Pošto znam da svi mnogo volimo da čitamo tekstove o tome šta se krije u tekstovima pesama najpoznatijih svetskih bendova, nije na odmet nekada prelistati i domaću scenu, po tom istom pitanju i zaviriti u tajne nekih od najboljih rock pesama sa ovih prostora. Naravno, ukoliko nam to sami autori, svojom dobrom voljom, ovako ili onako, pruže na uvid takve detalje iz svojih karijera.
Tako smo recimo naleteli i na objavu Daniela Mihajlovića na Facebook-u u kojoj je na slikovit način opisao kako je dobio inspiraciju za numeru Plafon Pada, svog benda Polyester Shock. Ova pesma inače slavi i svoj dvadeseti rođendan s obzirom na to da predstavlja jedan od najranijih singlova iz opusa čuvenog beogradskog garage-rock benda. Zajedno sa osatlim singlvima iz tog perioda poput Oseti Kožom, Gumeni Čovek i Drugi Svet, ova stvar našla se na albumu prvencu iz 2007.godine koji nosi naziv Stereo.
Što se tiče inspiracije za tekst pomenute pesme, Daniel je kao i uvek bio veoma slikovit: "Moj pokojni prijatelj, koji je u to vreme bio ulični diler, onaj koa iz filmova, ceo išaran, namrgođen, naoružan i zajeban, ali vrrrlo elokventan, igovorio je pola ovog teksta objašnjavajući oznojenoj "mušteriji" kakav kvalitet robe drži na "tezgi"... Upamtio sam 2-3 rečenice, i eto, ovo je u biti raw Hip-Hop."
Nakon albuma Stereo grupa Polyester Shock izbacila je još dva LP izdanja Soba 304 (2009) i Polyester Shock (2012), kao i EP Greška 2013.godine. Nakon raspada grupe Daniel formira grupu Elektromattik sa gitaristom Polyester Shock-aNemanjom Ilićem i zajedno izbacuju album Otrovan 2019.godine, kojeg su nam do detalja i opisali u našoj rubrici Preslušavanje. Nakon toga Daniel Mihajlović odlazi u solo vode i izbacuje dva sjajna EP-a Vremeplov (2020) i Dećak od 700 Godina (2021).
Za sam kraj ove godine, ponovo, kao i prethodne, nekadašnji frontmen grupa Polyester Shock i Elektromattik, a sada uspešni solo autor Daniel Mihajlović, realizovao je najavljivani drugi EP pod nazivom Dečak od 700 godina. Kao i u slučaju prethodnog EP-a Vremeplov, saradanja sa izdavačkom kućom Multimedia Music ostala je nepromenjena.
Na ovom EP-u se nalazi pet pesama, jedna više nego na prethodnom, a cela priča najavljena je još u novembru ove godine singlom Master Mantra. Džungla iz centra grada, minijaturni tigrovi, trnje ruža i masteri prevare, neki su od lajtmotiva ovog izdanja koje predstavlja nastavak prethodnog i dalje produbljuje priču kroz koju nas Daniel ovoga puta vodi.
”Neke od pesama sam cele čuo
u glavi, potpuno gotove. Ne pričam o zanatskom delu, već o “boji” pesama,
fluidu koji nose… Tekstovi pesama, u trenutku snimanja vokala, bili su jako
dugi, bezbroj listova papira razbacanih po stolu, podu, gomile stihova“
kaže Daniel o procesu nastajanja ovog EP-a: „Tokom snimanja, meni
najsnažnije slike u stihu sklapale su se kao delovi slagalice u tekst pesme,
rokenrol pesme, diktirale da li da ih šapućem, ispričam energičnije, zarežim…
da samom sebi poverujem kada ih izgovorim.To mi je najbitnije.“
Daniel dodaje da se sličan proces
dešavao i sa muzikom: „Stihovi su je birali. Osećam kao da nemam ništa s tim
i dobro je da je tako.“
Kao i u prethodnim slučajevima Daniel je i za ovo
izdanje imao sjajne saradnike:„Beskrajno
sam zahvalan svima vama koji ste mi dodavali boje i četkice prilikom slikanja
ovih pesama, pre svega draguljima ovog izdanja - Marku Vidojeviću i Milanu
Petroviću, zatim divnoj Mileni Branković i Ivanu Damjanoviću-Korkiju. Bez vas,
ovo bi bila hrpa skica ugljem na papiru lošeg i pijanog slikara, a ne kolekcija
ulja na platnu, takođe pijanog, ali malo boljeg slikara. Hvala Mono Putniku na
dragocenim savetima. Ljubav i naklon do središta Zemlje za vas” kaže Daniel
EP je dostupan na svim muzičkim striming servisima a ono što je interesatno je i to da je svih pet pesama ekranizovano, u Danielovom prepoznatljivom stilu, i ti spotovi se mogu pogledati na Youtube kanalu Multimedia Music ili u nastavku ovog teksta!
