Ok, vreme je za jedan mali Guns N' Roses story-telling. Ne zato što trenutno nemam o čemu drugom da pišem, već iz prostog razloga što je Axl Rose samo to započeo.
Na koncertu u Luksemburgu, inače prvom ikada u ovoj maloj evropskoj zemlji, Axl se obratio publici ispričavši priču o tome kako je nastao naziv za notornu (i za sada poslednju) GnR pesmu The General.
Dakle, pre nego što nastavite sa čitanjem šta mislite kako je jedna od muzički najkontraverznijih i lirički najtežih pesama grupe Gunsa dobila ime?
Ni manje ni više nego po reklami za "The General Fried Chicken", ili kako se to već piše s obzirom da mi brend nije poznat pošto nisam iz Amerike.
Da baš tako. Upravo onako kako je Axl ispričao na pomenutom koncertu. Međutim, fanovi Gunsa, bar oni najžešći, verovatno nisu bili iznenađeni ovim otkrićem.
"Nazvali smo je The General jer smo jeli General's chicken. Ali kada sam je predao Axl-u, on je mislio da se tako zove jer sam se zezao sa Tommy-em (Tommy Stinson, bivši basista benda iz CD ere), koji je bio muzički direktor bendskih proba, da se ponaša kao general."
Po rečima Brain-a, Axl je bio začuđen, ali je prihvatio. I to vam je to. Ništa fancy ništa spektakularno. Tako je, bar do sada, najuvrnutija pesma Gunsa dobila ime.
Ako na to dodamo Buckethead-a koji je u to vreme bio gitarista u bendu, a koji je bio fasciniran kokoškama i piletinom do te mere da je verovao da je on jedna od njih i u studiju imao svoj lični kokošinjac, onda i ne čudi što fanovi nikako ne mogu da se zduše sa ovom intrignatnom pesmom.
“That’s what [Brain] named the song after - a fried chicken commercial.”
Story time with Axl again last night in Luxembourg, this time about The General! Funny thing is Brain already told us this in an interview years ago so it isn’t news, but it’s cool to hear Axl confirm it. pic.twitter.com/CqOv9UWdW5
Nakon Beograda i Ušća Guns N' Roses su nastavili sa svojom svetskom turnejom predugačkog imena, nastupom u Sofiji da bi potom došao i Beč.
Između ta dva koncerta desila se velika tragedija, odlazak Princa tame Ozzy Osbourne-a, pa su Gunsi samim tim svoju posvetu dali na pomenutom koncertu u Beču. Svirali su čak dve Black Sabbath obrade, što nikako nije bio slučaj do sada jer se uglavnom izvodila uvek po jedna. Ovoga puta i Never Say Die i Sabbath Bloody Sabbath.
Ipak, ono što mi je ostavilo najveći utisak je Axl-ov komentar pre izvođenja pesme Never Say Die. U svom stilu, nekada veoma brbljivi frontmen rekao je sledeće:
"Slash i ja smo prvi put slušali zajedno ovaj album. Bio je to jedan od onih albuma za koje su mediji rekli da je sranje ali medije ne treba slušati i uvek treba sami da pravite svoj izbor. Ovo je Black Sabbath pesma koja govori o tome da nikada ne treba odustati i zajebati sve!"
Voli čovek Never Say Die!. Nije ni čudo da su baš sa njega izvukli pesmu Junior's Eyes koju realno ni najveći fanovi Sabbath-a ne slušaju i odsvirali je na Back To The Beginning koncertu. Da imam uvid u analitiku na Spotify-u ili Tjubu, pa da vidim koliko se ta pesma slušala nakon toga. Verovatno mnogo. A jbg, uopšte nije ni loša. Stari su znalci taj Axl i Slash.
“Slash and I started listening to this Black Sabbath album. It was one of those albums that media said wasn’t good. You can’t listen to media, you gotta make your own choice. This is a Black Sabbath song and it’s about not giving the fuck up.”
Znamo svi šta znači biti "one hit wonder" i koliko nekada samo to dovoljno da karijera odleti u nebesa. Ali šta je sa onima koji su u karijeri izbacili samo jedan album? Kako njih tretirati? Sa hitovima je lako i to uglavnom vezujemo više za pop vode dok je u rokenrolu priča nešto drugačija. Imati samo jedan u karijeri ne znači nužno biti neuspešan. Naprotiv! Ponekad je samo to dovoljno da vas vine u legendu.
U to ime vam i predstavljamo ovu unikatnu listu bendova koji su u karijeri izbacili samo jedan album. Da ne bude nikakve zabune: 1) ovo nije rang lista, tako da je redosled albuma potpuno nasumičan 2) ovo nije ultimativna lista svih mogućih albuma na svetu, već jednostavno naš odabir koji odgovara stilu i senzibilitetu našeg sajta.
1. Sex Pistols - Never Mind The Bollocks, Here's The Sex Pistols (1977)
Ova lista ne bi bila validna ako je ne bi smo započeli sa čuvenim Sex Pistols. Najozloglašenijem britanskom bendu bio dovoljan samo ovaj jedan album da bukvalno izvrše revoluciju poput cunamija koji preti da razruši sve što je do tada bilo poznato. Generalno, u tome su i uspeli. Bez dlake na jeziku i sa otrovnim i za to vreme nečuvenim rifovima, uspeli su ne samo da redefinišu muziku toga doba i publiku navuku na punk-rock, već i da uzdrmaju samo britansko društvo. Sa pesmama poput Good Save The Queen, Anarchy In UK, Bodies, Pretty Vacant, postali su i ostali inspiracija za generacije i generacije muzičara. Ipak, svega godinu dana nakon izlaska albuma bend se jednostavno raspao usled ogromnih internih ali i spoljašnjih problema. Svet definitivno nije bio spreman za Sex Pistols-e u tom trenutku ali zato oni za svoje fanove jesu, i tada, pa sve do današnjih dana.
2. Johnny Thunders and The Heartbreakers - L.A.M.F. (1977)
Dve godine nakon odlaska iz matičnih New York Dolls-a, Johnny Thunders i bubnjar Jerry Nolan oformljuju The Heartbreakers sa kojim nastavljaju započeto. Punk se širio sa obe strane Atlantskog okeana i gosn. Thunders i njegova ekipa su u tome odigrali važnu ulogu svirajući i stvarajući u jednoj od najbogatijih muzičkih scena - njujorškoj tzv. CBGB sceni. Ipak, Nju Jork je u to vreme bio možda i previše underground tako da je ekipa morala da skokne malo do Londona gde je i nastao čuveni i jedini album pod nazivom Like A MotherFucker 1977.godine. Priča o ljubavi, drogama, snalaženju po njujoriškim prljavim ulicama, samo su neki od detalja ispričani na ovoj ploči sa izuzetno "tankom" ali i oštrom produkcijom. To se najbolje može opisati i pesmama poput Born To Loose, Cant Keep My Eyes On You ili Chinese Rocks. Zanimljivo je da je tekst ove poslednje pesme napisao Dee Dee Ramone, tačnije sve osim dela "It's hot as a bitch, I shoul'd have been rich, But I'm just diggin' the Chinese ditch", koji je napisao Richard Hell.
3. Green River - Rehab Doll (1988)
U prvoj polovini osamdesetih Seattle scena bila je tek nešto više od bilo koje lokalne muzičke scene na svetu. Preporod koji će doživeti početkom naredne decenije svakako ide i na račun grupe Green River koja ne samo da je iznedrila muzičare kao što su Mark Arm (Mudhoney), Stone Gossard i Jeff Ament (Pearl Jam, ali i još neki od bendova sa liste), već je i postavila temelje onome što će se nekoliko godina kasnije nazivati - grunge. Njihov jedini album u kratkotrajnoj karijeri pod nazivom Rehab Doll možda nije dostigao visine izdanja poput Ten ili Nevermind, ali jeste uneo sve potrebne sastojke grunge-a u njegove rane temelje. To se posebno može osetiti u pesama poput Rehab Doll, Swallow My Pride ili recimo u Bouwie-evoj obradi Queen Bitch. Okrutni i prašteći rifovi, punk senzibilitet i jad grada koji niko do tada nije umeo ni da nađe na mapi, glavni su sastojci ovog izdanja.
4.Wild - Wild 1 (1988)
Grupa Wild je i dan danas jedna velika nepoznanica. Pretraživanje po internetu daće vam mnogo pogodaka sa istim imenom, međutim, samo je jedna grupa Wild za koju možemo reći da ju je Axl Rose uništio, figurativno naravno. Evo o čemu se radi. Wild su tokom osamdesetih bili ne baš tako poznata grupa koja je iznedrila jedno pravo malo remek delo od albuma te davne 1988.godine koje nosi naziv Wild 1 (što takođe stvara veliku zbrku kada istražujete). Ukratko bi ovo izdanje moglo da se opište kao: industrial -sleazy-bike-synth-dark-lobanje iz pakla sa malo The Cult prizvuka. Da je stvar bila ozbiljna govori u prilog i činjenica da je album izdat za Sony. Međutim, dve godine nakon izlaska, došao je iznenada Axl Rose i odvukao klavijaturistu ovog benda, Dizzy Reed-a ,da mu svira klavijature dok se ovaj kupa sa delfinima i ženi po kiši. Ostalo je sve istorija. Da se to nije desilo, ko zna... Možda bi Wild uz bendove poput Shotgun Messiah ili Zodiac Mindwarp stvorili jedan poseban i unikatan žanr unutra žanra. Ovako, ako niste, obavezno pronađite ovaj album i preslušajte!
