Slash ft. Myles Kennedy and The Conspirators - 4 (2022)

 

Kada istovremeno pitate obične fanove i Slash-a, dobijate uglavnom oprečne odgovore gde jedna strana uglavnom tvrdi da se radi o petom albumu, dok sam autor, sa druge strane kaže - ovo je četvrti. Ne samo da tako kaže, već ga je tako i nazvao. Kratko, jasno i glasno - 4. 

Ta mala brojka nekako nestaje u svoj toj džungli imena, naziva i ostalih pomoćnih reči koje se nalaze u imenu ovog benda. Bacite samo pogleda na striming servise i videćete o čemu je reč, kada se još na sve dodaju i nazivi samih pesama. 

Pesama na ovom izdanju ima ukupno deset a šta mi o njima mislimo, poslušajte u našoj najnovijoj epizodi podkasta u kojoj u recenziji zvanoj Albumometar ispitujemo ovo novo izdanje gosn. Slash-a i njegove ekipe, koje je postalo dostupno 11. februar ove godine. 

Novi Slash-ov singl FIll My World pisan je iz perspektive jednog psa

 

Pre nekoliko dana Slash, Myles Kennedy i The Conspirators izbacili su drugi po redu singl Fill My World sa najavljenog albuma 4. O tome smo vas i obavestili u jednom običnom, kratkom tekstu. Jednostavno nije bilo nikakvih drugih informacija o samoj pesmi. Sada smo ipak dobili pojašnjenje o čemu se tu zapravo radi.

Muziku za ovu pesmu osmislio je naravno Slash, dok je Myles Kennedy napisao tekst, što je inače i njegov glavni "zadatak" u ovom bendu. Myles je pojasnio da se u pesmi zapravo radi o njegovom psu. Odnosno da je tekst pisan iz perspektive jednog psa. Njegovog psa Mocarta. 

"Moj pas po imenu Mocart voli da se pokazuje kao da je opasan, ali zapravo, on to nije. Jednom prilikom smo kasnili sa povratkom kući zbog otkazanog leta. Baš u tom trenutku u regionu gde se nalazi naša kuća besnila je oluja. Mi imamo instalirane mini kamere, tako da smo mogli da pratimo šta on radi i kako se ponaša, i imali smo šta da vidimo. On je bukvalno bio prestravljen. Bilo je to baš teško za gledanje. Upravo zbog toga je narativ ove pesme ono što sam ja zamišljao da on proživljava u tom teškom trenutku. Pesma se može shvatiti i tako da predstavlja vezu između ljudi, međutim meni je bilo interesantnije da bude baš iz ugla malog uplašenog psa. Na snimku se čuje da moj glasa malo i "puca". Jednostavno, nije mi bilo svejedno kada sam to video i zato sam pesmu otpevao iz duše, priznajem."

Interesantna svtar je i ta da i sam Slash nije znao o čemu se radi u tekstu ove pesme, mislieći da je reč o teškim vremenima kroz koja prolazimo i o gubicima sa kojima se zvog toga susrećemo. 

Slash, Myles Kennedy i ekipa izbacili novi lyric video + kako je Slash zakačio covid

Nakon premijere za pesmu The River Is Rising, za koju je bio izbačen i spot, grupa okupljena oko Slash-a (mrzi me da pišem celo ime), realizovala je i lyric video za istoimenu stvar. Interesatno i čudno u isto vreme. Obično bendovi prvo izbace lyric video pa tek onda spot ili jednostavno ako već imaju spot, za koji će im đavo lyric video naknadno?  Šta god, u svakom slučaju, pesma je po rečima Slash-a snimljena na samom kraju studijskih sesija, tako da je kao najsvežija i odabrana da bude prvi singl sa nadolazećeg albuma. 

Ono što je bitno je da će novi album ovog kolektiva, četvrti po redu, biti realizovan 11.februara 2022.godine i nosiće više nego kreativan naziv 4. Album će izaći za novoformiranu izdavačku kuću Gibson records, o čemu smo već prićali. 

Pošto je dobio "voljno" od svog šefa gosn. Rose-a, Slash se okuražio da malo prozbori koju reč i po internetu, onako kako je to radio pre 2016.godine, ako se neko seća, pa smo tako i saznali da je tokom snimanja albuma 4 zapravo dobio i covid! Zapravo, kako priča kaže, ceo bend je otišao u Nešvil, grad u kojem se snimao album, tako što su iznajmili privatni kombi da ne bi leteli javnim prevozom. Ubrzo nakon početka snimanja prvi se kao pozitivan javio Myles, i to baš kada je Slash nasnimavao gitare, a potom i još dvojica članova benda, da bi na kraju i on sam bio pozitivan. Ceo bend je morao da bude u karantinu, ali po rečima samog Slash-a, sve je prošlo bez većih posledica. Ploča je inače završena još u aprilu mesecu ove godine, tako da se cela ovoa ujdurma događala u periodu pre toga. 

