Motley Crue bez Mick Mars-a u nastavku turneje?

 

Od jutros internetom kruže glasine da bi Motley Crue mogli da nastave sa karijerom bez gitariste Mick Mars-a a da bi čovek koji bi ga zamenio bio poznati gitarista John 5, koga pamtimo još iz Marylin Manson dana, sa kojim je između ostalog nastupao.

Tu vest prvi je preneo Metal Sludge, kao i uvek do sada. Ranije sam vam govorio da šta Stevie Rachelle (frontmen grupe Tuff za one koji ne znaju), napiše na sajtu koji je osnovao još 1998.godine, to se u 99% slučajeva na kraju i desi.

Šta je to što još govori u prilog ovog mogućoj promeni?

Balbbermouth javlja da je John 5 napustio grupu, odnosno bend Rob Zombie sa kojim je godinama unazad svirao. Rob Zombie još uvek nije dao nikakvo saopštenje. Pomenuta dvojica više nisu prijatelji na društvenim mrežama, a u Zombijevu grupu se vratio originalni gitarista Mike Riggs za nastup na prestižnom Aftershock festivalu 6. oktobra.

Dalje, poznato je da su Nikki Sixx i John 5 veliki prijatelji. Pamtimo vreme kada je Sixx držao radijski show Sixx Sense i gostovanje John-a u jednoj od epizoda. Posle 5 ide 6, rekao je tada Sixx... Pored toga pamtimo i to da je John 5 učestvovao u pisanju, produkciji pa verovatno i snimanju novih Crue  pesama sa The Dirt kompilacije iz 2019.godine. 

Takođe, znamo i to da je Mick Mars veoma bolestan čovek, mada, gledajući snimke sa koncerata dosadašnje turneje stiče se utisak da Mars izuzetno kvalitetno obavlja svoje gitarske dužnosti, ali da ima i te kako poteškoća sa kretanjem. Ipak, bend je najavio produžetak uspešne turneje čak i na druge kontinente...

Sve u svemu, deluje da je ova  personalna promena u sastavu grupe Motley Crue, vrlo vrlo moguća. Možda jednostavno Mick Mars nije u stanju da odgovori izazovima turneje koja će se proširiti na druge kontinente. Možda je to ipak previše za sedamdesetdvogodišnjeg obolelog gitaristu. Sa druge strane, so bzirom na dosadašnju povezanost John 5 i benda, moglo bi se reći da je što se tehničkih sposobnosti to verovatno i najbolji izbor. Mada moram priznati da sam još 2008.godine uoči izlaska SOLA albuma na ovom mestu video DJ Ashba-u.

Na kraju, ova promena dovešće do lavine nesuglasica i rata po internetu i čuvenog pitanja: da li će to uopšte više biti Motley Crue ili ne? Da vas podsetim samo: Ako se uopšte i desi, to ne bi bila prva personalna promena u grupi. Menjan je bio Vince Neil, menjan je bio Tommy Lee, pa se eto nekako preživelo. 

Motley Crue udružili snage sa još tri poznata benda i napravili soundtrack za novi horor-triler film

 

Motley Crue, Asking Alexandria, Ice Nine Kills i From Ashes To Ashes su zajedničkim snagama odradili soundtrack pesmu 21 Bullets za novi horor-triler film pod nazivom The Reatalitators.

Film će biti dostupan 14.septembra u produkciji Better Noise Films grupe koja predstavlja deo Better Noise Music izdavačke kuće iz koje i dolaze bendovi koji su radili na pomenutoj pesmi. Osim muzike glavne numere na celokupnom soundtrack-u za ovaj film učestvovaće i mnogi drugi bendovi iz ove izdavačke kuće, a neki će se čak i pojaviti u samom filmu, između ostalog Tommy Lee (Motley Crue), Ivan Moody (FFDP) i Jacoby Shaddix (Papa Roach).

Naslovnu numeru potpisali su niko drugi do Nikki Sixx i James Michael iz grupe Sixx AM. O samoj pesmi Nikki Sixx je izjavio da je bilo zanimljivo raditi na novom soundtrack-u, prvom nakon pesme The Dirt (1981) koju je napisao za Motley Crue biopic film The Dirt. 

Osim slušanja naslovne numere za sada nam ostaje samo još i da sačekamo i pogledamo sam film. Najava ovakvog soundtrack-a i grupe bendova uliva dosta nade da će film, makar sa muzičke strane, biti vrhunski odrađen, što je ruku na srce jedna od glavnih mana današnjih filmova - mnogi prosto nemaju nikakvu muziku. Takođe, videćemo da li će i u ovom slućaju doći do "strejndžertings manije", mada će to ipak zavisiti više od samog kvaliteta filma pre nego muzike.

Andy McCoy najavio novi solo album i raspalio po Motley Crue

 

Finski gitarista i osnivač grupe Hanoi Rocks, nakon duže pauze, ponovo se vratio na svetsku muzičku scenu, ili bolje rečeno na naslovne strane rock web stranica. Dve stvari su uticale na to; pre svega tu je novi singl pod nazivom Take Me Im Yours koji će se nači na albumu Jukebox Junkie a koji izlazi 5.avgusta. U pitanju je album sa obradama koje su oformile Andy-ev muzički ukus.

Sa druge strane, one zanimljivije većini, Andy McCoy se u velikom stilu i bez dlake na jeziku "vratio na scenu" gostovanjem u podkastu Waste Some Time With Jason Green u kojem je izneo dosta zanimljivih detalja, posebno onih koji su vezani za odnos sa članovima grupe Motley Crue. 

Motley Crue i Hanoi Rocks bili su u prijateljskim odnosima tokom 80-ih, sve do tragičnog događaja u kojem je bubnjar grupe Hanoi Rocks Razzle, izgubio život u nesreći koju je izazvao Vince Neil, kada su se pijani noću vozili do prodavnice da kupe još pića. Opšte poznata priča koja o događaju koji se dogodio 1984.godine.

- O The Stadium Tour na kojoj se Motley Crue nalaze Andy je rekao da je to 25, po redu oproštajna turneja ovog benda i da Nikki Sixx-u nište ne veruje jer se radi o velikom lažovu. 

- O kompilaciji koju je Motley Crue izbacio 2003.godine pod nazivom Music To Crash Your Car To; Andy McCoy je izjavio da to jeste još jedna od tačaka razdora sa Motleyevcima i da je taj naziv neumesan, sa čime se složio i Michael Monroe. 

- O ljudima koji su poginuli u toj zlokobnoj nesreći 1984.godine; "Njih niko ne pominje. 50 jardi je bilo do prodavnice pića. Mogli su da idu peške, ali ne, osoba kojoj ne želim da pominjem ime (Vince Neil prim.aut.) je odlučila da mora da se "pokazuje" u svom novom ružnom automobilu zvanom Pantera." 

- O flimu The Dirt; "Film je totalno netačan, posebno kada se radi o sceni neposredno pre nesreće. Čisto holivudsko smeće. Nikava zabava nije prethodila tom događaju. U sobi je bilo pet ljudi. Njih dvojica, Sami Yaffa (basista Hanoi Rocksa) koji je ležao obeznanjen, Vinceova trudna žena i ja."

- O knjizi The Heroin Diaries: "Nikki Sixx i tu laže. Nisam ja nikoga budio bejzbol palicom jer da je tako bilo taj ne bi bio živ. Rekao sam mu da pazi šta uzima jer je to bilo baš jako. Ali on je hteo da se pravi važan." 

- O tome da su Hanoi Rocks ostavili uticaj na Motley Crue Andy je odgovorio da je to moguće ali da je muzika grupe Motley Crue čisto sranje, osim nekoliko pesama sa prvog albuma. 

Sve u svemu, voditelj podkasta Jason Green učinio je pravu stvar što je ugostio "nzgodnog" Andy McCoy-a. Ponekad je zanimljivo čuti ovakve priče, stoga vam preporučujemo da i sami poslušate intervju, Inače Jason je uradio seriju intervjua sa svim originalnim članovima grupe Hanoi Rocks, Tako da pored ovog sa Andy McCoy-em, imate i priče sa Michael Mornoe-om, Nasty Suicide-om i Sami Yaffa-om. Možda nam to Jason hintuje neki mogući Hanoi Rocks reunion? 

Rangiranje albuma grupe Motley Crue - od najgoreg do najboljeg

 

U novoj epizodi podkasta sastali smo se kako bi uradili gotovo nemoguću stvar. Rangirali smo celokupnu diskografiju grupe Motley Crue po sistemu od nagoreg do najboljeg albuma. Nije bilo lako ali smo nekako morali da isporučimo redosled od 9. do 1. mesta, jer, takva su pravila. 

Obzirom da se radi o nečemu novom iz Junkyard Rock Stories produkcije, i uopšte novini na domaćoj muzičko-medijskoj sceni, pozivamo vas da pogledate epizodu u celosti i da nam naravno napišete kako bi ste vi rangiralih ovih 9 albuma legendarnih rokera Motley Crue. 

