Ice Nine Kills izbacili su početkom Oktobra novi i singl i spot za pesmu The Laugh Track. Po mom mišljenju radi se o jednom od najboljih spotova koji su izašli ove godine. Još ako ste fanovi Betmana i Jokera i cele te priče, onda nema teorije da mu nađete manu.
U redu, razumem, to je sve nekako suviše subjektivno izrečeno. Ipak, čak i ako vam se ne dopada, i ne volite nešto posebno moderan metal ili metalcore, bez obzira, pogledajte spot i nećete se pokajati.
E sad, vi znate da Junkyard ima i YouTube kanal na kojem radi razne reakcije, analize i ostale zajebancije. I nadam ste da ste pratioci kanala, jer ako niste, onda ste propustili najnoviju epizodu u kojoj ne pravimo nikakvu reakciju ni i analiziramo The Laugh Track.
Reč je o nečemu sasvim drugačijem. Spot je toliko dobar da sam morao da otkrijem gde je sniman. I baš to je tema pomenutog videa - nalazimo tačno mesto gde je sniman spot grupe Ice Nine Kills za The Laugh Track.
Na svojoj poslednjoj Gitarijadi bio sam tačno pre 20 godina. Leto 2005. Sećam se odličnog nastupa Atomskog Skloništa sa Tifom koji je izašao da peva pesmu Pakleni Vozači sa pozdravom publici: "al ste lijepi, lepi". Bio je tu sa svojim pajtašem iz Jagoda i Dugmeta, Alenom Islamovićem. Bio je tu nekim čudom i Milić i njegov Vatreni Poljubac i gomila power metal bendova koji su se takčimčili.
Tih ranih godina prve decenije novog milenijuma power metal je bio verovatno najpopularniji žanr među metalcima kod . Power sa raznim primesama naravno, od death, black do symphonic elemenata. Kad se samo setim bendova kao što su Alogia, Aeterna, Atlantida, Nightfall, Dargoron, Rain Delay, Abonos, pa čak i Art Diler., iako sam fan jedne potpuno drugačije vrste rocka i metala, moram da priznam da je to ipak bila jedna ozbiljna scena.
No ipak, ne sećam se tačno ko je od navedenih sve tada svirao, ali se sećam da je te 2005.godine pobedio bend koji je u jednoj svojoj pesmi pozivao ljude "na bermude". "Vodi me, na bermude" glasio je rafren. Ukoliko me pamćenje zaista služi. Imena benda, normalno, i da hoću, ne mogu da se setim. I nije bio power metal, niti bilo koj drugi metal.
A što se društveno političke situacje iz tog doba tiče, mogu je opisati samo jednom rečju - "milina". Internet je i dalje spor. Društvenih mreža ni na vidiku jer će Myspace kod nas postati popularan tek godinu nakon 2005. YouTube je star svega 4 meseca! Da, da, i to u Americi naravno. Mi ćemo krenuti da ga opipavamo tek nešto kasnije. Muziku i dalje slušamo na cd-ovima, što rezanim, što piratskim koji su te godine počeli polako da iščezavaju. Jbg, mp3 piraterija uspela je da uništi čak i cd pirateriju, pa vi vidite. Striming servisi još uvek ne postoje, ali se nalaze u prenatalnoj fazi. Koncerti su puni a mi nemamo čime da ih snimamo i slikamo do besvesti. Telefoni su nam crno beli i uglavnom igramo zmijice na njima i kad ima kredita šaljemo sms-ove voljenim i dragim osobama. One koje još uvek to nisu, a mi bi želeli da jesu, u te svrhe poso je radilo dobro staro "cimanje".
U redu, ali šta je sa političkom situacijom? Ukratko - uživamo u čarima privatizacije, i rasprodaji privrede na sve strane. Uživamo i u umeću Koštuničine vlade bez DS-a ali sa podrškom SPS-a i opskurnim strankama poput G17+ i SPO. Uživamo i u Ahtirsarijevim planovima za rešenje Kosova (khm, jel se seća neko toga). A pošto jbg 2003. nismo bili spremni za ulazak u EU, nestrpiljivo čekamo tu sudbonosnu 2007.godinu, jer su nam dobre čike iz najdemokratskije tvorevine svih tvorevina obećali da ulazimo baš tada. Samo je potrebno da otkačimo jedan deo zemlje, pohvatamo osuđenike, otuđimo još privrede i resursa i "usaglasimo" još nekoliko drugih sitinica. "Ljudi hoće u jEvropu, a ti vućeš nazad", reče jednom jedan naš poznati glumac.
Ako se sada miunjevitom brzinom teleportujemo 20 godina kasnije, zahvaljujući brzom internetu i smart telefonima, jasno nam je da u EU nikad nismo ušli iako smo sve zahteve ispunili. Društvene mreže, strimovanje, YouTube i ostala zamajavanja imamo u izobilju. I više nego što je potrebno. Svega imamo. Sve smo to za ovih 20 godina dobili, ali smo smo zato izgubili slobodu (koja ni tad nije bila nešto, al ajde), dostojanstvo, ljudskost, osećaj za druge, osećaj za zajedništvo, zajedničko ili više dobro. Ma sve! Izgubili smo i još mnogo toga materjalnog iz prethodnog pasusa, nego ne bih da dužim jer i sami o tome sve već znate.
A Gitarijada? Gitarijada je ostala ista, tu gde jeste, u malenom Zaječaru na istoku zemlje. Čak je i nekoliko izvođača za ovu godinu isto kao i pre 20.
Ali ovoga puta ipak postoji jedna veoma bitna razlika. Gitarijade možda neće ni biti, jer, na njoj po svemu sudeći neće imati ko da svira.
Zbog katastrofalne političke situacije u zemlji koju neću da vam prepričavam jer je i sami znate, a da je kojim slučajem ne znate ili ne razumete, do ove stranice NIKADA ne bi ste ni došli, tako da, Gitarijade ove godine praktično neće ni biti.
Krenulo je sa otkazivanjem nastupa uvek glasnim i besnim Goblinima (otkazao im organizator). Sve to inače nije prvi put da im se ovog leta dešava. Razlika je u u tome što su ovoga puta i ostali bendovi stali uz svoje kolege. Redom su otkazivali NIT, Deca Loših Muzičara, Bolesna Štenad, Električni Orgazam, SARS, kao i komšije Brkovi. Poslednji koji su to učinili su i niški velikani Kerber dok je Whitesnake bez Coverdale-a to uradio još među prvima. Ostali su samo Riblja Čorba (ne razumem stvarno zašto postoji bend sa takvim imenom), Generacija 5, kao i komšije Atomsko Sklonište i Alen Islamović.
Verovatnoća da će ostati sami da sviraju je veoma mala, a s obzirom da je većina otkazala, proglašavam ovu Gitarijadu otkazanom i neuspelom. I dobro je što je tako. Za razliku od čudnih koncerata po gradskim trgovima, palankama i selima, kojih je biilo kao ladne vode u prethodnih 13 godina, Gitarijada ima neuporedivo veću simboličku vrednost i ovo otkazivanje bendova ima mnogo veću težinu u datom trenutku. Da vam ne objašnjavam dalje. Znate i sami. A sledeći put kad vidite "Festival taj i taj iu tom i tom gradu ili palanci", setite se Gitarijade, setite se ko to sve organizuje i kako organizuje... ako se do tada već nešto be promeni.
Ok, vreme je za jedan mali Guns N' Roses story-telling. Ne zato što trenutno nemam o čemu drugom da pišem, već iz prostog razloga što je Axl Rose samo to započeo.
Na koncertu u Luksemburgu, inače prvom ikada u ovoj maloj evropskoj zemlji, Axl se obratio publici ispričavši priču o tome kako je nastao naziv za notornu (i za sada poslednju) GnR pesmu The General.
