Kultni slovenački bend Leibach održao je koncertu je u niškoj Banovini prvi put nakon osam godina pauze i to u sklopu OPUS DEI REVISITED.
Ova turneja bazirana je na pesmama sa albuma Opus Dei iz 1987.godine koji je ove godine dobio i remasterizaciju i novo izdanje. Leibach na ovoj turneji izvodi sve pesme sa ovog legendarnog albuma.
Sjajna atmosfera uz pevanje i skakanje ali i 16 minuta tišine za nastradale u Novom Sadu na polovini koncerta, ovekovečili su ovaj događaj u gradu na jugu Srbije. Iako je od Leibach-a poruka je bila jasna kao dan. Na kraju koncerta orilo se i “ pumpanje” nakon čega se bend vartio na bis da dovrši započeto.
Pozdrav "junkyardrokeri"! Nismo se dugo čuli na ovim stranicama, s obzirom da je fokus već duže vreme usmeren ka nekim drugim stvarima. Mada, ako ćemo iskreno, nije to samo zbog nedostatka vremena. Domaća scena nas nikada nije zanimala u toj meri jer verovatno znate kakvo naše moje mišljenje o istoj. Međutim, to ne znači da na njoj nema rokera koji su kadri da naprave nešto što zavređuje visoke standarde koje smo ovde postavili. I kada tako nešto novo i zanimljivo stigne na adresu, mi smo uvek spremni - da slušamo!
To se ovoga puta upravo i desilo. Stigla nam je pesma grupe Nomad iz Novog Sad pod nazivom Tuđe Ruke. Single prvenac. I iskreno, nije uopšte loše. Rokačina srednje tempa, visoki vokali, opasni rifovi i solaže. Upraco ono što je zaboravljeno ili možda čak i zabranjeno u današnje vreme vrlo čudne muzike koja se podvaljuje kao rock i metal.
Ako ste dovoljno stari (mladi) slušajući Tuđe Ruke ćete se možda setiti bendova Art Diler, Dargoron, Nightfall, pa ajde da kažemo i Atlantida. To je to. To je taj neki heavy rock sa power metal visokim vokalima i nekoliko dugokosih momaka koji obućeni za grad, ipak odlaze u šumu. Kao da će sutra svirati na nekoj 202i, u nekom malom ali ponosnom srpskom mestu u provinciji. Eh, kakva je to scena bila, tih sada već jebeno davnih 2000ih.
Ostaviše nam članovi grupe Nomad Tuđe Ruke u Nasleđe, kako će se zvati i sam debi album. A evo šta su nam momci poslali o pesmi, da ne bude da samo mi pričamo!
Nomad je hard rock bend nastao 2024. u Novom Sadu. Osnovali su ga pevač i tekstopisac Filip Vilić i gitarista Nikola Obradović. Ubrzo se bendu priključio i basista Damir Pekić, a od skoro i poslednji član, bubnjar Bojan Štrk.
Svi mi u sebi nosimo Nomada, onog koji traga, kako spolja, tako i iznutra, krčeći put ka izvoru, svojoj autentičnoj prirodi. Nomad u nama je rekao: „Odlazim, da bih se vratio sebi“, i mi smo ga poslušali, pustili smo da nas reka stvaralaštva ponese!
Kroz pesme postavljamo pitanja, kroz pesme tragamo za odgovorima, odmotavajući klupko ljudske prirode. Ostavite iza sebe zabludu sigurnosti i pođite na put sa nama!
„Tuđe ruke“ je naš prvi singl, priča o vezi koju guta otuđenost, ljudskoj prirodi vođenoj strahovima, koja banalizuje kompleksnost odnosa i suviše lako i površno dodeljuje uloge žrtve i krivca. Polazna su tačka na putu Nomada, koji će kroz prvi album „Nasleđe“ pokušati da odgonetne šta nam je sve predato i ostavljeno kao teret, što nas sprečava da budemo svoji, slobodni i autentični.
Za sada pesmu slušajte na Tjubu i bacite pogled na video, a uskoro stiže i na sve striming servise.
Dobrodošli u prvo domaće rangiranje albuma! Album ranking ako vam je tako draže i poznatije. Sigurno ste nešto ovako već videli na nekom od inostranih sajtova, ili ste možda gledali na YouTube-u. Odmah da vam kažem, nije lak posao uopšte, ali je na kraju ipak zanimljiv i to je jedini razlog zbog kojeg sam se odlučio da ovo uradim. U moru suludih ideja koje mi padaju za ovaj sajt, ovo je sigurno jedna od takvih. Ko je još rangirao nešto sa domaće scene?
Kada sam odlučio da krenem u ovaj podvig, pitanje je bilo koju grupu obraditi. Znate svi da nisam neki ljubitelj domaćeg rock-a, domaće scene uopšte, međutim, to mi nije nimalo otežalo donošenje odluke. Ako se već upuštam u ovako nešto, onda je red za to uzmem neku grupu koja iza sebe ima dovoljan broj albuma i dovoljno dugu i bitnu karijeru. U prevodu, odluka je bila da počnem od najboljih, što po mom mišljenju, Van Gogh sigurno jesu, i oduvek su bili.
Stvar je subjektivna naravno, ali ono oko čega se (valjda) možemo složiti, je da se radi o jednoj od najkompletnijih rock grupa u istoriji domaćeg rocka. Apsolutno me ne zanimaju priče tipa "prodali su se", "prave muziku za fensere", "postali su bend za bine mesnih zajednica", "bend koji volimo da mrzimo"; "bend koji je iritantan jer je frontmen iritantan"... Da me manete sa tim i sličnnim opaskama, kako fanova tako i "nazovi" muzičkih kritičara sa domaćih sajtova.
A sada malo o pravilima.
Prvo, svaki od deset albuma grupe Van Gogh je za ovu priliku preslušan ponovo, najmanje po jednom. Hitove svi znamo i bez toga, ali treba se podsetiti šta se sve krije između tih, svima dobro poznatih pesama. U izbor su ušli samo zvanični albumi, dakle, bez kompilacija, live albuma i kompilacijskih reizdanja. Konačan plasman dobijen je na osnovu tri faktora:
1)Svaki album je ocenjen sistemom: 1- za pesmu koja mi se sviđa, 0/5 - za pesmu koja je tu negde između i 0 - za pesmu koja mi se uopšte ne sviđa. Deluje uprošćeno ali zapravo daje pravi rezultat i pravu sliku onoga što čujete na albumu. U tom smislu, rezultat 10/10 znači da su sve pesme dobre, 8/10 ili 6/11 ili 3/10, logčino, ukazuje na slabije ocene od maksimalne.
2)Postoji u tom ocenjivanju još jedna kategorija pesama, a to su hitovi, odnosno mega hitovi. I oni dobijaju ocenu 1 ali na kraju nije isto da li na jednom albumu imate jednu takvu pesmu ili možda 5-6. Albumi nisu običan skup pesama već u mnogim slučajevima i uokvirena celina. Tako da sama ocena ne mora uvek biti presudna.
3)Na kraju tu je i faktor koji je protkan kroz prethodna dva, a to je subjektivni doživljaj muzike i svega što je čini. Šta reći, od toga se ne može pobeći. Stoga ovo i jeste moja lista, a vi ste svi pozvani da na isti način napravite vašu, pa da diskutujemo!
Skraćenice: mh - mega hit, h - hit
I poslednje: Ovo nisu mini recenzije albuma nego neka vrsta komentara. Za deset recenzija na jednom mestu, složićete se, nema baš prostora.