Epizodu možete pogledati i poslušati na našem YouTube kanalu, Spotify-u i bilo kom drugom podcast plejeru!

Nikki Sixx sa novom knjigom postao best-seller po četvrti put

 

Pored toga što se ostvario kao uspešan muzičar, Nikki Sixx basista i vođa grupe Motley Crue, može da se pohvali i zaslugama na polju izdavaštva. Njegova najnovija knjiga  pod nazivom The First 21 postigla je prestižno priznanje jer se našla u društvu best-selling izdanja New York Times-a. To je četvrti put da se neko Sixx-ovo delo našlo u ovom društvu. Isto priznanje dobio je i za knjige The Heroin Diairies, This Is Gonna Hurt i The Dirt. 

Međutim, to nije sve. Nakon izlaska knjige 19.oktobra, ovo izdanje ušlo je i u Top 40 Rock Music Books na Amazonu, kao i na listi od 150 najboljih knjiga po merlima lista USA Today, gde je zauzela visoko 22. mesto. 

Uz sve to Sixx i njegova ekipa iz grupe Sixx A.M. izbacili su i kompliaciju pesama sa nekoliko novih numera poput The First 21, Talk To Me, Penetrate i Wasting All My Lfe. 

Nikki se trenutno nalazi na svojevrsnoj promo turneji po raznim emisijama i podkastima gde promoviše svoju novu knjigu. Motley Crue je i dalje na čekanju jer je stadionska turneja odložena za sledeću godinu. Šta reći, ako neko zna kako da vodi biznis van muzike, a da je opet sve i dalje vezano za muziku, to je onda svakako Nikki Sixx. Treba učiti od ovoga čoveka.

Motley Crue tajni agenti - otkrivena najbolje čuvana tajna u svetu rock muzike

Svirali su grandiozne turneje. Dobijali nagrade. Izbacivali platinaste albume. Bili na vrhu top lista. Prelazili svet uzduž i popreko. Pravili skandale i punili rubrike “verovali ili ne”… ali to sve sve već odavno znali, zar ne?

Međutim, ono što definitivno znali da su pored svega toga, Motlijevci oduvek bili i - specijalni agenti! Operacija The Dirt - Declassified je ponovo pokrenuta. Čovečanstvo  se nalazi u vrlo delikatnoj situaciji i njihova pomoć u izvršenju ovog zadatka je preko potrebna.

Svetska vlada pozvala je agente: Mick Mars (stručnjak za prerušavanje), Nikki Sixx (elitni dešifrant), Tommy Lee (visoko trenirani borac hladnim oružjem) i Vince Neil (specijalac za hemijse operacije).

Sve ovo moći ćemo da pogledamo u najnovijoj slikovnoj noveli (stripu) koja će izaći 22.aprila sledeće godine pod okruljem kuće Z2 Comics.

Najopasniji rock bend na svetu? Sada konačno znamo odakle potiče ovaj epitet. Najbolje čuvana tajna u svetu rock muzike konačno je razotkrivena. Muzika je proteklih 40 godina bila samo maska za razne vrste operacija koje su ovi momci tokom godina izvodili.

Muzički vektor: 80's Rock i Metal bendovi (Prvi Deo)

 

Došao je i taj trenutak, da popričamo malo na temu rock i metal bendova iz 80-ih. Mnogo puta smo ih do sada pominjali. Mnogo puta pisali i izveštavali o tome šta se sa nekima od njih dešava. Uradili i smo i dobar broj recenzija. 

U svim tim spisima i zabeleškama, trudili smo se da vam svaki bend predstavimo napreciznije što možemo. U nekim situacijama to nije bilo lako. Problem leži u tome kako grupe koje pripadaju ovom muzičkom pod-žanru, odnosno muzičkom kompasu koji karakteriše jedno vreme i jedan način života, da nazovemo pravim imenom. Naziv Hair Metal koji se odomaćio tek nakon dvehiljaditih nije pravi naziv za sve ove grupe i na neki je način i pogrdan. Sa sobom nosi izvesnu stigmu. 

U toku najluđe decenije ovi su se bendovi jednostavno zvali Hard Rock, Metal, Glam Metal, Sleaze Rock, Sleaze Metal ili jednostavno 80's metal. U odnosu na one iz sedamdesetih bili su neka vrsta nadgradnje, sledećeg koraka, sa modernijim zvukom i pristupom muzici. U odnosu na alternarivu iy 90-ih, opet nešto drugačije. 

Sve u svemu, kako više ne bi dužili, spremili smo vam još jednu unikatnu epizodu, koju smo nazvali Muzički Vektor i u kojoj ćemo vam pokazati koje su to najsitnije razlike između pomenutih odrednica kao što su Glam i Sleaze, Rock i Metal. Imaćete prilike da se podsetite velikog broja bendova koje i sami znati ali ćemo pričati i o nekim drugim, manje poznatim, koje ne pominjemo baš tako često. Biće tu i nekoliko novijih grupa, koje ne pripadaju korpusu 80-ih, čisto da bi se uvidelo u kom pravcu je ova muzika evoluirala. 

Epizodu pogledajte ovde:

Na našoj plejlisti možete pronaći i poslušati bendove koje smo pominjali, kao i i mnoge druge koje smo ovoga puta propustili! 

Nova knjiga Nikki Sixx-a stiže krajem godine

 

Frontmen grupa Motley Crue i Sixx AM izbacuje novu knjigu, tačnije jednu vrstu memoara koji će vas vratiti u sedamdeste i osamdesete i koji će nositi  naziv The First 21: How I Became Nikki Sixx. 

Nakon izdanja The Heroin Diaries (2007) i This Is Gonna Hurt (2011), ovo je treća knjiga čuvenog basiste u kojoj će nam ispričati kako je Frank Serafino Ferana zapravo postao Nikki Sixx. Kakvu je viziju imao mladi Frank došavši iz Sijetla u Los Anđeles. Kako je preko grupa Sister i London, koje je osnovao i vodio sa mnogim drugim poznatim muzičarima tadašnjeg Sunset Stripa, stigao do onoga što svi danas znamo. Jednog od najintrigantnijih i najvećih bendova američke hard rock scene - Motley Crue. 

Knjiga će biti dostupna 19.oktobra u izdanju Hachette Books. Imaće i svoje audiobook izdanje a sama najava stigla je zapravo sa prethodnom objavom na Fejsu u kojoj je Nikki Sixx govorio i o predstojećoj turneji grupe Motley Crue ali i novom albumu grupe Sixx A.M. 

Šta će biti sa turnejom grupe Motley Crue - karma je čudo?

 

Šta ono bi Vince? 

Širom sveta krenuli su ponovo da se održavaju koncerti, shodno izgledima da će se ova pošast koja nas je sve zahvatila konačno završiti. Među prvima se našao i pevač grupe Motley Crue Vince Neil, koji je započeo turneju sa svojim solo bendom. U nekoliko proteklih dana internet je preplavila vest o tome da je Vince-u pukao glas i da je odjurio sa bine. Preneli su čak i domaći sajtovi, ali kao i uvek, pogrešno i površno. No, nije to razlog pisanja ovog teksta. Ima tu još nekih nerazjašnjenih stvari, ali krenimo redom. 

Vince je na koncertu u Ajovi odsvirao set koji se neslavno završio na pesmi broj 14, tačnije na numeri Girl Girls Girls. To svakako nije bila poslednaj pesma na setu, obzirom da pogledom na sam spisak pesama sa tog nastupa, postaje jasno da fale neki od sigurnih hitova koje je izvodio na koncertima pre pandemije.  Međutim, samim izlaskom sa binei  to  na samom početku Girls Girls Girls, tačnije u tridesetoj sekundi, pokazala je njegovu nemoć. Ruku na srce ceo taj nastup bio je loš što se tiče njegovog vokalnog performansa.

U suštini Vince nije ni prvi ni poslednji pevač u poodmalkim godinama koji ima problema sa pevanjem. Setimo se samo primera Axl Rose-a, Don Dokken-a i mnogih drugih. Nešto drugo je tu problematično. To drugo odnosi se na grandiozno najavljivanu povratničku turneju grupe Motley Crue. 

Stadionska povratnička turneja najavljena je još 2019.godine nakon uspešne premijere filma The Dirt grupe Motley Crue. Nikki Sixx je tada govorio da je bend zahvaljujući ovom filmskom izdanju stekao armiju novih mladih fanova koji željno iščekuju da vide grupu za koju do tada nisu ni znali, Na toj grandioznoj turneji pored Motlijevaca trebalo je da zasviraju i Def Leppard, Poison i Joan Jett. Sjajna postava u svakom slučaju. Ali, onda se desila pandemija i sve do danas turneja je više puta odlagana.