Dakle, pre nego što nastavite sa čitanjem šta mislite kako je jedna od muzički najkontraverznijih i lirički najtežih pesama grupe Gunsa dobila ime?
Ni manje ni više nego po reklami za "The General Fried Chicken", ili kako se to već piše s obzirom da mi brend nije poznat pošto nisam iz Amerike.
Da baš tako. Upravo onako kako je Axl ispričao na pomenutom koncertu. Međutim, fanovi Gunsa, bar oni najžešći, verovatno nisu bili iznenađeni ovim otkrićem.
"Nazvali smo je The General jer smo jeli General's chicken. Ali kada sam je predao Axl-u, on je mislio da se tako zove jer sam se zezao sa Tommy-em (Tommy Stinson, bivši basista benda iz CD ere), koji je bio muzički direktor bendskih proba, da se ponaša kao general."
Po rečima Brain-a, Axl je bio začuđen, ali je prihvatio. I to vam je to. Ništa fancy ništa spektakularno. Tako je, bar do sada, najuvrnutija pesma Gunsa dobila ime.
Ako na to dodamo Buckethead-a koji je u to vreme bio gitarista u bendu, a koji je bio fasciniran kokoškama i piletinom do te mere da je verovao da je on jedna od njih i u studiju imao svoj lični kokošinjac, onda i ne čudi što fanovi nikako ne mogu da se zduše sa ovom intrignatnom pesmom.
“That’s what [Brain] named the song after - a fried chicken commercial.”
Story time with Axl again last night in Luxembourg, this time about The General! Funny thing is Brain already told us this in an interview years ago so it isn’t news, but it’s cool to hear Axl confirm it. pic.twitter.com/CqOv9UWdW5
Alice Cooper bend se nakon 50 godina od razlaza vratio sa novim albumom pod nazivomThe Revenge Of Alice Cooper. Pokušaj da se oživi davno zaboravljeno vreme šok rock-a ili jedan običan bluzi snuzfest? Hajde da vidimo!
Kao što rekoh radi se o ploči koju potpisuje bend a ne solo izvođač Alice Cooper. Po tome ovo je osmi album u karijeri ove grupe i prvi nakon 1973.godine i albuma Muscle Of Love. Ne treba ga mešati sa dvadeset i dva izdanja koja je legendarni pevač izbacio pod sopstvenim peseudonimom.
Michael Bruce, Dennis Dunaway, Neal Smith kao i Vincent Furnier lično, opisuju ovaj album kao nešto što su hteli da naprave umesto Muscle Of Love , još tada, s obzirom da to izdanje nije opravdalo očekivanja nakon visoko podignute lestvice i legendarnog izdanja Billion Dollar Babies, izdatog te iste 1973.godine.
Namera i ideja da se u 2025 izbaci album su svakako za veliki respekt, ali što se tiče uspeha, čini se da je tu negde - reklo bi se polovično.
Ima tu zanimljivih pesama, nije da nema, ali nekako premalo. Pored toga album je predugačak za današnje pojmove konzumiranja muzike sa svojih četrnaest pesama. Da su ga skratili za jedno četiri komada to bi već ličilo na nešto. Pre svega tu mislim na pesme kao što su Money Screams, Intergalactic Vagabound Blues, What Happened to You i I Ain't Done Wrong. Nepotrebne bluzi stvari bez nekog posebnog vajba.
Jednostavno ne mogu da se pretvaram da sam u 70im i da ovakvi komadi prijaju mom ukusu i uhu. Mada možda i jesu neki podgrejani demo primerci još od tada. Ko će ga znati.
Sa druge strane, ono što stvarno valja i na šta treba obratiti pažnju jesu fantastična Kill the Flies, koja je onako prava Alice Cooper priča sa prizvukom 70ih ali u dovoljnoj meri da vas hipnotiše i stvarno vrati u to vreme na tih nekoliko minuta. One Night Stand takođe daje slične vibracije uz dodatnu dozu horora i nečeg zlog. Up All Night je rokačina za zabavu, dokBlack Mamba ujeda i bljuje otrov na prvi dodir. Iznenađenje je pesma pod nazivom What a Syd dok je Crap That Gets in the Way of Your Dreams naka vrsta zajebancije.
Na kraju album zatvara See You in the Other Side u kojoj čika Alice poručuje (bukvalno), da ćemo se slušati i rokati čak i kada njega ne bude bilo: I'm gonna be with you on the other side/We'll rock and roll all night away.
Sve u svemu, dopadljivo na prvu loptu ali kao što rekoh, nekako polovično i sa previše nepotrebnih pesama. Da se čovek uplaši kao što piše na omotu? I ne baš.
Gitarista Glen Buxton koji je bio član Alice Cooper benda i koji je preminuo 1997.godine se može čuti u pesmi What Happened To You
Ukratko:
Najbolje tri pesme po mom mišljenju: Kill the Flies, One Night Stand i Black Mamba
Za izbegavanje:Money Screams, Vagabound Blues, What Happened to You i I Ain't Done Wrong.
Bonus:
Pitanje: Ne znam šta Alice-a tera da se vraća snimanju albuma sa starim bendom kada u svojim redovima ima sjajne songwriter-e kao što su Tommy Henriksen, Nita Strauss i Ryan Roxie. Ja bi radije slušao šta njihove gitare imaju da kažu!
Album cover: Omot je fantastićno odrađen. Izgleda kao najava za neki opskurni niskobudžetni horor film. Definitivno jedan od onih "da su ona stara vremena, sigurno bi ga kupio samo zbog omota pre nego da ga uopšte čujem".
Ghost je upravo, po ko zna koji put ove godine, zapalio internet svojim najnovijim nastupom na Jimmy Fallon Late Night Show-u!
Morali smo da čekamo da Tobias ode u Ameriku, i to konkretno u Nju Jork, da bi smo dobili jedan kasvetan simak benda Ghost sa Skeletour turneje kojom bend promoviše novi album Skeleta. Album naravno, ne samo da je novi, nego je i Bilboard No.1 uzgred.
Međutim, preterao ga je Toblerone Fudge ili ti Tobias Forge da vam pravo kažem. U jednom segmentu cele te ludnice.
Kada je turneja počela bio sam sto posto na strani zabrane korišćenja telefona. Računao sam, ok, ljudi koji idu na te rituale (ja nisam bio), neće snimati ništa tako da neću morati da po internetu gledam loše snimke na sve strane. Snimiće već nešto sam bend i izbaciti kroz svoje emisije Ghoulbangers Ball.
Uf ala sam se prevario. Jedna za drugom ređale su se epizode GTV sa sve iz naftalina izvađenom Vanesom ali od snimaka ništa. Sve sami intervjui sa decom koja ridaju za Papom i tako u krug. Bilo je nešto malo po sekundu dve ali to se ne računa.
A onda je došao i taj Oslo. Neko je napravio snimak, ja ga šerovao i čak dobio ban sa jednog komjunitija na X. Kažu ne sme se to. Ma nek se teraju.
Tako je bilo u Evropi, dakle, mršavo i po neki procureli snimak. Ali kada je bend zakoračio na američko tlo i počeo turneju 9.jula u Baltimoru, sve se promenilo. Papa i njegovi Gulovi bušni su na sve strane. Kao švajcarski sirevi. Ameri ne šljive "phone ban" pravilo ni dva posto. "Ja za moje pare (misli se na kartu koju je platio), ima da radim šta ja hoću" - uglavnom ćete čuti kao objašnjenje ljudi koji snimaju i kače to po tjubu.
Ima u toj izjavi nečeg surovo američkog...
No da skratim priču. Pokušao je Tobias Forge Papa (sada peti) da ublaži malo pa je pustio jedan Call Me Little Sunshine uvod, al brate opet mnogo kratko i na kašičicu.
