Richard Fortus gitarista Guns N Roses je
nedavno dao jedan vrlo zanimljiv intervju za Fueled By The Death Cast ep.22, ( radio-podcast emisiju) te ovom prilikom prenosim najzanimljivije delove u pokušaju da nešto više saznamo o
situaciji u redovima GnR, kao i samom Richard-u koji uz Slash-a u ovom trenutku čini gitarski tandem ovog čuvenog benda. Richard je inače jedini "preživeli" gitarista iz
prethodne postave Gunsa i u bendu je od 2002.godine. Inače u svojoj karijeri svirao je mnogim bendovima poput: The Dead Daisies, Thin Lizzy, Psychodelic Furs, Love Spit Love i mnogim drugim.
Prvo pitanje kao i uvek: Kako si uopšte počeo da sviraš gitaru?
Richar Fortus: Zapravo, sam počeo da sviram violinu, i to sa pet godina. Mislim da mi je to bilo prvo ponuđeno, u tom trenutku odrastanja, ali sam ubrzo počeo da sviram i bubnjeve. Neko sam vreme učio oba instrumenta istovremeno ali kako je moj muzički ukus polako klizio ka rok muzici a manje ka klasici, počeo sam da se interesujem i za gitaru; verovatno je to bilo negde oko 11. godine.
Da li su tvoji roditelji bili muzičari?
Ne,ne. Zapravo moja majka je svirala klavir i pevala u horovima a moj otac je radio u jednoj firmi, tačnije bio suvlasnik u firmi koja je pravila muzičke instrumente, tako da su oni pravili gitare i pojačala, što me je i nekako dodatno usmerilo ka rok muzici. Mislim da sam upravo tako i počeo da bivam opsednut rok muzikom, proučavanjem istorije rok muzike, ali i klasike u isto vreme.
To je baš kul čoveče. Onda moram da pitam: da li još uvek sviraš violinu?
Da, zapravo sviram i violončelo po nekad. Čak sam i snimao violine i čelo na nekim projektima a uživo i sa Psychodelic Furs recimo. Sa njima sam svirao šestožićano električno violončelo koje je bilo stacionirano na bini tako da sam samo trebao da odem do njega u određenom trenutku i počnem da sviram deonice. Svirao sam i sa jednim muzičarem koji se bavi elektronskom muzikom pod nazivom B.T.
To je stvarno strava. Ja takođe sviram petožičanu violinu.Lepo je kada muzičar može biti svestran u tom pogledu sviranja raznih instrumenata.
Definitivno je zanimljivo svirate takve instrumente. Koristim ih i kada snimam muziku za reklame ili takve neke drugačije projekte.
Kada je zapravo počela tvoja rock n roll karijera?
Mislim da je to bilo kada sam imao 15 godina i kada sam napustio svoju običnu školu i prešao u umetničku. u mom rodnom St. Louis-u, gde sam počeo da upoznajem ljude poput sebe, istomišljinike, što je bila velika prilika za mene; jer kada ste mladi, pronalaženje istomišljenika je možda najteži deo. Baš to je upravo bila ta dobra strana te škole, što sam mogao da budem u blizini tih ljudi, da proširujem svoje vidike što se tiče muzike. Recimo tada sam se prvi put upoznao sa ranim psychodelic stvarima, fankom, pa čak i hip hopom. Kada sam imao 14-15 godina počeo sam da se družim sa ljudima koji su slušali više neki art rok poput
Yes, Genesis, Pink Floyd, David Bowie, više to nego recimo
Poison ili
Def Leppard;
voditelj: Ili recimo Guns N Roses; a ne ne, to je bilo pre
Guns N Roses (smeh). Ali to jednostavno nije bila moja stvar, ja sam više bio u fazonu
Black Sabbath, The Who i tih starijih classic rock stvari. Bili smo više u tom fazonu, uz naravno klasične štreberske stvari iz škole, ali smo onda otrili i
The Clash, Sex Pistols, The Ramones i počeli da se pravimo da ustvari umemo da sviramo naše instrumente. Išli smo po malo iz krajnosti u krajnost.
Ti zapravo pričaš o vremenu kada je muzika doživljavala tu neku transformaciju, u smislu da svirati pravilno nije nešto što je moralo da bude u prvom planu, već se više išlo na neki sopstveni "filing" ili tako nešto. Da li si tada već imao neki bend?