Vratimo se sada ponovo na Vince-a. I pre ove skoro dvogodišnje pauze, Vince Neil je bio u lošoj pevačkoj formi. Slabi vokalni performansi bili su propraćeni i vidljivo lošom fizičkom formom legendarnog pevača. Još jednom, nemamo ništa protiv toga ko je u kakvoj formi. Problem je u tome što je šef benda Nikki Sixx još tada u javnosti govorio kako je Vince počeo da trenira, kako je sredio figuru i podigao formu i kako je spreman za napornu i veliku stadionsku turneju. Koncert u Ajovi od pre nekoliko dana pokazao je sve skroz suprotno od toga...

Samim tim nameće se i pitanje koje sve vreme lebdi u vazduhu: Da li će uopšte ikada biti velike stadionske turneje i da li će Vince biti spreman za nju. Iskreno, svirati na punom stadionu na koncertu gde karta košta boga oca i svirati na nekom moto skupu u Ajovi, nisu iste stvari. Ovo prvo zahteva mnogo veći nivo pripremljenosti i profesionalnosti. Mislim, znaju i oni sami to, nisu baš tolike veverice...

Turneja je dakle i dalje pod znakom pitanja obzirom da je još uvek nejasno kako će se odvijati ti koncerti najvećeg gabarita u post-pandemijskom svetu. Ako na to dodamo i ovo Vince-ovo stanje, situacija je definitivno mnogo lošija nego što na prvi mah izgleda. Još uvek nema konačnog saznanja šta će se na kraju desiti. Izgleda da Nikki Sixx posle ovog Vince-ovog ispada neće baš mirno spavati... Na kraju krajeva, Motley Crue su sami sebi sazidali nadgrobni spomenik u noći na prelasku iz 2014. u 2015.godinu. Sami su sebi potpisali srmtnu presudu i odlazak na električnu stolicu, obećavši da više nikada neće nastupati zajedno.... Karma je, definitivno, ponekad stvarno jedno veliko čudo.

Autor: JP

L.A. Rats feat. Nikki Sixx, Rob Zombie, John 5 and Tommy Clufetos: Singl I've Been Everywhere dostupan za slušanje

 

Ko su sad pa L.A. Rats pitate se verovatno? 

Kao što se iz naslova može videti, radi se o jednoj potpuno novoj "supergrupi" ili projektu, koji čine basista grupe Motley Crue i Sixx A.M. Nikki Sixx, čuveni režiser horor filmova i frontmen bendova White Zombie i Rob Zombie, Rob Zombie, nekadašnji gitarista Marylin Manson-a John 5 kao i bubnjar Tommy Clufetos (Black Sabbath, Ozzy Osbourne). 

Ova ekipa iskusnih LA muzičara okupila se kako bi snimila pesmu I've Been Everywhere, koju u originalu izvodi Geoff Mack, za potrebe soundtrack-a za film The Ice Road u kome glavnu ulogu igra Liam Neeson. Film će biti dostupan na Netflix-u 25.juna ove godine. Za pomenutu pesmu napravljen je i lyric video. 

Inače, ekipa koja se okupila i sebe nazvala L.A. Rats poznata je i po radu od ranije. Recimo John 5 je trenutni gitarista grupe koju predvodi Rob Zombie, dok je  je  Tommy Clufetos nastupao kao bubnjar ove grupe od  2005. do 2010. Rob Zombie je ove godine izbacio i sedmi album u karijeri pod nazivom The Lunar Injection Kool Aid Eclipse Conspiracy. Sa druge strane Nikki Sixx i John 5 sarađivali su pre nekoliko godina kada je John 5 učestvovao u snimanju novih pesama grupe Motley Crue za potrebe filma The Dirt koji je 2019.godine emitovan na Netflixu. 

 

Junkyard Žurnal - novembar 2019. - Povampirenje bendova

U najnovijoj epizodi br. 6 našeg podkasta za novembar 2019. donosimo vam, kao i obično, puno zanimljivih vesti i noviteta. S obzirom da je nekoliko svetskih bendova najavilo reunion, odnosno povratak na scenu i to samo u razmaku od dvadesetak dana, ovu epizodu smo nezvanično nazvali - Povampirenje bendova! 

No, krenimo redom. U prvom segmentu epizode, vaš domaćin i voditelj emisije,  pravi osvrt na događaje sa domaće scene, što ujedno biva i do sada najduži deo jedne epizode posvećen istoj. Krećemo sa podsećanjem na sjajan intervju koji smo uradili sa frontmenom benda Elektromattik i koji ste imali prilke da pročitate. Deni nam je otkrio mnogo toga zanimljivog, između ostalog i to šta možemo očekivati od benda u budućnosti. Potom sledi priča o bendu Bayat, još jednom od "household" imena našeg sajta. Oni su nakratko ostali i bez bubnjara ali ih to nije sprečilo da nastave sa radom i najave novi single A Prayer In Time, koji je sada već dostupan za slušanje. 

Pored njih u emisiji govorimo i o novom singlu niškog pop-rock benda Majdan, pod nazivom Moj Dan, kao i o novom albumu grupe Kora iz Beograda - Kome Da Priznam. Tu je i najava za novi album čuvenih Goblina koji izlazi 4.decembra ( single Meso je sada već dostupan za slušanje), a pomenuli smo i bend Lipov Loud koji nas je kontaktirao i tako otvorio saradnju sa JRS.

Epizodu poslušajte na ovom linku, ili na bilo kojem podkast "hvataču"!

Zatim sledi deo posvećen singlovima i albumima. Tu izdvajamo dve nove pesme takođe povampirenog Ozzy Osbourne-a, live snimak benda Stone Sour koji je i najavio izlazak albuma, potom obradu The Doors-a u izvedbi Marylin Manson-a, kao i novitete bendova Dirty Shirley i Silverthorne. Tri nova izdanja zabeležili su ovog meseca bendovi Quiet Riot, Pretty Maids i Tygers Of Pang Tang.

Poslednji segment posvećen je već pomenutim reunionima. Šta je to nateralo sve ove bendove da se ponovo okupe? Novac, dosada, ili nešto drugo? Poslušajte priču o ponovnom okupljanju The Black Crowes, RATM, Wig Wam, My Chemical Romance, Bang Tango sa najvećim osvrtom, naravno a kako drugačije, na dobre stare Motley Crue. Isečak iz epizode o njima možete poslušati i na našem Youtube kanalu.

                           


Kao i uvek uživajte i naravno zapratite, lupite lajk, ili šta god!


Novembar 2019.                                                                                                            Autor: JP

Motley Crue - The Dirt (2019) Film, soundtrack i knjiga

Reč dve o filmu - The Dirt (2019)

Dugo najavljivani i očekivani film pod nazivom The Dirt  "najozloglašenjeg" benda na svetu, grupe Motley Crue, ugledao je svetlost dana 22.marta ove godine. Ovo je ujedno i  najveći poduhvat u gotovo četrdesetogodišnjoj karijeri ovog losanđeleskog benda,  Film je široj publici postao dostupan putem Netflix-a (dostupan u Srbiji), međutim kada se malo dublje zagrebe ispod površine postaje jasnije koliko je zapravo truda bend uložio u ovaj projekat, odnosno koliko je prepreka bilo potrebno preći kako bi se ostvario zacrtani cilj.

Priča je kao što možda već znate krenula nakon 2001.godine i izlaska autobiografske knjige The Dirt, koja je iznela gotovo sve ono dobro i loše, do najsitnijih detalja, iz karijere benda i ubrzo postala bestseler u svetu rok izdavaštva. Ubrzo nakon toga javila se i ideja  o filmu. Međutm, Nikki Sixx i ekipa počeli su da se susreću sa problemima i to na samom početku. Jedna za drugom, velike izdavačke kuće poput MTV-a i Paramount-a, odbijale su da stanu iza benda i prikažu ga u onakvom svetlu kakav on zaista jeste. Stvar je ipak,  nakon mnogo godina preuzeo Netflix,  koji je  spasao čitavu stvar i lansirao ovaj film u orbitu. Možemo reći samo jedno: Hvala im na tome!

Da bi se ovaj film iole "shvatio" nije potrebno biti u nekakvom savetu mudraca poznavalaca filmova,  već je bitno iznad svega poznavati  Motley Crue kao bend, odnosno imati makar malo uvida u to ko su i kakvi bili Nikki Sixx, Mick Mars, Tommy Lee i Vince Neil, tokom svoje muzičke karijere ali i šire od toga. Stoga je preporučljivo pre svega upoznati se sa likom i delom benda, pre ili posle  gledanja filma svejedno. Ovde međutim neće biti prepričavanja karijere Motley-a jer nemamo ni vremena a ni prostora da ispišemo, odnosno prepirčamo celu knjiguThe Dirt, Nije potrebno!