10.Van Gogh (1986)
U socijalističkoj Srbiji osamdesetih je izgleda baš svako morao da počne kao novotalasni bend. Kao da baš nije moglo da se proba sa nečim drugim. Kao da ništa drugo nije bilo popularno u tom trenutku. Ili se možda nekom direktivom nije smelo svirati bilo šta drugo. Otkud znam. Tako je i grupa Van Gogh svoju karijeru započela kao "još jedan u nizu new-wave" band, pa je samim tim i album prvenac ispao baš tako nekako; prilično slabo i stidljivo, just another new-wave crap. Možda dovoljno za skromni početak ali nikako za hvatanje u koštac sa izuzetno jakom konkurencijom koja je tada već bila ustoličena. Ako dodamo i to da je na vokalima umesto Đuleta tada bio Goran Milosavljević, možemo slobodno reći da to jednostavno "nije bilo to". Pauza koju je bend napravio nakon ovog izdanja, a koja je traja oko 5 godina, govori u prilog tome.
Ključne pesme: Tragovi Prošlosti (h), Tvoj Smeh
Ocena: 3 0d 9 - 33%
9.More Bez Obala (2019)
More bez oblaka je za sada poslednji album u diskografiji grupe, a kao takav već ulazi u svoju petu godinu postojanja. To sve dovodi na pomisao da bi bend uskoro možda mogao da izbaci i njegovog naslednika. Ukoliko se to desi u skorije vreme, bez brige! Preslušaće se album i biće ubačen na listu, na poziciji po zasluzi. Što se tiče ovog izdanja, njegova pozicija je čvrsto zabetonirana na pretposlednjem mestu. Ima na njemu svega i svačega. Nekoliko pevljivih rokerskih komada, moderni electro elementi (opšte poznati kada je Van Gogh u pitanju), ponešto sporije, samim tim i dosadnije, a tu je i previše ljubavnih pesama. Onih bljutavih. Kažu mnogi da se diskografija grupe Van Gogh može podeliti na etape. Devedesete, dvehiljadite i sve nakon toga. Donekle su možda i u pravu. Pitam se samo da li je ovo poslednji album te treće etape, a ako jete, šta je to što bi mogli da očekujemo u budućnosti? Koj pravac uhvatiti kada ste na moru bez oblaka?
Ključne pesme: Pismo Ocu, Više te ne volim ko pre, Ruža i trn, Za suze nema vremena
Ocena: 5 od 10 - 50%
8.Lavirint (2009)
Krajem dvehiljaditih Van Gogh je bio na vrhuncu moći i slave. Punili su Arenu, dobijali MTV nagrade, svirali po svetu, obreli se i u Los Anđelesu. U suštini potpuno zasluženo. Tada su zacementirali svoj status jednog od najuspešnijih bendova u našoj zemlji. Sve je postalo veće i grandioznije nego pre. Koncerti, produkcija, imidž, scenski nastup, pa tako i sam album Lavirint. Međutim, sve to zajedno dovelo je do toga da ovaj album na kraju ispadne nekako pretenciozan. Na njemu ima jakih himničnih pesama koje se i dan danas sviraju na kocertima, nešto malo tehno-industiral uticaja sa kojima se počelo tačno deset godina ranije ali i postoji i taj neki čudni country vibe koji se provukao kroz nekoliko pesama, a koji se u sve prethodno navedeno uklapa kao slon u proculanskoj radnji. Sve ukupno, dovoljno za tek osmo mesto, ali ne i ništa više od toga. Falilo je unikatnosti i lucidnosti sa prethodnih izdanja definitivno. I još mnogo toga.
Klučne pesme: Nek te telo nosi (mh), Aerodrom, Ona i Ja, Rođendan
Ocena: 6 od 11 - 54%
7.Dr.Under (2002)
Ovo je album koji je predstavljao neku vrstu prekretnice u diskografiji grupe Van Gogh, početak tzv. druge etape i momenat koji mnogi fanovi do dan danas nisu nikako mogli da "svare". Van Gogh je od samog početka bila grupa koja ide u korak sa vremenom i koja se ne libi da shodno tome traži i menja svoj zvuk. Novi milenijum, novo doba i novi politički sitem, dovelo je do toga da se mrak i mistika 90-ih zameni nekim opuštenijim tonovima. Tehno-industrijal koji je počeo sa prethodnim albumom Opasan ples nastavljen je i na ovom izdanju i to u još većoj meri. Pesme koje kolokvijalno zovemo "mega hitovima" (one koje su neizostavni deo svakog koncerta i koje znaju svi a ne samo okoreli fanovi), postale su nekako više "popastije", modernijeg stila i sa izraženijim ljubavnim kontekstom u tekstovima. Ali avaj, upravo se to mnogima nije dopalo, bez obzira što je kvalitet samih pesama ostao makar na istom nivou. Sam album bi bio dosta bolje rangiran da na njemu nije bilo nekoliko teških promašaja koji nisu ni "tamo ni ovamo" i koji su za potpuno izbegavanje, ili ti današnjim rečnikom rečeno "skip" pesme.
Ključne pesme: Tanka nit (mh), Za godine tvoje (mh), Šta ako (mh), Buldog, Pupak
Ocena: 6 od 10 - 60%
6.Svet Je Moj (1991)
Album koji je definitivno bilo najteže oceniti i proceniti. Pre svega, ovo je album na kojem je Đule stao ispred mikrofona i jasno svima obznanio da je "svet njegov" i da će ga kad tad osvojiti (mislim pogledajte i taj omot). Pet godina pauze bilo je potrebno da se bend ponovo okupi i vrati u igru, što sa ove tačke gledišta nekako i ima smisla. Možda je baš trebalo da prođe tih pet godina kako bi se Đule i Srba smislili šta će i kako će dalje, i kako bi za sva vremena raskrstili sa novotalasnim smaranjem sa prethodnog izdanja. Ovo je album koji obuluje velikom količinom rokerskih komada, tipičnih rokerskih, ako hoćete, praktično hard rock prizvuka u duhu tog vremena. Ovo je i album koji je iznedrio najveći mega hit ovog benda - Neko te ima, hit koji je svoje mesto uspeo da nađe na svakoj slavi, svadbi ili fensi žurci širom Srbije za sva vremena. Koliko god to odvratno zvučalo u kontekstu rock n roll muzike, to vam je dokaz da je pesma prevazišla granice istog. No, ipak, ovo je ujedno i album na kojem je bilo mnogo gostiju sa strane, a izgleda da su se u studiju najviše zadržavali Milan, Magi i ostali iz grupe EKV, tako da jedan dobar deo pesama sa ovog izdanja i zvuči kao da se radi o skrivenoj ploči grupe EKV. Čak i Đuletov glas zvuči kao Milanov u nekim pesmama. To je ujedno i razlog što što ovaj album nije mogao da se popne više na ovoj lestvici, a kako i sama ocena ukazuje, radi se o vrlo solidnom izdanju.