Da, imao sam bend.
Da li je to menjalo tvoj muzički stil.
Apsolutno. Slušali smo dosta bendova poput
The Police. Ono što je interesatno je to da su svi ljudi koje sam poznavao počeli da menjaju svoja muzička uverenja u tom trenutku. Bila je to neka prirodna promena, sa tog jednog kraja ka drugom. Ne znam zašto je to bilo tako. Bendovi poput
The Police i
U2 su se tada pojavili i mi smo svi jednostavno gravitirali ka tome.
Da li misliš da si i ti dotakao to butovno doba, "fuck you" ,"fuck the "world" i sl., jer je upravo to ono vreme kada je muzika o kojoj govoriš postala popularna?
Da. Možda. Jeste to bilo to vreme. Ali bilo je tu i drugih muzičkih bendova i pravaca. Ali mislim da ste u pravu. Posebno za nas sa Srednjeg zapada.
Da se vratimo sada u neko novije vreme. U tvojoj ranijoj karijeri bio si poznat po radu sa Pale Divine, Love Spit Love, Psychodelic Furs a onda si si prešao u GnR...
Da da, ni ja ne znam kako se to dogodilo...
...I pored toga si radio na velikom broju drugih projekata, redeći razne soundtrack-ove, projekte, fimsku muziku, ono što zapravo hoću da pitam je da li je to što si toliko involviran u različite muzičke projekte, proizvod tvoje "muzičke mladosti", odnosno ovoga o čemu smo do sada pričali? Što je zapravo veoma kul.
To definitivno proizilazi iz moje mladosti ali i iz generalne ljubavi i obsesije prema muzici. Ja volim izazove i volim da istražujem nove oblike muzike, volim da se uhvatim u koštac sa novim stvarima jer me to stvarno ispunjuje. Ako pogledate u moj telefon, u moju muzičku biblioteku, tu stvarno ima svečega. Mene ustvari privlači sve ono što je neočekivano, sve što me na neki način ispunjuje. A to ne može biti nešto što je formulisano. Bend koji mi se učini da ima muziku koja je formulisana, muziku kojoj već naslućujem sled, ako me razumete... Pop muzika mi nije atraktivna upravo zbog toga... Nije da joj se ne divim ali mi nije privlačna na taj način...
Kao gitarista sam od uvek bio impresioniran country gitarsitima i njihovim načinom sviranja. Ne toliko country muzikom, koliko samim sviranjem gitare na taj način. To je recimo za mene uvek bio izazov i dosta sam učio od country gitarista, njihovog načina sviranja, tehnike itd...
Ti si kako da kažem, zaradio veoma dobru reputaciju kao "najamnik", za ljude koji te žele kako na svojim projektima tako i na turnejama. Da li zapravo gravitiraš prema jednom od to dvoje ili ne?
Ne, ne. U potpunosti uživam i u jednom i drugom. Dok sam živeo u NY i svirao sa
Psychodelic Furs radio sam mnogo muzičkih sešna. Tada ih je bilo u to vreme baš dosta. Tada nisam mogao da priuštim da idem na turneje a finansijski sam zapravo mnogo bolje prolazio dok sam radio te sešne, i pored toga što sam želeo na turneje. I tako malo po malo, preselio sam se u LA i pridružio GnR.
Da li ti je turneja sa GnR bila prva u životu?
Ne. Prvu turneju sam imao sam 15 godina. Kasnije je bilo i turneja sa bendovima u kojima sam svirao. Takođe bilo je i nekih pop turneja itd.
Da li postoji neka velika razlika između pop turneja sa Rihanna-om recimo i sa GnR. S obzirom da iza njih stoji ogromna produkcija, zanima me koje su razlike i sličnosti između njih, osim muzike što je očigledno?
Da naravno, muzika se razlikuje. Ipak sve je to nešto iz čega možete dosta naučiti. Recimo sa turneje sa
Rihanna-om je bilo kul to što sam imao prilike da sviram sa ljudima iz gospel horova. Ako su vam uši i oči otvorene uvek možete naleteti na dobre muzičare i naučiti dosta iz toga.
Da pređemo na LA i to kako si počeo sa GnR?