Nakon godinu dana "studijske" pauze, frontmen i osnivač grupa Polyester Shock i Elektromattik, a danas solo izvođač,Daniel Mihajlović najavljuje novi EP pod nazivom Dečak Od 700 Godina novim video spotom za pesmu Master Mantra. Kao i u slučaju prvog EP-a Vremeplov, i novo izdanje biće realizovano pod patronatom izdavačke kuće Multimedia Records.
O novoj pesmi Daniel navodi sledeće: "Spot
je, zapravo, trominutni crtani film. Kako se već duže vreme, usred svega što se
svima nama dešava, osećam poput nekakve karikaturalne verzije sebe iz crtanog
filma, uradio sam meni najlogičniju stvar: Seo sam i napravio crtani film.
Nikakva igrana forma ne bi mogla da dočara taj osećaj bolje od ’crtaća’“ objašnjava Daniel i dodaje: „Svaki kadar
je karikiranje stvarnosti koju ja živim, i koju nažalost većina nas živi, ali
sam bar mogao da priuštim luksuz da se sam sebi smejem u celoj situaciji, iako
je tema smrtno ozbiljna, što će lako zaključiti svako ko čuje pesmu i pogleda
ovaj crtani filmčić, sa punom pažnjom".
Gledano sa muzičke strane, makar ako je sudeći po ovoj numeri, na novom EP-u možemo očekivati nešto "mračniji" što potvrđuje i sam autor: ”Jedino
što bih za sada rekao o novom mini-albumu je da ima pet novih pesama, da uz
moje stalne saradnike imam nekoliko divnih gostiju, kao i da nije baš “na
keca”, treba ga poslušati više puta... Teži je, tamniji, ali i ogoljeniji,
intimniji od prethodnika… Pričaćemo više o tome ubrzo, pred sam izlazak
izdanja...
U svojoj bogatoj muzičkoj karijeri Daniel Mihajlović je kao frotnmen i osnivač legendarne beogradske garage-rock grupe Polyester Shock izbacio albume Stereo (2007), Soba 304 (2009) i Polyester Shock (2012), kao i EP Greška (2013). Sa hard-rock grupom Elektromattik, koju je takođe osnovao, Daniel Mihajlović je realizovao i album Otrovan (2019), koji je u specijalnom Preslušavanju detaljno opisao za Junkyard Rock Stories.
Kao što to obično biva na stranicama našeg i vašeg bloga, čak i u ovim teškim i neizvesnim vremenima, uvek smo spremni da unesemo neke novine u naš rad, pa tako ovoga puta imamo jedno malo drugačije "Preslušavanje". Ovom prilikom slušamo album prvenac beogradske grupe Elektromattik pod nazivom Otrovan, koji je izašao prošle godine i koji po našem mišljenju spada, sasvim sigurno, u Top 3 domaća izdanja 2019.godine. Čudno je upravo to, da u gotovo ni jednom jedinom glasanju ili godiišnjim top listama ovo izdanje nije bilo uključeno.
Mnogo toga smo, što se tehnikalija tiče, o ovom albumu već rekli u intervjuu koji je za naš sajt dao frontmen grupe Daniel Mihailović Deni. Sada prelazimo na samu srž i idemo pesmu po pesmu i to zajedno sa Denijem i Nemanjom, koji će ovom prilikom biti vaši vodiči kroz ovu jednistvenu ploču. Ako ste se ikada pitali kako nastaju najbolje pesme, koja je tajna pisanja dobrih tekstova, zašto je flanger posle toliko vremena pobedio phaser i kako nastaju najbolji gitarski rifovi, saznajte u ovoj jedinstvenoj recenziji.
Deni: Tekst govori o iskrenosti na svakom polju, u svim aspektima, odnosu sa ljudima, priajteljima, devojkom, samim sobom. To ti je to. Nema sada tu neke smišljene planske prezentacije sebe, da se dopadneš, osvojiš, ukradeš, ne znam ni ja šta već. Tu sam pesmu napisao u cugu, u kafani, melodiju, metriku, sve ... imao sam je u glavi kao neki kratki RnB/Punk,ali onda je Nemanja, kada sam mu poslao snimak "a capella" iz fona, napravio ovu muziku, potupuno drugačiju, i sve je leglo savšeno na 1, iako je bilo sasvim suprotno od onoga što sam zamislio... ne suprotno - bolje. Zatim su, na probama Isidor i Felix, dodali neke beat/bass momente koji su sve to digli, bar po meni, još više muzički.