Ključne pesme: Neko te ima (MH), Gubiš me, Srce, Glas, Dibuk
Ocena: 7 od 11 - 63%
5.Opasan Ples (1999)
Opasno vreme, opasne frekvencije, opsani pogledi sa omota, opasna promena u zvuku - opasno će se dobar deo vas možda i naljutiti zašto je Opasan Ples tek na petom mestu ove liste... Dakle na ovom albumu koji su uradili i snimili samo Đule i Srba, imamo neki čudan spoj zvuka koji je Van Gogh ustoličio tokom devedesetih i upliva industrijal rock-a sa primesama tehna. Otkud to pitate se? Šta je te 1999.godine bilo popularno na svetskoj sceni? Pa, recimo Marilyn Manson, malo Rammstein, možda Nine Inch Nails, a polako se i sam nu-metal probijao do svetskih visina. Van Gogh je, kao što rekosmo, bend koji voli da prati trendove, tako da u tom kontekstu gledano, pređašnje pitanje možda i ne zvuči tako čudno zar ne? Dodajte i to da se tih godina elektronika konzumirala u velikim količinama. Dakle, okosnicu albuma čini nekoliko vanvremenskih hitvova koji su izmešani već pomenutim industrijal rock (na granici sa metalom) pesmama. Ostatak čine dosta sporije numere koje su upravi razlog što ovaj album nije bar 8 od 10. Đule je jednom rekao da ovaj album ima dve strane: prvu koja se zove "Opasan", i drugu koja se zove "Ples". Nažalost, "Ples" je malo podbacio i to je dovelo do toga da ovaj album, umesto u Top 3, ipak može samo na peto mesto ove liste.
Ključne pesme: Da li zna (mh), Opasan ples (mh), Brod od papira (mh), Puls (h), Demagogija,
Ocena: 6,5 od 10 - 65%
4.Kolo (2006)
Ono što je započeto na "Drunderu", a sa čim se malkice preteralo na Lavirintu, ispalo je baš onako kako treba upravo na ovom albumu. Sve kockice su se poklopile na ovom izdanju na kome je Van Gogh napravio poptunu transformaciju ka mejnstrimu izabravši da to bude u tada privlačnom zvuku modernog rock-a koji je dopirao sa stranih muzičkih kanala na aparatima, a pomalo i sa tada vrlo skrnmnog interneta. Modernizovalo se nekako sve; i zvuk, i pisanje pesama, i imidž i spotovi... Ova promena se, kao što je već napomenuto, mnogima nije dopala, ali činjenica je da je bend upravo nakon ovog albuma uspeo da se popne do najvećih visina ovdašnjeg muzičkog sveta (pokažite mi ex-yu/early 90s bend koji je uspeo više). Na ovom albumu imamo i najbolju ikada snimljenu numeru sa etno elementima, sa kojima je bend mnogo puta bezuspešno eksperimentisao i ranije. Imamo nekoliko mega hitova koji su odoleli zubu vremena, nekoliko jakih deep-cut pesama i vrlo malo promašaja (recimo Emigrant). Upravo iz tog razloga ovaj album predstavlja jednu kompaktnu i solidnu celinu, bez obzira šta ko mislio o promeni stila. Nakon toliko ponovnih preslušavanja ocena je uvek ispadala ista.
Ključne pesme: Kolo (mh), Vrteška (mh), Spisak Razloga (mh), Deo oko tebe, Plastelin
Ocena: 7,5 od 11 - 68%
3.Strast (1993)
Ako smo utvrdili da se Đule "tražio" na prethodnom albumu Svet je moj u novoj ulozi frontmena, onda se za album Strast sa sigurnošću može reći da predstavlja taj trenutak kada je pronašao svoj glas, svoj stil i svoj unikatni način interpretacije. Tačnije pronašao je sebe i svoje mesto u istoriji domaćeg rock-a. Sam album po svojoj sadržini predstavlja jedno vrhunsko ostvarenje. Muzički pravac je u najvećoj meri rokerski orijentisan, ali sa vidljivim primesama funka a pomalo i grandža (RHCP a posebno Nirvana su tada harali). Van Gogh je bend koji je uvek pratio trendove, to smo već apsolvirali. Međutim, ono od čega se polako odustajalo je pominjani EKV uticaj, što je možda i bio najpametniji potez koji je bend mogao da napravi. Potez koji će zapravo svoj pečat u punom sjaju dobiti na narednom izdanju. Sve u svemu ovo je jedan "monster album" na kojem su skoro sve pesme visokog kvaliteta, ubitačne energije i neodoljive magije. Ovaj album je jednostavno rečeno, toliko strastven da prosto ne može da ne bude u Top 3 albuma grupe. Jedina mana mu je u tome što ne postoji nikakvo reizdanje istog. Pobogu, živimo u 2024.godini a ovaj album ne postoji u celosti na striming servisima, remasterizovan. Mišljenja sam da to nije krivica samog benda već davno prevaziđene izdavačke kuće koja očigledno i dalje drži autorska prava ovih snimaka. Sramno.
Ključne pesme: Mama (mh), Strast (mh), Manitua mi (h), Basna (h), Ekstaza, Sreća
Ocena: 8 od 10 - 80%
2.Neumeren u svemu (2013)
Album iz 2013.godine na mestu broj dva ove liste je za mnoge možda i neočekivan. Ipak, kada se pogleda sadržina i napravi analiza, dolazi se do zaključka da se radi o jednom izuzetno kompaktnom albumu. Muzički totalno u pravcu hard rock-a, sa ponekim malim primesama i heavy zvuka, ovo je svakako jedan od najkoherentnijih albuma koje je bend izbacio u novije vreme. Totalno bez nepotrebnih eksperimenata koje smo viđali na prethodnim izdanjima. Vajbom dosta podseća na albume iz 90-ih jer sadrži i tu neku mračniju notu u sebi. Lirički gledano, mnogi su ovaj album u startu otpisali jer su ga kvalifikovali kao previše ljubavni. Međutim, da li su to baš sve ljubavne pesme? Ne bih rekao. Poslušajte malo bolje koju poruku u njima Đule šalje i o čemu zapravo peva (pogledajte i omot). Sve u svemu, odličan album, kao što i sama pozicija na listi i ocena kažu. Podeseća nekako na Strast po svojoj koncepciji samo sa 20 godina nakupljenim iskustvom. Potpuno zasluženo na mestu br.2.
Ključne pesme: Nešto vuče me dole (mh), Anđele moj brate (mh), Prva i poslednja kap (mh), Skačem skači, Osećam da ludim, Viline vode, Nemeren u svemu
Ocena: 8,5 od 10 - 85%
1.Hodi (1996)
Svaki bend, manje ili više, ima neki svoj Appetite For Destruction ili Nevermind. Takav je slučaj i sa grupom Van Gogh, čiji se Appetite zove Hodi koji je izašao 1996.godine. Jednostavno, po svim mogućim parametrima ovo je najbolji album koji je grupa, do sada, realizovala u svojoj karijeri. Ovo je album koji je prepun velikih vanvremenskih hitova, album na kojem je Van Gogh pronašao i zacementirao taj svoj prepoznatljivi zvuk i unikatni stil. Eksplozija dobrog zvuka je verovatno došla kao rezultat višegodišnjeg uzdizanja i traganja za istim. Sve kockice su se poklopile baš onako kako treba i iskreno, nema tu šta mnogo ni da se priča. Pogledajte samo tracklisting na poslednjoj strani i sve će vam biti jasno. Kratko, jasno, upečatljivo i bez mnogo eskperimentisanja. Zapravo, čak su i retki trenuci u kojima se bend ponovo drznuo da eksperimentiše, u kontekstu cele ploče, uklapaju se perfektno. Da ne pričamo tek koliko je tih mega-vanvremenskih hitova ovaj album inzedrio. Legenda o svesci Milana Mladenovića koju je Đule dobio nakon što je Milanova majka razdelila stvari pokojnog sina, suprotno mišljenju većine, ovim albumom zapravo biva neutralisana!
