Da li pesma koja je stara čak 53 godine zaslužuje da dobije lyric video? Što se nas tiče, zašto da ne. Svako ima pravo na svoj "video sa rečima" pa tako i gospoda Mick Jagger i Keith Richards koji na ovaj način zapravo obeležavaju pedeset i tri godine od izlaska jedne od najvećih pesama iz njihovog muzičkog kataloga - Jumpin Jack Flash.
Te davne 1968. Flash je izašao kao sedmoinčni singl zajedno sa pesmom Child Of The Moon koja se nalazila na B strani ove ploče i koja je takođe dobila svoj lyric video. Bilo je to vreme kad su singlovi imali neizmerno veliki značaj u muzičkom svetu u odnosu na današnje vreme, a pri tom, ako dodadmo i to da se radi o jednoj od najvećih pesama Stones-a ikada i jednog od najmoćnijih rifova koje Keith Richards odsvirao na svojoj petožićanoj gitari naštimovanoj po njegovom ukusu, onda definitivno ovakav potez ima smisla.
Zapravo cela stvar i nije toliko nova. Stonsi su sa kompanijom Yes Please Production još 2017.godine dogovorili izradu ovakvih video sadržaja za pesme sa starih albuma. Do sada ih je urađeno čak preko sto. Sve u svemu jedna prosta, efektna i estetski proklasno urađena stvar. Pa neka i klinci dobiju svoj Flash u formatu koji im je blizak. Šta bi na sve ovo rekao Brian Jones? Kao da je njega neko nešto ikada i pitao...
Nakon nekoliko "slabih" muzičkih nedelja, vraćamo se rubrici Junkyard Noviteti, kako bi smo vam skrenuli pažnju na neka zanimljiva izdanja, ukoliko ste u potrazi za novom muzikom.
Bloody Heels - Ignite The Sky
Momci iz Letonije, o kojima smo već pisali, i o kojima će se tek pričati (ako je muzičke pravde u svetu), izbacili su dugo najavljivani album, drugi u karijeri, pod nazivom Ignite The Sky. Za one manje upućene, radi se o mladom sastavu koji dolazi iz Letonije a zvuči kao da je iz L.A. Muzički kombinuju elemente klasičnog hard rock-a, a na momente se može osetiti i mnoštvo heavy primesa. Neki ih ubacuju i u grupu New Bread Of Hair Metal bendova. Čini se da su ipak mnogo više od toga. Recimo da upravo ovako treba da zvuči jedan moderan hard/heavy bend. Da se ne ponavljamo, obavezno preslušajte i hvala Frontiers-u što je stao iza ovih momaka.
Stari dobri čikaški sleaze/glam rokeri vraćaju se na scenu sa albumom Brainwashed Generation. Bend je nastao 1984.godine u Čikagu ali se, kao i svi drugi toga doba. obreo na sceni koja u toj deceniji eksplodirala u Los Anđelesu. Album iz 1989. pod nazivom Strenght vinuo ih je do visina, devedesete su bile teške ali je prkos bio veći. Uspeli da prežive sve i evo ih opet, sa petnaestim albumom u karijeri. Okupljeni oko basiste Chip Znuff-a, koji bend predvodi i kao pevač, donose set od deset novih numera koje je na diskove i ploce utisnuo takođe Frontiers Records, i postavio na striming servise svakako!
Za one koji su osamdesetih voleli manje opasne, a više "prefinjenije" bendove te mamutske scene, poput recimo Danger Danger ili Trixter, članovi upravo pomenutih bendova, koji sada sebe nazivaju Tokyo Motor Fist, donose drugi album u karijeri koji takođe pakuje Frontiers. Već smo ih pominjali tako da ovoga puta nećemo mnogo da dužimo. Steve Brown iz grupe Trixter i Ted Poley iz Danger Danger, vas pozivaju na igranku uz jedanaest novih numera u ritmu Leppard-a, Bon Jovi-a sa prisutnim AOR elementima.
Michael Grant and The Assassins - Always The Villain
Momak koji je zamenio višegodišnjeg gitaristu grupe L.A. GunsStacey Blades-a, nakon samo nekoliko godina više nije bio u kombaniciji ni jedne ni druge postave ove grupe. Obreo su u Phill/Traci verziji (tada jedinoj), za vreme snimanja albuma The Missing Peace, ali je ubrzo zbog neslaganja sa pomenutim dvojcem biva izbačen iz grupe. Danas, osim što daje intervjue u kojima otkriva razloge odlaska iz L.A. Guns tabora, radi i na solo muzici koja je rezultirala i izdanjem pod nazivom Always The Villain. Valjda time potvrđuje da je on bio taj "negativac" u pomenutom sukobu. Takođe maslo Italijana iz Frontiers-a.
Ovo izdanje izašlo je još 26.06., za razliku od prethodnih koje smo u tekstu pomenuli. Nekako osećamo da bi smo vam učinili veliku nepravdu kada vas ne bi smo uputili i na ove momke koji dolaze iz Londona. Rock, rock , rock i još samo rock, prepun adrenalina, visoko-oktanskih eksplozivnih rifova i prljavih solaža, neki su od epiteta koji krase ovaj album, inače drugi u karijeri benda. Ukoliko ste za malo Stones-a na sleazy steroidima 70-ih i 80-ih, zaliveno modernom produkcijom, onda je ovo album za vas. Nisu džabe Englezi patentirali rock n roll. Ovaj mladi bend, pored mnogih drugih koje smo na ovaj ili onaj način pominjali, obaraju tvrdnje svih pametnjakovića koji u glas kliču kako je muzika koju ovde poštujemo mrtva.