Nemanja: Mislim da sam imao taj clean rif neko vreme... od njega je počelo, što se muzike tiče. Tematski je leglo na tekst i sve ostalo se prirodno ukazalo. I taj kontrast strofe i refrena. Nazovi solo, je namenski otklon od nečega što bi po default-u odsvirao 99% slučajeva. Pobrao je neviđena gađenja od strane gitarista... što je meni barem i bio cilj.
2. Benzin
D: E, to sam napisao kada mi je Nemanja, citirajući neku pesmu, ne sećam se čiju, rekao " I feel gasoline", Bol na Braču, more , WC, hahaahah... i ta je izašla u jednom dahu. Valjda mi je celo to putovanje bilo okidač da to izleti, a imaš i onaj deo: "Ne mogu ponovo da živim isti dan", to ti je moj lični užas od repetitivnog života, znaš ono; nekakav posao, pa dođeš kući, pa ručaš, pa spavaš, pa serija... ili šta već. To bi me ubilo za mesec dana, tako da, iako je zapravo jedna road-trip pesma u pitanju, ona govori, tj. benzin je metafora za pokret, put, stvarni ili unutarnji, promenu monotone svakodnevnice...
N: Dead Weatther - njih sam manijakalno slušao to leto. Sistematski sam isprao mozak Deniju celom diskografijom, tako da ne verujem da sam baš citirao (još manje pokušao da otpevam)... puštao sam ih 843 puta na dan i eto istorije. Što se tiče muzike, mislim da smo ze jedno veče sve sklopili. Za solo sam takođe optužen, ovoga puta da sam najveći ljubitelj Iron Maiden-a - iako je taj Maiden rezultat moje lenjosti (kako najlakše odsvirati nešto)... ali, možda stvarno i podseća na Iron Maiden, nisam ekspert na tom polju.
3. Nije Lako
D: Ovo je proizišlo iz nečega što inače nikada ne radim, zapravo, priajteljica mi je dala jedan roman za čitanje, i njegov siže, znaš ono, kada klinci prepirčavaju lektiru, mogla bi da bude ova pesma... e sada, potrefilo se da ta radnja, ta devojka iz romana, ima sličan životni put kao i jedna moja prijateljica, kao da je u romanu na glamourozniji način modifikovan njen život, pa sam spojio u pesmu pročitano i ono što znam o njoj, dobivši taj tekst vrlo lako. A nije lako...
N: Koliko se sećam isto za jedno veče sve, ajmo rif - može, ajmo refren - može. Ništa glamurozno niti okultno ne posotoji u nastanuku ove pesme.
4. Mesečar
D: Nemanja, Isidor i Felix su nešto džemovali na probi, da se zagreju, i mislim da je cela linija strofe, beat, atmosfera, sve je to izašlo njima u komadu i odmah mi se javilo to, ta priča o mesečaru, na putu od kuće sa probe, ceo taj tekst u nekim fragmetima. Kada sam stigao kući, pošto sam na ulici mrmljao sve te delove u diktafon/telefon, samo sam smisleno složio sve u celinu, skapirao o kome i šta pišem. To neću baš da ti kažem, ali radi se kao i uvek o stvarnoj osobi, eto u ovom slučaju o više osoba, ženskih. Obožavam ovu pesmu i jedna mi je od najdražih ikada.
N: Taj glavni rif je isto stajao neko vreme. Nešto sam u ludilu transponovao neke klavirske deonice sa nekih soundtrack-ova na gitaru i desio se taj rif. Takođe pošto sam u tom periodu, posle dugog eksperimentisanja, opredelio za flanger kao "weapon of choice" za modulaciju (iako sam bio provoborac phaser-a za vreme Polyester Shock-a), morao sam da ga iskoristim - a predrefren je bila idealna meta. Fun fact za "guitar nerdove" : dok smo snimali gitare Marko (Marović - producent i snimatelj), je doneo japanski Boss BF-2, što je možda doprinelo tome da svi kažu da ova pesma najviše podseća na The Cult. Interesantno je da je u celoj pesmi jedna te ista harmonija, koga zanima...