I tako dođosmo ponovo na početak. Da, jeste bušno na sve strane i ljudi gledaju kada se na nešto novo naleti (gledaju i ovi što kenjaju online i što banuju druge, al se prave i ćute kao p), ali ništa ne može da se uporedi sa kvalitetnim live snimkom kao što je ovaj koji smo dobili od čika Jimmy Fallon-a.
Ghost je otprašio Lacrhyma, doduše nešto skraćeneiju varijantu, jer jbg, televizija je to pa još i američka, i još jednom dokazao da je trenutno najveći rock bend na svetu. Kakvi bre lažni President-i i dosadni Sleep Tokeni. Čista sintetika. Manite me s tim.
Internet gori.
A vi gledajte i sami.
Ja sam inače o bendu Ghost mnogo toga pisao i snimao ove godine na engleskoj verziji Junkyarda, tako ako ikog to uopšte zanima neka pogleda na linku ispod. Ima tu i reakcija, nekih analiza a bogami ima i jedan sveobuhvatni report sa evropskom+g dela turneje koji sam sklapao i pisao nedeljama.
P.S. Ja se i dalje nadam da će kad se cela ova Skeletour kalakurnica završi, Tobias ipak izbaciti neke kvalitetne snimke.
Gunsi u Beogradu prvi put nakon 13 godina. Ne, nije im ovo bio prvi nastup u našoj zemlji, kako napisa neko ko im vodi stranice na društvenim mrežama. Šta ćeš. Otkud zna taj sirotan gde je bend od kog prima platu sve po svetu svirao. Mislim, mogo je da izgugla i proveri na Setlist.fm, ali nema se vremena za takve stvari danas, jel tako?
Nije ni bitno. Nakon hiljadu komentara ispod očajnog litografa za nastup u Beogradu, i taj problem je rešen.
A Gunsi? Pa šta da vam kažem - spektakl! Pričam o tome i tupim prste i tastaturu još od kad postoje ovaj i onaj drugi sajt. Ali neće niko da čuje. Internet je to. Šta ima tamo neki lik da mi priča da su Gunsi opak bend i u 2016. i u 2018. (kada sam ih i sam gledao), a i u ovoj 2025. Ja znam da Axl peva kao Miki Maus, Slash ne zna da svira, Duff izgleda kao voštana figura a ostali su bitni kao R u Marlboro, moglo se čuti na razne strane od svakojakih muzičkih "znalaca".
Dobro, de, da ne trtljam i ja opet. Nisam bio na koncertu na Ušću stoga i nemam pravo da nešto pričam. Ali jesam imao ljude na terenu kako i armiju drugih fanova na mrežama koji su mi više nego dočarali ceo događaj.
To ćete morati da pročitate na engleskoj verziji Junkyarda. Tamo je opsežni i pravi izveštaj sa koncerta iz prve ruke. Reakcije, komentari, slike, snimci i sve kako treba i dolikuje.
Sve u svemu, jako dobra i bitna stvar za rock muziku uopšte u našoj zemlji. Jeste, bilo je i propusta, i to ogromnih. Nesposobni su morali da po ko zna koji put pokažu da im u toj disciplini nema ravnih. Sjebali su sistem za plaćanje kako piva i vode, tako i karata ali i merch-a. To za pivo Axl-a i ekipu verovatno nije briga ali će za merch nesposobni možda morati i da plate kad tad.
Dakle Gunsi su došli i oduvali. Axl je bio ne na vrhuncu onoga što može da pruži u 63.godini života nego i mnogo iznad toga. Duff je prvi put svirao u Srbiji kako reče. Slash je pokazao da je i dalje vodeći u svetu gitare. Richard Fortus je publici konačno stavio do znanja da je vredan dresa koji nosi još od 2002.godine. Dizzy Reed neprimetan ali bitan kao i uvek, a Melissa se čak i zahvalila na netu za nekakvu tortu koju je dobila.
Fanovi su zadovoljni, posebno ono najverniji. Ostali koji su došli da budu viđeni (i da se slikaju), za koje me briga koliko i za sneg u januaru, valjda su nešto i sami mogli da nauče te večeri, jer iskreno ne znam zašto su uopšte došli.
Sigurno ste pitate zbog čega ovo tražim od vas? Zašto bi vas jedan sajt posvećen rock i metal muzici savetovao da NE SLUŠATE određeni bend? Ne. Niie ovde reč ni o kakvoj vrsti zlobe ili lične netrepeljivosti, radi se jednostavno o želji da vas spasim trovanja vaših mozgova.
Band pod imenom The Velvet Sundown koji se nedavno pojavio na Spotify-u i ostalim striming servisima, je u roku od svega 5 dana prešao put od nepoznatog benda do benda sa 600 000 mesečnih slušalaca na ovoj platformi.
Neki novi Stonsi ili Bitsli, ili možda novi Gunsi? Ne, ne. Kratko i jasno: OVAJ BEND JE KOMPLETNO NAPRAVLJEN UZ POMOĆ VEŠTAČKE INTELIGENCIJE -AI BEND!
Dakle sve kod ovog benda je lažno. I muzika, i pesme, i tekstovi, i biografija, i slike. Ovaj bend nema istoriju i ovi ljudi ne postoje.
Pa, ko onda to uopšte sluša? Pošteno pitanje koje ni meni nije sasvim jasno. Moguće je da postoje drugi bot AI kanali koji vrte pesme ovkavih bendova a moguće je i da su one lukavo gurnute u neke od najpoznatijih plejlista koje ljudi slušaju kada rade nešto skroz deseto, te u tom slučaju i ne primete šta slušaju.
Sve u svemu stvar je odvratna i treba se izbegavati u širokom luku. Upravo zbog ovoga muzika propada, klinci ne žele da prave nove bendove niti da kupuju opremu. Uništavanje kako muzičke tako i industrije muzičkih instrumenata.
Užas.
Ovome treba stati na put dok još nije kasno, a možda već i jeste!
Imam potrebu da vam ispričam jednu anegdotu o tome kako danas fukncioniše internet naš nasušni. Uradio sam Fan Poll za najbolje pesme grupe Cinderella. To je nešto što s vremena na vreme volim da odradim na engleskoj verziji Junkyarda. Pre toga radio sam Hardcore Superstar, Faster Pussycat i za Iron Maiden. Možete ih naći na linku ovde.
Dakle, u današnje vreme imati sajt, pisati članke i nadati se nekom saobraćaju preko Google-a je ravno čekati Godoa ili šta god slično. Da padne nebo. Da ja postanem kineski car. Whatever. Jednostavno i da uradite dobar SEO, da vam padne prva strana - teško. Osim možda ako je reč o nekoj najopskurnijoj stvari o kojoj nikad niko ništa nije pisao. Imam zapravo i jedan takav tekst. Ipak, za takve situacije treba vam ili dobro istrenirani pas tragač ili neki detektor da bi ste pronašli sopstveni link na Google-u.
Da ne pominjem tek što sad već živimo u novom dobu, AI dobu. Tako da Google search iz dana u dan, ali bukvalno, sve manje i manje vredi. No, to je tema za neku drugu priliku.
Dobro, znam, smorili ste se. Evo stižem do poente. Kad radim te fan polove, opit pravim na raznim društvenim mrežama. Gde god a ima fanova za tu konkretnu stvar. Tako i na Reddit-u. Tačnije Hair Metal subu, gde Cinderella valjda pripada, jebem li ga.
Takođe tu i kačim link kad bude gotov. Što sam uradio i ovoga puta, da bi mi jedan korisnik napisao komentar: "da bi vas spasio da ne ulazite na ovaj clickbait link evo vam cela lista pesama". I tako iskopira celu listu...