Ja sam zapravo veći deo života proveu u NY oa čak i kada sam počeo da sviram sa
GnR u početku dok sam i dalje živeo u NY, gde sam imao i muzičku kompaniju,. mislio sam da će to moći tako ali nije baš bilo izvodljivo. Ipak morate biti tu na mestu.
Ti si se Gunsima pridružio 2001. tj prelazak iz 2001. na 2002. Da li možeš reći nešto o razlici između tog preioda i ovog danas?
Pa za svo to vreme bilo je nekoliko velikih promena u tom bendu, nekoliko različitih postava. Kada sam se ja pridružio bio sam stvarno navučen na sve to, posebno što su u bendu već bili
Robin Finck, Tommy Stinson, Buckethead - koga zapravo nisam poznavao, pa onda
Brain; a to su sve bili ljudi sa kojima sam ranije radio i sa kojima mi je bilo veoma interesatno da sviram; bio sam veliki fan
The Replacements i
NIN. Očigledno! Dakle radeći sa tim momcima bilo je nešto stvarno intrigantno za mene i ako nisam toliko bio upoznat sa muzikom
Gunsa. Naravno znao sam
Appetite i hitove ali to do tada nije bio moj žanr i nisam nkada posedovao neku ploču.
Da, ti si bio u totalnu drugačijem žanru u to vreme, da li je to bila velika promena za tebe?
Ne, ne. Imalo je smisla totalno.
Gunsi su definitivno od uvek bili odvojeni od te LA hair metal scene, u kojiu sam ih ja prvobitno svrstavao, ali onda kada sam ušao u taj svet video sam da je to zapravo više classic rock i naravno punk rock. To je zapravo imalo smisla i mislim da sam se upravo zbog toga i lako uklopio. Jer, to je ustvari moja vrsta muzike zar ne? Jednim delom
Black Flag a drugim
Rolling Stones.
Da to je stvarno najbolja kombinacija. Dakle to je bilo tada a sada je očigledno glavna stvar povratak starih članova. Vi ste završili jednu turneju i sada krećete na drugo, zar ne?
Ne, mi smo završili samo jedan deo turneje od Australije do Dubaija, a sada krećemo sa Evropom pa kasnije opet SAD, Kanada itd.
To je super. Ali recimo kada ne radiš sa Gunsima onda sigurno imaš neki drugi projekat, jer prosto ne mogu da zamislim tebe Ričarda da si van muzike totalno.
Naravno, trenutno radim na nekoliko različitih filmskih projekata, a takođe i pišem pesme.
Savršeno. Da li postoji još nešto u muzičkom svetu što nisi probao a voleo bi. Imaš li neku listu možda?
Ma ne, nemam nikakvu listu. Možda bi probao nešto eksperimentalnije recimo, što nije toliko classic rock, možda nešto indie.
Dakle turneja za turnejom, između njih razni projekti, sigurno vreme provodiš i sa porodicom. Stalno si zauzet i okupiran nečim, kako nalaziš energiju za sve to?
Najiskrenije, moj život je sada primarno orijentisan ka mojoj deci. To je trenutno moj prvi prioritet. Što se verovatno dešava prirodno.
A šta voliš da radiš u slobodno vreme, imaš li neki hobi kad ne sviraš gitaru i kada nisi u ulozi rok zvezde?
Uživam u vožnji motora najviše. I znate, kad više ne provodite vreme uz drogu i alkohol; recimo ja sam se okrenuo ka trčanju i teretani. Nebitno da li sam na turneji ili kući.
Sigurno je potrebno ostati u formi kada ste na tako dugim turnejama...
Ne, zapravo i nije. To je ono što ja radim tokom dana.
Da razumem, ustvari kako izgleda dan kada ste na turneji?
Ja ustanem i trčim jedno 10 do 15 km, onda sledi doručak pa teretana i kasnije u toku dana sve ostalo
Dobro, imaš li nešto da prijaviš novo na ćemu radiš, a želeo bi da to naši slušaoci saznaju?
Pa i ne baš. To oko filmske muzike nije još za objavljivanje. A poslednjih godinu dana moj život se uglavnom sveo na
GnR. Od svih postava, ova u kojoj sam sada je definitivno najinspirativnija za mene i najzdravija.
Aha. Misliš li da te je upravo to stimulisalo da ostaneš u bendu i pored tolikih promena?