Recenzija: Slash feat Myles Kennedy & The Conspirators - World On Fire (2014)

Nešto drugačija recenzija - Analiza

Ovog leta konačno je svetlost dana ugledao najavljivani treći album gitarskog čarobnjaka duge kovrdžave kose, spuštenog Les Paul-a i crnog cilindra, svima dobro poznatog iz ere najvećeg uspeha njegovog tadašnjeg benda Guns N Roses, a kasnije i Velvet Revolver.

Mnogi će na prvu loptu pomisliti kako se radi o još jednom "solo" izdanju po ugledu na mnoge druge gitariste koji obično u jednom trenutku svoje karijere teže da "sa strane" naprave nešto što će biti predstavljeno kao njihova lična ploča. To ipak sa Slash-om i njegovom ekipom nije slučaj. Ovaj album zapravo je još jedno zajedničko, dakle grupno ostvarenje uobličeno u saradnji Slash-a, Myles Kennedy-a and The Conspirators-a, odnosno Todd Kerns-a i Brent Fritz-a. Praktično,ovo je nastavak već dobro započete priče iz 2012.godine i albuma pod nazivom Apocalyptic Love (1). I sam Slash o tome govori i to u posebnom izdanju poznatog rock magazina Classic Rock, koji je kao i prethodna dva puta, za ovu priliku spremio poseban Slash specijal: ,, I am a band guy and I love what this band does. The chemistry between us was instantenious" (2) ! Ovim smo, čini mi se, dobili pravo priznanje ko su zapravo Slash feat. Myles Kennedy and The Conspirators, i šta oni predstavljaju na današnjoj muzičkoj sceni. Možda zvuči nekako kabasto kada se sve ovo pročita na omotu albuma, ali ljudi koji su zajedno gotovo pet godina i koji iza sebe imaju tri albuma vrednog materijala (od toga dva zajednička), kao i kilometre pređenog puta i odsviranih gradova, nikako se ne mogu staviti pod "solo artist" kategoriju. Sreća je pa smo se i sami mogli uveriti kako Slash-ova mašina radi, leta 2011.godine u Areni.

Na albumu World On Fire nalazi se sedamnaest pesama, od kojih je jedna instrumental,  što bi se u nekom prošlom vremenu vodilo kao dupli album. Prosto rečeno, gotovo identično sa prvim Use Your Illusion albumom, koji je Slash tada potpisao sa svojom nekadašnjom grupom. Razlog takvog pristupa je evidentno velika muzička produktivnost koju Slash i kompanija poseduju, ali tu je i po rečima vođe benda, finansijski aspekat i izlaženje u susret fanovima kako bi se izbeglo zbunjivanje ljudi tzv. običnim i Deluxe izdanjima, odnosno da bi se izbeglo izdavanje različitih verzija albuma na različitim tržištima (3). Da skratimo, gde god nabavili kopiju World On Fire nećete pogrešiti. Sat i petnestak minuta muzike, taman koliko da sve stane na jedan CD. To je u jednu ruku dobar potez, ali sa druge strane za nekoga to može predstavljati teret, s obzirom na broj pesama. Zašto teret zapravo? Jednostavno, po mom mišljenju u eri brzog interneta u kojoj živimo, teško je očekivati od velikog broja ljudi da sa pažnjom odsluša ploču sa tolikim brojem pesama, kako preko Youtube-a tako i preko mp3 muzike. Sa tolikim obiljem svega i svačega dolazi neminovno do opadanja konzumacije istog, no to je ipak priča za neku drugu priliku. Sada malo onome šta se nalazi na samom albumu.

Album otvara pesma po kojoj ovo ostvarenje i nosi naziv, dakle World On Fire ( radnog naziva I wanna pull your hair) i predstavlja što bi Amerikanci rekli "streight ahead" rock n roll ili po Slash-u "let's do it now song" (4). Brza galopirajuća rokačina bez mnogo mudrarije sa porukom "živeti za momenat", ali i sa veoma eksplicitnim spotom koji je propratio ovaj inače prvi singl. Za otvaranje albuma, sasvim na mestu.