Ključne pesme: Klatno (mh), Kiselina (mh), Put (mh), Polje snova (mh), Delfin (mh), Hodi, Sp Sp, Tamo Daleko, Zamisli - ma sve su ključne
Ocena: 10 od 11 ili 12 od 13 (ako se računaju i poslednje dve) - 90%
To je to što se tiče ovog prvog rangiranja albuma nekog domaćeg benda na našem sajtu, a moguće i uopšte u domaćem medijskom prostoru. Ako vam se nije dopao ovaj raspored, napišite nam vaš, pa da diskutujemo!
Pravo niotkuda, kao što to obično biva u takvim situacijama, pojavili su se Nezvani Gosti. Radi se o jednom potpuno novom bendu na našim prostorima, a možemo slobodno reći i nekoj vrsti super-grupe koju čine: Aleksandar Karapandžić Kara (Pussycat, NBG), Radeta Vulić (Popečitelji, Disciplina Kičme), Ljubinko Tomanović Bale (Oktobar 1864, Partibrejkers) i Aleksandar Komadinović Veseli (Bezobrazno Zeleno).
Nezvani su sigruno, ali ne i nepoznati. Sa druge strane, poželjni svakako. Nema mnogo pravih rock bendova na domaćoj sceni, iako vole da se tako nazivaju. Ima svega i svačega ali pravog rocka najmanje. Upravo iz tog razloga otvaramo vrata široko za Nezvane Goste i na našem sajtu, a oni nas za početak "časte" sa dve opasne rokačine Čudan Dan i Zajebo Sam Sve, koje možete preslušati na sivm striming servisima, zajedno sa spotom za numeru Čudan Dan.
Očekujemo nastavak ove priče, a do tada uživajte u ove dve numere!
Divlje Jagode imaju novi album pod nazivom Prati Moje Stare Tragove koji je od 19.jula i zvanično postao dostupan na svim streaming platformama. Još jedna stepenica u prebogatoj karijeri Divljih Jagoda normalno nije ostala neprimećena od armije fanova pa smo tako i mi dobili jednu vrstu primedbe na taj račun.
Nekolko dana nakon izlaska albuma dobili smo notifikaciju na Junkyard Facebook profilu od jednog našeg vernog pratioca i prijatelja, sa pitanjem zbog čega nismo ništa pisali o ovom izdanju? Odgovor znate: Na Junkyardu se već duže vreme ne bavimo domaćom scenom iz raznoraznih razloga koje sada nećemo nabrajati. Znao je to i naš prijatelj koji nas je verovatno namerno i “bocnuo” tog jutra. Nema veze. Uzećemo to kao jedan lep i interesantan izazov, koji nas dovodi do odluke da zavirimo malo i vidimo šta to danas rade dobre stare Divlje Jagode, kao i da album Prati Moje Stare Tragove pustimo kroz jednu Junkyard Recenziju!
Ali pre svega, pravila igre!
Pre nego što krenemo, da prvo objasnimo pravila, za one koji koji su prvi put sa nama. Dakle na Junkyardu nema onih dosadnih dugačkih recenzija sa mnogo opisa i nepotrebnih stilskih figura. Nema ni kratkih i sveprisutnih “daj da odjebem ove začas, navedem tri pesme i kenjam o produkciji”. Ovde se to radi drugačije. Idemo pesmu po pesmu, dajemo ocenu i uz to mali komentar.
Što se samih ocena tiče, to ide nekako ovako: 1 - ako je pesma dobra, ako je hit, ako je epska, ili prostije rečeno ako bi je puštali iznova i iznova, vrteli u krug na raznim plejlistama. Potom imamo 0/5 - pesme koje su ni tamo ni ovamo. Može da se pusti ali i ne mora. To su pesme kojima nešto fali da bi prešle u gornju grupu hitova ili epskih pesama. I na kraju, 0 - poslednja kategorija su pesme koje nikad više ne bi pustio samovoljno. Pesme koje su totalni promašaji, bilo u muzičkom, liričkom ili bilo kojem drugom smislu.
Zvuči komplikovano? Verujte nije uopšte. Imali smo na Junkyardu i sistem ocenjivanna zvani Albumometar koji smo sami patentirali, ali pošto je dosta komplikovaniji, preuzeli smo ovaj "1-0/5-0" od čoveka po imenj Michael Butler sa The Rock N Roll Geek Podcasta koji tvrdi da ga je patentirao! U suštini, sve je počelo od toga da u mnogim recenzijama možete videti ljude kako ocenjuju albume tipa 3 od 5, 7 od 10, 8 od 10 itd. Ali na kom osnovu su te ocene donete? Ovde ćete bar videti sve crno na belo, zbog čega baš ta i ta ocena. Zapravo, ovo više treba posmatrati kao neku vrstu pisane reakcije na album (tipa Reaction Video), a manje kao klasične recenzije.
Pre nego što krenemo, samo par reči o trenutnoj situaciji. Recenziju (ili reakciju) radi i piše urednik i osnivač Junkyard-a.
Da budem iskren, nisam baš dugo slušao Divlje Jagode, pa je upravo i zbog toga ovo predstavljeno kao jedna vrsta izazova. Čisto da ne bude pogrešno shvaćeno. Divlje Jagode su veliki bend i svako ko je na ovim našim prostorima krenuo da sluša tu neku hard n heavy muziku, morao je da se bar nekad u tom svom muzičkom odrastanju susretne sa pesmama Divljih Jagoda. Takav je slučaj i sa mnom naravno. Ta moja pauza u slušanju ovog benda postoji još od albuma Od Neba Do Neba (2003), koji i dan danas smatram najboljim i najpotpunijim u diskografiji Divljih Jagoda. Da li će možda ovaj novi to promeniti, ostanite do kraja sa nama, pa da vidimo!
Prati Moje Stare Tragove - Recenzija
1.Davno Ljeto '89
Pesma koja otvara album je verovatno i najbitnija pesma na jednom izdanju. Izabrati dobar album opener je ujedno i umetnost i osećaj, a u slučaju Zeleta i Divljih Jagoda i iskustvo. Pesma ima privlačan intro riff, kombinaciju pevanja Tonija Jankovića i Livia Beraka, kao i refren koji je dovoljno "hooky" odnosno privlačan, tako da ovo može skroz može da prođe, iako je solo malo čudan, ali ok Zele je to. Rif u refrenu je prava magija.
Ocena - 1
2.Prati Moje Stare Tragove
Solidna stvar, nešto slabijeg inteziteta nego prethodna. Ipak sa nešto manje te pomenute privlačnosti. Kao što je objašnjeno u pravilniku, tu je negde baš na pola.
Ocena - 0/5
3.Kreni Kišo
Za razliku od prethodne u kojoj je Livio u ulozi glavnog vokala, ovde imamo iskusnog Tonija Jankovića u prvom planu. Ipak, u refrenu Livio ponovo uskače kao ispomoć što sam refren čini dosta upečatljivim u odnosu na celu pesmu. Ima taj "ovdašnji melos" u njemu koji pogađa u sitan živac. Dosta sam se dvoumio oko ove pesme, moram priznati.
