJ-ev brzopotezno-melodični solo upotpunjuje celu stvar.

Pesma istovetnog naziva kao i album, Prayers For The Damned, koja lirički ali ništa manje ni muzički, predstavlja pravi presek već pomenute ideje o borbi između dobra i zla, ali sa istaknutom nadom u pobedi ove druge strane. Muzički je nešto blažeg prizvuka od prethodne tri, ali nikako ne odudara od rokerskog stava koji je prezentovan na albumu, niti spada u deo sa eksperimentima. U svakom pogledu vrlo ozbiljna i moćna numera, sa takoreći mejdenovskim uvodom. Na petom mestu dolazimoi do prve hard rock balade Better Man. Nakon tog blagog predaha sledi još jedna rokačina Can't Stop sa vrlo inspirativnim i melodičnim solom, velikim refrenima i gruvačkom ritam sekcijom. Na sedmom mestu nalazi se When We Were Gods, jedna vrlo mračna i duboka stvar, sa onim "zlim" prizvukom kakvim su SIxx AM započeli svoju karijeru još  2007.godine. i melodijama koje su dominirale na  prva dva albuma u pesmama poput Van Nuys i sl. Totalno u stilu onog zlokobnog smajlija koji je postao jedan od logoa grupe. Lirički se opet radi o borbi demona i bogova, mada po samom prizvuku pesme teško je reći ko tu stvarno pobeđuje. Muzički najbolji deo pesme je bez premca solo deonica DJ Ashba-e, koji dokazuje da je on kao gitarista mnogo više od nekadašnjeg  pretplaćenog GNR muzičara, kako su ga fanovi širom sveta nazivali. Nakon ove solo deonice i celog albuma generalno DJ Ashba bi trebalo ući u  red gitarskih velikana po korišćenju čuvene Whammy pedale u solažama (to je ona ogromna ferari crvena pedala koja zauzima pola bine i pravi čudne zvuke tako što konvertuje tonove u višim i nižim registrima), jer on to na albumu jednostavno radi i  isporučuje besprekorno. To se još bolje primećuje već i narednoj pesmi Belly Of The Beast koja je zasnovana na bubnju i bas gitari, dok Ashba samo dodaje uvrnuti rif obojen već pomenutom Whammy pedalom.  Za ovu se pesmu može reći da predstavlja neku vrstu eksperimenta, jer dosta odudara od ostalih rokerskih komada, ali ovoga puta za razliku od gotovo polovine eksperimenata sa prošlog albuma ova je pravi pogodak. Jedna ako ne od najboljih onda najinteresantnijih pesama.

Deveta po redu Everything Went to Hell je još jedna u nizu rokačina i to u već ustaljenom stilu sa moćnim uvodnim rifom, melodičnim filovima, pevljivim refrenom i razvaljujućom solažom Zamislite samo kako sada zvuče koncerti Sixx AM, kada se poređaju sve ove rokačine jedna do druge plus sada već dobro poznate stare pesme. Da su Sixx AM ovog puta odlučili da naprave pravi pravcati hard rock album govori i sledeća numera The Last Time sa još jednim fenomenalnim solom, prihvatljivim rifovima i pevljivim vokalom. Dobra je stvar kada bendovi ostave upravo ovakve pesme za kraj albuma, koje bi se lako mogle nači i na samom početku, jer upravo  na taj način vraćaju pažnju slušalaca  koja se može i izgubiti i spalsnuti nakon dužeg preslušavanja. To se posebno odnosi na današnje doba Youtuba, kada ljudi slušaju pesme u proseku samo do prvog prefrena i odmah menjaju na sledeću.  Poslednja numera na albumu Rise Of The Melancholy donosi i blagu novinu (što se tiče ovog albuma) a to je uvod na klaviru. Međutim kako pesma odmiče dolazi i do transformacije u još jedan svojevrsni rokerski komad sa ponavljajućim ehom na samom kraju We WIll Not Be Damned, što se može okarakterisati kao neka skrivena poruka o onome što u bližoj budućnosti sledi.