Ono što je bitno napomenuti je to da su Motley Crue oduvek bili bend kojeg mediji nikako nisu mirisali. Mediji ko mediji, u svoj svojoj zatvorenosti i kontrolisanosti uglavnom ne vole kada se izlazi iz okvira nametnute opšte paradigme, nevezano za to o kojem vremenskom periodu je reč . Motley su sa druge strane upravo bili takvi.  Bend koji nije znao za granice i uvek je išao van postavljenih okvira i to na svoj jedinstveni motley-način. Upravo  je tako  i sa samim filmom The Dirt. Opšti utisak koji se mogao steći nakon premijernog pojavljivanja filma je taj da su reakcije podeljene: mejnstrim mediji  su ga uglavnom "nacrnili" i davali loše kritike dok su iskreni fanovi sa druge strane jednostavno oduševljeni. Ništa novo i neočekivano kada je reč o Motlijevcima. Renomirani vebsajt Rotten Tomatoes, koji predstavlja nešto slično kao i IMDB u svetu filmova, o tome najbolje govori. Razlika u oceni kritike i oceni publike je više nego drastična.

A šta je to što je kriitku toliko iznerviralo? Odnos članova benda prema ženama možda? O tome bi se mogla napisati studija, ali bi nakon toga ovaj blog verovatno bio ugašen, ako bi pre toga dospeo pod ruku raznoraznih NVO. Nije samo jasno kako taj "bajni mejnstrim" ne vidi i druge filmove u kojima se tako nešto prikazuje. Sigurno im nije kanula neka parica, bio bi možda odgovor koji je  najbliži istini Sve u svemu Motley je u filmu prikazao samo delić tog aspekta svoje kontraverzne karijere. Na kraju, grupi devojke bile su normalna pojava i mnogo pre Motley Crue-a, ali šta god,  o tome stvarno ne vredi raspravljati dalje. 

Sledeće što se može izdvojiti bi recimo bilo upoređivanje sa filmom grupe Queen, Bohemian Rhapsody. U suštini reč je o dve skroz različite grupe, dva različita perioda i dve različite sudbine. Svaki film je na svoj način dobar i glupo je upoređivati ih, s obzirom da je Bohemian imao mnogo veći budžet i naravno kasnije osvajao i Oskare. The Dirt to neće sigurno doživeti ali jednostavno  nije ni pravljen sa takvim ciljem.

Što se kritike publike tiče, tu već postoji jedna stvar koja zapravo spaja oba navedena filma. Reč je naravno o istorijskoj nepreciznosti i vremenskoj manjkavosti. Zašto je to tako, nije lako dati odgovor. Sasvim je normalna stvar da četrdesetogodišnja karijera ne može svesti u samo dva sata igranog filma. Zapravo može, ali onda se to zove dokumentarac, a ne igrani film. Ako ste propustili da se zabavite kroz jedan ovakav film, i uživate u deliću atmosfere tih ludih 80-ih, koje se uzgred nikada više neće ponoviti u rock svetu, onda ste pogrešili i vreme i mesto kao i izbor. Sa druge strane oni koji su uživali, a manjkalo im je istorijskih činjenica, VH1 je početkom 2000-ih izbacio Motley Crue Behind The Music, tako da samo navalite! Pored toga postoji još i gomila drugih emisija o bendu na internetu.  U suštini, pravim i iskrenim fanovima Motley-a, koji već znaju sve o bendu, ovakve neregularnosti u filmu zapravo i ne predstavljaju nikakav problem. Moglo bi se što šta tu dodati ili oduzeti,ali jednostavno ne predstavlja nikakav krucijalni problem. Bilo je dosta reči i o drugim poznatim ličnostima iz sveta muzike, a naravno i nekih od bivših supruga članova benda, koje se jesu ili nisu pojavili u filmu. Stvar je tu takođe jako prosta. Prvo, broj onih koji će se pojaviti, ograničen je vremenom, a drugo, za predstavljanje nečijeg lika i dela potrebno je prvo zatražiti dozvolu od same osobe. Nakon toga na scenu stupaju autorska prava, papirologija, advokati i ko zna šta sve još što Motley-u očigledno nije trebalo. Ajd sad zamislite Pamelu Andresson i Tommy Lee-a kako se ponovo svađaju o tome kako ih je  ovaj film prikazao...


The Dirt Soundtrack (2019)


Kakav bi mi to muzički blog bili da ne napišemo nešto i o samoj kompilaciji koja prati ovo filmsko izdanje. Motlijevci su nas, dakle, počastili i istoimenom kompilacijom na kojoj se nalazi osamnaest pesama. Četrnaest starih dobrih hitova je tu da nas podseti na slavne dane ovog benda, odnosno da kako to već ide, pokrije i muzičku stranu filma. Radi se uglavnom o pesmama iz perioda 81-89, koji je i u samom filmu najviše prikazan. Akcenat je posebno na pesmama sa prvog albuma Too Fast For Love, numerama koje su zapravo pomogle da se Motley Crue probije i postane ono što je i dan danas. Međutim, ono što je fanove najviše obradovalo  jeusu svakako i četiti potpuno nove pesme, koje su urađene kako za potrebe filma, tako i iz samih muzičkih potreba benda. Motley Crue jesu 31.decembra 2015. godine završili karijeru što se tiče javnih nastupa, čak su stavili i paraf na pravno obavezujući sporazum (što to nekako glupo zvuči) , ali normalno, kao što smo tada i pisali, Motley Crue na tome nije nameravao da stane, što se  na kraju i obestinilo.

Snimanje pesama za potrebe kompilacija zapravo nije ništa novo u karijeri ovog benda. Ko ih bolje poznaje zna, da još od prve kompilacije Decade of Decadence iz 1991.godine, Motley Crue obavezno ubacije po dve, tri, a nekada i više potpuno novih pesama. Prva numera koja otvara ovaj Soundtrack je istoimena pesma The Dirt koja je urađena u saradnji sa Machine Gun Kelly-em, reperom i glumcem koji je glumio Tommy Lee-a. O pesmi smo opširno pisali u Žurnalu iz februara, tako da ovde nećemo mnogo širiti priču o njoj. Kakva je to samo rifčina Mick Mars-a! Takođe i jođšjedan dokaz da rock i rap idu jedno sa drugim. Bez preterivanja, jedna od top tri pesme u onom modernijem delu katalogu benda. Sledeća nova nalazi se na mestu broj šesnaest i nosi naziv Ride With The Devil. Sleazerski rif koji je otvara, provlači se kroz skoro celu pesmu. Bas i bubnjevi zakivaju na dno. Poruka koju šaje, hmm pa to bi se moglo opisati ovako: Šta je to što je Nikki Sixx najviše voleo negde od 1983 do 1987.godine, i kako se ta vožnja sa đavolom na kraju po njega zavšila? Naredna nova numera je Crash And Burn. Jedna jako melodična pesma sa svim potrebnim Motley začinima: prljave Mick-ove gitare, Vince-ov skvičeći vokal i zakivanje za dno u režiji dvojca koji je ostao poznat po "razbijanju i paljenju" kroz karijeru benda. Sve tri originalne nove numere zapravo aludiraju na sam film i međusobno su povezane jer će te u svakoj od njih čuti ponavljanje reči The Dirt.  Za kraj ove fantastične kompilacije dobili smo i jednu obradu. Motley Crue jednostavno ne bi bio to što jeste kada ne bi uradio nešto ovako. Vince Neil koji izgovara stihove "like a virgin" je nešto stvarno neprocenjivo! Naravno reč je o obradi Like A Virgin od Madonna-e.  Pesma zapravo uopšte ne podeseća na original, što se same muzike tiče. Urnebesno, provokativno i stopostotno Motley!

                                     

Konačno, kada je reč o sumiranju utisaka, treba reći da je ovo jedna velika pobeda Motley Crue-a. Bend koji je sam sebi propisao smrtnu presudu uspeo je da u roku od tri godine nakon toga još jednom do neba obraduje svoje stare fanove. Film i nova muzika, pa šta čovek više može poželeti. Međutim tu nije kraj. Znate li da su recimo stream-ovi Motley pesama na digitalnim servisima porasli po 200 pa čak negde po i 300%? Knjiga The Dirt je ponovo, posle osamnaest godina broj 1 na listi muzičkih izdanja.  Film je drugi najstrimovanijij na Netflix platformi a bend je ponovo u vrhu skoro svih Bilboard-ovih top lista. Fenomenlano! Još ako dodamo i to da su sebi pridodali i armiju potpuno novih fanova, koji do pre 22.marta nisu ni znali da ovaj bend uopšte postoji, fanova koji možda do tog dana  nisu ni bili u svetu rock muzike, ovo onda nije pobeda  samo za Motley Crue već i za rock muziku uopšte (isto se desilo i sa Queen-om). Svaka čast Motley Crue i hvala vam na svemu. Pokazali ste još jednom zašto ste toliko veliki bend!

          

                  

Autor: JP

Junkyard žurnal - februar 2019.

Note: For the  English version of the post, just scroll down!


Februarski Junkyard žurnal je pred vama. Kako godina polako odmiče, u muzičkom svetu postaje sve zanimljivije! Ova dva meseca su već donela veliki broj jako dobrih pesama. Svet rock muzike nezadrživo juri ka svom usijanju! 