Ocena - 0/5
4.Plave Noći Bez Tebe
Dobar uvod u kome se prepliću gitare i klavijature. Ista kombinacija pevanja kao i u prethodnoj, odnosno podela uloga u strofama i refrenu, ali opet, nešto mi tu fali od onih starih hitova Divljih Jagoda da bi ova stvar dobila ceo poen.
Ocena - 0/5
5.Da Li Si Ikada Mene Voljela
Ovde iskreno nisam bio siguran šta ocenjujem. Pesmu kao pesmu ili Tonija kako je peva. Pesma je legendarna i zaslužuje najbolju ocenu ali se ovde ipak okrećem samoj izvedbi, jer ipak je u pitanju obrada. Žao mi je, ali Čeha to mnogo bolje radi na albumu Labude Kad Rata Ne Bude (1994), tako da ovo mi definitivno nije uopšte leglo.
Ocena - 0
6.Nedeljni Snovi Gospođe Adele
E ovde već imamo nešto izuzenzo zanimljivo. Tonija u ulozi glavnog vokala, rif kao sa kraja sedamdesetih i pesma kao da je zalutali ostatak sa albuma Divlje Jagode (1979) ili Stakleni Hotel (1981). I pevanje, i zvuk, i produkcija, i groov, sve zvuči toliko retro tako da, ako je to bio Zeletov plan sa ovom pesmom, uspeo je i potpunosti!
Ocena - 1
7.Ukrala je Svetlost Istoka
Sušta suprotnost od prethodne numere. Ovde imamo isključivo moderan vajb i Livia za vokalima, kome definitivno leže takve pesme. Sjajan rif i hooky refren, ali i nešto slabiji tekst, koji je opet za domaći rock, reklo bi se dovoljan. Nikada nisam bio fan tekstova većine domaćih bendova, ali ok nećemo sada o tome. Ovo je jedna sasvim pristojna moderna rokačina sa dosta interesantnih gitarskih deonica starog majstora Zeleta.
Ocena - 1
8.Zašto Nisi Ranije Došla
Zašto ona nije ranije došla ja pojma nemam, ali što se mene tiče nije ni morala da dolazi. Ali stvarno. Mislim na pesmu naravno. Ovde me baš ništa nije privuklo. Totalni album filler. Jedina pesma koja je dobila - skip.
Ocena - 0
9.Vanila i Znoj ft. Čipi
Pošto sam album prvi put slušao na Spotify-u i to u pokretnu, nakon tog pritisnutog skipa, nisam ni pogledao odmah naslov ove numere i ono što ispod nje piše. Tako da verujte mi, pomislio sam da je neko napravio loše AI vokale Ozzy Osbourne-a i stavio ih u pesmu. Ali zašto, pobogu. No ubzro sam se trgao za džep i shvatio da je to ustvari Čipi. Čipi iz Osvajača. Ok... cenim da će domaći metalci na ovo da otkidaju. Kako i ne bi kada imamo ultimativni domaći hard n heavy. Urnebesno!
Ocena - 1
10.Sklopi Oči, Zastani
Za kraj jedna balada. Ili bolje rečeno žalopojka. Nisam fan balada nikad bio, čak ni balada 80s hair/glam bendova, a kamo li ne domaćih rock sastava. Fuj. I pored toga što su objektivno, Divlje Jagode u svojoj karijeri pravile nekoliko sjajnih izvedbi ovog tipa (kao recimo pesma pod brojem 5 sa ovog albuma, ali ona od pre 30 godina naravno), ovo je za mene ipak previše.
Ocena - 0
Konačna ocena: 5/5 od 10
To je to. 5/5 od 10 ili ti 55%. Solidan album ali ne i ništa više od toga. Opet ponavaljam, sve je ovo subjektivno, tako da, samo opušteno. Upravo iz toga razloga želim da čujem i vaše mišljenje. Koju ste vi ocenu dobili na kraju koristieći ovaj isti sistem ocenjivanja. Javite se i pišite nam!
Ako već niste zapratite Divlje Jagode na Facebook ili Instagram profilu benda.
Critical Solution Revisited su izbacili kompilaciju demo pesama na bendskom YouTube kanalu. Reč je o hard rock bendu koji je nastao 2004/05 godine i sve do kraja te decenije nastupao po tada poznatim niškim klubovima i festivalima. Iz tog perioda ostao je značajan broj demo snimaka koji do sada nisu bili dostupni na internetu, osim nekih pojedinačnih pesama. Ovom prilikom bend je odlučio da sve manje ili više "kasvetne" snimke skupi na jedno mesto i napravi jedno nezvanično demo izdanje.
Pa gde ste ljudi! Evo jedan mali collectors item od nas
U prvih nekoliko godina postojanja benda, tamo sredinom 2000ih oa do kraja iste decenije, , dosta se sviralo ali i snimalo. Ovo je kompilacija svih pesama koje smo u tom periodu nekako snimili.
Ovo “nekako” je možda preblaga reč ako se uzme u obzir da se radi o vremenu pre brzog interneta i smart telefona. Danas je lako snimiti pesmu ili spot na telefonu, a tada je bio izazov uraditi bilo šta slično.
Tako su mnoge pesme sa ove kompilacije snimljene DIY, tako što je mikrofon visio sa plafona prostora za probu, pa šta uhvati uhvati.
Neke pesme su live, neke su snimane na ranim Cubase varijantama i sklepanim kompjuterima koji su redovno nošeni uz Bubanj ili Kalač brdo, do prostora za probe i nazad. I to ako pogodimo koji je pravi put za Bubanj, odnosno brdo…
Sve u svemu ovde ima pesama koje nikad niko osim članova benda nije čuo, dok su neke bile lokalni hitovi kasnih 2000ih
Kvalitet je naravno demo DIY whatever, tako da ne zamerite!
Daniel Mihajlović nas je već nekako navikao na to da njegove nove pesme stižu tik pred samu Novu godinu. Bilo je tako 2020.godine pa potom i 2021. Prošla je izostala iz opravdanih razloga a zato ovoga puta dobijamo dupli singl, dve pesme pod nazivom "Hudin"i i "Zovu Je Budućnost", koje se mogu naći na svim striming servisima pod nazivom EP03.
Zajedno sa prethodna dva EP-a "Vremeplov" i "Dečak od 700 godina", ove dve nove pesme dopunjuju do ukupno jedanaest, što je nekada u vreme kada se muzika slušala i distribuirala drugačije, bilo dovoljno za album. Iako su izbacivane u različitim vremenskim intervalima, sve pesme koje je Daniel Mihajlović realizovao pod sopstvenim imenom, čine jednu veliku celinu, i ako vam je tako volja, možete ih upravo tako i konzumirati.
Za novu numeru "Zovu Je Budućnost" urađen i spot, koji je možda i jedan od najboljih u Danijelovoj karijeri. Kao gosti na ovoj pesmi pojavljuju se i Marko Vidojević koji je odsvirao solo i prateće vokale, zatim Nedeljko Stojković koji je odsvirao ritam gitaru a na kraju i Ivan Van Đorđević iz benda Kazna Za Uši koji je odsvirao solo sa wah wah pedalom.
Na pesmi Hudini, koja neodoljivo podseća na neki T-Rex pomešan sa Hollywood Vampires, imamo i Nemanju Ilića iz bendova Polyester Shock i Elektromattik, koje je osnovao i predvodio sam Daniel Mihajlović. Nemanja je osvirao solo a Marko Vidojević je bio zadužen za klavir i prateće vokale. Sve ostalo što nismo pomenuli snimio je Daniel Mihajlović.