5. Cats In Boots - Shotgun Sally (1989)
Da je sleaze-glam bio najpopularniji muzički pravac u rock muzici tokom osamdesetih (posebno krajem), govori nam podatak da nisu samo bendovi sa čuvenog Sunset Strip-a bili glavni vinovnici ovog žanra. Bilo je tu dosta grupa iz drugih gradova pa čak i drugih zemalja. Jedni od njih su i Cats In Boots čiji su počeci vezani za daleki Japan. Grupa se od svog nastanka početkom 80-ih vala Seikima-II i izbacila je čak tri albuma. Ipak, prava istorija ovog benda kreće 1987.godine kada se gitarista Takashi OHashi i basista Yasuhiro Hatae sele u SAD u nadi da će postati rock zvezde. Tamo im se pridružuju i pevač Joel Ellis i bubnjar Randy Meeks. Tako su zvanično u Hollywood-u i stvorene "mačke u čizmama". Dve godine kasnije stiže i album Kicked And Clawed koji važi za jedan od epitoma čistog sleaze-rock zvuka. Međutim, promene u muzičkoj industriji koje su bile na vidiku i saturacija tržišta označile su ubrzani kraj benda. Ukoliko volite ovaj žanr obavezno preslušajte komade poput Shotgun Sally, Her Monkey ili recimo Evil Angel.
6. Sea Hags - Sea Hags (1989)
Kao što rekosmo: 80's sleaze-glam daleko se čuo a Gunsi su bili suvereni vladari ovog žanra. Posebno njegovog drugog talasa iz kog nam je došao i prethodni bend, kao uostalom i Sea Hags o kojima je ovde reč. Ova četiri Izzy Stradlina nalazili su se u San Francisku, gradu koji je poznat po ipak nešto tvrđoj muzici i sceni. Ipak, uz bendove poput Vain i AlleyCat Scratch činili su tu neku malu scenu koja se ugledala na veću i važniju u Los Anđelesu. Punokrvni i prljavi sleaze rock koji su Hagsi gajili privukao je pažnju poznatih poput recimo Kirk Hammet-a koji im je producirao neke demo snimke ali i pravih producenata poput Mike Clink-a koji je bio zadužen za finalni proizvod albuma prvenca. Nije se krilo - svi su te 1989.godine tražili nove Gunse. Možda bi ih i našli da se Sea Hags nisu udavili u probleme sa drogama od kojih je 1991.godine nastradao basista grupe Chris Schlosshardt. Kao i u prethodnom slučaju pesme koje morate poslušati su Half The Walley, Doghouse, Under The Nicht Stars, čisto za početak. Nakon raspada grupe 1990.godine, bubnjar Adam Maples svirao je jedno kratko vreme sa Gunsima (pre Sorum-a), gitarista Frank Wisley pridružio se supergrupi Arcade koju je osnvao frontmen grupe Ratt Stephen Pearcy, dok je pevač Sea Hags-a Roon Yacoom prešao u now-wave vode sa projektom The Power of 3.
7. Mother Love Bone - Apple (1990)
Grupa Mother Love Bone - nepravedno zaboravljeni osnivači grunge muzike, glasi naslov teksta iz 2018.godine koji smo objavili na našem sajtu. Nastali su fuzijom bendova Malfunkshn i Green River. Iz "zelene reke" u MLB prešli su te 1988.godine, nadaleko poznati Stone Gossard i Jeff Ament, dok je Malfunkshn deo tima činio harizmatični pevač i frontmen Andrew Wood. Uz gitaristu Bruce Fairweather-a i bubnjara Regan Hagar-a postava benda bila je potpuna. E sad, Andrew Wood je bio prva muzička zvezda Sijetla još mnogo pre nego su muzičke zvezde uopšte dolazile iz tog grada. Pa, pre nego i što se grunge ustalio kao pokret odnosno muzički pravac. Svojom harizmom i scenskim nastupom bio izdvajao se i ubrzo postao prepoznatljiv i ceo grad, scena i izdavačke kuće videle su u njemu i u bendu Mother Love Bone nešto potpuno novo za šta su predvideli da će ubrzo promeniti svet. Nažalost, to se nikada nije dogodilo. Samo nekoliko dana pre izlaska albuma Apple, Andrew Wood je preminuo nakon overdoziranja, a preuzimanje sveta prešlo je na pleća jednog drugog benda iz istog ovog grada. Ovaj nemili događaj doveo je do stvaranja još jedne ad-hoc grupe - Temple Of The Dog koja je nastala kako bi odala počast upravo premilom Andrew-u (takođe sa samo jednim izdatim albumom), a iz čega je kasnije nastao i Pearl Jam, što svi verovatno znate. I pored toga što su izbacili samo jedan album u karijeri, ime Mother Love Bone ostaće zauvek upisano zlatnim slovima u istoriji muzike Sijetla, a samim tim i celog sveta. Jer da se stvari nisu odigrale kako su se odigrale, verovatno bi mnogo toga danas bilo drugačije.
8.Shooting Gallery - Shooting Gallery
Nakon što su se Hanoi Rocks raspali sredinom 80-ih, gitarista i osnivač ove legendarne finske grupe Andy McCoy pokušavao je da ostane "na sceni" u drugoj polovini pomenute decenije sa raznim projektima poput Suicide Twins i Cherry Bombz (sa kojima je izbacio i tri albuma). Početkom devedesetih napravio je još jedan takav pokušaj kada je u Los Anđelesu okupio sleaze rock ekipu sa izuzetno lošim biografijama (čak četvorica su bili u zatvoru) koja je nazvana Shooting Gallery, opet, reklo bi se, smisleno. U kratkom periodu postojanja ovog benda izbacili su jedan album 1992.godine, koji je izašao za kuću Mercury records sa kojom je McCoy bio pod ugovorom nakon što su se Cherry Bombz raspali. Za to vreme su odsvirali i turneju kao predgrupa grupi Kiss. Osim legendarnog Finca, članovi benda bili su još i basista Dave Tregunna iz bendova Sham 69 i The Lords Of The New Church, bubnjar Paul Garisto iz The Psychodelic Furs, pevač Billy G Bang i gitarista Jo Almeida koji je svirao i sa britanskim sleaze-drunk legendama The Dogs D'Amour. Ovo kratko vreme postojanja grupe obeležile su stvari poput McCoy-a koji se čisti od droge, ostalih članova koji su u jeku adikcije, raznih tuča sa producentima i menadžerima, što je sve dovelo do brzog raspada nakon čega se Andy McCoy konačno opredelio sa solo karijeru koja traje i dalje.
9. Mad Season - Above (1995)
Vraćamo se opet u Sijetl gde se sredinom devedestih rađa još jedan bend/supergrupa, sastavljane od članova nekh drugih velikana. Pearl Jam gitarista Mike McCready je tokom snimanja albuma Vitalogy (1994) otišao na rehabilitaciju gde je upoznao basistu John Baker Saunders-a, sa kojim je i započeo projekat koji ćemo kasnije zvati Mad Season. Ubrzo im se pridružuje i bubnjar grupa Skin Yard i Screammg TreesBerrett Martin, a postavu kompletira niko drugi do Layne Staley koji je bio McCready-ev drugar i pozvan je kako bi bio u društvu treznih i očišćenih muzičara. Možda je McCready imao dobru nameru, ali Layne-u izgleda nije bilo spasa. Grupi se takođe priključio i frontman benda Screaming Trees, Mark Lanegan, koji je gostovao na određenim pesmama na albumu Above iz 1995.godine. Nakon tog, ispostaviće se jedniog albuma, bend odlazi na pauzu kako bi se članovi vratili obavezama svojih matičnih grupa. 1997. pokušali su da se vrate sa sve Layne-om ali je to bilo prosto nemoguće, s obzirom da je Layne tada već započeo svoje "samoizgnanstvo" iz ne samo muzičkog već i iz sveta ovakvog kakav jeste, i koje će se tragično završiti 2002.godine. Bend je bez njega probao i sa novim imenom Disinformation, ali nakon smrti basiste 1999.godine sve jednostavno otišlo u propast i zaborav, osim tog jednog jedinog albuma Above koji nam je ostao kao spomenik jedne grupe ljudi sa velikim potencijalom.
Iste godine kada je izašao prethodni album sa liste, u Los Anđelesu na Sunset Strip-u, u klubu Viper Room koji je držao Johnny Depp i ispred koga je preminuo River Phoenix, grupa poznanika imala je svoj prvi jam-session. Bili su to Steve Jones iz Sex Pistols, Duff McKagan i Matt Sorum koji su brojili svoje zadnje dane u tada trulom i raspadnutom bendu Guns N Roses, i John Taylor iz mega popularnih Duran Duran. Naredne 1996.godine uspeli su čak i da snime jedan fantastičan album, malo svirali po Americi i Evropi, da bi se 1997. raspali. Sve u svemu, kratko, drsko, ubitačno i sa šmekom. Punk-rock u svom najboljoj mogućoj verziji. Možda nam više od toga i nije bilo potrebno jer se album iz 1996.godine i dan danas smatra legendarnim.
To bi bilo to što se tiče ove liste. Zbog prekoračenja dužine nismo pisali o bendovima i izvođačima poput: Temple Of The Dogs, Jeff Buckley, Contraband, War Babies, The Germs, Probot, Damageplan, Loaded, Califronia Breed, koji su takođe iza sebe ostavili samo po jedan album. Možda nekom drugom prilikom, videćemo. Ako vi imate neke svoje favorite koji ovde nisu pomenuti, pišite nam!