Sledeća na albumu je  Shadow Life,  pesma za koju sami autori  kažu da je trebala da se koju godinu ranije zove You're A Lie odnosno da se nađe na prethodnom albumu (5). Pošto smo pesmu sa tim imenom već čuli, ovaj tako da kažemo "bastard brother" prvobitne verzije, donosi nam malo kompleksniji aranžman sa rifom u čistom Slash maniru ali i refrenom koji je Myles Kennedy obojio izuzetno zanimljivim melodijama i podigao je na još viši nivo. Solo je takođe zanimljiv sa jednim brzim "shred"-om u sredini koji odlično leži uz celu kompoziciju, i odudara od prepoznatljivog Slash uvijanja žica. U svakom slučaju odlična pesma, ozbiljnija od one prve, koja lako klizi u uho slušaoca i tu ostaje, i to na samom početku ovog putovanja.

Automatic Overdrive - treća po redu, je jednostavno "pesma rif". Uvodni rif koji ide nakon početnog akordisanja je rif kojeg ima svuda, koji prosto leti po sobi dok se sluša, a i refren je otpevan "na njemu". Jednom rečju rif kakav samo genije kao što je Slash može da osmisli i pretvori u pesmu, i to zamislite gde - na sopstvenom kauču (6) !! Malo je danas gitarista koji ovako sviraju gitaru definitivno!

Četvrta po redu pesma Wicked Stone je stvar u klasičnom Slash and Co. maniru, po ugledu na Standing In The Sun i Halo, sa prethodnog albuma. Za razliku od navedenih ova petominutna rif pucačina presečena je jednim sporijim delom u sredini i obogaćena uvodom u "a la" Aerosmith stilu, koji su inače Slash-ovi veliki muzički idoli, što je on uvek ponosno isticao tokom svoje karijere.

Nakon nje dolazi još jedna brza, vozajuća, "uptempo" pesma 30 Years Of Life, sa još jednim živopisnim Slash-ovim rifom koji sadrži skoro svaki ton lestvice. Vožnja u ovoj pesmi ne staje od prvog do poslednjeg, petog minuta, probijajući se kroz razne melodije, što u strofama, što u refrenima. Odlična pesma koja tera na đuskanje, posebno pogodna čini mi se za live izvođenje, tako da se može očekivati kao deo repertoara na dolazećoj turneji, Inače, jedna od omiljenih Slash-ovih pesama sa albuma (7). 

Posle niza brzih, sledi jedna sporija pesma Bent To Fly, koja predstavlja jedan od najboljih trenutaka na albumu sigurno. Slash nastavlja nit pravljenja tzv. grandioznih pesama po ugledu na nekadašnje Civil War, Beggars and Hangers On, Fall To Pieces. Umirujući uvod na akustičnoj gitari rasplamsava se polako u ubitačni refren, gde Myles Kennedy još jednom pokazuje svoj neverovatni muzički talenat. Kada bude prošlo izvesno vreme, biće ovo zasigurno još jedna "epska pesma" kakve je Slash u svojoj karijeri već imao, Inače tekst je mala živorna priča samog Kennedy-ja.

Na sedmom mestu, pesma pod nazivom Stone Blind, vraća nas u vode tipičnih Slash rifčina. Uvod na početku zvuči malo Cult-ovski, što je svakako zanimljivo čuti. Još jedna pesma sa kauča inače (8). Album i dalje na visokom nivou.

Potom sledi Too Far Gonne, za koju Slash kaže da zapravo datira iz perioda Apocalyptic Love albuma (9). Rif kao i cela konstrukcija pesme podseća na muziku sa tog albuma, s tim što ovde imamo nešto melodičniji i pevljiviji refren. Zanimljiva i slušljiva pesma u svakom slučaju.

Deveta po redu Beneath The Savage Sun, teška hard rock gotovo metal pesma je veorvali ili ne pesma o slonu. Da da, o slonu! Slash, Myles kao i njihove porodice su veliki borci i aktivisti za prava životinja i protivnici krivolova. Tekst je kako Myles kaže, nastao na osnovu priča koje su saznali od lokalnih rendžera na putovanju po Južnoj Africi (10). Veoma interesantna pesma sa te tačke gledišta. Za razliku od nekadašnjih priča o drogama, seksu i dobrim ženskama, ovog puta imamo jednu iznenađujuću temu o kojoj nam Slash and Co, pričaju.

Drugu polovinu albuma, ako možemo tako reći, otvara pesma Withered Delilah. Još jedan klasičan Slash-ov rif pretvoren u pesmu. Zapravo se na ovakvim mestima može videti sa jedne strane bespotrebno prenatrpavanje albuma, a sa druge  velika želja autora da fanovima pruži potpuni uvid u sve ono na čemu se do tada predano radilo.