Poenta sa svim Sixx AM rokačinama je u tome što one jesu po svojoj strukturi slične ali u svakoj od njih možemo čuti nešto novo, nešto inovativno. Nije to baš kao kod nekih old school hard rock bendova gde se u njihovim pedesetogodišnjim karijerama gotovo sve jedno te isto na albumima ponavlja. Sixx AM  vešto izbegavaju tu zamku. Njihova sklonost ka modernizaciji muzike pomaže u tome i zbog toga se njihova muzika i može a i treba uzimati kao reper današnjeg modernog hard rock-a. Sve je tu: i moćan rif, i dobar tekst, i pevljiv refren i solo koji prži, ali opet je sve drugačije, novije i slušljivije. Treba misliti "izvan kutije" a opet ne ići predaleko. To je formula koje se Sixx AM drži.

Kada se sve navedeno uzme u obzir sa sigurnošću se može reći da se radi o jednom veoma kvalitetnom albumu grupe Sixx AM. U pitanju je, kako to reći a ne promašiti suštinu, pravi pravcati bendski album. Šta bi to moglo da znači? Kada se uzme u obzir dosadašnji rad grupe, imali smo dva albuma koju si bili neka vrsta muzičkog "omaža" promociji Nikki Sixx-ovog života oličenog u vidu knjiga nastalih iz njegovih dnevnika iz osamdesetih. Treći po redu album predstavljao je eksperiment na kojem su se mogle čuti razne numere koje su varirale od popa, diska do modernog hard roka. Naravno, na svim tim albumima bilo je pregršt neponovljivih numera, čak i najboljih koje je grupa snimila. Ono što je ipak prednost poslednjeg albuma Prayers Of The Damned je to što on predstavlja sublimaciju svega onog najboljeg što se do sad moglo čuti od "siksovaca". Kao da pred sobom imamo "best of rock hits" dosadašnje njihovie karijere, samo na još jednom stepeniku više. A to je zapravo tek početak, prva polovina onoga što zapravo sledi...

Sa druge strane postoji jedna bitna stvar, a o tome smo pisali i poželeli  u prethodnoj recenziji/analizi albuma Modern Vintage. Sixx AM su u svakom pogledu počeli da se odužuju svojim fanovima za sve protekle godine čekanja i nadanja da zapravo krenu da se "ponašaju" kao pravi bend. Da ne bi smo pominjali razloge zašto je to bilo tako i vrteli se u krug, reći ćemo samo ovo: Jedan album je već dostupan (Prayers), američki deo turneje je "silovito" odrađen, a bend se dok ovo čitate već nalazi negde u Evorpi, a drugi deo duplog, da u pitanju je dupli album i namerno smo to (ukoliko već niste znali) ostavili da vam saopštimo za kraj, izlazi krajem godine. Ako je prvi deo ispao ovako dobar, kakav li će tek biti nastavak? Šta više reći osim da ko god može obavezno pogleda uživo Sixx AM ukoliko za to ima prilike. A zašto baš Sixx AM? Dallas Observer je nedavno nakon nastupa Sixx AM na festivalu u tom gradu dao jedno od najboljih objašnjenja, koje ovde prenosimo ekskluzivno u skraćenoj varijanti: "Ukoliko je neko očekivao još jedan pro-Motley Crue nastup Nikki Sixx-a, prevario se. Čak je i publika koja je očekivala najviše od bendova poput 3 Doors Down i drugih, potpuno poludela kada je Sixx AM praktično "razorio" ceo festival. Pesme poput Everything Went To Hell i Rise zvučale su kao rađanje NEW WAVE OF MODERN HARD ROCK -a, što bi vas ponovo nateralo da pustite kosu i obučete kožne pantalone. Sirova energija i nastup Sixx AM spojio je ono najbolje, sav glamur, magiju i energični "headbanging-a" 80-ih a da je sve pri tom ostalo potpuno moderno. To izgleda može samo neko poput Nikki Sixx-a". Dallas Observer tekst

Hmm, zar nismo upravo to pokuišavali da kažemo svo ovo vreme? A sada dosta priče, bacimo se na muziku uz stihove:

Rise! Get yourselves together
Rise! Stand up and live your life
Rise! Get yourselves together
Rise! Hands up, hands up high

Sixx AM!!!!

Slike preuzete sa :
Sixx AM Twitter
Sixx AM Facebook


jun 2016.godine                                                                                        Autor: JP JunkkY(ard)

Sixx A.M. - Modern Vintage (2014) Recenzija

Modern Vintage 2014 and more

U poslednjem kvartalu 2014.godine, tačnije u oktobru mesecu, svetlost dana ugledao je treći po redu album velike trojke, poznatije pod imenom Sixx A.M. Za razliku od prethodna dva albuma koje su pratile i istoimene knjige, ovoga puta Modern Vintage dolazi pravo iz kuhinje ovih majstora fokusiran pre svega na njihovo muzičko umeće i stvaralaštvo. 