Sve je to super. Box-set u pripremi u slavu tridesetprve godine od izlaska albuma. Gomila snimaka iz studija, remasterizovane pesme sa originalnog izdanja, nekoliko koncerata za koje će se pravi fanovi jedino i poradovati, fotografije, trzalice, prstenje i ko zna šta sve još biće deo paketa koji će takođe koštati ko zna koliko.
Ali ne bi to bilo da a da se ne izbaci jedna od najvećih pesama u katalogu benda, remasterizovana i sa još pridodatim orkestrom od pedesetak kojekakvih instrumenata. Naravno radi se o pesmi November Rain. Ona realno, sama po sebi je još iz tog vremena predstavljala kost u grlu mnogima. Kako fanovima, tako i konkurenciji ali i samim članovima benda...pojedinim.
Oduvek je ona u sebi sadržala klavir, klavijature i razne neke dodatke na originalnom snimku uz osetan nedostatak tvrdih gitara, što je kod mnogih fanova razvilo odbojnost prema benda. Naravno, mnoge nove je baš to i pridobilo, makar one koji ne slušaju rock muziku. Konkurencija je sa čuđenjem češala glavu i pitala se odakle nama pare da napravimo ovako nešto, i spot i kompoziciju. Neki članovi benda, baš ovi što drže gitare u rukama pričali su svojevremeno da im je izuzetno teško i dosadno da sviraju ovu pesmu, jer jednostavno nemaju mnogo posla....
Nema veze, sve smo to već prošli i za ovih 30 (31) godina prihvatili ovu stvar kao jednu od najepskijih rock numera ikada. Remek delo kakvo samo može da osmisli um poput Axl Rose-a!
Ali onda se na mom YouTube profilu jednog jutra pojavio thumbnail sa poznatom fotografijom gitariste sa Les Paul-om na klaviru na kojem je pisalo November Rain 2022 Version. To 2022 Version podiglo je sumnju na maks!
Dakle, pesma je naravno izbačena kao singl (ako to uopšte može tako da se nazove) sa nadolazećeg box-seta. Razlika nakon samo pola minuta slušanja bila je očigledna, osim ako baš nemate istančano uho za muziku... gomila nekih čudnih istrumenata, valjda iz tog pomenutog orkestra, šta znam, koji se prepliću sa originalnim snimkom i instrumentima koji su tu već 31. godinu i koji su nam svima usađeni u mali mozak.
Naravno, ne bi to sve bilo ni tako loše i katastrofalno da ti prašnjavi (ali bitni) instrumenti sa početka nisu morali da plate ceh novog remastera. Da ne pominjem da je i glavni Axl-ov vokal morao da položi belu zastavu pred najezdom raznih back-vokala koji su na originalnom snimku igrali tek epizodnu ulogu. Poslušajte epski kraj pesme i "čućete" upravo ovo o čemu pišem.
Sve u svemu, da ne dužim više, ovo je bila jedna nepotrebna stvar i promena koja je bar što se mene tiče, apsolutno izbrisala originalni karakter ove velike pesme. Dok sam slušao ovaj snimak na kojem je pisalo Version 2022, jednostavno nisam osetio taj mračni vajb koji tera na jezu svaki put kad ga čujete. Sve je to isto ali je potpuno drugačije i nije to to. Vajb je promenjen u potpunosti i to je ono što je glavna zamerka ovde. Ne treba vam flauta tamo gde su gitara, bas i klavir utisnuli svoj pečat za sva vremena!
Ne znam kome je palo na pamet da ovako nešto izbacuje i to još kao singl. Ajde da je tamo negde u tom box-setu među ostalih 100 snimaka, niko ga nikad ne bi čuo i ne bi se dizala ovolika frka. Ali kad to upakujete kao singl i još ceo muzički svet o tome izveštava, plus izbacite opet legendarni spot koji samo što je proslavio prelazak zlatne milijarde na YT, onda se sve nekako multiplikuje u negativnom smislu naravno. Šta će nam sad pa ta druga verzija spota, stvarno neverovatno!
Razočarenjima nikada kraja od ovog benda. Još ako vam je jedan od omiljenih, e onda ste ga ugasili totalno!
Axl Rose je osim po fenomenalnom glasu svojevremeno bio poznat i po izuzetno upečatljivom scenskom nastupu koji je bio sastavljen od raznih vrsta pokreta, od kojih je najpoznatiji bio i tazkozvani zmijski ples. Taj ples se može videti u mnogim snimcima sa početka karijere ali i u spotovima poput Welcome To The Jungle ili Sweet Child Of Mine.
Međutim, da li je baš Axl bio taj koji je izmislio i patentirao popularne pokrete, jedna je od enigmi koja datira još iz osamdesetih i koja se do dan danas prenosi s kolena na koleno kod fanova. Možda su neki od vas već čuli nešto o ovome ali sigurno ima i onih koji nisu i kojima bi tema možda bila zanimljiva.
Na sajtu melodicrock.com pojavio se 2006.godine tekst u kojem čovek po imenu Richard Black tvrdi da je Axl ovaj čuveni ples pokupio upravo od njega, što je mnoge fanove dovelo u sumnju da li se radi o prevarantu koji je naprasno posle toliko godina odlučio da se na ovakav način ovajdi od slave velikog frontmena ili je zapravo reč o istinitoj priči.
Ali pre nego što dođemo do toga, da vidimo ko je uopšte taj Richard Black?
Rick Czerny (koji će kasnije promeniti ime u Richard Black) je pevač grupe Shark Island koju je zajedno sa gitristom Spencer Sercombe-om osnovao 1979.godine u Los Anđelesu pod imenom Sharks. Grupa je pod tim imenom postojala do 1985.godine kada je promenila ime u Shark Island koje je ostalo do današnjih dana. U tih prvih nekoliko godina izbacili su dva samostalna albuma (bez izdavačke kuće) i postali jedan od bitnijih bendova Sunset Strip scene koja je tih godina tek bila u povoju. Sredinom osamdesetih postali su i "house band" u čuvenom klubu Gazzari's, što je u prevodu značilo da je bend sebi izgradio ime na već pomenutoj sceni. Ipak, zvanični ugovor sa nekom od velikih izdavačkih kuća nikako nije stizao sve do 1989.godine kada su Shark Island potpisali za Epic Records i izbacili album Law And Order (1989) koji je praktično bio njihov prvi zvanični veliki album. Kako je to ipak bio kraj osamdesetih i promene u muzičkoj industriji vrebale su iza ugla, bend nije nikada dostigao neki veći komercijalni uspeh, poput mnogih drugih sa Sunset Strip scene koji su se na njoj pojavljivali i mnogo kasnije. Shark Island ipak nisu bili te sreće.
Richard Black je nakon toga prešao u sueprgrupu Contraband sa Michael Schenker-om, Traci Guns-om, Bobby Blotzer-om (RATT) i Share Pedersen (Vixen), da bi nakon tog neuspeha nastavio da vodi Shark Island sve do današnjih dana. Bend je čak i izbacio album 2020. godine pod nazivom Bloodline. Gitarista Spencer Sercombe počeo je da radi za BC Rich i bio je jedan od ljudi koji su patentirali čuvenu gitaru Warlock.
No, da se vratimo sada glavnoj temi - kakve veze imaju Richard Black i Axl Rose, koji su se sredinom osamdesetih aktivno i družili, nastupali zajedno i jednostavno bili deo scene.
U intervjuu za MisplacesStraw koji je preneo Bravewords 2020.godine, Richard Black osvrnuo se na pitanje da li je Axl Rose ukrao njegov "stage performance" i zašto nikad nije pomenuo bend Shark Island koji je imao uticaja na GnR. Prenosimo samo ključne delove, a vi pročitajte u celosti intervju.
Richard Black: "Godinama nisam hteo ništa da pričam o tome jer ako pogledate to iz moje perspektive ispalo bi da pokušavam da se "ovajdim" na tuđoj slavi. Stoga sam i morao da ćutim jer nisam imao izbora. Danas, nakon toliko vremena, sve to više nije ni toliko bitno. Ipak, to što je Axl Rose radio, mi se čak nikada nije ni svidelo...
"Ja sam svojevremeno bio profesionalni plesač. Dakle, pevač, tekstopisac i profesionalni plesač i u to vreme sam ulagao mnogo napora i trenirao taj svoj "stage performace", da bi onda odjednom grupa došljaka banula niotkuda, sišla sa kamiona i praktično pokupila te moje scenske fore..."
"Reći ću vam nešto što se desilo u Gazzari's svojevremeno. Mi smo tamo svirali svake nedelje i ti nastupi su bili prepuno. Bilo je te vreme pre mobilnih telefona ali su ljudi nekako uspevali da unesu VHS kamere i da snimaju te nastupe. Kada sam jednom otišao kod Axl-a, sa kojim sam se inače družio u to vreme, video sam da pored svog TV-a ima jedno desetak kaseta na kojima je pisalo Shark Island. Dakle, on je snimao naše nastupe i verovatno ih proučavao. Pošto je njegov bend u to vreme počeo da šuruje sa Geffen-om bilo mi je jasno da ako budu uspeli, da će moći da prisvoje bilo šta što možda nije bilo originalno njihovo..."
"Iskreno Axl ništa od toga što sam ja radio na bini nije radio ni blizu tako dobro. Ne bih da se hvalim ali tako je. Zanimljivo je i to da kada su izbacili svoj prvi spot Welcome To The Jungle, Axl je izgledao potpuno drugačije od onoga kako će izgledati kasnije. Bio je sav glamurozan sa natapiranom kosom, a kasnije su oni prisvojili taj neki Hells Angels izgled. Mi nismo bili takvi. Ja sam oduvek težio tom nekom elegantno-dekadentnom stilu...."