Da bi onda drugi, očigledno još "pametniji" od njega rekao sledeće: "hvala ti što si me spasio od toga da udjem na ovaj link da bi video da je ova lista pogrešna".
Šta bre?
Dakle kao prvo, ja zaista ne razumem šta je ovde kog đavola cliclbait? Piše doslovno "Ovo je fan poll najboljih pesama grupe Cinderella". I kad kliknete na moj "buđavi link", dobijate upravo to: najbolje pesme grupe Cinderella. Odgovor dotičnog je da nije poenta Reddita da on klikne na link koji ga vodi van paltforme. Ja se stvarno izvinjavam što sam uznemirio njegov palac da napravi još dva tri klika, ali ja da za nešto trošim dane da bi stajalo svima na izvolte... neće da može. I apsolutno za tako nešto nisam kriv ja.
Ovog drugog što mu je IQ manji od broja cipele neću ni da komentarišem. Listu nisam pravio ja lično već je ona rezultat preferencije većine. Al jbg, i tu cipelu verovatno sramota što je nosi takav genije. Da ne pominjem tek to da sam taj isti sub i upitao za ovaj poll pre nekoliko nedelja.
Mislim, nije ovo kukanje, da se razumemo. Dešavalo se i pre a vidim i drugima. Jednostavno sam hteo da to podelim sa vama.
I tako, ostadoh ja bez dobrog dela traffic-a jer je glupost očigledno (odaaavno) postala esencija današnjeg interneta našeg nasušnog. I ne samo interneta već i generalno ljudi u rock i metal zajednici.
Eeeee, kako mi nedostaje tamo neka 2007-a i internet bez reklama, algoritama i botova bez mozga sa mobilnim što im je sraso za šapeterinu.
Sećate se članka o magazinu Hard Metal koji je izlazio u jednom kratkom periodu 1991.godine i koji je nedavno postao dostupan na internetu. Ova vest izazvala je dosta pažnje kod naših čitalaca a s obzirom da se vest prvenstvo pojavila na nekim drugim sajtovima, deluje da je interesovanje generalno u Srbiji bilo veliko kada je reč o ponovnom pominjanju ovog časopisa.
U to ime neki od autora ovog magazina održali su trbiniu u Novom Sadu na kojoj su pričali o počecima heavy metal novinarstva u Srbiji, kao i i o pomenutom magazinu koji su svojevremeno pokrenuli. Tribina je održana u sastavu Bane Lokner, Jadranka Nešić, Konstantin Polzović i Obrad Škrbić koji je bio moderator. Snimak tribine osvanuo je na YouTube kanalu ExYuDarkScene i možete je u celosti pogledati.
Interesantne priče iz prošlosti i o tome kako je heavy metal uopšte počeo da se sluša kod nas, o pionirskim novinarskim podvizima, stanju scene u prošlosti i danas, samo su neke od tema koje su ovde bile pokrenute. Da ne davimo, poslušajte i sami, priča je vrlo interesantna i vredna.
E sad, na tribini je dosta reči bilo o stanju scene, medija, novinarstva, izdavaštva kao i same publike u današnje vreme, i tome kako je internet uticao na sve to. I na sve to, Junkyard jednostavno ne može a da ne iznese svoje mišljenje - ali i uputi jedan predlog!
Dakle, ljudi kao što je ova ekipa koja je održala tribinu su ljudi koji su u svakom mogućem pogledu zaslužni za promociju i razvoj ove muzike na našim prostorima. Iskustvima koja oni poseduju malo ko od nas mlađih može da se pohvali. Sa takvim iskustvom, znanjem i pedigreom ovi ljudi (ne samo ovde pomenuti već i svi tzv. rock/metal entuzijasti kod nas), su neka vrsta riznice zanimljivih stvari i priča koje bi mlađe generacije rokera i metalaca verovatno sa ogromnim apetitom i uživanjem konzumirale.
U to ime, imamo predlog. Ljudi, napravite podkast. Napravite YouTube emisiju, Iskoristite prednosti interneta koji nije samo doneo loše stvari, kako se obično može čuti u ovakvim pričama koje za temu imaju podsećanje na neka "bolja vremena". Napravite takvu vrstu emisije i pričajte nam upravo te priče koje posedujete. To što se više ne štampaju magazini i ne prave rock emisije na TV-u (ko uostalom i gleda TV u 2023.), ne znači da je rock mrtav i da ga niko ne sluša, kao i da ne postoji publika koja je dovoljno entuzijastična da to sve na pomenuti način isprati. U svetu je više nego rasprostranjena kultura pravljenja podkasta gde ljudi sa sličnim znanjima i iskustvima prenose i prepričavaju svoje priče mlađim i novim generacijama, ujedno se prisećajući istih sa svojim vršnjacima.
Šta bi falilo da na našem internet prostoru imamo jedan podkast, nek se zove eto baš Hard Metal, u čast i podsećanje na uspešni magazin i tv emisiju, gde bi smo mogli da slušamo o tome kako se nekada dolazilo do intervjua, do slika bendova, ploča, kakvi su ti bendovi bili u svojim najboljim danima, kako je rasla naša scena, kako se raspadala, koje bendove danas preporučujete, i još hiljadu drugih zanimljivih stvari. Tako uostalom to rade ljudi sličnih afiniteta širom sveta.
Bez ljutnje, ovo nije nikakva kritika već predlog ili apel. Mi na našoj internet medijskoj sceni nemamo nijedan relevantan rock/metal podkast što je nedopustivo u današnje vreme. Bilo je nekih pokušaja ali su generalno svi propali. Sramota je da imamo na desetine opskurnih internet kanala koji se bave politikom, reptilima i tobože velikim svetskim prevarama, a da pored tako bogate rock istorije nemamo nijedan koji se bavi muzikom koju svi toliko volimo.
Ovaj apel se naravno ne odnosi na aktere pomenute tribine već na SVE rock "radnike" (da se tako izrazimo), na našim prostorima.
Jeste internet označio kraj magazina i tv emisija, ali je ujedno i dao jednu novu platformu i alatke koje se mogu uspešno i vrlo efikasno koristiti. Kranje je vreme!
Da li neko od nas može da kaže da je pušio cigaru sa, recimo, legendarnim Lemmy-em? Ne. Da li neko od nas može da se pohvali time da je radio na televiziji koja producirala stotine i stotine spotova domaćih bendova? Ne. Da li je neko nas išao u neki grad u inostranstvu da radi intervju sa grupom Winger? Ne ni to. Ali vi jeste i bilo bi lepo kada bi se te priče mogle čuti ne jednom tribinom u 10 godina, koju je inače bilo milina slušati, već jednom sedmično ili mesečno, u nekom budućem srpskom No.1 rock - metal podkastu! Razmislite o tome!
Ovo je pitanje koje postavljamo na početku svake godine. I to ne samo ovde kod nas na Junykard-u. već se po pravilu diskusija o ovoj temi može pronaći na bezbroj inostranih sajtova kao ali i podkasta. U većini članaka i epizoda "albumi koje očekujemo u narednoj godini", obavezno se po pravilu nalazi u novi album grupe Guns N Roses. I tako godinu, za godinom...
Prolaze godine a od albuma i dalje ništa. U redu, dobili smo one dve pesme Absurd i Hard Skool, uslovno rečeno nove pošto se radi o preradi Axl-ovih pesama iz doba snimanja albuma Chinese Democracy. Međutim, to je bilo pre dve godine! Ok, bila je druga polovina 2021. ali šta god. Gleda se na kraju samo ta poslednja brojka a ne i tačan datum.