Za one kojima je ovo prvi susret sa ovom ekipom, valja napomenuti da Sixx A.M. čine: basista, idejni tvorac, legenda L.A. Sunset Strip rock scene, vođa neprikosnovenog Motley Crue, čovek koji je jedno vreme bio mrtav, niko drugi do gospodin Sixx, NIkki Sixx. Pored njega tu je i gitarista DJ Ashba, desna ruka starog Sixx-a, osnivač fenomenalnog sastava Beautiful Creatures (koji nažalost više nije aktivan), nesuđeni gitarista još jednog Sixx-ovog projekta Brides Of Destruction koji je postojao sredinom 2000-ih, a danas jedan od trojice gitaroša nečega što se još uvek zove Guns N Roses. Na kraju, celinu ovoj ekipi daje i James Michael, čovek "nenormalno perfektnog" vokala, koji je zapravo više ploča producirao i snimio kao producent i studijski inženjer nego li otpevao u svojoj karijeri. Bilo kako bilo, još te 2007.godine kada se Sixx A.M. pojavio na sceni bilo je jasno da se radi o nečem novom, svežem i nesvakidašnjem, Uz pomoć povremenih bubnjara Glen Sobel-a (2007), Tony Palerma (2008,2012) i studjskih ritam mašina, Sixx A.M. je kao prvenstveno "side project", predstavljao neku vrstu Sixx-ovog oduška od Motley Crue-a. Jedna mini Crue Fest turneja 2008. i  nastup na dodeli Golden Gods Awards 2012. bilo je sve što se moglo videti uživo od ove grupe za čitavih sedam godina postojanja. Međutim, u trenutku kada je Modern Vintage ugledao svetlost dana, objavljeno je i da će u aprilu 2015.godine krenuti i prva prava turneja. Ovoga puta pojačani bubnjarem Black Label Society-a - Jeff Flab-om, rešili su da svojim fanovima pruže dosta toga novog.

Kao što već rekosmo Modern Vintage, naslednik Heroin Diaries (2007) i This Is Gonna Hurt (2011), izlazi oktobra 2014.godine ali ne onako kao njegovi prethodnici tj. bez knjige koja je predstavljala temelj oko koga su se gradile pesme i odakle se crpela inspiracija. Uvodna pesma "Stars" to najbulje i dokazuje. Po prvi put u jednoj pesmi ovog benda reč je ni manje ni više nego o ljubavi. Tu tematiku Sixx A.M. nikada do sada nije obrađivao, a ko je čitao ili bar bacio pogled na knjige koje su pratile prethodne albume znaće o čemu je tu bilo najviše reči. Prva knjiga je predstavljala dnevnik Nikki Sixx-a u trenucima kada je dotakao samo dno gubeći se u mračnim lavirintima heroinske zavisnosti. Shodno tome takve su bile i pesme. Na drugom albumu i knjizi akcenat je bačen na nekakvom grotesknom shvatanju realnosti. Ipak ovoga puta pesma "Stars" kao prva na albumu, muzički predstavlja jedan unikatni Sixx A.M. komad koji počinje DJ Ashba svojim rifovima u stilu koji je gajio još za vreme Beautiful Creatures-a. Refren je takođe upečatljiv i moćan, James Michael zvuči konstantno dobro. Perfektna pesma u svakom slučaju za otvaranje albuma i jedna od najboljih na celom izdanju.

Sledeća "Gotta Get It Right", koja je publici predstavljena i kao prvi singl sa albuma, odiše suviše popastim prizvukom koji do sada nije viđen u opusu ovog benda. Smela promena kursa koja kod fanova može izazvati dvojako osećanje prekora (u smislu šta im je ovo trebalo), ali sa druge strane može predstravljati i osveženje nakon prethodnog mračnog pristupa koji je ovaj bend gajio. Naredna stvar "Relief" predstavlja povratak prepoznatljivom modern-rock stilu Sixx A.M.-a. Pesma koja bi u svakom slučaju muzički mogla da se nađe i na nekom od prethodnih albuma. Četvrta pesma  po redu "Get Ya Some" ponovo okreće kurs ka eksperimentisanju. Ovoga puta imamo flamenco uvod koji postepeno prelazi u neku vrstu pevljivog pop-rock-RnB stila koji je jednostavno rečeno vrlo čudan za jedan ovakav bend. Moglo bi se reći da su ovog puta otišli predaleko.