Buckcherry - Warpaint (Single)

Grupa Buckcherry izbacila je treći po redu single sa najavljenog albuma Warpaint, koji je planiran za 8.mart, i to u vidu numere koja nosi istoimeni naziv. Nakon obrade grupe Nine Inch Nails i numere Head Like A Hole , a potom i pesme Bent , koju smo vam ostali dužni prošlog meseca, ovo je treći single sa istoimenog albuma koji će prema najavi sadržati 12 pesama. S obzirom da smo već mogli da čujemo četvrtinu albuma, ovako na prvo slušanje, deluje zaista obećavajuće. Takođe treba pomenuti i jednu vrlo bitnu stvar. Naime, ovo će biti prvi album Buckcherry na kojem neće učestvovati dugogodišnji gitarista i osnivač benda Keith Nelson, kao ni bubnjar Xavier Muriel. Između frontmena benda Josh Todd-a i pomenutog gitariste došlo je pre dve godine do razdora. Jedan je hteo pauzu a drugi da se nastavi sa turnejama. Rezultat je nova postava i novi album. Biće zanimljivo kako će sve to zvučati. Ostaje da sačekamo još malo!

                                 

Hardline - Take A Chance (Single)


Sećate li se dobrog starog benda Hardline i  hitova poput Hot Cherry i Rythm For A Red Car? Sećate se? E pa dobro onda, to je to. Predvođeni pevačem i frontmenom Johnny Gioeli-em ovi melodični hard rokeri (inače jedni od onih stvarno potcenjenih bendova sa kraja osamdesetih) pesmom Take A Chance najavljuju novi album pod nazivom Life, koji će svetlost dana ugledati krajem aprila. Biće to njihov sedmi album po redu i to u postavi, pored pomenutog Gioeli-a, Alessandro Del Vecchio- klaviajture, Mario Percudani - gitara, Anna Portalupi - bas i Marco Di Salvia- buban. Ono što se da zaključiti iz popisa članova benda je to da nije reč o originalnoj postavi ali i da  ovo više zvuči na stastave Udinezea ili Atalante sredinom devedesetih! Šalu na stranu, doabr je Hardline!

                                  


A New Revenge - The Way (Single)


Nakon Deadland Rituals i The New Machine dobili smo i treću super-grupu, takoreći od početka tekuće godine. Oni nose ime A New Revenge i postavu čine: Tim Ripper Owens (Judas Priest) - vokali, Keri Kelli (Slash's Snakepit, Alice Cooper, Night Ranger i joå zilion drugih) - gitare, Rudy Sarzo (Quiet Riot, Whitesnake, Ozzy) - bas gitara, James Kottak (Scorpions, Kingdome Come) - bubnjevi. Jako zvučna imena svakako! Za sada imaju jednu pesmu i spot, koju vam predstavljamo, dok je izlazak albuma zakazan za kraj marta.

                                  

Whitesnake - Shut Up And Kiss Me


Kako se prbližavala polovina meseca situacija je postajala nekako zaoštrenija. Lestvicu je prvi podigao Whitesnake (konačno) sa jednim potpuno novim singlom, novom pesmom, prvom nakon albuma Forevermore iz 2011. godine. Da da, dobro ste čuli, nije u pitanju nikakvo reizdanje (zapravo jedno je u pripremi i u ovom trenutku!), već prva pesma sa dugo najavljivanog i odlaganog albuma Fresh And Blood. Desilo se to baš na Dan zaljubljenih koji se inače pao u četvrtak, što je po malo neobično jer noviteti uglavnom izlaze petkom, osim eto, u ovakvim situacijama. Šta reći o samoj pesmi? Pa, s obzirom da je u pitanju Whitesnake, ne smemo mnogo da kritikujemo, jel da? Ovako na prvu loptu to sve zvuči pristojno. Da se ipak ne zalećemo previše jer je ovo ipak prva pesma koju smo čuli sa albuma za koji je planirano dvanaest numera, odnosno osamnaest u produženim verzijama. Reb Beach je u glavnoj ulozi (čak i potpisuje pesmu zajedno sa Coverdale-om), đuska se, igra, potpuno je veselo, a tu je i stari dobri Jaguar iz osamdesetih, koji je David lično dovezao na snimanje ovog spota! Tu je čak i tirkizna jakna iz spotova koje je snimao nekoć u već pomenutoj deceniji. Šta još reći osim,  čekamo album,  pa da onda pričamo malo dublje i pravimo opširne analize, kako i dolikuje. Jedino što ćemo morati da se baš načekamo s obzirom da je album planiran za početak maja. Eh, da još i ovo: lažna vest koja izašla oko ove pesme u domaćim medijima, i to početkom nedelje u kojoj smo videli ovo izdanje, dakle nekoliko dana pre stvarnog izlaska pesme, o tome  kako se pesma "vrti na svim mogućim radio stanicama" bila je toliko idiotska i košmarna do te mere da su je ladno prenosili i renomirani "muzički" portali, bez da prethodno istraže da li je pesma stvarno izdata ili ne....Užas!

                                  


 Motley Crue - The Dirt (est. 1981) (feat. Machine Gun Kelly)

Onda su na red došli još jedni velikani, niko drugi do: Motley Crue! Prvo, potpuno je normalno da sada već svi znaju da Motley spremaju svoj autobiografski igrani film The Dirt, jer je nakon Queen-ovog Bohemian Rhapsody, to nekako postalo jako popularno. Zapravo, oni koji malo bolje poznaju Motley Crue znaće da je ideja o filmu stara nekoliko godina a da je izlazak koji je najavljen za 22. mart samo koincidencija u smislu blizine izlazaka  dva pomenuta filma. Pa pobogu, knjiga The Dirt po kojoj se film i radi izašla je još 2001.godine. Drugo, oni koji još i bolje poznaju ovaj bend znali su da  nakon potpisivanja Ugovora o nenastupanju, koji je stupio na snagu prvog dana 2015.godine, Motley Crue neće prestati da postoji  kao bend. Osim što su rekli da više neće na turneje, sve drugo ostalo je otvoreno. Motley Crue je mašina koja nikad ne staje, pa ni povratak na neku mini turneju ili nastup nije nemoguća stvar. Motley Crue je bend koji je non stop u stanju evolucije i samopronalaženja. Malo ljudi na ovim prosrotima to zapravo shvata i zna, ali zato nepogrešivo pobeđuje u disciplini pljuvanja u sve što nije u (j)EKV fazonu ili šta god. Ko je čitao knjigu ili gledao neki Behind The Music, zna o čemu je ovde reč. Nikki Sixx kao vođa benda, pored toga što je prosečan basista, je i jako dobar "biznismen" i i te kako dobro ume da upravlja svojim životnim ostvarnjem. Stoga je film u neku ruku i pravi pogodak. Ako bude uspešan kao i BR, Motley su "na konju".Međutim,i o tome ćemo nešto više nakon što budemo pogledali film. Što se same muzike tiče, pred nama je prva nova pesma sa ovog soundtrack-a, uh i to kakva pesma! Sjajna i unikatna Mars-ova rifčina, Vince-ovo zavijanje, Tommy-ev i Nikki-ev gruv, i sve u svemu jedna moderna i motlijevski drska numera puna ožiljaka, prljavštine, razvrata i ko zna još čega ne. Zanimljivo je da  pored repera MG Kelly-a, koji će glumiti Mr. Lee-a u filmu, muziku potpiusuje i gitarski virtuoz i maestro John 5 (Marillyn Manson) . zapravo John 5 je jedini gitarsita na svetu koga bih mogao da zamislim da zameni Mick Mars-a u ovom bendu. Posle 5 ide Sixx jel tako, prirodno!  Što se novih pesma tiče, biće ih  još tri, dve autorske i jedna obrada, na pomenutom albumu koji će predstaviti soundtrack za film i koji takođe izlazi istog  dana kada i sam film.Huh!

                                  


Duff McKagen - Tenderness (Single)

Nakon što je izjavio da je novi GnR album zapravo i više nego realan, kao i  da Axl Rose ima gomilu neviđeno kvalitetnog materijala na kojem se radi, a pošto su pre toga celokupnu stvar podgrejali gitaristi Slash i Richard Fortus, Duff nam je pustio i par zanimljivih  nota sa svog solo albuma, za koji se očekuje da bude izdat u toku ove godine. Upozoravao je stari basadžija da ovo neće biti klasičan rok album, po uzoru na recimo njegov bend  Loaded.. Ova pesma dokazuje da je bio u pravu ali i pokazuje ustvari koliko je ovaj čovek (a inače panker u duši) muzički talentovan i koliko njegovi muzički horizonti zapravo sežu u jednu vrstu nepreglednosti. Jako kvalitetna, emotivna numera u kojoj se Duff osvrće zapravo na celokupnu političku situaciju u svetu,naravno iz nekog svog ugla. Biće zanimljivo čuti ovaj album u celosti i proed toga što neće biti mnogo rokanja ali će kako Duff kaže, biti i prerade jedne od pesama benda Loaded.