"Dakle, ako pogledamo taj spot, videćemo ih u tom nekom stilu koji je tih godina upravo bio aktuelan na sceni, posebno među bendovima koji su svirali u Gazzari's. Gledajući širu sliku moglo bi da se kaže da su oni, posebno Axl, jurili taj neki imidž, koji je tada bio popularan, a imidž je bio veoma bitan u to vreme, kao uostalom i dan danas..."
Axl Rose nastupa sa bendom Shark Island u klubu Gazzari's 26.aprila 1985.godine (photo Marc Canter Twitter)
"I opet, glupo je što sada ovo pričam i ispada da se žalim, ali mi nakon deset godina na sceni nismo mogli da dobijemo ugovor. Grunge je već kucao na vrata i stvari su po bendove kao što smo mi išle nizbrdo velikom brzinom. Za nas je postajalo kasno, ali oni (Gunsi) su mogli bar u nekom intervjuu da kažu, da nas pomenu, da kažu "hej imamo jednog prijatelja iz tog i tog benda" koji je uticao na to i to... ali ne. To se nikada nije desilo. Nakon svih ovih dogina više nije ni bitno, jer ko zna zašto je to tako ispalo i zašto je to dobro...."
Sve u svemu, ako guglate reči "richard black axl rose" videćete i sami koliko ima tekstova na ovu temu. U komentarima ispod videoa na YT ćete takođe naći razne stvari poput "cela Zapadna obala je znala da je Axl pokrao pokrete od Richarda" i tome slično.
Ostaje na kraju na vama da li da verujete ili ne. Odnosno ostaje i to da se razjasni da li pokreti mogu da se ukradu, posude, ili da se bude pod uticajem scenskog nastupa neke osobe. Moje mišljenje je da je to sasvim moguće i da postoji mnogo ovakvih primera u svetu rock muzike. Pitanje je samo gde je ta granica između krađe i uticaja, i ko kako to sa sobom nosi...
Ko bolje snejkdensuje i ko je na koga uticao, pogledajte i na snimku iz 1985.godine.
Nekadašnji bubnjar grupa Velvet Revolver, Guns N Roses i The Cult, Matt Sorum ponovo je pokrenuo svoj muzički projekat pod nazivom Kings Of Chaos time što je izbacio singl i najavio album prvenac.
Radi se o numeri Judgement Day na kojoj osim Matt-a naravno, učestvuju još i Slash, Duff i Billy Gibbons. Album će biti dostupan sledeće godine i na njemu će gostovati veliki broj muzičara.
Kings Of Chaos supergrupa pojavila se još 2012.godine, u tom nekom post velvetrevolverskom periodu, kada je Matt počeo da okuplja razne poznate muzičke zvezde i da sa njima pravi svirke. Nakon deset godina rokanja, došlo je vreme i za prvi album, koji bez obzira što se radi o projektu-supergrupi, ipak možemo pripisati legendarnom bubnjaru kao glavnom čoveku iza imena Kings Of Chaos.
Nakon You Could Be Mine stigla je i Double Talkin Jive. Naravno, u sklopu novog UYI box-seta povodom 30 godina albuma (ali opet izlazi na 31.godišnjicu kao i AFD iz nepoznatih razloga...).
Jedina razlika je u tome što je pesma ovoga puta skinuta sa koncerta iz 1992.godine i to iz Las Vegasa, a ne iz Nju Jorka kao što je to bio slučaju sa You Could Be Mine.
Na tom koncertu ritam gitaru svirao je naravno Gilby Clarke koji je zamenio Izzy Stradlin-a. Ako je sudeći po prethodnoj objavi, očekuje se i video zapis ovog koncerta, koji će kao i ovaj u Ritz-u, sa još mnogo raznih snimaka biti deo pomenutog box-seta.
Guns N Roses su u početnim godinama svoje karijeri više puta svirali u legendarnom hotelu Ritz u Nju Jorku. Prvi put 1987.godine pa zatim i sledeće 1988.i taj nastup ovekovečila je kamera nekada bitne MTV televizije. Sledeči put su se na istom hotelu obreli 1991.godine gde su održali poslednji u nizu od "warm-up" koncerata koji su poslužili sa uigravanje pre početak mamutske Use Your Illusion turneje koja će trajati dve i po godine.
Taj koncert ostaće upamćen po nekoliko stvari: 1) Ovaj nastup vodio se pod oznakom "tajno" 2) Na pesmi Don't Cry bendu se pridružio pevač grupe Blind Melon Shannon Hoon 3) Po prvi put je svirana akustična You Ain't The First 4) Na ovom nastupu snimljen je materijal koji će se kasnije naći u spotu za pesmu You Could Be Mine 5) Upravo nakon završetka ove pesme Axl je izjavio da je polomio nogu: "Znate onu izreku brake a leg? Mislim da sam upravo to učinio".
Ovu izjavu možete čuti na upravo izbačenoj pesmi You Could Be Mine koju je bend izbacio na striming servise a sve u sklopu najave Use Your Illusion Box Setova koji će biti dostupni 11.novembra. Na njima će se osim pesama sa albuma naći i veliki broj neobjavljenih snimaka iz studija i svih ostalih stvari koje uz to obično idu. Ono najzanimljivije biće izdanje kompletnog koncerta iz Nju Jorka 1991. koji će biti dostupan u audio formatu ali i kao video koncert koji će biti "obogaćen" novom tehnologijom i sa 35mm trake prebačen u kompletan 4K UHD format.
Kada istovremeno pitate obične fanove i Slash-a, dobijate uglavnom oprečne odgovore gde jedna strana uglavnom tvrdi da se radi o petom albumu, dok sam autor, sa druge strane kaže - ovo je četvrti. Ne samo da tako kaže, već ga je tako i nazvao. Kratko, jasno i glasno - 4.
Ta mala brojka nekako nestaje u svoj toj džungli imena, naziva i ostalih pomoćnih reči koje se nalaze u imenu ovog benda. Bacite samo pogleda na striming servise i videćete o čemu je reč, kada se još na sve dodaju i nazivi samih pesama.
Pesama na ovom izdanju ima ukupno deset a šta mi o njima mislimo, poslušajte u našoj najnovijoj epizodi podkasta u kojoj u recenziji zvanoj Albumometar ispitujemo ovo novo izdanje gosn. Slash-a i njegove ekipe, koje je postalo dostupno 11. februar ove godine.
Gitarista grupe Jane’s Addiction (nekada i Red Hot Chili Peppers) Dave Navarro, gostovao je u podkastu Appetite For Distortion u kojem je između ostalog otkrio do sada nepoznate detalje iz vremena dok je snimao pesmu Oh My God sa grupom Guns N Roses.
“Dobio sam lokaciju,vreme i mesto na koje sam došao sa svojom opremom. U studiju je bilo desetak ljudi ali nigde nije bilo Axl-a. Pitao sam ih, u fazonu, a gde je Axl? Oni su govorili da će uskoro doći a da bi mi mogli da počnemo sa snimanjem.”
Navarro je dalje ispričiao da nakon što je snimio nekoliko deonica, iznenada se u studiju čuo glas sa jednog malog zvučnika: “To zvuči odlično. Samo tako nastavi.”
Bio je to niko drugi do sam Axl Rose koji je slušao sve vreme preko spikerfona iz svoje kuće. I pored toga što je sve to bilo poprilično čuno, Dave Navarro nije imao ništa protiv da mu Axl daje smernice na taj način, čak je priznao i da mu je sve to bilo na neki način i pozitivno uvrnuto.
Pesma Oh My God izašla je 1999.godine kao soundrtack za film End Of Days i tada je predstavljala prvu novu stvar grupe Guns n Roses, sa kojom sam Dave Navarro nije nikada nastupao uživo i pored toga što ga je Axl zvao da se priključi grupi još u vreme kada je Izzy Stradlin napustio GnR o čemu je Navarro takođe pričao u ovom gostovanju u kojem je učestvovao i gitarista Billy Morrison (Billy Idol, Circus Diablo). Celu epizodu možete pogledati ispod.
Nekadašnji gitarista grupe Guns N Roses, a sada solo izvođač Gilby Clarke gostovao je u emisiji 80's Metal Recycle Bin. Sećate se. Preporučili smo vam je još pre nego što je poečto sa emitovanjem mini intervjua.
U ovom, drugom delu intervjua koji je Gilby dao za ovaj kanal, otkrio je neke veoma zanimljive stvari iz sopstvene karijere. Radi se o pesmama sa njegovog prvog solo albuma Pawnshop Guitars iz 1994.godine, za koje Gilby kaže da su zapravo bile namenjene za Guns N Roses.
"Mi smo bili dve i po godine na turneji i naravno da smo za svo to vreme pisali nove pesme. Što se mojih pesama tiče, koje sam predstavio Axl-u i Slash-u, bile su to Black, Tijuana Jail, Skin N Bones, i sve su bile prihvaćene u prvom trenutku. Ipak, kasnije je Axl odlućio da krene u nekom potpuno drugačijem pravcu, da malo više eskperimentiše i izađe iz tog nekog bluesy-rock manira."
Neke od pomenutih pesama Gilby Clarke-a iz tog perioda završile su na prvom Slash's Snakepit albumu It's Five O'Clock Somewhere, dok su ostale praktično stvorile pomenuti album Pawnshop Guitars, Gilby-ev prvenac. Kada smo već kod njegovih albuma, valjalo bi se podsetiti i ovogidišnjeg izdanja ovog gitariste pod nazivom The Gospel Truth za koje smo uradili i mini Albumometar.