Cela stvar možda i ne bi bila tako loša da nas nekoliko poslednjih godina članovi benda i njima bliski ljudi nisu s vremena na vreme potpaljivali govoreći o novom albumu. Prva je počela Duff-ova žena, rekavši da je čula delove novih pesama i da je sve fantastično. Potom su se ređali ulgavnom Richard Fortus, pa Duff, pa i sam Slash koji je u više navrata davao izjave i potvrđivao da se na novom albumu radi. Čak je i polemisao oko toga na koji način bi bilo ispravno izbaciti ga u današnje vreme. Sve u svemu, mnogi su govorili o albumu ali samo je jedan ćutao. I nikada nije progovorio ni reč o tome. Nažalost on je taj koji se za sve pita.
Taj o kome pričamo je naravno sam Axl Rose. Poslednje što smo od njega videli i čuli jeste kada se pojavio na sahrani Lise Marie Presley na kojoj je odsvirao Novemeber Rain na klaviru. To je izazavalo lavinu nesuglasica na internetu oko toga da li je to trebalo da radi ili ne i zašto je to uopšte radio. Odgovor koji je sam dao u jednom intervjuu od minut trajanja je da je to bila omiljena Lisina pesma sa kojom se on dosta družio.
No da se vratimo na glavnu temu ove mini analize. Da li ćemo ikada dobiti više taj album? Da li ćemo ga možda dobiti ove godine? Da li postoje šanse za tako nešto?
Odgovor na to pitanje je nemoguće sa sigurnošću dati odnosno predvideti. Pre možemo da napravimo predviđanje kada će pasti neki režim nego da odgovorimo na ovo. No ipak, mogućnost postoji (kao i svake godine do sada). Ako pogledamo kalendar videćemo da Guns N Roses ove 2023. godine, bar za sada, nemaju zakazane koncerte na turneji koja traje od 2016.godine i na osnovu koje se iz godine u godinu vucaraju po svetu svirajući jedne te iste iste pesme. Doduše imaju samo jedan koncertu i to u londonskom Hyde Parku, ali to je izdvojen slučaj jer se radi o velikom nastupu. Sa druge strane nema ni Slash zakazane koncerte sa svojim bendom. Nema ih srećom ni Duff.
Pa dobro, eto, reklo bi se da je to onda prava prilka da se umesto besomučnih koncerata, gde polovina trajanja svakog ponaosob odlazi na pesme sa CD albuma koje niko ne voli i na besmislene obrade, možda konačno izbaci taj novi album? Što se nas tiče svakako jeste, a i krajnje bi vreme bilo. Što je mnogo mnogo je! Posebno ako uzmemo u obzir i to da su fanovi ove grupe jednostavno postali nezainteresovani. Deluje kao da im je više postalo svejedno. Izbaci album ako hoćeš. ako nežeš ne moraš, ne zanima nas. Realno, to je bilo i za očekivati jer živimo u vremenu izobilja. Ako nas Gunsi svake godine ispale za album, a mi dobijemo godišnje do 50 sjajnih novih izdanja raznih više ili manje poznatih bendova, šta će nam onda uopšte taj njihov. Koga je briga da čeka više Axl-a da se smili. Pa jednom nam je to već radio. A za njegovu informaciju: hej nije više 1997. ili 2003. Ionako pomama za novitetima danas traje 3 do 7 dana. Deluje da na taj faktor Axl Rose nije baš računao, ili se preračunao. Jer, ipak je on svoja poslednja dva albuma izabcio u dve različite ere. A sada smo već možda čak i na izmaku treće.
Za kraj čisto da se zna!
Prošlo je 32 godine od izlaska poslednjeg pravog autorskog GnR albuma.
Prošlo je 30 godina od izlaska poslednjeg GnR albuma sa polu-oroginalnom postavom. A oba su iz ere čvrstih izdanja i pre interneta.
Prošlo je 15 godina od izlaska poslednjeg albuma grupe Guns n Roses, ili za neke Axl n Roses. Era tog albuma bila je era piraterije i torenta.
Bio bi red da se jedno izdanje isproba i u ovoj današnjoj eri striminga dok još i ona nije prošla. Zar ne, Axl? Što je mnogo mnogo je čoveče...
Od jutros internetom kruže glasine da bi Motley Crue mogli da nastave sa karijerom bez gitariste Mick Mars-a a da bi čovek koji bi ga zamenio bio poznati gitarista John 5, koga pamtimo još iz Marylin Manson dana, sa kojim je između ostalog nastupao.
Tu vest prvi je preneo Metal Sludge, kao i uvek do sada. Ranije sam vam govorio da šta Stevie Rachelle (frontmen grupe Tuff za one koji ne znaju), napiše na sajtu koji je osnovao još 1998.godine, to se u 99% slučajeva na kraju i desi.
Šta je to što još govori u prilog ovog mogućoj promeni?
Balbbermouth javlja da je John 5 napustio grupu, odnosno bend Rob Zombie sa kojim je godinama unazad svirao. Rob Zombie još uvek nije dao nikakvo saopštenje. Pomenuta dvojica više nisu prijatelji na društvenim mrežama, a u Zombijevu grupu se vratio originalni gitarista Mike Riggs za nastup na prestižnom Aftershock festivalu 6. oktobra.
Dalje, poznato je da su Nikki Sixx i John 5 veliki prijatelji. Pamtimo vreme kada je Sixx držao radijski show Sixx Sense i gostovanje John-a u jednoj od epizoda. Posle 5 ide 6, rekao je tada Sixx... Pored toga pamtimo i to da je John 5 učestvovao u pisanju, produkciji pa verovatno i snimanju novih Crue pesama sa The Dirt kompilacije iz 2019.godine.
Takođe, znamo i to da je Mick Mars veoma bolestan čovek, mada, gledajući snimke sa koncerata dosadašnje turneje stiče se utisak da Mars izuzetno kvalitetno obavlja svoje gitarske dužnosti, ali da ima i te kako poteškoća sa kretanjem. Ipak, bend je najavio produžetak uspešne turneje čak i na druge kontinente...
Sve u svemu, deluje da je ova personalna promena u sastavu grupe Motley Crue, vrlo vrlo moguća. Možda jednostavno Mick Mars nije u stanju da odgovori izazovima turneje koja će se proširiti na druge kontinente. Možda je to ipak previše za sedamdesetdvogodišnjeg obolelog gitaristu. Sa druge strane, so bzirom na dosadašnju povezanost John 5 i benda, moglo bi se reći da je što se tehničkih sposobnosti to verovatno i najbolji izbor. Mada moram priznati da sam još 2008.godine uoči izlaska SOLA albuma na ovom mestu video DJ Ashba-u.
Na kraju, ova promena dovešće do lavine nesuglasica i rata po internetu i čuvenog pitanja: da li će to uopšte više biti Motley Crue ili ne? Da vas podsetim samo: Ako se uopšte i desi, to ne bi bila prva personalna promena u grupi. Menjan je bio Vince Neil, menjan je bio Tommy Lee, pa se eto nekako preživelo.
Stranger Things je zapalio svet. Muzika iz serije još i više. Barem ako je reč o njegovom muzičkom delu. U novoj epizodi podkasta, ili bolje rečeno mini epizodi, čitamo komentare naših slušalaca na ovu temu i razmatramo kako je to baš ova serija dovela do toga da se Master Of Puppets popne na sam vrh svetskih top-listi posle 36 godina od izlaska pesme.
Whitesnake! Nekoliko novih stvari desilo u poslednjih nedelju dve dana kada je reč o najvoljenijem (najslušanijem) rock bendu u Srbiji koji će uskoro održati i koncert u našoj zemlji. Biće to šesti nastup Coverdale-a i ekipe u Srbji za poslednjih 16 godina.