                                   


Crazy Lixx - Wicked (Single)

Švedski hard glam rokeri Crazy Lixx takođe najavljuju izlazak novog albuma pod nazivom Forever Wild, i to jednom klasičnom hard rock numerom žanra kojeg i dalje tako ljubomorno čuvaju i održavaju. Zapravo, nije to uopšte ni loše, ukoliko se malo dublje zamislimo. Ako su Ameri zatajili na tom polju, a definitivno jesu, Šveđani se i te kako dobro drže, a Crazy Lixx su uz recimo, Hardcore Sueprstar i Crashdiet, bili jedni od predvodnika ove New Wave Of Swedish (Scandinavian) Glam Metal, ili ti NWOSGM scene! Preporučljivo za ljubitelje ovakve vrste muzike!

                                 
                                   

To bi bilo to za ovaj put! Držimo se nešto kraćeg kraćeg žurnala ovoga puta, i to isključivo sa nekim najbitnijim novitetima, s obzirom da ulazimo u mesec mart za koji je najavljeno sijaset zanimljivih i  različitih izdanja koja ćemo se potruditi da obradimo na naš dobro poznati način. Do tada, slušajte ove opake nove numere a  predlažemo i jednu zanimljivu Deezer plejlistu (ista postoji i na Spotify-u): Niš Rocks - najbolje od niških poznatih i manje poznatih bendova na jednom mestu poput: Glad, Critical Solution Revisited, Revolution, Opposite Way, Kontras i dr... Uživajte, zapratite a dajte i predloge, Deezer je bespaltan za slušanje preko kompa, uzgred, aj pa tako!


English version of the post!


If you want to stay in touch with the latest and newest songs from the world of rock and metal, please check out our Junkyard Rock Stories playlist. These playlist can be found on Spotify, Deezer and YouTube Music. All you have to do is to check them out because the update is made every week, in some cases it is also a daily update.

Here is our Spotify version of the playlist.

                                                      

If you prefer Deezer more here is the link to the playlist - Top New Junkyard Rock Songs.

As we mentioned earlier in the text, there is a version of the playlist available on YouTube, here is the link - Junkyard Top New Rock Songs.


Junkyard Rock Stories is a blog that started back in 2014. and it is mostly about rock and metal music. This article was meant to be as a "journal" of some of the best and newest songs (this one was from February 2019,) All of the songs that you see in the text are from that month and there is a comment for every one of them that follows.

As this was just a beginning of the new "journal" style posts, after just a few ones we decided to quit with that and so we started a podcast  which is airing two times in a month. Junkyard Rock Stories Podcast is available on Apple podcasts, Spotify, Google podcasts, Breaker, Podbean and many more. There is also an enhanced version of the podcast on our official YouTube Channel.

If you like what we are doing be sure to click like or subscribe button on whatever platform that you enjoy most!

Februar 2019.godine                                                                                               Autor: JP

The Dead Daisies - Make Some Noise (2016) Recenzija

Treći album grupe The Dead Daisies

O grupi The Dead Daisies se do ovog trenutka najviše puta pisalo na blogu, što je i logično s obzirom da smo u poslednje tri godine od njih mogli čuti dosta muzike, uključujući i najnoviji album iz avgusta tekuće godine pod nazivom Make Some Noise. Kako god to shvatili, mora se odati počast ovoj  izuzetno aktivnoj grupi, s obzirom da se (makar još uvek) radi o nekoj vrsti supergrupe ili projekta. S obzirom na to Daisies-ima je  posvećeno onoliko pažnje koliko po mišljenju ovog bloga i zaslužuju, a kako ne bi smo ponovo prepričavali stvari vezane za sam bend, preći čemo direktno na priču o albumu, dok svi koji žele da se upoznaju sa grupom ili su možda propustili, mogu se podsetiti šta smo o njima pisali na sledećim stranicama The Dead Daisies - Revolucion 2015,  odnosno The Dead Daisies - Self Titled Album 2014  .

Ono što je bitno napomenuti. i što je zapravo velika i ključna novina vezana za The Dead Daises. je  promena dosadašnje postave. Naime početkom godine iz benda su se, doduše veoma tiho i bez velike medijske pažnje, povukli gutarista Richard Fortus i klavijaturista Dizzy Reed. Za mnoge to možda i nije bilo ništa spektakularno, obzirom da je reč o supergrupi koja manje više stalno menja svoje članove, ali poažljivim čitanjem između redova, moglo se zaključiti zbog čega  je baš pomenuti dvojac napustio grupu, kao i to kuda su se uputili. Bio je to tada dobar putokaz za sve sa velikom znatiželjom, a a vreme je pokazalo da se radilo i Guns N Roses i onome što se danas naziva njihov reunion (Gunsi koji su već završili svoju povratničku američku turneju Not In This Life Time i zakazali nove nastupe u Južnoj Americi, Japanu i Australiji i Novom Zelandu). Međutim, početkom godine pri evidentnoj oskudici informacija, javnih nastupa i intervjua, ovakav sled događaja bio je od velike važnosti. Ipak kako se ovo ne bi pretvorio u još jedan tekst o Gunsima kojih je na ovom blogu već bilo dosta ( mada šta se tu može kad je sve povezano), da se polako vratimo na same The Dead Daises. U njihove redove  morao je da uskoči novi gitarista, i to niko drugi do Dough Aldrich, gitarski čarobnjak koji je slavu stekao svirajuči danedovima Dio i naravno Whitesnake. Sadašnju postavu benda The Dead Daisies čine: John Corabi , David Lowy, Marco Mendoza, Brian Tichy i Doug Aldrich. Dolazak Aldrich-a i ne nalaženje novog klavijaturiste neminovno je dovelo do blage promene u zvuku, koji se preselio u pre svega  gitarski orijentisani tvrđi hard rock sa jedinstvenim  šarmom koji prožima muziku ove grupe.

Već pri prvim uvodnim tonovima (rifovima)  albuma, tačnije pesme koja ga otvara Long Way To Go, može se primetiti razlika u zvuku sa prethodnih albuma. Aldrich-ov prepoznatljivi Goldtop Gibson LP meets prastari Marshall Plexi ton i rif u stilu 80ih preliva se preko Lowy-evog standardno čvrstog (solid) Gibson SG ritma. Zajedno to zvuči dosta žešće nego ranije, mnogo više heavy ali sa prepoznatljivom iskrenom rokerskom težinom. Pesma je neka vrsta kombinacije hard rocka 70ih i 80ih, a mnogi je opisuju i kao neku AC-DC rifčinu. Usvakom slučaju pesma ima tu rokersku drskost ali i pevljive i melodične refrene. Sledeća We All Fall Down je nešto alternativnije građe makar kada je reč o refrenima. Najpribližnije nekom modernijem Motley/Corabi stilu dok je ostatak pesme, pa sada već možemo slobodno  reći u pravom The Dead Daisies maniru. Solaža, kao i na prvoj, pesmi još jednom  podseća da je sada za glavnim "volanom" plavokosi  gitarski genije Dough Aldrich.  Potom sledi Song And A Prayer, nešto blaža, melodičnija, nekako više radio-prijateljski nastrojena numera. Međutim, ta melodija na gitari koja se ponavlja kroz celu pesmu je toliko inspirativna  da veoma lako ulazi u uho i daje pesmi gotovo magijsku upečatljivost. Takođe treba obratiti pažnju i na tekst. Nakon nje dolazi jedna brza bluzi (punk) rokačina Mainline, sa očiglednim aerosmitovskim prizvukom u samom vokalu John Corabi-a. Aldrich-ova virtuozni ali sa druge strane opet bluz orijentisani solo dodatno upotpunjuje pesmu u pravcu The Daisies zvuka. Peta po redu pesma Make Some Noise, po kojoj i sam album nosi ime, kreće sa Queen-ovskim bubnjevima i upadljivim rifom koji se provlači od početka do kraja. Lepota ove pesme je u njenoj jednostavnosti a ona sama već sad zvuči kao stadionski hit, gde veliki broj fanova sa pesnicama u vis ponavljaju Make Some Noise, Make Some Noise. Dalje na albumu nalazimo  pesmu Fortunate Son, brzu i otkačenu, pravu "američku" rokačinu, inače obradu koju u originalu izvode Creedence Clearwater Revival.  Zatim tu je i još jedna bluzom obojena hard rock  pesma (Aerosmith again) Last Time I See The Sun. Osma po redu Mine All Mine podseća na pesme sa prethodnih Daisies albuma i lako može biti da se radi o nekom ostatku iz nekih prethodnih ciklusa komponovanja. Uglavnom, nešto slabija pesma gledano ukupno na celom albumu. Za njom ide i How Does It Fill koja odiše istim, gotovo sličnim prizvukom  kao prethodna ali je svakako dosta bolja. Na devetom mestu ipak dolazimo do jedne nešto drskije, više "heavy" pesme pod nazivom Freedom, koja je očigledno  proizvod koji moćemo naći u stvaralačkom opusu Doug Aldrich-a. Tekstualno reč je o "zanimljivom" životu muzičara na turneji. Jedanaesta pesma po redu All The Same govori o ženama, a moglo bi se pretpostaviti i da je reč o mnogobrojnim propalim brakovima John Corabi-ja. Može biti da je autobiografska ali ipak je to samo pretpostavka. Muzički odličan rif koji se uklapa u celinu ovog albuma. Za sam kraj kao što je to bio i slučaj na prethodnim albumima, još jedna obrada Join Together grupe The Who, kojom se ova odlična ploča od dvanaest pesama završava.