Nakon nešto više od dva meseca od kada je zvanično izašla, pesma Hard Skool dobila je i svoj oficijelni lyric video. Bila je druga po redu "nova" pesma koju je bend realizovao nakon reuniona koji se desio 2016.godine. Pre nje imali smo prilike da čuejemo i numeru Absurd.
Obe pesme datiraju iz vremena pre-produkcije albuma Chinese Democracy, koje je trajalo nekih 13 do 15 godina, zavisi kako se posmatra. Obe pesme naći će se i na najavljenom EP-u koji bi trebalo da izađe naredne godine. Hard Skool je nakada imala radni naziv Jackie Chan dok Absurd pamtimo kao Silkworms.
Ono što je vrlo zanimljivo kada su u pitanju spotovi ovog benda je i to, da su poslednji oficijelni video takvog tipa objavili još 1994. godine za pesmu Since I Don't Have You.
Nakon premijere za pesmu The River Is Rising, za koju je bio izbačen i spot, grupa okupljena oko Slash-a (mrzi me da pišem celo ime), realizovala je i lyric video za istoimenu stvar. Interesatno i čudno u isto vreme. Obično bendovi prvo izbace lyric video pa tek onda spot ili jednostavno ako već imaju spot, za koji će im đavo lyric video naknadno? Šta god, u svakom slučaju, pesma je po rečima Slash-a snimljena na samom kraju studijskih sesija, tako da je kao najsvežija i odabrana da bude prvi singl sa nadolazećeg albuma.
Ono što je bitno je da će novi album ovog kolektiva, četvrti po redu, biti realizovan 11.februara 2022.godine i nosiće više nego kreativan naziv 4. Album će izaći za novoformiranu izdavačku kuću Gibson records, o čemu smo već prićali.
Pošto je dobio "voljno" od svog šefa gosn. Rose-a, Slash se okuražio da malo prozbori koju reč i po internetu, onako kako je to radio pre 2016.godine, ako se neko seća, pa smo tako i saznali da je tokom snimanja albuma 4 zapravo dobio i covid! Zapravo, kako priča kaže, ceo bend je otišao u Nešvil, grad u kojem se snimao album, tako što su iznajmili privatni kombi da ne bi leteli javnim prevozom. Ubrzo nakon početka snimanja prvi se kao pozitivan javio Myles, i to baš kada je Slash nasnimavao gitare, a potom i još dvojica članova benda, da bi na kraju i on sam bio pozitivan. Ceo bend je morao da bude u karantinu, ali po rečima samog Slash-a, sve je prošlo bez većih posledica. Ploča je inače završena još u aprilu mesecu ove godine, tako da se cela ovoa ujdurma događala u periodu pre toga.
Slash is back maaan! Nakon što je završio turneju sa Gunsima, odnosno njen poslednji deo, Slash se bacio na promovisanje sopstvene muzike. Najavljivali smo to, ko je pratio naš sajt sigurno će se setiti. Ništa novo za poznatog šeširdžiju. Kada ima pauzu sa Gunsima tu je njegov solo bend, najrogobatnijeg naziva u istoriji rock muzike, verovatno.
Dakle Slash ft Myles Kennedy and The Conspirators (ko li ga samo smisli), izbacili su prvu novu pesmu nakon tri godine studijske pauze i album Living The Dream, pod nazivom TheRiver Is Rising. Ako je sudeći samo i isključivo po ovoj numeri, možemo reći da to zvuči sasvim zadovoljavajuće. Ako bi uporedili sa albumom Living The Dream, ova pesma bi lagano u toj konkurenciji odnela pobedu, što daje pozitivnu nadu da će ovaj album biti mnogo bolji od prethodnog.
Ipak, sačekajmo sa takvim zaključkom. Novi album, peti u diskografiji ovog Slash-ovog benda, biće dostupan početkom sledeće godine, tako da u narednim mesecima očekujemo još neke singlove. Ovo je treća nova pesma na kojoj nastupa Slash, nakon numera Absurd i Hard Skool koje je izbacio sa Gunsima.
Pesmu možete poslušati ovde, ali tek kada dođe vreme premijere. Do tada je možete poslušati na našoj Top New Rock plejlisti.
Ukoliko volite i prethodne radove legendarnog gitariste, poslušajte naše epizode podkasta koje smo posvetili grupama Slash's Snakepit i Velvet Revolver.
Došao je i taj trenutak, da popričamo malo na temu rock i metal bendova iz 80-ih. Mnogo puta smo ih do sada pominjali. Mnogo puta pisali i izveštavali o tome šta se sa nekima od njih dešava. Uradili i smo i dobar broj recenzija.
U svim tim spisima i zabeleškama, trudili smo se da vam svaki bend predstavimo napreciznije što možemo. U nekim situacijama to nije bilo lako. Problem leži u tome kako grupe koje pripadaju ovom muzičkom pod-žanru, odnosno muzičkom kompasu koji karakteriše jedno vreme i jedan način života, da nazovemo pravim imenom. Naziv Hair Metal koji se odomaćio tek nakon dvehiljaditih nije pravi naziv za sve ove grupe i na neki je način i pogrdan. Sa sobom nosi izvesnu stigmu.
U toku najluđe decenije ovi su se bendovi jednostavno zvali Hard Rock, Metal, Glam Metal, Sleaze Rock, Sleaze Metal ili jednostavno 80's metal. U odnosu na one iz sedamdesetih bili su neka vrsta nadgradnje, sledećeg koraka, sa modernijim zvukom i pristupom muzici. U odnosu na alternarivu iy 90-ih, opet nešto drugačije.
Sve u svemu, kako više ne bi dužili, spremili smo vam još jednu unikatnu epizodu, koju smo nazvali Muzički Vektor i u kojoj ćemo vam pokazati koje su to najsitnije razlike između pomenutih odrednica kao što su Glam i Sleaze, Rock i Metal. Imaćete prilike da se podsetite velikog broja bendova koje i sami znati ali ćemo pričati i o nekim drugim, manje poznatim, koje ne pominjemo baš tako često. Biće tu i nekoliko novijih grupa, koje ne pripadaju korpusu 80-ih, čisto da bi se uvidelo u kom pravcu je ova muzika evoluirala.
Epizodu pogledajte ovde:
Na našoj plejlisti možete pronaći i poslušati bendove koje smo pominjali, kao i i mnoge druge koje smo ovoga puta propustili!
Još jedna tridesetogodišnjica je prošla, a njih kao da je baš briga. Baš kao i pre četiri godine kada smo slavili AFD. Doduše, tada su bar napravili jedan poseban koncert, ali na veliku žalost fanova, taj koncert prošao je kao i svaki drugi na toj turneji: identično i predvidljivo. Sada su ponovo "na putu" i to sa novom pesmom Absurd, što je ogorman pomak u odnosu na 2017.godinu,a u toku pisanja ovog teksta izbacili su još jednu, novu-staru pesmu pod nazivom Hard Skool, za koju mnogi tvrde da je nastala upravo u post Illusions periodu o kojem ćemo ovoga puta pričati.
Ostavimo sadašnjost po strani i vratimo se na kratko trideset godina unazad, tačnije u 17.septembar 1991.godine kada su Gunsi izbacili svoje remek delo, tada poznato kao jedan od najiščekivanijih albuma u svetu rock muzike. Use Your Illusion je po tadašnjim standardima zapravo bio dvostruko dupli album iako ga članovi benda nikada nisu tako doživljavali. Izašao je na početku po mnogima najbolje decenije u istoriji rock i metal muzike. Decenije koja je počela furiozno a završila se u totalnom blatu, kada je reč o ovoj vrsti muzike. Za neke će ova dva albuma zauvek ostati nešto najbolje što su Gunsi u karijeri uradili, za neke će biti samo jedno preveliko i pretenciozno ostvarenje u pokušaju da se nadmaši album prvenac a u istoriji će ostati upisani sa sedmostruko platinastim tiražom ponaosob, brojnim nagradama, priznanjima i jednom vrstom žaljenja koje če doći godinama kasnije iz dobro poznatih razloga.
Da vam ne bi smo sada prepričavali sve dobro poznate fakte koje možete pročitati gde god da se osvrenete na internetu, ili kako vam ne bi smo prosipali tu neke nepotrebne filozofske baljezgarije kako su ove ploče ispunjene nadahnućem, iluzijama, dubinom, toplotom i ostalim dosadnim epitetima, poput recimo nekih recenzija, odlučili smo se za jedan klasičan rock n roll showdown - UYI 1 vs UYI 2, pesmu po pesmu. Nešto sasvim novo što do sada niste imali prilke da vidite.
Pravila
Dakle, poenta priče je da se pre svega dobro zabavimo tako što ćemo na test staviti po jednu pesmu sa svakog od ova dva albuma, jednu nasuprot druge, prokomentarisati i proglasiti pobednika. Za pobedu u duelu dobijaju se dva poena. Pesme će sučeljavati onako kako su poređane na albumima, sa možda jednim malim izuzetkom. Obzirom da UYI 1 ima 16 numera a UYI 2 14, moraćemo da napravimo još jedan mali izuzetak tako što ćemo poslednju pesmu sa UYI 1 prebaciti na UYI 2 kako bi smo dobili jednak broj pesama. Ukoliko rezultat na kraju bude nerešen ili UYI 2 bude vodio za dva poena, pobeda će ipak otići jedinici. Neka to bude neka vrsta malog hendikepa u ovom meću.