Potom sledi i prva balada na albumu, ili polubada zavisno od tačke gledišta. U svakom slučaju znatno blaža i sporija pesma zanimljivog imena Battleground. To što je lagana i spora ne daje joj automatski epitet po malo dosadne pesme, već ono šta u njoj možemo čuti. Uz prethodnu pesmu, možda i najslabiji momenti na albumu.

Dvanaesta pesma po imenu Dirty Girl po svedočenju samog Slash-a datira iz perioda od pre nekoliko godina, što se da lako primetiti prilikom preslušavanja. Zanimljivo kod ove pesme je to što je snimljena uz pomoć šestožičane bas gitare sa nešto tanjim žicama nego obično, naravno uklučenu na Marshall pojačalo (11). To je ujedno i jedino zanimljivo kod ove pesme, koja je jedna od onih koje služe za popunjavanje ploče.

Posle nekoliko definitivno manje zanimljivih pesama sledi Iris Of The Storm. Ponovo vraćanje melodija u uho slušalaca je osveženje i najavljuje mnogo bolji i konkretniji završetak ove ploče. U svakom slučaju dosta zanimljiva stvar i svakako mnogo konkretnija od prethodne tri.

Na mestu broj četrnaest jedno veliko iznenađenje! Pesma pod nazivom Avalon, a Slash i drugovi u pravom irskom maniru u stilu Rory Gallagher-a. Rokanje koje tera na poskakivanje i kucanje čašama viskija ili flašama piva! Ovo je vrlo pozitivno otkrovenje za same autore ove pesme. Ne sećam se da sam ikada čuo Slash-a kako svira neku stvar u irsko-keltskom maniru. Naravno cela pesma je obeležena njegovim unikatnim "trejdmarkom". U svakom slučaju najveće i to pozitivno iznenađenje pred sam kraj, zato molim još jednom, preslušajte do kraja!!

Nakon irskog "bouncy" rifa sledi pesma The Dissident, koja zvukom i aranžmanom svakako spada u bolja ostvarenja po ugledu na pesme iz gornjeg dela albuma. Country old school uvod je delo basiste Todd Kerns-a,koji je nastao slučajno u studio nakon snimanja albuma (12).

Pretposlednja pesma je pomenuti instrumental Safari Inn kakvih je bilo i na ranijim Slash-ovim radovima. Odakle ideja da se jedan ovako glomazan album začini iinstrumentalom nije najjasnije. Kao što reče Slash tog leta 2011.godine u Areni, pred početak izvođenja instrumentala Jizz Da Pit (sa prvog Snakepit albuma), "da bi ste znali sledeću pesma morate biti ultra,mega, giga fanovi". Pa tako će verovatno biti i ovoga puta sa ovim safarijem.

Za kraj pesma od skoro sedam minuta The Unholy. Uh, pa da li je moralo baš toliko!? Jedna vrlo mračna pesma ne baš karakteristična za ovu ekipu. Em što je mračna, em je i tekst uvrnut. No kako bilo, Slash i Myles su dosta ponosni na ovu pesmu. Verovatno jer je dosta drugačija od svih koje su do sad pravili. Možda je upravo to  najava kako će izgledati neka naredna izdanja ove ekipe. Mada iskreno, moje je mišljenje da ovo predstavlja samo jedan izlet u malo drugačiji teren. Ali videćemo do tada, ima vremena!

Todd Kerns, Myles Kennedy, Slash, Brent Fritz

Što se produkcije tiče, tu možda i ne treba trošiti mnogo reči pošto je ona besprekorna. Kakva bi inače i bila kada dolazi sa druge strane okeana. Zanimljivije je sigurno reći po čemu je to ovaj album drugačiji od prethodnih. Potrebno je pre svega napomenuti da je sam Slash ljubitelj analognog snimanja, odnosno snimanja preko trake, kao što se to radilo u prošlosti. World On Fire snimljen je upravo tako, isto kao i njegov prethodnik Apocalyptic Love. Međutim, za razliku od pre dve godine, glavni producent ovoga puta bio je Michael Elvis Baskette, inače čovek koji je radio albume Alter Bridg-a. Pored ovog, drugi glavni razlog otpočinjanja saradnje bila je upravo obostrana privrženost analognom snimanju koju podjednako gaje  i Slash i producent Elvis.