Prva vest je ta da je bend krenuo sa turnejom koja će ga nevesti, na kraju krajeva, i do Beograda. Prvi nastup zabeležili su u Irskoj 10.maja na takozvanoj Farewell turneji (videćemo da li će to stvarno i biti). Svoj debi na ovom nastupu zabeležili su i novi članovi benda, basistkinja Tanya O'Callaghan i klavijaturista/pevač Dino Jelušić. Osim dobro poznatih hitova bend je izveo i dve pesme sa poslednjeg albuma Flesh and Blood, Trouble Is Your Middle Name i Hey You.
Ono što sve verovatno najviše zanima je Coverdale-ovo pevanje. Kakvo je ono bilo, procenite sami na snimku ispod. Ali ne zaboravite! Ipak je ovo tek samo prvi koncert.
Druga nova stvar koja dolazi iz tabora ove grupe odnosi se na izdanje kompilacije Greatest Hits Remix. Da da, radi se o dobro poznatoj kompilaciji iz 1994 godine koju je Geffen records izbacio i "naterao" bend na turneju sa kombinovanom postavom. Danas, 28 godina kasnije, David Coverdale odlučio je da napravi remiksovano i remasterizovano izdanje tog izdanja sa nešto pridodatih i izmenjenih pesama. Pričali smo već hiljadu puta do sada o tom fenomenu reizdavanja. Posle toliko remiksovanih izdanja albuma (u čast 20.25.30.35 godina), posle nekoliko kompilacija (Rock, Blues, Love), ni manje ni više, dobili smo sada i ovo. Reizdanje kompliacije, oja je sama po sebi (in the first place) i bila reizdanje pesama sa albuma. Zato se valjda i zove - kompilacija.
Kako to izgleda u praksi, o čemu smo takođe pričali u epizodama podkasta? Kada recimo na Spotify-u ukucate Here I Go Again (pesma koja se nalazi na svakoj mogućoj kompilaciji, remiksu ili reizdanju), dobijate nepreglednu listu pogodaka za ovu pesmu. Mi smo nabrojali nekih dvadesetak!!! Ajd sad pitanje, kome treba jedna pesma u 20 verzija na striming servisu ili bilo gde?
Ako ste mislili da je sve ovo iritantno, prevarili ste se! U ovoj poslednjoj vesti koju vam u ovoj analizi prijavljujemo David Coverdale uspeo je takoreći da "obrne igricu" iritantnosti! Svetskim rock portalima kruži vest da je bend izbacio novu remasterizovanu verziju spota Still Of The Night, za koji David pride i zvanično priča priču kako je nastao. Nova verzija spota? Hmm. Našem oštrom oku za ovakve akcije odmah je upala u oči jedna stvar! Samo pre dve godine Coverdale je na svojoj YT stranici promovisao isti spot u nekakvoj HD poboljšanoj verziji na kojima se, praktično jasno vide i intimni delovi Tawny Kitaen.. Ok, ovo smo mi dodali, ali tako nekako je spot bio reklamiran. Čudo tehnike i poboljšanja video iz 1987. Danas, dve godine kasnije dobismo i remaster verziju koja se na sva usta hvali. Pa ko je ovde lud? Iritantno zar ne? Procenite sami, koji vam se više sviđa? Remaster ili HD, ili se možda zadovljavate bilo kakvom verzijom nekog random fana sa YouTube-a?
Ovaj članak možete slobodno sagledati kao jedan mini RHCP žurnal, s obzirom na to da se svašta nešto izdešavalo u poslednjih nekoliko dana kada je u pitanju ova grupa.
Unlimited Love i novi spot
Glavni događaj je normalno bio vezan za izlazak dugo očekivanog novog albuma Unlimited Love koji se pao u petak 1.aprila. Nećemo ovom prilikom mnogo pričati o samom izdanju jer je još uvek rano za to. Sedamnaest pesama. To su praktično dva albuma gledano iz ugla današnjeg standarda i potrebno je malo vremena da se to izkonzumira i nadamo se pretoči u jednu od naših standardnih emisija.
Na dan izlaska albuma, kao što to biva u većini slučajeva (kada su u pitanju normalni bendovi), imali smo prilike da pogledamo i novi spot za pesmu These Are The Ways. Anthony Keidis u svom "olinjali pimp" stilu kako krade na pumpi da bi izdržavao svoju trudnu ženu... Da ne prepričavamo, pogledajte i sami. Inače, pesma uopšte nije loša sama po sebi, jer po prvi put posle ko zna koliko, u muzici ovog benda možemo čuti jedno opako i kvalitetno rifovanje!!!
Dva Džimija
Ko su ta dva Džimija iz naslova ovog priloga i kakve veze imaju sa Pepersima? Radi se o poznatim američkim voditeljima Jimmy Kimmel-u i Jimmy Fallon-u, koji u svojim respektabilnim emisijima već godinama goste najpoznatije svetske bendove, koji pred intervjua beleže i nastupe, koji opet kasnije imaju veliki značaj u svetu muzike. Jedini problem je u tome što ne samo što su im imena ista, nego su im i emisije gotovo identične.... No, nema veze, uspeli smo da iskopamo oba nastupa i smatramo da ih treba pogledati. Na jednom su svirali pesmu iz pomenutog novog spota, i to na vrhu legendarnog Ruzevelt hotela, a na drugom, sada već potvrđeni hit Black Summer.
Fonda i Star On a Boulevard
Nakon ova dva nastupa, koji su snimljeni 29. i 30.marta a pušteni uživo naravno 1.aprila, Peppersi su održali i jedan mini koncert u Fonda teatru u Los Anđelesu gde su odsvirali 12 pesama, između ostaliog i nekoliko novih sa albuma Unlimited Love. Setlistu sa ovog nastupa možete pogledati ovde.
Buy me a star on a boulevard, it's Californication
I na samom kraju ovog žurnala, ostavili smo možda najveći događaj od svih. Kako se uzme... Ostvariše se stihovi legendarne pesmeod pre više od 20 godina i Pepersi dobiše svoju zvezdu na nadaleko poznatom Holywood bulevaru, odnosno Hollywood Walk Of Fame-u. Lepo. Zasluženo. Fino. Bili su samo neki od komentara sa društvenih mreža., i mi nemamo ništa protiv sa tim. Ko sve nema zvezdu na tom čuvenom bulevaru, pa što ne bi i sami Pepersi. Još jedno mesto više da se lokalni beskućnici valjaju po njoj. Šta da se radi, Skid Row više nije samo deo L.A, sada je ceo L.A. postao Skid Row, ali o tome nekom drugom pirliko.
Ono što je naš najveći utisak ove ceremonije je to što je bila neverovatno čudna i uvrnuta. Ok, nije sad da možemo sa nekom drugom da je uporedimo, ali u nedostatku dobrih srpskih reči, to možemo opisati ovako: awkward, goofy, weird... od ceremonije, ljudi, pa do samih zvezdi dana. Ali njima opraštamo, oni su takvi kakvi jesu i zbog toga ih volimo i cenimo! Ludi i ofarbani Flea, uvek pozitivni Chad, nesnađeni John i olinjali pimp u kineskoj trendži mr. Swan.
"Brate, ovaj više ne može da peva, glas mu je skroz otišo". Ništa živo ne može da izvuče. Samo stoji na bini i ne pomera se. Auuu al se ovaj ugojio... Spuštaju mu štim za tri i po stepena da bi pesme na nešto zvučale. Ovaj peva na plejbek...."
Koliko puta ste čuli ovako nešto u razgovorima sa ljudima kada je reč o pevačima poznatih bendova? Verovatno mnogo, jer prosto, to je jednostavno tako. Postoji jedan deo pevača najvećih i najpoznatijih rock i hard rock bendova koji su jednostavno zašli u određene godine i više nisu ni na 20% tog nekog nivoa na kojem su bili u svom "vremenu".