A sada dosta priče. Poslušajte, pogledajte i zapratite!
Sećate se članka o magazinu Hard Metal koji je izlazio u jednom kratkom periodu 1991.godine i koji je nedavno postao dostupan na internetu. Ova vest izazvala je dosta pažnje kod naših čitalaca a s obzirom da se vest prvenstvo pojavila na nekim drugim sajtovima, deluje da je interesovanje generalno u Srbiji bilo veliko kada je reč o ponovnom pominjanju ovog časopisa.
U to ime neki od autora ovog magazina održali su trbiniu u Novom Sadu na kojoj su pričali o počecima heavy metal novinarstva u Srbiji, kao i i o pomenutom magazinu koji su svojevremeno pokrenuli. Tribina je održana u sastavu Bane Lokner, Jadranka Nešić, Konstantin Polzović i Obrad Škrbić koji je bio moderator. Snimak tribine osvanuo je na YouTube kanalu ExYuDarkScene i možete je u celosti pogledati.
Interesantne priče iz prošlosti i o tome kako je heavy metal uopšte počeo da se sluša kod nas, o pionirskim novinarskim podvizima, stanju scene u prošlosti i danas, samo su neke od tema koje su ovde bile pokrenute. Da ne davimo, poslušajte i sami, priča je vrlo interesantna i vredna.
E sad, na tribini je dosta reči bilo o stanju scene, medija, novinarstva, izdavaštva kao i same publike u današnje vreme, i tome kako je internet uticao na sve to. I na sve to, Junkyard jednostavno ne može a da ne iznese svoje mišljenje - ali i uputi jedan predlog!
Dakle, ljudi kao što je ova ekipa koja je održala tribinu su ljudi koji su u svakom mogućem pogledu zaslužni za promociju i razvoj ove muzike na našim prostorima. Iskustvima koja oni poseduju malo ko od nas mlađih može da se pohvali. Sa takvim iskustvom, znanjem i pedigreom ovi ljudi (ne samo ovde pomenuti već i svi tzv. rock/metal entuzijasti kod nas), su neka vrsta riznice zanimljivih stvari i priča koje bi mlađe generacije rokera i metalaca verovatno sa ogromnim apetitom i uživanjem konzumirale.
U to ime, imamo predlog. Ljudi, napravite podkast. Napravite YouTube emisiju, Iskoristite prednosti interneta koji nije samo doneo loše stvari, kako se obično može čuti u ovakvim pričama koje za temu imaju podsećanje na neka "bolja vremena". Napravite takvu vrstu emisije i pričajte nam upravo te priče koje posedujete. To što se više ne štampaju magazini i ne prave rock emisije na TV-u (ko uostalom i gleda TV u 2023.), ne znači da je rock mrtav i da ga niko ne sluša, kao i da ne postoji publika koja je dovoljno entuzijastična da to sve na pomenuti način isprati. U svetu je više nego rasprostranjena kultura pravljenja podkasta gde ljudi sa sličnim znanjima i iskustvima prenose i prepričavaju svoje priče mlađim i novim generacijama, ujedno se prisećajući istih sa svojim vršnjacima.
Šta bi falilo da na našem internet prostoru imamo jedan podkast, nek se zove eto baš Hard Metal, u čast i podsećanje na uspešni magazin i tv emisiju, gde bi smo mogli da slušamo o tome kako se nekada dolazilo do intervjua, do slika bendova, ploča, kakvi su ti bendovi bili u svojim najboljim danima, kako je rasla naša scena, kako se raspadala, koje bendove danas preporučujete, i još hiljadu drugih zanimljivih stvari. Tako uostalom to rade ljudi sličnih afiniteta širom sveta.
Bez ljutnje, ovo nije nikakva kritika već predlog ili apel. Mi na našoj internet medijskoj sceni nemamo nijedan relevantan rock/metal podkast što je nedopustivo u današnje vreme. Bilo je nekih pokušaja ali su generalno svi propali. Sramota je da imamo na desetine opskurnih internet kanala koji se bave politikom, reptilima i tobože velikim svetskim prevarama, a da pored tako bogate rock istorije nemamo nijedan koji se bavi muzikom koju svi toliko volimo.
Ovaj apel se naravno ne odnosi na aktere pomenute tribine već na SVE rock "radnike" (da se tako izrazimo), na našim prostorima.
Jeste internet označio kraj magazina i tv emisija, ali je ujedno i dao jednu novu platformu i alatke koje se mogu uspešno i vrlo efikasno koristiti. Kranje je vreme!
Da li neko od nas može da kaže da je pušio cigaru sa, recimo, legendarnim Lemmy-em? Ne. Da li neko od nas može da se pohvali time da je radio na televiziji koja producirala stotine i stotine spotova domaćih bendova? Ne. Da li je neko nas išao u neki grad u inostranstvu da radi intervju sa grupom Winger? Ne ni to. Ali vi jeste i bilo bi lepo kada bi se te priče mogle čuti ne jednom tribinom u 10 godina, koju je inače bilo milina slušati, već jednom sedmično ili mesečno, u nekom budućem srpskom No.1 rock - metal podkastu! Razmislite o tome!
Tri godine je prošlo od kada su beogradski riff 'n' rolleri The Bite izbacili album Chains, što je bilo poslednje diskografsko ostvarenje sve do ovog momenta. Ipak, za svo to vreme The Bite nikako nisu sedeli skrštenih ruku već su vreme pametno utrošili u studiju na pravljenju novih pesama.
Kao plod svog tog minulog rada za fanove ovoga puta stiže singl You Don’t Have Me koji će se naći na EP izdanju Are We Mad, koje će biti dostupno u martu ove godine. Novi EP biće realizovan pod etiketom izdavačke kuće Multimedia Music.
Za numeru You Don't Have Me urađen je i spot koji je sniman u studiju Kan i Lingus u Beogradu. U snimanju pesme bendu je u pomoć na pratećim vokalima uskočila Nataša Guberinić, dok je Aleksandar Ilić Bassman pomogao bendu odsviravši ceo EP na bas gitari.
The Bite čine: Ljiljana Zdravković (vokali), Bojan Stevanović (bubnjevi), Aleksandar Ilić (bas), Ivan Srdanović (ritam gitara) i Bojan Savić (lead gitara).
Ove godine beležimo jednu lepu godišnjicu sa domaće scene. Junkyard kao što znate nije sajt koji se bavi samo aktuelnim stvarima jer bez obzira da li neki bend postoji ili ne, muzika ostaje večna i treba se s vremena na vreme podsetiti, posebno kada je reč o domaćoj sceni na kojoj se ovakve stvari lako zaboravljaju.
Beogradski sleaze rokeri Filthy Cathouse ovog 31.januara slave tačno deset godina od izlaska albuma Senke Iz Ugla, jedinog u karijeri ovog benda. Zapravo, ne postoji tačan datum izlaska jer govorimo o nekom drugom vremenu od ovog koje poznajemo danas. Vremenu bez striming servisa ali i vremenu nakon onog kada su čvrsta albumska izdanja bila relevantna.
Snimanje ovog izdanja počelo je još u martu 2012.godine i kako to obično biva na domaćoj sceni, takve stvari umeju da se neplanirano oduže, što je sudbina velike većine bendova i dan danas. Zbog toga se kao zvanični datum izlaska Senke Iz Ugla uzima 31.januar, iz razloga što je tada održan i Release party koncert na kojem je podrška grupi Filthy Cathouse bio sjajni beogradski hard rock sastav Kickdown.