1. Right Next Door To Hell vs Civil War
Jedan pravi pravcati rokenrol uragan i totalni album "opener" za sam početak ove gigatntske ploče. Right Next Door To Hell bila je (verovatno) prva pesma koju su fanovi čuli kada su se dočepali ovih albuma, nakon stajanja u redovimo ispred Tower Records prodavnica širom Amerike. Kao takva je u svakom pogledu i opravdala očekivanja. Muzički furiozna sa ubitačnom novom ritam sekcijom koju su sada činili Duff McKagen i Matt Sorum, ova pesma bi se u nekom paralelnom univerzumu mogla naći i na samom AFD albumu ako je sudeći po njenom muzičkom prizvuku. Axl nam je ispričao priču kako je to biti odjednom na vrhuncu slave i kakve to posledice donosi u odnosu na ljude u okolini.
Ipak, sa druge strane ovog prvog mini meča stoji numera Civil War u kojoj nam je Axl pokazao i svoju društveno-političku stranu i samim tim i satavove o nekim bitnim pitanjima baveći se temama poput nasilja, nemaštine, bede, razlike između bogatih i siromašnih itd. Fantastična igra reči o nekim od najvećih paradoksa američke politike i dokaz koliko je Axl Rose zapravo talentovan I kao tekstopisac, dokazujući se na jednom potpuno novom nivou. Uz sve to stoji majstorsko odsvirana stvar u kojoj se menjaju akustično agresivni delovi i rif koji se razvlači tokom cele pesme. Pesma na kojoj je Steven Adler "pao" i nekoliko Slash-ovih unikatnih solaža koje se daju čak i pevati. Ma koliko mi lićno voleli jake album opener-e i agresivni stil, bodovi u ovom meču idu definitivno pesmi Civil War koja je suštinski možda i jedna od najboljih pesama ovog benda uprkos činjenici da su mnoge druge, izvikanije i izlizanije, gotovo uvek ispred nje. Bodovi idu na plavu stranu!
2. Dust N Bones vs 14 Years
Ovde imamo jedan perfektan match-up, dve pesme u izvođenju legendarnog Izzy Stradlin-a, dve unikatna komada u kojima po prvi put imamo prilike da čujemo taj Izzy-ev rock n blooze stil pevanja sa sve promuklim i jezivim (creepy) vokalom. Izzy-evi muzički koreni definitivno sežu do tih nekih zamućenih Stones-a i New York Dolls-a, što se u obema pesmama prepoznaje. U pesmi Dust N Bones priča nas vodi kroz Indijanu, državu iz koje potiču Axl i Izzy uz čuveni Highway 65. Tipična pesma ispunjena iluzijama života. Tipičan zvuk koji će nam kasnije predstaviti i na svojim solo albumima.
Sa druge strane 14 Years govori o problemima sa kojima su se ovi ljudi suočavali na svom putu do slave. Ko misli da je taj put lak neka obavezno pročita tekst u celosti. Mnogi misle da pesma zapravo predstavlja 14 godina drugarstva između Axl-a i Izzy-a. Međutim, oni to nisu nikada potvrdili, i pored toga što taj njihov put do slave ustvari obuhvata i period prijateljstva, ali zato jesu otkrili zanimljivu stvar vezanu za ovu pesmu, a to je da su obojica, nezavisno jedan od drugog, u isto vreme napisali pesme koje su nazvali upravo 14 years. Numera na ploči je zapravo kombinacija tih ideja.
Upravo na ovakom primeru ova igra dolazi do svog punog izražaja. Kako uopšte izabrati jednu. No prosto, moramo. Takva su pravila. Pošto je Izzy Stradlin glavna zvezda ovog meča, rešićemo to na drugačiji način. Slash-ova talk-box gitara u Dust N Bones ili Axl-ov klavir u 14 Years? Biramo ipak gitaru. Prvi bodovi za žute!
3. Live and Let Die vs Yesterdays
Gunsi iz nekog čudnog i samo njima znanog razloga mnogo vole obrade. Jedna od tih čuvenih obrada u njihovoj izvedbi je i pesma Live And Let Die koju u originalu izvode Paul McCartney and The Wings. Pesma je toliko potencirana da je čak bila izbačena i kao singl sa sve video spotom. U redu, priznajemo da su joj Gunsi ubrizgali jednu dozu sopstvenog rocknroll otrova. Nasuprot njoj stoji Yesterdays, jedna od pesama koju su zajedno napisali Axl i njegov nekadašnji prijatelj West Arkeen, u saradnji sa Del James-om. U njoj nam autori poručuju da je u većini slučajeva sa prošlošću, posebno ružnom, najbolje što pre raskrstiti. Klasična meka polu-balada, koja je takođe izbačena kao singl sa spotom, jedna je od boljih pesama ovog tipa u celokupnom opusu benda. No, ipak, to joj nije mnogo pomoglo da kao takva bude i svirana kako dolikuje. Prosto je neverovatno da je obrada Live And Let Die čak sedam puta više svirana od Yesterdays (ako je sudeći po statistici sajta setlist.fm). Zapravo, ništa čudno! Live je i dalje tu posle 30 godina, na svakom mogućem koncertu dok se Yesterdays i dalje izvodi sporadično.
Pošto generalno ne volimo obrade, ovde je izbor jednostavan i lak. Pobedu odnosi Yesterdays.
4. Don't Cry vs Knockin On Heavens Door
Slična situacija kao i u prethodnom meču samo obrunta. Don't Cry je pesma koja datira još iz vremena pre izlaska albuma AFD i kao takva ipak nije uspela da se na njemu nađe. Morala je da sačeka još 5-6 godina. To mnogo govori i o samoj pesmi koja je vremenom postala nekako i simbol zaljubljenih (i ostavljenih) tinejdžerki. Kako drugačije kada je u pitanju balada... Ipak, kao jedna od najstarihij pesama benda, nastala je iz pera tada ostavljenog Izzy Stradlin-a. Nasuprot njoj stoji još jedna mega pesma, mega obrada i stvar koju bend neprestano svira bukvalno još od početka karijere. Jednostavno vole obrade i to je to. Ovu umeju da razvuku i na više od deset minuta.
Teška srca bodovi idu pesmi sa prvog UYI. Da se recimo pala sa bilo kojom drugom umesto Knock, nema šanse da bi odnela bodove.
5. Perfect Crime vs Get In The Ring
E sada se vraćamo na naš teren. Dve razbijačke rokačine jedna naspram druge. Frenetična Perfect Crime koju su napisali Slash, Axl i Izzy predstavlja još jednu od starijih pesama koje su svoje mesto našle na UYI albumima. Prvi put je svirana još 1986.godine. Ako ste se ikada pitali kako Axl izgleda na nekoj supstanci koja "ubrzava mašinu", onda je to upravo pesma Perfect Crime.
Na drugoj strani Get In The Ring predstavlja jednu od retkih pesama u katalogu benda koja nikada nije svirana uživo. Zašto je to tako, nikada nećemo znati. I dan danas se pravi fanovi benda pitaju čemu sviranje glupih obrada (posebno onih kojih nema na albumima), a ne svirati svoje pesme. Muziku su zajedno uradili Slash i Duff, dok se Axl propisno istovario, onako kako samo on to ume, na muzičke magazine i uopšte na muzičku štampu toga vremena, posebno listove poput Circus, Spin, Hit Parader i Kerrang.
Što se odabira tiče, moramo reći da u ovom slučaju nije ni malo lak. No ipak, naši afiniteti vuku više ka pesmi Perfect Crime samo zato što je tako nenormalno brza, što nije čest slučaj sa Gunsima da na itm brzinama šteluju svoje pesme i što je Axl izvodi majstorski na koncertu u Indijani 1991.godine. Dovoljno za pobedu.
6. You Ain't The First vs Shotgun Blues
Jedna veom čudna akustična pesma kakva je YATF, u neku ruku predstavlja tipičan potez benda tih godina. Sedimo na kauču, pijemo "pivo", jedemu picu i drndamo akustične gitare. Može, snimaj za album. Pesmu je zapravo napisao i potpisao samo Izzy Stradlin. Dosta puta je svirana na Skin N Bones turneji tokom 1993.godine u toku akustičnog seta na sredini koncerta. U prevodu sa pomenutog kauča. Mnogi fanovi tvrde da je namerno vraćena u set nakon što je Axl Rose raskinuo vezu sa Stephanie Seymour, kako bi imao još jednu stvar u kojoj može da joj se obraća na koncertima.
Sa druge strane Shotgun Blues predstavlja brzu hard rock numeru koja je navodno posvećena Vince Niel-u, pevaču grupe Motley Crue, koji je sa Axl-om zamalo završio u boks meču uživo na MTV-u. Znate već za tu njihovu svađu koju je zapravo započeo Izzy Stradlin. Ono što je još interesatno kod ove pesme je da je ritam girare na njoj snimao Axl Rose a ne Izzy, što dosta govori o razmerama raspada i u uopšte stanja u kojem se ovaj bend nalazio tokom snimanja UYI albuma. Axl Rose takođe samostalno i potpisuje ovu stvar koja takođe spada u red nikada sviranih uživo.
Obe pesme su teški deep-cut komadi, u prevodu nisu za svakoga. Ipak mi ovoga puta bodove dajemo žutom delu iluzije jer je pesma You Ain't The First jednostavno toliko van svakog konteksta i šablona, da prosto ne možete da je ne zavolite.