Na petom mestu nalazi se stvar po imenu "Let's Go", koja od svih na albumu ima dosta mračniji pristup i u maniru je pesama sa prvog albuma ali se takođe u njoj oseća nešto motley-evskog, što naravno nije ništa čudno s obzirom da je nastala iz pera legendarnog Nikki Sixx-a. Odlična, energična i himnična pesma koja  u svakom slučaju spada u grupu boljih na ovom izdanju. I taman kada slušalac pomisli "uh dobro je, ovo je već pravi Sixx A.M.", sledi  još jedno naglo skretanje sa kursa i novi eksperiment. Pesma pod nazivom "Drive" je zapravo prva i jedina do sada obrada u opusu ovog benda. U originalu je izvodi pop grupa pod imenom The Cars. Kako li su samo došli na ideju da ovako nešto obrađuju i snime nije mi jasno. I pored toga što nema gotovo ništa zajedničkog sa originalom, verovatno jedna od najslabijih pesama u dosadašnjoj karijeri ovog benda.

Uh, izgleda su Sixx A.M. na ovom albumu odlučili da igraju toplo-hladno sa svojim fanovima. Jedna dobra pa jedna čudna. To je za sada obrazac koji se zapaža. Shodno tome nakon uspavljujuće i dosadne obrade sledi ponovo jedna energičnija "Give Me A Love". Zdrav rokerski komad koji na trenutke u nijansama podseća na G'n'R, jednostavne poruke i  efektnih gitarskih rifova. Odmah nakon nje sledi stvar "Hyperventilate", koja konačno odstupa od "toplo-hladno" pristupa i eksperimenata. Pesma odiše glam rock filovima u stilu bendova 80-ih i nekom Queen-ovskom ozibljnošću što je svakako svrstava u grupu boljih na albumu.

Na devetom mestu, koje nas već polako privodi kraju ovom izdanju, nalazi se pesma "High On The Music" koja je nešto sporijeg tempa od prethodnih. U suštini vrlo upečatljiva melodija i "woo-woo" refreni vrlo lako ulaze u uvo i to je verovatno i najbolje što se u pesmi može čuti. Sa druge strane dosta je "nafilovana" raznim dodatnim linijama tako da se preporučuje slušanje na slušalicama ili na dosta glasnim zvučnicima. U suprotnom se nešto od svega toga može izgubiti tokom preslušavanja. Nakon toga sledi stvar "Miracle" koja neodoljivo podseća na zvuke 70-ih, zapravo reč je o jednom pravom disco-rock komadu. Ponovo mali eksperiment ali ovoga puta može se reći uspešan. Uz to čini se i da bi pesma lako mogla proći na mnogim "podujumima za đuskanje". Na samom kraju albuma, na poziciji broj jedanaest nalazi se pesma pod nazivom "Before It Is Over". Dakle pre nego što dođe kraj, Sixx A.M. svojim fanovima pruža još jednu veselu i reklo bi se country stvar. Međutim za sve one koji se uspeju "dokopati" Deluxe izdanja, imaće priliku da pored nekoliko akustičnih obrada stvari sa albuma, čuju još i  "Let It Haunt You ( So Beautiful)", koja je upisana kao bonus track pesma.

Modern - Vintage

Na kraju kada se podvuče crta i svede utisak ovog novog izdanja koje je Sixx A.M. podario fanovima, mogu se primetiti vrlo oprečna mišljenja i kritike. Sa jedne strane mnogi mogu biti razočarani onim što ova ploča donosi u smislu prevelikog eksperimentisanja i skretanja sa kursa na koji smo svi navikli zahvaljujući prethodnim izdanjima ovog benda. Sa druge strane to može biti i za pohvalu. Ispitivanje novih limita i osvajanje novih prostora, nikad nisu bili strani ovom losanđeleskom trojcu. Čini se da oni u tome zaista uživaju s obzirom da i sami Sixx A.M verovatno još uvek doživljavaju kao projekat a ne kao stopostotno funkcionalan bend. Međutim, Sixx A.M ove godine neće sedeti skrštenih ruku jer kako su najavili, na svom dugoočekivanom koncertu koji se desio baš na dan izlaska albuma, u doduše malo intimnoj atmosferi iHeartRadio Teatra u L.A.-u, na proleće 2015.godine krenuće u svoju prvu pravu turneju. To je za svaku pohvalu i svakako velika čast koju će prirediti svojim brojnim fanovima širom sveta. Naravno, jedna od prvih odlika svakog benda je odlazak na turneje.