Album je originalno izdat u CD formatu pod izdavaštvom Miner records. Nakon pet godina doživeo je i digitalno reizdanje na striming servisima.
Od ostalih zanimljivosti može se izdvojiti i to da su snimanje i produkcija rađeni u Studiju Blaze. Naziv albuma uzet je iz stiha pesme Lavirint koja se nije našla samom albumu. Postava koja je snimala album bila je:Dušan Perović (vokali), Nikola Oprej (bas gitara), Janko Petrović i Aleksandar Plazinić (gitare), dok je za bubnjeve bio zadužen Mića Kovačević kao gostujući muzičar. Omot albuma uradio je Daniel Mihajlović, frontmen grupa Polyester Shock i Elektromattik.
Bend Filthy Cathouse osnovan je 2008.godine u malom klubu Steet na Dorćolu koji je postojao u to vreme.
Ovde možete pročitati i neke od recenzija koje su urađene za ovo izdanje od strane tadašnjih web-sajtova.
U ime desetogodišnjice od izlaska albuma Senke Iz Ugla obrisana je prašina sa snimka Release party koncerta iz 2013.godine koji je održan u Klubu Atom i koji po prvi put možete pogledati.
Kako da počnete da slušate nešto za šta do sada nikada niste čuli? Bez brige, tu smo da vam pomognemo i damo vam smernice u ovoj novoj rubrici "Kako početi sa" u kojoj imamo legendarni beogradski rokenrol bend Pussycat. Nebitno je da li znate za njih i da li ste ih ikada slušali. Ako jeste, onda ćete se verovatno složiti sa izborom. Sa druge strane, ako vam je ovo prvi susret sa ovim legendarnim bendom, upravo je ovo tih pet najboljih pesama koje vam preporučujemo za početak!
Beogradski rokeri Pussycat bili su aktivni na sceni krajem osamdesetih i tokom prve polovine devedesetih godina. Za to vreme izbacili su dva aluma 89-93 (1993) i Viva Tiva (1995). Grupu je osnovao gitarista Aleksandar Karapandžić Kara, koji danas i dalje nastupa sa svojim, mnogo poznatijim punk-rock bendom NBG, koji se ponovo aktivirao u godinama nakon što se Pussycat raspao. Tokom godina Pussycat su izmenjali dosta članova ali su okosnicu benda uglavnom činili gitarista Kara, pevač Nebojša Milojković Piske, basista Aleksandar Boričić Alek, bubnjar Dušan Micović Duje i gitarista Vasilije Likar.
5.Pussycat - Dosadno je sve
Svega dva i po minuta ovog rokenrol uragana dovoljno je da vam objasni tačno ono šta možete očekivati od grupe Pussycat, ukoliko se tek prvi put susrećete sa njihovom muzikom. Žestoke gitare sa punk oštricom, stav kakav se retko viđa na našim prostorima, imidž, scenski nastup... jednom rečju pravi pravcati rokernol - GnR style!
4.Pussycat - Zidovi
Autoru ove liste lično najomiljenija pesma grupe Pussycat koja nalazi na albumu Viva Tiva. Na "zidovima" je sve što je potrebno za jednu pravu slow-tempo dark hard rock pesmu, polu-baladu ako vam tako draže. Kada bi današnji bendovi bar malo učili od grupe Pussycat kako se pišu pesme, možda bi nam scena bila mnogo drugačija. Ovakvu gitarsku majstoriju može da osmisli retko ko. Momcima iz Pussycat-a je to izgleda išlo kao od šale!
3.Pussycat - Dobar ili lud
Pesma koja otvara album Viva Tiva je jedna prava mala rokenrol rifovska ludnica u stilu najvećih bendova sa scene, a takođe i ono što ovde uobičajeno nazivamo - klasičan i moćan album opener!. Karine gitare i Pisketovi urlici se prepliću perfektno i daju skladnu celinu. Gruvanje pravo u centar, prosto i ubitačno. Tako se svira rokenrol ako niste znali!
2.Pussycat - Nema je feat. Magi
Verovatno jedna od najboljih bluesy-rock balada (uslovno rečeno) na domaćoj sceni koju nažalost nećete videti ni ne jednoj ex-yu top listi. A možda je tako i bolje. Ipak je ovo samo prave sladokusce. Momcima iz Pussycat-a se u ovoj grandioznoj numeri pridružila i legendarna Magi, što je pesmu učinilo samo još jačom, moćnijom i pomalo tužnijom. Njena magija na klaviru i rokerska srž momaka iz grupe čine ovu pesmu pravim remek delom.
1.Pussycat - Ljubav i reči
Da budemo iskreni, ne znamo da li je ova pesma sa albuma Viva Tiva uopšte bila ono što se može nazvati hitom, da li se negde puštala i da li je to bilo ko tada merio, ali ono što sa sigurnošću možemo reći je da je ovo verovatno jedna od najboljih pesama benda, i da ako nas bilo ko šta pita, ona jeste pravi pravcati hit. Oštre gitare i rifovi, upečatljiv vokal i nenadjebivi stav koji neodoljivo podseća na ono najbolje sa Cathouse gipsy Sunset Strip scene a pri tom preliveno betonom Novog Beograda. Malo je takvih grupa bilo na našim prostotima i zato Pussycat i jesu unikat!
Forma ove rubrike je kratka i stoga vam preporučujemo samo pet pesama da počnete da se zanimate za grupu Pussycat, ako već do sad niste. Međutim, ima tu još mnogo zanimljivih pesama. Keva je recimo bila hit, iako nije izvorno originalna. Odlazim dolazim je jedan pravi mali vampirski RnR. Tu su i Baby, Vodi me kući, kao i deep-cut stvari poput Ako želiš, Gde su devojke...
Album Viva Tiva možete naći na svim striming servisima, dok je prvo izdanje koje svojevremeno izašlo samo na kaseti, moguće čuti tu i tamo po YouTube-u.
Vraćamo rubriku Preslušavanje koja je nadaleko poznata po tome što predstavlja jedino mesto u domaćem medijskom prostoru gde vas sami autori muzike vode kroz najveće tajne i najsitnije detalje svoje muzike. To se uglavnom dešava onda kad se za to stvori prilika, što se ovoga puta sa stopostotnom sigurnošću i desilo. U goste su nam došli članovi beogradskog "benda u usponu" pod nazivom Stain. Glavna tema ovog preslušavanja njihov album prvenac pod nazivom Flesh and Form.
Album prvenac, osam pesama i pregršt spotova je ono što smo imali prilike da vidimo i čujemo od ovih beogradskih grunge rokera do sada.. Međutim, nije to baš sve tako jednostavno. Prvo, da bi se neki domaći bend uopšte našao na ovim našim stranicama on mora da zadovolji određene stroge kriterijume. Momci iz grupe Stain su sa lakoćom postigli sve to. Dovoljno je da odete na njihov profil na bilo kojoj društvenoj mreži i videćete grupu momaka koja se istinski trudi da potkrepi ono čime se bavi. Pobogu, čak su i onu malu riđu iz Stranger Things stavili kako sluša jednu njigovu pesmu! Ako mislite da su takve stvari nebitne, pa, kako da vam kažem, zato oni jesu ovde a vi niste i zbog toga oni imaju preko 500 mesečnih Spotify slušalaca (u momentu kad ovo pišem, što za jedan novi bend nije mala stvar) dok mnogi domaći bendovi i dalje ne znaju da Spotify postoji i da na njemu imaju muziku i profile.