5. Sav Tvoj Mrak
D: Sve je krenulo od refrena. Naime, jedan moj prijatelj je imao neke probleme sa devojkom, dugo smo pričali na tu temu, znaš ono, maratonski razgovori i onda se meni nakon prekida jednog od tih maratonskih razgovora javio taj refren, sa sve oniim "oooo", jer je neki Dawid Bowie išao u pozadini tokom telefoniranja, pa sam očito to od njega maznuo, a sve ostalo u tekstu je na ivici transkripta tih naših razgovora, bilo je potrebno samo da složim u formu teksta sa pesmom. To ti je jedan jedinstveni luksuz kod pisanja tekstova, možeš da razgoliš i svoju i tuđu emociju do najsitnijih detalja, skineš svoj i tuđi teret sa grbače, da to čuje bezbroj ljudi, a da pri tom ostaneš savršeno diskretan. Jako mi je draga ova pesma.
N: Taj "oooo" je bio kamen temeljac, tj refren, odatle je sve počelo. Gitarske deonice za strofu su se isto neko vreme vukle i udomile se u ovoj pesmi. Još jedan fun fact - Deni je insistirao na akustičnoj gitari u refrenu rečima: "Radi šta hoćeš ali ja ću umreti bez akustične gitare na tom mestu". Tako da sam morao da se suočim sa svojim najvećim neprijateljem - akustičnom gitarom ili laganom i bolnom smrću prijatelja. Sad, ja sam naaajveči idiot što se tiče akustične gitare, pre ću obou ili sitar da savladam nego nju. Verovatno zato što sam odmah kao klinac krenuo sa električnom. Tako da sam posle neuspešnog moljakanja eventualnih volontera za taj nezahvalni zadatak (jedan akord na akustičnoj) uspeo u poduhvatu.. na svoje čuđenje i "with a little help with my computer friends", khm, khm...
6. Moram Da Te Pronađem
D: Ne bih baš ulazio u analizu ove pesme. Na prvo slušanje ona deluje kao ljubavna pesma. A nije. To je to.
N: S obzirom da ne sviramo obrade, morao sam da nađem način da neke svoje omiljene pesme ubacim u repertoar. Što je slučaj sa glavnim rifom ove pesme...naravno uz varijacije. Ko pogodi koja je pesma u pitanju (i najbitnije ko svira) - poklanjamo disk. Hint: beli Les Paul Custom (ko se usudi da pomisli - nije Bregović). Takođe i solo je minijaturni stilski omaž jednoj grupi. Sećam se da sam ovu pesmu sklopio u dva ujutru i morao sam u ludilu, po bljuzgavici, odmah da odem do Denija da mu otpevam refren.
Junkyard: Vaše odgovore pišite u komentarima ispod teksta! U saglasnosti sa Denijem i Nemanjom, ukoliko date tačan odgovor, CD će vam biti poslat kada se završi kriza u kojoj se trenutno nalazimo.
7. Otrovan
D: Tekst za Otrovan sam imao par godina pre nego što je pesma snimljena, i tekst i melodiju. U mojoj varijanti bila je znatno brža, što bi bila žešća greška. Tekst govori, opet, o jednom mom prijatelju, koji je ceo tok života nekoliko generacija beogradskih umetnika u svom slučaju doveo do autodestruktivne perfekcije. Bukvalno taj pattern, koji većina nas ima odštampan na čelu, oslikao na najgori mogući način po sebe, živeći ga. Zato je i tako tmurna, nema tu ničega dobrog, mislim da vrlo dobro opisuje svaki taj užasan repetitivni model života koji je nastao jednom smenom vremena, naglom, ono kako se živelo i šta se cenilo kod ljudi u gradu nekada, i kako je sve odjednom drugačije, kako ništa više nije važno što je bilo važno, muzika, kodeksi ponašanja, sve na čemu smo gradili svoje karaktere, poglede na život, prošlost, budućnost,.. sve je to za godinu dve potpuno nestalo, to kod posvećenika napravi opasan lom u glavi, sve u šta veruješ i šta te vodi odjednom ne postoji... ili postoji, ali samo kao neka informacija, periferna, nebitna, a ti to živiš. E tu nastaje autodestrukcija, da bi se stvari podnele, što nikako nije dobro, užasno je. Dakle, ovo nije autobiografska pesma tačno onoliko koliko jeste.
N: Ovde je već bio dan kada mi je Deni poslao snimak senbe sa akustičnom gitarom. Sada, trebalo je da ja to složim u pesmu.. ne znam zašto, ali odmah sam amputirao tu akustičnu gitaru (možda pomenuta trauma od iste) i uzeo samo tekst kao materijal. Brzo se uklopila i ta muzika... mislim da je i dalje bio dan.