7. Bad Obsession vs Breakdown
Bad Obsession, stariji brat Mr.Brownstone-a po formi a posebno sadržaju, još jedna je pesma na kojoj je potpisan i West Arkeen, prijatelj benda i čudak svoje vrste, u saradnji sa Axl-om i Izzy-em. Da je pesma starija od pomenute sa albuma prvenca vlajda znate i sami. Gledali ste Live In Tokyo 1992. i znate Axl-ovu najavu za ovu stvar. Priče o heroinu nikada naćalost nisu bile strane za članove grupe baš kao ni sama supstanca po sebi. Stradlin-ov izvorni rif pojačan je i Slash-ovom slide Travis Bean gitarom, jednostavno gospodari u ovoj vrtoglavoj numeri. Fun fact: usnu harmoniku je ovde odsvirao MichaelMonroe, forntmen grupe Hanoi Rocks, finske grupe koja je ostavila veliki uticaj na kako same Gunse tako i celu Sunset Streep scenu sredinom osamdesetih.
Nasuprto njoj imamo Breakdown, koja predstavja jednu od "čudnijih" pesama na već samom po sebi čudnom albumu. Potpisana od strane Axl-a, do današnjih dana je važila za jednu od najpotcenjenijih pesama benda sa možda i najboljim tekstom koji je mr. Rose napisao. Za razliku od nekih drugih, ova pesma svirana je svega dva puta uživo. Oba puta u decembru 1991.godine. Možda i zbog toga što je sam Slash u nekoliko navrata ispričao da je pesma bila jedna od najtežih za sniamanje. Duboka, teška, naizgled srećna ali zapravo vrlo tmurna, do danas ostaje kao jedan od manje poznatih bisera iz celokupnog opusa grupe.
Što se našeg mišljenja tiče, na prvi pogled mislili smo da će odabir biti lak, ipak, pokazalo se totalno suprotno. Bilo je dosta teško odabrati ali smo na kraju ipak svoj tip stavili na starijeg brata čika Brownston-a iz razloga što je stvar dosta konzistentnija i jasnija. Breakdown je sa druge strane poprilično haotična i nesvedena, što joj normalno ne umanjuje ukupni značaj. Sve u svemu bodovi idu lošoj opsesiji.
8. Back Of Bitch vs Pretty Tied Up
Axl Rose u svom životu nikako nije imao dobar odnos sa ženama. Počev od sopstvene majke koja ga napušta kako bi se priklonila njegovom očuhu, pa sopstvene bake koja je bila začuđujuće otvorena prema muškarcima, preko svih čudnovatih veza u kojima je bio u svojim dvadesetim i tridesetim pa sve do današnjih dana koje provodi sam. Jedina ženska osoba sa kojojm je izgleda kompatibilan je njegova kućepaziteljka i menadžer Beta Labeis koja je i dalje u nejgovom životu. Sva ta mržnja, nesigunost i nesnalaženje sa ženama zapravo su opisani u ovoj pesmi. Pesma je inače iz perioda pre AFD, negde početkom osamdesetih. Potpisuje je pored Rose-a i Paul Tobias, budući gitarista grupe koji će zameniti Gilby Clarke-a, koji je ujedno i Axl-ov prijatelj iz detinjstva. Omražen tip od strane Slash-a i jedan od razloga njegovog napuštanja benda. Jedna je od retkih koja sadrži Stradlin-ove solaže, tačnije onu na početku. Svirana je najviše u periodu pre izlaska AFD albuma dok je na UYI turneji odsvirana svega dva puta.
Sa druge strane imamo još jedan čist Stradlin-ov komad, alternativnog naziva The Perils Of Rock N Roll Decadence, a radnog i naširoko poznatom kao Pretty Tied Up. Zapaljiva rokačina koju je Izzy smislio jedne večeri zajedno sa Slash-om svirajući uvod na improvizovanoj sitari. Pesma bukvalno govori o seksu sa dominatriks osobom ženskog pola, a zapravo govori upravo o narastajućoj rock n roll dekadenciji koja se kod gotovo svakog muzičara kad tad omakne kontroli. Svirana uglavnom 1991.godine i nešto malo 1992., jedna od onih koje bi fanovi sasvim sigurno želeli da čuju i na današnjoj NITLT turneji. Pod uslovom da se dogovore sa Stradlin-om i vrate ga u bend.
Odabir ovde nije bio tako težak kao u nekim prethodnim slučajevima. Bodovi idu pesmi sa plavog dela albuma iz prostog razloga što je pesma više GnR od ove sa prvog. Back Of Bitch je možda čak i nešto najmetalskije što su Gunsi odradili ali definitivno nije u samom vrhu njihovog muzičkog stvaralaštva. Pretty Tied Up je sa druge strane jedan pravi mali dragulj i zbog toga u ovom meču odnosi laganu pobedu.
9. Double Talkin Jive vs Locomotive
Još jedna pesma koju je napisao i u studiju otpevao Izzy Stradlin. Još jedno njegovo "rock n blooze došao sam opušteno da pokopuim pare od dilovanja" remeko delo. Kakav li bi ovaj bend bio da nije bilo njega? Uz sav taj Izzy-ev creepy rnr pristup, ovu pesmu karakterišu neke druge, mnogo mračnije stvari. U jednom od mnogobrojnih studija u Los Anđelesu u kojima je sniman UYI, u uličici pored, nađeni su odsečena glava i ruka, baš u trenutku kada su Gunsi snimali. Taj događaj je momentalno inspirisao Stradlin-a da napiše tekst, međutim, mračne stvari su time tek otpočele. Matt Sorum je godinama kasnije ispričao da je snimajući u istom tom studiju osetio prisustvo mračnih sila. Na snimku koji su puštali unazad mogli su se čuti neki neobjašnjivi zvuci. Jedne kasne večeri Matt i producent Jim Mitchell sa kojim je radio bili su sami u studiju. Nakon neobjašnjive sile koja je Mitchell-a izbacila iz stolice, on odlazi u wc, gde zatiče duha koji mu je rekao "Ne dolazi ovde, nisi pozvan"! Da li je sve to stvarno desilo ili je sve samo nuspojava korišćenja opijata, do danas nije poznato. Ono što jeste je da su ostaci pronađeni tog leta 1990.godine pripadali porno glumcu Billy Londonu koji je mučki ubijen na Santa Monica bulevaru u kojem se pomenuti studio i nalazio.
Sa druge strane imamo Locomotive, jednu veoma čvrstu i bombastično furioznu stvar koju su uradili Axl i Slash. Slash-ov funky-heavy rif je možda i jedan od unikatnijih na ovoj ploči. Axl je u ovoj priči ispričao o svojim rasturenim ljubavnim vezama i pesma je lirički vrlo usko povezana sa Back Of Bitch, jer govori upravo o istim problemima sa kojima se od malena Axl suočavao. Pesma traje skoro 9 minuta i pri kraju se pretvara u jedan svojevrstan "layla" momenat. Suštinski vrlo malo svirana Locomotive ima tu neku grandioznost i ambicioznost koja je ispoljena na mnogo mesta na ovim albumima.
Kada je reč o tome kojoj dajemo prednost, Double Talkin Jive odnosi pobedu. Jednostavno pesma je previše legendarna da bi u ovom meču izgubila. Locomotive je možda i jedna od napotcenjenijih ali Double sa druge strane ima sve elemente vrhunske GnR pesme. Misterija, furioznost, visoko-oktansko rifovanje i na kraju neodoljivi flamenko fade-out u režiji gosn. Slash-a.
10. November Rain vs Estranged
Ovde pravimo malo rotaciju sa pesmama, stoga bez panike molim. Radimo ovo da bi bilo zanimljivije i kako bi smo jednu nasuprot druge postavili dve pesme grandiozne pesme, pesme bliznakinje, i tako igru učinili zanimljivijom. Svi ih znate, svi ste čuli milion puta, svi znate o ćemu se radi u jednoj i drugoj. Znate i da su vizuelno povezane spotovima gde praktično čine neku vrstu trilogije sa pesmom Don't Cry. Devet minuta novembarske kiše protiv devet i po minuta otuđenosti - utakmica može da počne.
Zapravo, preći ćemo odmah na sam izbor. U ovom teškaškom okršaju naš glas ide pesmi Estranged, a evo i zašto. Obe pesme su legendarne i neponovljive, to ne sporimo. U svakom slučaju odudaraju od ostatka albuma obzirom da su vođene više klavirom nego li ditstorziranim gitarama. Ipak, što se tiče pesme November Rain, ona je nekako oduvek bila lično Axl-ova pesma. Pesma koju je komponovao još pre izlaska albuma AFD i pesma koja u sebi nosi njegova dva najveća muzička uticaja, a to su Elthon John i Queen, što on nikada nije ni krio. Postoje čak i glasine da je onu vanvremensku solažu na kraju osmislio upravo Axl a Slash samo projektovao na traci. Sa druge strane Estranged nam je oduvek nekako bila više GnR pesma, bez obzira što se opet radi o čistom Axl-ovom komadu. Nekako je prisustvo benda za dlaku veće nego u prethodnoj. Osim toga pesma u sebi nosi tu neku sveukupnost GnR megalomanije i uspeha, odnosno posledicama svega toga i borbe sa istim, i kao takva, možda najavljuje ubrzanu propast benda. Ako gledamo spotove, onda je November Rain ipak bolji, dok je lirički momenat više na strani Estranged. Definitivno najteži mogući izbor koji smo morali da napravimo ali šta je tu je. Takva je ovo igra.