Dakle, nakon preslušavanja Make Some Noise  trećeg po redu albuma grupe The Dead Daisies možemo ivzuči neke zaključke. Produkcija? Hmm? Uglavnom je iluzorno govoriti  o produkciji inostranih rock albuma. Jednostavno koji god bend bio u pitanju, produkcija je jednostavno vrhunska i o tome ne treba trošiti mnogo reči. Za nju je kao i u prethodnim slučajevima bio zadužen Marti Frederiksen. Muzički posmatrano u svakom slučaju se može reći da se radi o vrhunskom izdanju. The Daisies su za kratko vreme promenili dva bitna člana, ubacili jednog novog i odrekli se zvuka klavijatura, snimili album, a na kraju dobili odličan proizvod. Sve to ukazuje da je reč o izuzetnim profesionalcima. David Lowy gitarista grupe, inače osnivač i vođa projekta, i ako najmanje poznat javnosti, ovaj bend predvodi znalački i prefektno. The Dead Daisies nije bend opterećen velikim egoima, i ako za tim ima i te kako mnogo prostora. To se oseća i vidi, kako u pesmama gde se svako od muzičara, pre svega, postavlja u službi pesme, tako i u njihovom međusobnom odnosu. Pa pogledajte samo klipove koje ovi ljudi izbacuju redovno na svom Youtube kanalu. Pa to je prava komedija! Da. Ali to je i dokaz kako funkcioniše bend sa zdravim i normalnim međuljudskim odnosima. To je njhova ogromna prednost, pored neizostavne  muzičke brilijantnosti.

The Daises: Aldrich, Corabi, Lowy, Tichy and signor Mendoza

Kada se sve uzme u obzir, album Make Some Noise predstavlja još jednu svetlu tačku u biografiji ove grupe i možemo samo da držimo palčeve da će i dalje raditi i stvarati. Kada bi davali ocene u ovim recenzijama ovom albumu albumu bi se mogla dati jedna od najviših. Klasični hard (ovog puta i heavy, zbog Aldrich-a) rock, kombinovan sa modernim elementima, vrhunskom svirkom, kombinacijom šaljivih i ozbiljno zrelih tekstova. Izuzetno slušljiv o priajtan album, pa ko voli slobodno nek izvoli jer se sigurno  neće prevariti.

Album poslušajte ovde:

 

Septembar: 2016.godine                                                                       Autor: Jp

Sixx A.M. - Prayes For The Damned Vol.1 (2016) Recenzija

New wave of modern hard rock

Verovali ili ne Sixx AM će sledeće godine proslaviti mini jubilej - 10 godina postojanja. Sve je počelo sada već davne 2007.godine kada su  Nikki Sixx, DJ Ashba i James Michael  praktično niotkuda napravili soundtrack za Nikki Sixx-ov dnevnik-strip sosptvenog života The Heroin Diaries, koji je godinama čučao zaboravljen u nekom prašnjavom kutku rezidencije Sixx, skrivajući mračne tajne njegovog života  u  najtežim danima karijere, tih dalekih, burnih i opasnih osamdesetih. Ono što možda niko od njih, pa ni sam Nikki Sixx nije računao, da će skidanje prašine sa te neverovatno dramatične prošlosti oličene u pesmama poput Pray For Me, Tomorrow, Van Nuys, a posebno legendarne Life Is Beautiful, načiniti  presudni korak posle koga jednostavno više ništa nije bilo isto, posle čega se jednostavno  nije moglo "nazad"! Ipak,  Sixx AM su se za poslednjih devet godina kako tako provlačili kod publike kao "side project", izdavši nakon toga još jedan odličan album This Is Gonna Hurt (2011) a potom i eksperimentalni Modern Vintage (2014). Ove godine lestvica je postavljena izuzetno visoko. Ambiciozno i silovito Sixx AM najavljuje svoju mini revoluciju prelazeći zamišljeni muzički "rubikon". Ovo je godina kada Sixx AM definitivno od "side" projekta postaje bend, mašina u punom zaletu spremna da samelje sve pred sobom.

A kako je do toga došlo valja se podsetiti u nekoliko redova. Dve velike stvari uticale su na to da se bendu otvori veći manevarski prostor. Prva stvar je odluka DJ Ashba-e da napusti Guns N Roses. Sada se već sa sigurnošću može reći da je to bila prava odluka. Otvorio se DJ povodom toga u intervjuu koji je kružio internet portalima u kojem je naveo da ga je Axl Rose zapravo imao u vidu kao jednog od učesnika velikog GNR reuniona. Kao što smo već rekli u prethodnom tekstu  GNR Drugi deo, a detaljno analizirali još plovinom prošle godine u do sada najčitanijem tekstu na blogu GNR- Šta se dešava sa bendom , pitanje je koliko bi to uopšte imalo  smisla da se pored Slash-a u Gunsima zadrži još jedan gitarista koji bi po vokaciji bio "lead" gitarista. I ako je samom DJ-u bilo teško da donese takvu odluku, što je i priznao u pomenutom intervjuu, čini se da je odabrao pravu stvar. Svo vreme ovog (njegovog) sveta postalo je slobodno za Sixx AM. Naravno pored toga čekala se i  reč gazde, šefa ili ti komandanta Nikki Sixx-a. Tokom 2015.godine Nikki je bio na turneji sa Motley Crue, u toku koje su se motlijevci sporazumno dogovorili da se "samosahrane", i to sve zapečatili na paravosnažnom osnovu. Bend je potpisao ugovor u kome se četvorica članova bande obavezala da više ne nastupaju kao Motley Crue, tj da ne prave turneje i ne idu na iste. Mnogi su  to naravno protumačili  kao definitiavn kraj legendarne grupe ali nisu imali u vidu, ili su zaboravili, da je ceo bend, a pre svega Nikki Sixx, pored toga što predstavlja veliko muzičko ime i veliki "biznismen". On to  iznova i iznova pokazuje u svojoj dugogodišnjoj karijeri, tako da zapravo niko nije rekao da Motley više neće postojati, da neće snimati, da neće čak ni ad-hoc nastupati. DVD sa zadnjeg koncerta turneje je već u fazi post-produkcije. Toliko o kraju Motley Crue-a! Sa druge strane briljantnost donošenja pravih odluka, koje je motlijevicma davne 1988.godine spasila živote, a pre svih Sixx-u, dokazala se još jednom kao krucijalna, ovoga puta kada je u pitanju njegov bend Sixx AM.

Prayers For The Damned Vol.1 naslov je četvrtog po redu albuma koji dolazi nakon dve godine pauze od poslednjeg izdanja Modern Vintage. Kako smo tada videli to izdanje Sixx AM, možete pročitati "klikom" na link Sixx AM - Modern Vintage 2014. Rad na albumu počeo je zapravo još u aprilu 2015.godine kada su Sixx AM privodili kraju sovju mini turneju na kojoj su promovisali tadašnji album, nakon više nego odličnog odziva i reakcije publike, i objavili da planiraju ozbiljan rad na novoj muzici kao i svetsku turneju. Album je izdat pod etiketom Eleven Seven Music Group a produciran je normalno u studiju talentovanog producenta i pevača benda James Michaels-a. Treba pomenuti i to da se na ovom albumu po prvi put pored onivačke trojke potpisuju i bubnjar Dustin Steinke, kao i pevačice pratećih vokala Amber Van Buskrik i Melissa Harding, koji su sa bendom još iz perioda Modern Vintage turneje i na taj način zvanično postaju deo SIxx AM familije. Ime albuma, kako sami članovi benda kažu, proizvod je pozitivno-negativnog načina razmišljanja i rada, tj borbe između dobra i zla, stila  koji Sixx AM gaji još od početka svog postojanja.

Album otvara single hit pesma Rise, koja predstavlja određeni vid poziva ka suprotstavljanju problemima i ustajanju protiv načinu života koji se ljudima nameće na globalnom planu. Sixx AM nisu politički bend, ali ova pesma u sebi krije određenu dozu politizacije stvari, posmatranu kroz prizmu soicoloških fenomena. Muzički sa druge strane pesmu otvara a capella uvod Michaels-a i pratećih vokala, nakon čega sledi unikatni i moćni Sixx AM rif u standard drop D štimu (šesta žica). Melodični gitarski filovi i himnični refren daju pesmi pravu hitičnost, tako da ne čudi da je ista izabrana i za otvaranje albuma kao i za prvi single. Definitivno pesma koja lako može ući među najveće hitove benda, bez ikakave sumnje. Sledeća You Have Come To The Right Place je pravi rokerski komad sa još jednim moćnim uvodnim rifom, oštrim Nikki-jevim bas deonicama i nekako distorziranim vokalom Michaels-a. Refren je takođe melodičan i lako "ulazi u uši" a pesma je prošarana i izvrsnim solo deonicama DJ Ashba-e. Poruka koju tekst ove pesme nosi mogla bi se okarakterisati kao težnja da se istakne ideja da su ljudi tu da bi o životu učili jedni od drugih. Na mestu broj tri nalazi se pesma I'm Sick koju otvara još jedan gruvački drop rif koji prati precizna i potmula bas gitara. Refren se od mid-tempa rasplamsava u pravu energičnu bombu u kojoj Michaels pokazuje i neke nove mogiućnosti svog raskošnog pevačkog talenta dok DJ-ev brzopotezno-melodični solo upotpunjuje celu stvar.