Druga važna razlika je u tome što je prethodni album snimljen i urađen kao "live" album, sa vrlo malim overdub-ovima. World On Fire urađen je više u maniru nasnimavanja, pa samim tim i zvuči dosta tvrđe od svog prethodnika.Još jedna bitna činjenica  oko novog albuma je i ta, da je Slash odsvirao sve gitarske deonice na albumu, uključujući i ritam gitare. Nekada su taj posao zajedno sa Slash-om radili redom Izzy Stradlin, Gilby Clarke, Ryan Roxie, Dave Kushner, dok je na prethodnom albumu ritam gitare odsvirao Myles Kennedy. Za one koji nisu znali Myles je takođe vrlo talentovan gitarista, koji to pokazuje u svom bendu Alter Bridge, gde sa Markom Termonti-jem čini gitarski duet.

Kada je reč o omotu  za album, on predstalvja delo umetnika po imenu Ron English, koji je kreirao omot za prvi Slash-ov solo album iz 2010.godine. Od drugih zanimljivosti možemo izdvojiti i to da je Slash ma koliko se trudio da ima "old school" pristup u radu, većinu ideja za ovaj album prvenstveno je snimao u svom iPhone uređaju (mada u intervju tvrdi da je to bilo na Samsung-u) (13). Šalu na stranu. Kako god to bilo, evo jedne pouke za mlade muzičare: Ne stidite se svojih ideja, snimajte u svoje telefone, kompjutere, razne druge uređaje, ko zna kada može da zatreba!

Za sam kraj ću preskočiti ustaljeno davanje ocene albumu, ali ću zato izdvojiti nekoliko bitnih činjenica koje su obeležile ovo izdanje kao i samu grupu. Da grupu, dobro ste čuli! Ovaj album deluje mnogo organizovanije i konkretnije od prethodnih, a jedan od osnovnih razloga za to je , kao što je pomenuto na početku, da ova ekipa ljudi zapravo funkcioniše kao bend. Možda njihova imena stoje odvojeno na omotu u onom rogobatnom nazivu, ali svakako godine koje su prošle, svirke koje su odsvirane, kao i provedeni zajednički trenuci, doveli su do povećanja energije i uspostavljanja odlične hemije u samom bendu. To se i te kako da primetiti prilikom preslušavanja albuma. Još jednom napominjem, ovo nije Slash-ova solo ploča, on je ste gazda benda, odnosno šef projekta, ali uspeh je više nego zajednički. Ako neko misli drugačije neka mi na primer objasni koja je to suštinska  razlika između ovog i benda Whitesnake, kada govorimo o načinu rada i funkcionisanja. Drugo, ovim albumom Slash and Co. pokazuju dobar kontinuitet u radu, što je za svaku pohvalu i pored činjenice da Myles  radi uporedo i sa svojim matičnim bendom Alter Bridge-om. Treće, i možda najvažnije: da bi se shvatio i prihvatio ovaj album, mora se napraviti jasna razlika i staviti distanca između onoga što je nekada bilo i onoga što je danas. Tu naravno mislim na Guns N Roses period. Iluzorno je tražiti ili očekivati neki novi Welcome To The Jungle, Rocket Queen ili Sweet Child Of Mine. Te pesme su radili neki drugi ljudi u nekom drugom vremenu i nekim drugačijim okolnostima, bez obzira što je Slash bio prisutan u svemu tome. Samo tako se može razumeti i prihvatiti ono što danas predstavljaju Slash feat. Myles Kennedy and The Conspirators, a to je i više nego zadovoljavajuće. Lestvica je definitivno podignuta na još viši nivo, što se tiče Slash-a i ove ekipe. Sada ih čekamo na još jedno druženje kod nas u Srbiji, što da ne !


Facebook page- Slash feat Myles Kennedy and The Conspirators
Facebook page- Slash



Septembar 2014.                                                                                    Autor:   Janko Petrović


Uputnice/Reference

1. Prvi album Slash iz 2010.godine ipak je predstalvjao solo projekat na kome je gostovao veliki broj muzičara, jedan od njih bio je i Myles Kennedy.
2. Classic Rock - Slash feat. Myles Kennedy and The Conspirators, Limited Edition Editors Pack, United Kingdom, Septembar 2014.godine, Front Page
3. Ibid. str-12
4. Ibid. str- 26
5. Ibid. str- 26
6. Ibid. str-11
7. Ibid. str-18
8. Ibid. str-29
9. Ibid. str- 29
10. Ibid. str- 30
11. Ibid. str- 82
12. Ibid. str- 41
13. Ibid. str- 10