11. The Garden vs So Fine
Bez obzira na to što je The Garden još jedna pesma koja je urađena u saradnji sa West Arkeen-om (koji svira akustičnu gitaru) i Del James-om, po prizvuku koji su joj dali ostali članovi benda, po našem mišljenju predstavlja jednu od esencijalnih pesama sa ovog duplog izdanja i pravi sinonim za reč "iluzija", koji jedan od osnovnih lajt motiva ovog izdanja. Na njoj možemo čuti i gostavanje legendarnog čika Alice Cooper-a, čiji se glas fantastično uklopio u već samu po sebi uvrnutu pesmu. Svirana je u dosta navrata na Skin N Bones turneji 1993.godine a dobila je i svoje dobro poznato video zaveštanje.
Sa plave strane dolazi nam So Fine, prva i jedina pesma na kojoj vokale preuzima Duff McKagen, koji je ovu stvar i napisao a zajedno sa Axl-om i otpevao. Muzički ova pesma predstavlja neku vrstu ode jednom od njegovih muzičkih heroja, gitaristi Johnny Thunders-u iz grupe New York Dolls. Izuzetno simpatičan Duff-ov doprinos bendu. Nešto što do tada nije moglo da čuje ali je pokazalo njegov raskošan muzički talenat koji se kasnije pretočio u mnoštvo solo albuma i drugih muzičkih projekata koji sežu do današnjih dana. On na nastupima svog benda Loaded i dan danas izvodi ovu stvar.
U ovom slučaju biramo pesmu The Garden. Bet obzira koliko cenimo i volimo radove Duff-a, ipak je The Garden jedna od naših omiljenih stvari sa ovog duplog izdanja. Laka pobeda za žute.
12. Garden Of Eden vs You Could Be Mine
Ultra pulsirajuća, neverovatno brza i šizodina Garden Of Eden predstavlja neki prirodni nastavak prethodne numere na ovom delu albuma, koja je nastala na probama u Čikagu tokom 1990.godine. Ko uspe da razume šta zapravo Axl govori u ovoj pesmi od dva i po minuta, shvatiće da se uglavnom radi o kritici sistema u njegovoj celosti. Naravno, bez pogleda na sam tekst pesme bilo bi nemoguće razumeti išta, s obzirom o kojoj se brzini pevanja radi. Ova pesma stvara problem čak i ljudima sa engleskog govornog područja. Najčudnije od svega što je vezano za ovu stvar je spot koji je snimljen i činjenica da je pesma objavljena kao singl a odsvirana samo dva puta uživo.
Nasuprot njoj, bez stoji neponovljiva You Could Be Mine, pesma o kojoj nema potrebe mnogo diskutovati jer je po svim mogućim merilima verovatno i najbolja GnR pesma na ovim albumima a u neku ruku bi se isto moglo reći i za njihov celokupni opus. Ako ne po mišljenju većine, što se nas tiče, jeste svakako. Pesma je ustvari izašla još juna 1991.godine kao soundtrack za film Terminator 2. Muzički posmatrano, pesma je nastala za vreme AFD sesija što se i da primetiti obzirom da predstavlja Gunse u svom najboljem i najjačem elementu visoko-oktanskog rock n roll-a, prljavog punk pristupa i metalizovanih bluesy gitara sa sve gromoglasnom ritam sekcijom i Axl-ovim vrištećim vokalima. Da je bar za nijansu slabije otpevao te davne 1991.godine, danas mu ne bi stvarla ovoliko problema pri izvođenju. No ipak, da li bi u tom slučaju doživela ovoliki uspeh i ostala u srcu fanova?
Izbor je možda i najlakši do sada. Pored toga što Garden Of Eden odiše nekom neodoljivom simpatičnošću, You Could Be Mine je ipak neuništiva.
13. Don't Damn Me vs Don't Cry (Alt. lyrics)
Razbijačka Don't Damn Me je još jedna od pesama koje nikada nisu dobile svoje vatreno krštenje uživo. Prava je šteta što je tako, obzirom da se radi o jednom od najbombastičnijih rifova koje je Slash isporučio iz svoje gitarske palete. Ustvari, to je i jedina pesma sa UYI 1 koja nikada nije svirana a po rečima Slash-a, razlog leži u "količini" reči u tekstu i vrlo malo prostora između redova koji bi Axl-u čak i u najboljim danima stvarali ogromne muke da se sa ovom numerom izbori. Tematski se radi o još jednom Axl vs ceo svet komadu. Sve u svemu vrlo dobra stvar nastala iz direktne saradnje vodećeg dvojca ovog benda.
Alternativni Don't Cry je sa druge strane nešto što generalno nema ama baš nikakvog smisla. U redu, mnogima se ovaj tekst sviđa više od onog prvog, ali staviti istu pesmu dva puta je totalno nerezonski. Umesto nje bi ovde sigurno mnogo bolje legla neka od onih koje su otpale poput Ain't Going Down recimo. Jedna je bila višak. Stvar je samo u ukusu koja od te dve. Stoga, lagana pobeda energične i nepravedno zapostavljene Don't Damn Me.
14. Bad Apples vs My World
Bad Apples sasvim sigurno nije čak ni dvadeseta-trideseta pesma na koju bi prosečan slušalac pomislio kada je reč o grupi Guns N Roses. Sakrivena duboko pred sam kraj UYI 1, ova pesma se generalno ni po čemu bitnom ne izdvaja od drugih. Da skratimo priču: uglavnom je gotive superfanovi i to sa blagim izuzecima. U pitanju je neka vrsta barskog, raskalašnog rock n roll-a sa ne baš definisanom idejom kuda je ova stvar trebalo da odvede. Ono što je zanimljivo je to što je ovo jedina pesma na UYI albumima koju su zajedno napisali i osmislili Axl, Slash, Duff i Izzy, članovi originalne postave bez Adlera koj je neposredno pre tih čikaških studijski sesija bio izbačen iz benda. Nažalost, ispostaviće se kasnije, ovo je ujedno i njihova poslednja zajednička pesma. Možda njena konfiguracija upravo i oslikava trenutak u kojem se bend tada nalazio.
Sa druge strane My World, jedna ovako, možemo slobodno reći, više muzička sekvenca nego pesma, apsolutno nema baš nikakvu vrednost i značenje. Totalno je neupotrebljiva za javnu konzumaciju, ako ćemo pošteno. U redu, za sam kraj ovog mamutskog izdanja možda i ima nekog smisla, ali kao izdvojen entitet, i ne baš.. Kasnije su mnogi u ovoj pesmi videli Axl-ovo naginjanje ka industrijal eksperimentima, ali tek mnoogo godina kasnije. Te 1991.godine niko nije imao blage predstave o svemu tome. Ko kaže da jeste, znajte da laže. U svakom slučaju, lagana pobeda za Bad Apples. Ipak, ako bi smo istu pesmu stavili protiv bilo koje druge sa plavog albuma, osim Ne Plači 2, teško da bi izvojevala pobedu.
15. Dead Horse vs Coma
Ovo smo vam već objasnili na početku. Jednostavno, bilo je ili ovako ili da celu ovu zamisao psutimo niz vodu. Šta da se radi. Gunsi su podelili ovih 30 pesama na 16-14, umesto na 15-15. Verovatno im nije palo na pamet da će 30 godina od tada neki tamo Junkyard da pravi ovakav albumski match-up.
U ovom iznuđenom slučaju Dead Horse ostaje na jedinici dok pesmu Coma prebacujemo na drugu stranu. Dead Horse nikada nije izbačena zvanično kao singl ali jeste kao radijsko izdanje koje je kasnije dobilo i video zapis na VHS-u. Simpatično rifovanje na akustičnoj gitari koje izvodi Axl Rose prelazi kasnije u jedan pravi pravcati bluesy-punk-rock GnR komad u kojem se Axl uglavnom bavi nihilizmom.
Preko puta mrtvog konja stoji majduža GnR pesma ikada, Slash-ovo čudovište, kako ju je Axl nazvao u jednom intervjuu, Coma predstavlja jednu od najtežih pesama koju je Axl Rose napisao u svojoj dotadašnjoj karijeri. Nije ni čudo obzirom na dužinu pesme i "količinu" teksta koju je morao da isporuči. Po sopstvenim rečima, tekst mu je pravio toliko problema da se nekoliko puta pišući ga onesvešćivao. Ipak, na kraju je uspeo. Uspeo je i Slash sa druge strane da napravi jednog pravog rifovskoh Frankeštajna od ove pesme. Naš odabir - neka bude Coma. I pored toga što je Dead Horse izuzetno zanimljiva stvar, ipak je Coma nešto najsenzacionalnije na ovom duplom izdanju.
To je to! Prvi zvanični Junkyard Album Showdown je zavšren! Vreme je da proglasimo pobednika!
Dakle, nakon prebrojavanja iz priloženog vidimo da je Use Your Illusion 1 odneo 9 pobeda dok je Use Your Illusion 2 zabeležio 6. Po sistemu koji smo ranije objasnili to je u ukupnom skoru 18 - 12 za UYI jedinicu, odnosno za žute iluzije.
Zanimljivo kako je album koji je debitovao na drugom mestu Bilbordove top liste te davne 1991.godine uspeo da pobedi svog brata blizanca, tačnije album koji je na pomenutoj listi u istom trenutku bio na mestu broj 1.
Da ne budu zabune: ovo je bila samo igra i čast ovog legendarnog izdanja. Koji je album bolji, teško je reći a šta god rekli nije ni tačno ni netačno. U suštini, zanima nas kako bi ste vi odradili svoje tipove i koji album je kod vas odneo pobedu: Pišite nam!
Najnoviju minizodu podkasta i to o pesmi Hard Skool pogledajte ovde