Takvo stanje stvari može dovesti u zabludu da na trenutnoj sceni više nema kasvetnih frontmena pevača, koji glasovno mogu da izvuku, reicmo, makar ono što su otpevali u studiju. Danas je široko rasprostranjeno mišljenje da prosto nema pevača sa mladalačkom snagom, harizmom i mogućnošću da se publici dopadnu "na prvu loptu", kao što su to nekada činili velikani ove muzike. E, tu je greška! Ima ih, samo za njih možda niste, čuli. Zato je Junkyard uvek tu da vam predstavi jednu jedinstvenu listu trenutno vodećih hard rock frontmena/pevača na scetskoj sceni.
Ogradili smo se na bendove koji se mogu svrstati u hard rock, čisto da lista ne bi bila beskonačno duga. Takođe, ovo nije rang-lista, tako da je redosled imena na njoj nebitan. Treće, naravno da postoji još mnogo drugih kojih na ovoj listi nema, ali jednostavno ovo je naš izbor, lista je informativnog i zabavnog karaktera,.
Dakle tražimo frontmene/pevače koji: pevaju uživo isto kao i na snimcima, imaju harizmu, izgled, imidž, jesu frontmeni u pravom smislu te reči - narodski rečeno tražimo pevače mlađe generacije kao što su nekada bili Steven Tyler, Axl Rose, David Coverdale, Jani Lane, David Lee Roth, Sebastian Bach, Tamie Downe, Phil Lewis, Joe Elliot, Jon Bon Jovi i mnogi drugi.
1. Danny Rexon (Crazy Lixx)
Frontmen grupe Crazy Lixx, tekstopisac i porducent, osnovao je ovaj švedski bend 2002.godine zajedno sa gitaristom Vic Zinom (koji je kasnije prešao u Hardcore Superstar), i od tada uspešno predvodi ovaj glam metal sastav. Na sedam albuma koliko je grupa Crazy Lixx izbacila, dokazao je svoj kvalitet i neverovatne glasovne sposobnosti u bezbroj situacija. Jedna od njih bila je na poslednjem Monsterst Of Rock Cruise festivalu u februaru ove godine, na kojem su Crazy Lixx prosto zapalili američku publiku. A zapalili su i naš Junkyard albumometarski radar sa svojim poslednjim izdanjem Street Lethal. Osim magičnog glasa, Danny je kao što rekosmo i tekstopisac (zapravo pesmopisac, ali srpski jezik iz nekog razloga nema ovu reč u svom vokabularu), i to za bendove iz Frontiers music sa kojim Crazy Lixx imaju uspešnu saradnju još od 2009.godine.
2. Erik Grönwall (Skid Row)
Vest da je ovaj tridesetčetvorogodišnji Šveđanin postao novi pevač grupe Skid Rowje sada već daleka prošlost. Bez obzira što smo je dobili pre svega nekoliko dana. Tako to ide danas. Novi singl The Gang Is All Here i prvi nastup u Las Vegasu dokazali su da je Erik prošao svoje vatreno krštenje i definitivno zacementirao svoju novu poziciju, bar na neko vreme. Svetska hard rock scena je prosto poludela za novom pesmom i čini se da sve to nekako došlo zasluženo. Četiri albuma sa grupom HEAT i vreme provedeno u bendu (od 2010. do 2020), pobeda na švedskom takmičenju Idol 2009.godine i rad sa power metal projektom New Horizon, definitivno su mu dali kvalifikacije da postane član nekada velikog a trenutno posrnulog Skid Row-a (što će se sada nadamo se promeniti). Mora se odati počast i Rachel Bolan-u, koji je u stilu Maldinija uvideo mogućnost dovođenja slobodno igrača sa transfer tržišta. Pravi potez u svakom slučaju! Samo neka ova saradnja potraje! Valja pomenuti i to da se Erik već neko vreme bori i sa bolešću akutne limfocitne leukemije.
3. Kenny Lackremo (HEAT)
Bilo bi bezveze pominjati švedsku grupu HEAT (opet ti Šveđani, a tek će ih biti) na ovoj listi, a ne pomenuti sadašnjeg pevača ovog benda Kenny Lackremo-a koji je zamenio prethodno opisanog Erik-a, koji je pak zamenio Kenny-a te davne 2010.godine. Anđeoski visok i precizan glas koji krasi ovog momka jedan je od glavnih tajnih sastojaka grupe HEAT, koja je eto imala dvojicu zaista vrhunskih pevača u toku svog ne tako dugog postojanja. Grupa trenutno radi na sedmom albumu a nastupali su na pomenutom Monsters Of Rock Cruise festu ove godine, gde su kao i Crazy Lixx zapalili Amerikance. U line-up zajedno sa starijim i istrošenijim bendovima iz 80-ih, ovi mladi zvuče kao preko potrebno osveženje.
4. Olliver Twisted (Reckless Love)
Sledeći frontmen sa ove naše list dolazi iz Finske i to iz benda Reckless Love, koji je osnovan 2001.godine i koji od samog početka predvodi Olli Herman poznatiji kao Olliver Twisted. Sa nešto prljavijim glasom i sleazerskim imidžom Ollie je bez premca jedan od vodećih finskih hard rock, odnosno sleaze-glam pevača u ovom trenutku. Jedno vreme je čak predvodio i švedske sleaze velikane Crashdiet na albumu The Unattractive Revolution (2007) zamenivši tada originalnog pevača ovog benda Dave Leppard-a. Sa svojom matičnom grupom Reckless Love izbacio je pet sjajnih albuma među kojima je i ovaj poslednji iz marta 2022.godine pod nazivom Turborider.
5. Gabriel Keyes (Crashdiet)
Kad smo već kod grupe Crashdiet, ovu listu ne smemo ostaviti bez njihovog trenutnog pevača, mlađanog Gabriel Keyes-a, koji je verovali ili ne zamenio čak tri fantastična vokala i frontmena koji su prošli kroz ovaj bend. Prvi pevač benda i njegov osnivač Dave Leppard izvršio je samoubistvo 2006.godine u sovjoj 25.godini života. Drugog po redu smo vam već predstavili, dok je treći Simon Cruz u grupi proveo vreme od 2009. do 2015.godine i snimio dva albuma. A šta je sa ovim poslednjim? Gabriel u bend dolazi 2019.godine i snima album Rust In Peace koji je vašim glasovima zauzeo visoko drugo mesto u odabiru za najbolje albume te godine. Objektivno gledano momak je imao izuzetno težak zadatak kada je došao u ovaj bend. Trebalo je ispuniti sva ta velika očekivanja i održati kvalitet koji su njegovi prethodnici zacementirali. Čini se da jeuspeo u tome. Rust In Peace je prošao uspešno dok se novi album očekuje kasnije ove godine.
5. Jocke Berg (Hardcore Superstar)
Još jedan frontmen koji dolazi iz još jednog švedskog sleaze-glam benda, jednog od najvećih u svakom pogledu, je i Jocke Berg, pevač grupe Hardcore Superstar. Grupa je nastala 1997.godine i nakon nekoliko šejkoidnih izdanja, uspela je da se profiliše u jedan od vodećih sleaze rock bendova tadašnje švedske, a potom i svetske scene, što su uspešno održali sve do današnjih dana. Po stilu pevanja Jocke više vuče ka tom prljavom, peskovitom, sleaze maniru, poput velikana ovog žanra - Axl Rose-a ili Tamie Downe-a. Bend je upravo izbacio svoj najnoviji album Abrakadabra koji je dostupan svuda, a mi vam za ovu priliku puštamo jedan stari i vanvremenski hit ovog benda gde možete čuti jedan od najboljhi sleaze-vokala tadašnje novije generacije bendova.