Drugo, što se muzike tiče, tu nećemo mnogo ulaziti u detalje s obzirom da će nam to i sami objasniti u ovom Preslušavanju. Realno, da nam se nije dopala ne bi smo ih ni pratili svo ovo vreme. E sad, napravićemo mali izuzetak i osvrnućemo se na gitarski deo muzičkog spektra. Dugokosi momak sa Les Paul-om u rukama je, bar što se nas tiče, glavno oružje ove četvorke! Na domaćoj sceni se iz nekog razloga uopšte ne daje dovoljno kredita gitaristima i njihovom gitarskom umeću, odnosno onome šta i kako prenose na pesme. Niti su gitaristi na našim prostorima dovoljno odvažni da pokažu ono što znaju i umeju, iz nekih čudnih i neshvatljivih razloga. Poslušajte rad Stain-ovog gitaroša Ivana Ljubičića na ovom albumu i videćete da se momak ne stidi da opali dobar rif ili da da odsvira lepu i upečatljivu solažu! Možda gitarska muzika danas nije INN ali uvek je lepo sve to čuti i kao kolega gitarista jednostavno moram da pohvalim ovog momka!
Još ako dodamo i to da bend izvodi pesme na engleskom, što je u našoj zemlji i dalje nekakav tabu, to nam samo daje još veći razlog da ih u svemu ovome podržimo. No dosta više, hajmo sada da zavirimo u tajne albuma Flesh And Form koje nam otkrivaju Ivan Ljubičić (gitara), Nikola Đurović (vokal), Aleska Pejović (bas gitara) i Staša Rudić (bubnjevi).
Spiral
Iako hronološki gledano, “Spiral” nije prva pesma koju smo napravili, ona jeste najpitkija za nove slušaoce. Najkraća je od svih pesama na albumu i zbog toga je najbolje poslužila kao uvertira za ceo album. Ivan je imao inspiraciju za glavni riff i tekst slušajući “And I See You” od benda Lem Jem (koji nažalost više ne postoji, ali pesmu možete naći na YouTube).
He Who Disappears
E ovo je naša prva pesma! Stain je isprva bio cover bend, a Pantera i Metallica su bili neizostavni deo naše setliste, što se da i čuti u ovoj pesmi. Interesantno je da je riff nastao na prvoj probi kada je Staša došao u aprilu 2015. godine. Od tog momenta smo znali da smo nas četvorica “kliknuli” u kreativnom smislu. Aranžman smo naknadno menjali za snimanje albuma da bi zvučalo skladnije sa pesmama koje smo kasnije napravili.
Faceless
Pesma koju publika već zna napamet i koju smo najviše puta do sad snimali u studiju (4 puta). Često je zbog njene strukture, pevljivosti i jednostavnosti zovemo “Enter Sandman”-om našeg skromnog ali jakog opusa. Bilo je nekih neuspelih pesama nakon He Who Disappears-a, tako da nam Faceless dođe zvančino druga pesma koju smo napravili. Đura je imao već gotov tekst, ali ono što je bila novina u instrumentalnom delu i što je za naše stvaralaštvo u tom trenutku bilo novo jeste kontrapunkt između gitare i bas gitare, odnosno uporedno sviranje dve zasebne melodije koje se ritmički razlikuju. Kada dodamo vokalnu melodiju na sve to, dobijamo jednu ,,formulu” kojom se često služimo u daljem stvaranju pesama.
Flesh and Form
Alfa i Omega našeg stvaralaštva. Pesma je nastala odmah nakon Faceless-a, ali smo je dugo pravili. Ideja za refren je došla na probi, a onda smo sve ostale njene delove pravili u skladu sa njim. Eksperimentisali smo sa psihodeličnim instrumentalom u sredini i uspeli da mu nađemo mesto u celoj pesmi. U tom središnjem refrenu možete u više navrata da čujete i teretni lift iz BIGZ-a. Njegovo škripanje je jako karakteristično, pa smo ga jednom prilikom snimili telefonom i rešili da ubacimo u ovaj deo, pa tako i ova pesma ima deo BIGZ-a u sebi. Jednostavno smatramo da je u svakom pogledu ovo naša najbolja pesma, i zato album nosi naziv po njoj.
Radni naziv ove pesme bio je "Mexican spaceship". Ne pitajte nas zašto.
Fade
Ovo je jedna od onih pesama koje nastaju spontano u momentu i koje se ne diraju mnogo. Aleksa je Đuri u studiju odsvirao riff na bas gitari i Đura je odmah imao ideju za melodiju i tekst. Ubrzo zatim je i Aleksa doprineo pisanju teksta, tako da je pesma bila skoro gotova. Mučio nas je središnji instrumentalni deo jer smo pokušavali da napravimo nešto ,,zanimljivo”, da bismo se posle mnogo izgubljenih živaca fokusirali na emociju i odsvirali nešto najjednostavnije. Nakon te promene u pristupu stavaranja, pesma je bila gotova kroz dve probe, a taj središnji deo smo snimili uživo u jednom tejku da bismo što bolje preneli tu sirovu energiju i emociju.
In Touch with The Sky
Pesma za koju uvek kažemo da je namenjena lepšem polu. Nastala je jako brzo i bila je poslednja pesma koju smo napravili za album. Ona malo odstupa po stilu i zvučanju od ostalih pesama, a i tekstualno u prvi plan stavlja “nju”, što nije uobičajeno za naše pesme. Interesantno je da Ivan uopšte nije imao ideju za solo deonicu i to se vuklo par proba. Najzad, Đura i Aleksa su uskočili u pomoć, davali mu ideje, reference i smernice, te smo zajedno za jednu probu napravili solažu i zaokružili pesmu.
The Heel
Inspiracija za riff je došla od Tool-ove obrade pesme “You lied”, ali je pesma ubrzo otišla svojim tokom. U ovoj pesmi se mogu čuti uticaji progersivnog roka, pogotovo od drugog refrena do kraja pesme. Prosto, mi puštamo pesmu da nas ponese, nekad bude jednostavna, nekad bude tipske hard rock strukture, a nekad bude progresivna, kao što je the Heel. Zanimljivo je da je tekst za ovu pesmu Đura dobio u toku samog procesa snimanja albuma. Jednom prilikom, dok smo pravili žurku u našem studiju u Bigzu, u naletu inspiracije je "naškrabao" za možda 5 minuta ceo tekst pesme, tako da i ova pesma nosi "duh" tog mesta u sebi.
Interesantno je i još da smo ovu pesmu nazivali “Peta” (jer je nastala peta po redu) sve dok ona nije dobila svoj pravi naziv, a eto, Heel na engleskom znači peta.
OK
Stoner balada koju niko nije tražio i koja je sasvim slučajno ispala to što jeste. Opet, duh studija iz Bigz-a je utkan u ovu pesmu čiji je prepoznatljiv rif nastao spontanim džemovanjem Alekse i Ivana obavijenih u bordu svetlost refrakcije zavesa. Solaža u ovoj pesmi je Ivanova omiljena, a snimao ju je na tehnički neispravnoj i loše intoniranoj ručno rađenoj replici Fender Stratokastera. Ali, taj šupljikav hrapavi ton je bilo ono što je Ivan tražio, a ponekad se baš takvi tonovi kriju samo u gitarama od 200e.
.png)