Međutim, ono što je zapravo Sixx A.M.-u potrebno da bi profunkcionisao kao pravi bend, je slobodno vreme kojeg njegovi članovi imaju najmanje. James Michael je moglo bi se pretpostaviti najfleksibilniji što se toga tiče. Njegov producentski i studijski rad zahteva dosta vremena ali je šteta da se jedan tako talentovani muzičar češće ne oprobava na turnejama i živim nastupima.U svakom slučaju njegov producentski rad, koji je prepoznatljiv i na ovoj ploči, zaslužuje sve pohvale.


DJ Ashba je sa druge strane dosta zauzet, zahvaljujući svojoj ulozi koji ima u bendu Guns N Roses. Besomučne turneje koje praktikuje ovaj bend ostavljaju mu vrlo malo prostora za ostale aktivnosti. Iako je od 2009.godine kada je i postao član GnR-a, Ashba posetio gotovo svaki kutak na kugli zemaljskoj, a za 2015.godinu najavljena je nova turneja. To će svakako umanjiti mogučnosti za Sixx A.M. Njegovom "poslodavcu" Axl Rose-u, čini se ne pada na pamet da pravi novu muziku: a i zašto bi, pa prošlo je tek 7 godina od zadnjeg izdanja, tek upola od onoga koliko se čekalo pre toga. I pored toga što s vremena na vreme i sam Ashba kao i ostali članovi pominju, kako Axl Rose u svojim tajnim odajama krije materijal za ne jedan ili dva, nego tri albuma, čini se da od toga neće biti ništa. Kako god bude bilo, DJ Ashba i dalje ostaje vremenski zavistan od toga kojim će pravcem dalje Gunsi.

Uprkos svemu što smo do sada rekli, potpuno je jasno da sudbina Sixx A.M.-a zavisi potpuno od toga šta će reči njegov šef, Nikki Sixx. Cela priča je zapravo i počela tako što je Nikki okupio ekipu koja bi uradila soundtrack za njegovu knjigu koja je tada izašla. Malo po malo došlo se i do drugog pa i do trećeg albuma. To je već ozbiljan broj pesama koji pruža priliku za dalju nadgradnju ali i za izvođenje prvoklasnih živih nastupa. Od svih svojih projekata koje je Nikki Sixx imao, ovaj je dogurao najdalje. Nakon samopotpisivanja "smrtne presude" svom sopstvenom bendu zajedno sa ostalima, Motley Crue su se obavezali da će im turneja koja počinje 2015.godine biti poslednja. S obzirom da postoji i nekakav pravni ugovor, ukoliko bi se to obistinilo, stari Sixx kojem je već 57 leta, imao bi i previše vremena da se bavi svojim porodičnim životom. Naravno to ostavlja i dosta slobodnog vremena za Sixx A.M. Međutim možda je sve to i neka vrsta trika. Vrlo je moguče je da su se motlijevci već dogovorili da neki ponovni "reunion" ostave kao kec u rukavu za godine koje dolaze.

Vreme će u suštini pokazati svoje. Za sada Sixx A.M. ima svoju aprilsku turneju kao i jedan nastup u Tokiju u februaru. Da li će ili neće ići dalje od toga zavisi od mnogo faktora. Da su dužni svojim fanovima živog sviranja svesni su i sami. Njima dakle prepuštamo da se "skontaju" oko planova za budućnost jer bi bilo šteta ako sve ostane na ovome do sad. Nama fanovima sa druge strane ostaje da uživamo u muzici i gledamo snimke sa Youtube-a, jer će privilegiju da ih vidi, ove godine  imati samo domaća USA publika.

Eh da još nešto za one koji možda ne znaju: naziv benda Sixx A.M.- predstavljaju inicijali Sixx, Ashba, Michaels.


Linkovi:


Sixx AM Facebook
Sixx AM Official
Nikki Sixx Facebook
DJ Ashba Facebook
James Michael Facebook
Sixx Sense Radio

Album poslušajte ovde: 

februar 2015.godine                                                                           Autor: Janko Petrović