7. Patrick Stone (Budderside)
Frontmen i vođa losanđeleske hard rock petorke Budderside, Patrick Alan Stone u svakom mogućem smislu pripada ovoj našpj listi. Nakon pobede u borbi sa zavisnošću Patrick je predvodio grupu Aces and Eights a jedno vreme nastupao i sa bendom Adler's Appetite. Valja pomenuti i to da je bio preporučen i grupi Velvet Revolver nakon odlaska Scott Weiland-a 2008.godine, a nakon toga je zamalo zavšrio u grupi Quiet Riot. Ipak, u svom najvećem sjaju pokazaće se upravo sa sopstvenim bendom Budderside koji je osnovao 2015.godine i koji je lično podržao niko drugo do Lemmy Kilmister sa svojom tadašnjom izdavačkom kućom. Prvi album prošao je dosta zapaženo dok je grupa na drugom izdanju Spiritual Violence praktično ekplodirala. Trenutno izbacuju singlove po sistemu singl po singl što će se na kraju i pretvoriti u najavljeni treći album. Patrick Stone svojim vokalnim i izvođačkim sposobnostima predstavlja sublimaciju dva žanra, hard rock-a i alternative/grunge-a, što je osim fantastične ekipe koju je okupio, jedan od glavnih sastojaka uspeha ove grupe koja se novim singlovima počela probijati i na samoj Bilboard plejlisti.
8. Marc LaBelle (Dirty Honey)
Jedan od najmlađih bendova sa liste je i grupa Dirty Honey iz Los Anđelesa koju kao frontmen predvodi Marc LaBelle. Radi se jednom unikatnom predstavniku New Wave Classic Rock pevača, ali za razliku od nekih drugih, Marc kao i cela njegova ekipa, ne predstavljaju flagrantnu kopiju Classic Rock bendova jer pored uticaja koje od njih nesumnjivo nasleđuju, ovi momci u sebi imaju i to nešto svoje. Marc LaBelle vam se može učiniti i kao Robert Plant i kao Steven Tyler, ali preciznije bi bilo reći da se radi o nadograđenoj kombinaciji ovih velikana. Bend je izdao do sada samo jedan album iz 2021.godine i trenutno je najtraženija mlada rock grupa u Americi (otvarali su za velike bendove a trenutno su na sopstvenoj turneji). Njihov EP iz 2019.godine se čak našao i na Bilboard top listi dok još nisu ni imali izdavačku kuću, što je za svaku pohvalu i što je definitivno pokazalo da se radi o bendu koji će tek pokoriti RnR svet.
9. Dino Jelušić (Whitesnake, Dirty Shirley)
Na našoj listi našao se i momak sa takozvanih naših prostora, tačnije iz Hrvatske, što je složićete se stvarno neverovatno. Međutim, kada se malo upoznate sa dosadašnjim radom ovog momka, biće vam potpuno jasno kako i zbog čega pored njegovog imena stoji ime grupe Whitesnake. Dino je karijeru počeo solo ali je tokom godina sarađivao sa mnogim svetskim velikanima. Izdvojili bi smo i njegov bend Animal Drive, saradnju sa grupom Trans-Siberian Orchestra kao album koji je snimio sa nekadašnjim gitaristom grupe Dokken George Lynch-om pod imenom Dirty Shirley. Kakvu će ulogu imati u grupi Whitesnake, ostaje da se vidi kada bend krene na najavljenu turneju.
10. Archie Cruz (Santa Cruz)
Alfa i omega finske sleaze metal grupe Santa Cruz, predstavnik je nove generacije jedne posebne vrste frontmena - frontmena kod kojih je gitara sastavni deo njihovog prisustva na bini. Dakle nešto u stilu Dave Mustaine-a, James Hetfield-a ili recimo Kurt Cobain-a. Pored prvoklasnog sleazerskog glasa Archie se može pohvaliti i veoma zavidnim šrederskim sposobnostima na gitari što ujedno i karakteriše unikatni zvuk kojim su Santa Cruz tokom prethodne decenije osvajali fanove širom sveta. Od rodne Finske pa sve do najvećeg centra rock moći - SAD. Četiri uspešna albuma u karijeri, problemi sa "personalitijem" samog Archie-a (što je priznaćete sastavni deo ličnosti većine najvećih frontmena), nisu nimalo narušili ogromna iščekivanja već pomenutog petog album koji izlazi kasnije ove godine.
11. Hennes Kett (Shiraz Lane)
Prvi od dva Hennes-a sa ove naše liste dolazi iz Finske takođe i to iz grupe Shiraz Lane, koja sasvim siguno nije u dovoljnoj meri poznata na našim prostorima. Ipak, to nas ne sprečava da ovog vrsnog pevača ubacimo na ovu listu. Na kraju krajeva, ako ste pratili naš onda nema nikakvih problema, jer smo o ovoj grupi već pisali. Radi se o dosta mladom bendu i samim tim i mladim muzičarima, tako da slobodno možemo reći da njihovo vreme tek dolazi. Do sada su izbacili dva albuma i jedan EP, a Hennes Kett pokazao je sav raskoš svog pevačkog talenta na gotovo svakom od njih, pa tako i u pesmi Harder To Breath koja je završila i na popularnoj video igrici Wreckfest, što je jedan od najvećih uspeha bendova pored pobede na jednom fisnkom festivalu. Momak koga definitivno treba zapamtiti, kao i samu grupu Shiraz Lane.
12. Hennes Braun (Kissin Dynamite)
Drugi Hennes sa ove liste dolazi iz nemačkog hard rock benda Kissin Dynamite, koji je početkom godine izbacio i novi album Not The End Of The Road i to im je sedmo izdanje u karijeri. Čak sedmo, a sigurno većina vas nije ni čula za ovu hard rock grupu iz jednog malog nemačkog mesta u Baden- Virtenbergu. Da su Nemci oduvek imali dobre rock i metal pevači govore u prilog mnogi velikani ovog žanra koji dolaze iz te zemlje poput Udo-a, Klaus Mein-a ili Andi Deris-a. Hennes Braun je sublimacija svega toga u jednom sa potrebnom mladalačkom energijom i nekom novom harizmom. Odnosno, svega onog najboljeg što je nemačka hard n heavy scena donela rock n roll zvuku tokom godina.
13. Nathan James (Inglorious)
Kakva bi to rock lista bila a da nemamo bar jednog Engleza? Nathan James iz hard rock grupe Inglorious je upravo čovek za ovo naše predstavljanje. Kao i nekolicina drugih sa ove liste, svoju muzičku karijeru započeo je u jednom rijaliti pevačkom programu. Nije to ništa strašno, kao što se da videti. Takvo je danas vreme i to ne umanjuje talenat koji pevači sa ove liste imaju. Britanska scena, kao jedna od dve vodeće, je uvek imala velike pevače i frontmene. Da ih sada ne pominjemo sve ali recimo ako vam fali neki novi David Coverdale ili Ian Gillan, koji može da stoji na bini i otpeva sve kako treba, onda je ovaj tridesetčetvorogodišnjak, Nathan James, definitivno čovek za vas. Uzgred, i dva albuma koja smo recenzirali, od ukupno četiri koliko su izbacili, govori u prilog tome da se ovde radi o grupi koju ne bi ste smeli da propustite.
Kao što smo rekli, ova lista mogla bi ići u nedogled, tako da negde moramo da stanemo. Ovoj listi bi se svakako mogli dodati i mnogi drugi poput Ronnie Romero, Eric C Jayk (Wildstreet), Lizzy DeVine (The Cruel Intentions), Vicky White (Bloody Heels), Wolfgang Van Halen.... Sve u svemu, odgovor na pitanje koje smo postavili na početku, da li i dalje velikih frontmena u rock muzici?; očekujemo da čujemo od vas!
.jpeg)
.jpg)
.jpg)