Pesma istovetnog naziva kao i album, Prayers For The Damned, koja lirički ali ništa manje ni muzički, predstavlja pravi presek već pomenute ideje o borbi između dobra i zla, ali sa istaknutom nadom u pobedi ove druge strane. Muzički je nešto blažeg prizvuka od prethodne tri, ali nikako ne odudara od rokerskog stava koji je prezentovan na albumu, niti spada u deo sa eksperimentima. U svakom pogledu vrlo ozbiljna i moćna numera, sa takoreći mejdenovskim uvodom. Na petom mestu dolazimoi do prve hard rock balade Better Man. Nakon tog blagog predaha sledi još jedna rokačina Can't Stop sa vrlo inspirativnim i melodičnim solom, velikim refrenima i gruvačkom ritam sekcijom. Na sedmom mestu nalazi se When We Were Gods, jedna vrlo mračna i duboka stvar, sa onim "zlim" prizvukom kakvim su SIxx AM započeli svoju karijeru još  2007.godine. i melodijama koje su dominirale na  prva dva albuma u pesmama poput Van Nuys i sl. Totalno u stilu onog zlokobnog smajlija koji je postao jedan od logoa grupe. Lirički se opet radi o borbi demona i bogova, mada po samom prizvuku pesme teško je reći ko tu stvarno pobeđuje. Muzički najbolji deo pesme je bez premca solo deonica DJ Ashba-e, koji dokazuje da je on kao gitarista mnogo više od nekadašnjeg  pretplaćenog GNR muzičara, kako su ga fanovi širom sveta nazivali. Nakon ove solo deonice i celog albuma generalno DJ Ashba bi trebalo ući u  red gitarskih velikana po korišćenju čuvene Whammy pedale u solažama (to je ona ogromna ferari crvena pedala koja zauzima pola bine i pravi čudne zvuke tako što konvertuje tonove u višim i nižim registrima), jer on to na albumu jednostavno radi i  isporučuje besprekorno. To se još bolje primećuje već i narednoj pesmi Belly Of The Beast koja je zasnovana na bubnju i bas gitari, dok Ashba samo dodaje uvrnuti rif obojen već pomenutom Whammy pedalom.  Za ovu se pesmu može reći da predstavlja neku vrstu eksperimenta, jer dosta odudara od ostalih rokerskih komada, ali ovoga puta za razliku od gotovo polovine eksperimenata sa prošlog albuma ova je pravi pogodak. Jedna ako ne od najboljih onda najinteresantnijih pesama.

Deveta po redu Everything Went to Hell je još jedna u nizu rokačina i to u već ustaljenom stilu sa moćnim uvodnim rifom, melodičnim filovima, pevljivim refrenom i razvaljujućom solažom Zamislite samo kako sada zvuče koncerti Sixx AM, kada se poređaju sve ove rokačine jedna do druge plus sada već dobro poznate stare pesme. Da su Sixx AM ovog puta odlučili da naprave pravi pravcati hard rock album govori i sledeća numera The Last Time sa još jednim fenomenalnim solom, prihvatljivim rifovima i pevljivim vokalom. Dobra je stvar kada bendovi ostave upravo ovakve pesme za kraj albuma, koje bi se lako mogle nači i na samom početku, jer upravo  na taj način vraćaju pažnju slušalaca  koja se može i izgubiti i spalsnuti nakon dužeg preslušavanja. To se posebno odnosi na današnje doba Youtuba, kada ljudi slušaju pesme u proseku samo do prvog prefrena i odmah menjaju na sledeću.  Poslednja numera na albumu Rise Of The Melancholy donosi i blagu novinu (što se tiče ovog albuma) a to je uvod na klaviru. Međutim kako pesma odmiče dolazi i do transformacije u još jedan svojevrsni rokerski komad sa ponavljajućim ehom na samom kraju We WIll Not Be Damned, što se može okarakterisati kao neka skrivena poruka o onome što u bližoj budućnosti sledi.

Poenta sa svim Sixx AM rokačinama je u tome što one jesu po svojoj strukturi slične ali u svakoj od njih možemo čuti nešto novo, nešto inovativno. Nije to baš kao kod nekih old school hard rock bendova gde se u njihovim pedesetogodišnjim karijerama gotovo sve jedno te isto na albumima ponavlja. Sixx AM  vešto izbegavaju tu zamku. Njihova sklonost ka modernizaciji muzike pomaže u tome i zbog toga se njihova muzika i može a i treba uzimati kao reper današnjeg modernog hard rock-a. Sve je tu: i moćan rif, i dobar tekst, i pevljiv refren i solo koji prži, ali opet je sve drugačije, novije i slušljivije. Treba misliti "izvan kutije" a opet ne ići predaleko. To je formula koje se Sixx AM drži.

Kada se sve navedeno uzme u obzir sa sigurnošću se može reći da se radi o jednom veoma kvalitetnom albumu grupe Sixx AM. U pitanju je, kako to reći a ne promašiti suštinu, pravi pravcati bendski album. Šta bi to moglo da znači? Kada se uzme u obzir dosadašnji rad grupe, imali smo dva albuma koju si bili neka vrsta muzičkog "omaža" promociji Nikki Sixx-ovog života oličenog u vidu knjiga nastalih iz njegovih dnevnika iz osamdesetih. Treći po redu album predstavljao je eksperiment na kojem su se mogle čuti razne numere koje su varirale od popa, diska do modernog hard roka. Naravno, na svim tim albumima bilo je pregršt neponovljivih numera, čak i najboljih koje je grupa snimila. Ono što je ipak prednost poslednjeg albuma Prayers Of The Damned je to što on predstavlja sublimaciju svega onog najboljeg što se do sad moglo čuti od "siksovaca". Kao da pred sobom imamo "best of rock hits" dosadašnje njihovie karijere, samo na još jednom stepeniku više. A to je zapravo tek početak, prva polovina onoga što zapravo sledi...

Sa druge strane postoji jedna bitna stvar, a o tome smo pisali i poželeli  u prethodnoj recenziji/analizi albuma Modern Vintage. Sixx AM su u svakom pogledu počeli da se odužuju svojim fanovima za sve protekle godine čekanja i nadanja da zapravo krenu da se "ponašaju" kao pravi bend. Da ne bi smo pominjali razloge zašto je to bilo tako i vrteli se u krug, reći ćemo samo ovo: Jedan album je već dostupan (Prayers), američki deo turneje je "silovito" odrađen, a bend se dok ovo čitate već nalazi negde u Evorpi, a drugi deo duplog, da u pitanju je dupli album i namerno smo to (ukoliko već niste znali) ostavili da vam saopštimo za kraj, izlazi krajem godine. Ako je prvi deo ispao ovako dobar, kakav li će tek biti nastavak? Šta više reći osim da ko god može obavezno pogleda uživo Sixx AM ukoliko za to ima prilike. A zašto baš Sixx AM? Dallas Observer je nedavno nakon nastupa Sixx AM na festivalu u tom gradu dao jedno od najboljih objašnjenja, koje ovde prenosimo ekskluzivno u skraćenoj varijanti: "Ukoliko je neko očekivao još jedan pro-Motley Crue nastup Nikki Sixx-a, prevario se. Čak je i publika koja je očekivala najviše od bendova poput 3 Doors Down i drugih, potpuno poludela kada je Sixx AM praktično "razorio" ceo festival. Pesme poput Everything Went To Hell i Rise zvučale su kao rađanje NEW WAVE OF MODERN HARD ROCK -a, što bi vas ponovo nateralo da pustite kosu i obučete kožne pantalone. Sirova energija i nastup Sixx AM spojio je ono najbolje, sav glamur, magiju i energični "headbanging-a" 80-ih a da je sve pri tom ostalo potpuno moderno. To izgleda može samo neko poput Nikki Sixx-a". Dallas Observer tekst

Hmm, zar nismo upravo to pokuišavali da kažemo svo ovo vreme? A sada dosta priče, bacimo se na muziku uz stihove:

Rise! Get yourselves together
Rise! Stand up and live your life
Rise! Get yourselves together
Rise! Hands up, hands up high

Sixx AM!!!!

Slike preuzete sa :
Sixx AM Twitter
Sixx AM Facebook


jun 2016.godine                                                                                        Autor: JP JunkkY(ard)