Pa, možda. Stvarno uživam i tu postoji neki osećaj slobode i istraživanja, kada je reč o radu sa
Axl-om, a sada još i više kada su ti i
Duff i
Slash, oni stvarno teže da urade nešto novo i drugačije i da drže stvari svežim i interesantnim, i to mi se zapravo mnogo sviđa.
Kako je bilo na samom početku kada su se oni vratili u bend?
Sve se desilo nekako prirodno i organski. Nismo imali basistu ni gitaristu i bili smo u fazonu: " pa dobro znamo par ljudi" i jednostavno se desilo tako. I
Duff i ja smo se znali od ranije. Ne znam koliko je
Slash bio upoznat sa mnom i
Frank-om ali kada smo se okupili jednostavno se osetilo da možemo svirati zajedno. Neke stvari jednostavnu kliknu a neke ne. A mislim da sam se ja sa njima uklopio istog momenta dok je recimo
Frank morao malo da poradi na tome jer je drugačiji bubnjar od
Matt-a sa kojim su oni navikli da sviraju te pesme. Ali i to je brzo prevaziđeno.
Kao fan benda, videvši vas kako svirate zajedno mogu reći da mi se sve činilo potpuno prirodno posebno u tih nekoliko prvh nastupa.
Da. Prvih par koncerata su se svi osećali nekako "drugačije", ali sada. Sada je to potpuno druga priča. Ubistveno je i bolje iz koncerta u koncert. I sledi još dosta, dosta koncerata.
Ti si proputovao ceo svet a pitanje koje ja volim da postavim je i koje je tvoje omiljeno mesto na kome si bio i na kome si svirao, ili da li imaš neko posebno mesto za koje se raduješ kada čuješ da će te ga posetiti?
Pa, recimo Tajland, Bangok. To je bio prvi put da smo svirali tamo i pored toga što sam ja tamo lično išao mnogo puta. Onda tu je i Južna Amerika naravno, gde je strast koju publika ima prema muzici i energija na samim koncertima jednostavno neverovatna. Ima i dobre kafe naravno, u Kolumbiji, Nikaragvi itd...
Hvala puno što si učestvovao u našem podkastu. Želimo ti sve najlepše i bilo je stvarno uživanje pričati sa tobom... (tu mu se sad zahvaljuju)
Hvala puno!
Prim.prev: Intervju su vodila dva voditelja i naizmenično postavljala pitanja. Ovo je skraćena verzija intervjua.
Prevod i obrada: JP
Izvor:
Cela emisija - Fueled By Death Podcast
Dodatak o Gunsima
Guns N Roses je grupa koja ima neku vrlo čudnu politiku kada je reč o odnosima sa javnošću. Znamo svi da Axl Rose praktično ne daje intervjue još od kobnog događaja sa Donnington festivala daleke 1988.godine. Ipak, od tog dana pa do sada, bilo je nekih retkih njegovih pojavljivanja i to samo kod novinara sa velikom reputacijom, ako bi uspeli da se nekako sa njim dogovore. Ali dobro takav je on. Od njega se i ne očekuje ništa više. Sa druge strane Slash i Duff više nisu oni isti ljudi, kao pre povratka u GnR. Naravno u kontekstu o kome je ovde reč. Ne bukvalno. Pre povratka u GnR oglašavali su se konstantno, pisali po društvenim mrežama, davali intervjue i gostovali u raznim emisijama. Od početka prošle godine je sve to jednostavno prestalo i njihovi profili bukvalno zvrje prazni. Slash tu i tamo postavi neke sličice golih žena ili kosturskih glava. Nigde ni reči o onome što nas sve sigurno zanima. Dobro, pa čak i to mogu da shvatim: "smara" ih da odgovaraju na pitanja poput "kako to da ste se posle toliko godina svađe opet okupili" i slično. Ali opet, fanovima valjda treba reći bar nešto. Toliko valjda zaslužuju za sve one silne pare koje daju da ih vide na koncertima koji su jedni od najskupljih u poslednje vreme. Od prilike karte u Evropi koštaju od 150 evra za poslednja sedišta na stadionima pa naviše. O daljim planovima, nekom novom izdanju ni da govorimo. Slash je nedavno viđen u studiju kako nešto snima i sada svi nagađaju šta bi to moglo da bude.
Maj 2017.godine Autor:JP