8. Povedi Me
D: Ima ta priča kako su Mick Jagger i Keith Richards tokom dovršavanja tekstova za Exile On Main Street, seckali delove novinskih naslova, pa ih sistemom random spajanja, vadivši ih iz šešira, dobili ono što su Rocks Off ili Tumblin' Dice. Ja to nisam radio, ali sam imao gomilu nekih strofa, na toni različitih papira, i pregledajući ih, uzeo sam one koje su mi bile kao da su iz iste pesme, koje pričaju istu priču, slepio ih, te dobio ono što je Povedi Me. Fora je da sam skapirao da sam u raznim delovima godine pisao, potpuno nepovezano, strofe sa istu pesmu, da se pesma sama kao magnetom sklopila iz tih naizgled nepovezanih delova. A refren, pošto se očigledno radi o stvarnoj osobi, kaže: "Hajde povedi me, gde nikog ne vidim i ne čujem". To ti je ono, kada se zatvoriš sa devojkom negde, odsečen od sveta, kada ste upućeni samo jedno na drugo, na neke lepe stvari, bez da ti neko zvoni, da te davi, traži nešto, smeta... Kada rade samo čula koja treba da rade. Mada tu je i frka, opet lična stvar: " Ti si žilet na mojoj vilici, a ja sam isto što i ti"!
N: Ova pesma ako nije doživela bar sedam inkarnacija, a nijedna nije bila kako treba. Čak smo i mislili da je odstranimo kao evidentnu crnu ovcu, sve dok negde nisam čuo ovu gitaru (mislim da je bio neki skate-punk bend, nešto sasvim levo), koju sam iskoristio za strofu, dodao ovaj british rif, prebacio u dur, okrenuo i promenio celu pesmu, mama. Konačan udarac zadao je Felix tako što je svojim fenomenalnih bas linijama podigao i premestio je negde u CBGB sedamdeset i neke, kao nizdati single grupe Blondie.
9. Telo Pamti Sve
D: Stvar, tj. tekst koji može direktno da se nadoveže da Otrovan. Ovo je već vrlo autobigrafska stvar, znaš, ide sa godinama ta pesma, ne verujem da baš neko sa 16 ili 20 može da je shvati na način na koji je shvata neko sa 40 ili 60. Refren može da se posmatra i bezobrazno, haha, mada mi to uopšte nije bila namera. Mislim da je sve jasno kao dan kada se pesma čuje, nema potrebe da nešto puno objašnjavam, sve je lepo nabrojano, sa sve zaključkom u vidu refrena. A da, i ona je nastala u kafani. To je jako bitno, kafani bez muzike.
N: Hmm.. mislim da je ovde isto "na keca" nastala muzika. Definitivno se brzo odigralo zato što se ne sećam da smo je vraćali i obrađivali. Fun fact: Telecaster na kraju!
10. Ovde Moraš Da Znaš Gde Si, Da Bi Znao Gde Si
D: Zatvara album. I to ne slučajno. Refren je postojao jako dugo, i melodija i tekst, napisao sam to, pevušio, a da ni sam nisam znao poentu, međutim, osećao sam da ima nekog smisla ako mi je izašlo "u cugu". Onda sam, kada smo radili ovaj album, skpirao da zapravo mislim na sve: i ovo proseljačenje duhovno na kojem se danonoćno radi ovde, ili vrlo verovatnije, na konačno davanje legitimiteta tom užasnom seljaštvu koje je ovde oduvek sveprisutno - ne mislim naravno na seljaka-zemljoradnika, to su najdivniji i najčistiji ljudi, već na ove koji uspešno igraju kolo na sred grada, koje pokreće taj melos u svakom smislu, ne mora nužno da bude narodna muzika... i na rock muziku u zadnje vreme i na sopstvenu nesnađenost u svemu tome, dakle, na gomilu pitanja i sranja koje muče koliko mene, toliko i moje prijatelje sa kojima razgovaram na te teme. Nije neka duboka filozofija - prokuvao mozak od konstantnog ključanja na nasilno nametnutoj plotni seljaštva i besmisla ovih odozgo, ili sa ove strane, ili onih odozdo, svejedno. Opet pesma o generacijama...
N: Koliko se sećam jedna od prvih koju smo sklopili.. možda čak i prva. za jedno veče sve je bilo gotovo i u ovom slučaju, što se tiče konstrukcije. Takođe ništa misteriozno.
Pred vama je novi ekskluzivni intervju koji smo ovoga puta vodili sa frontmenom beogradskog rock n roll benda Elektromattik, Danielom Mihajlovićem Denijem, čovekom koga mnogi pamte iz vremena kada je predvodio svoj prvi bend Polyester Shock, pevačem, tekstopiscem, ponekad i gitaristom, odnosno, jednim retkim rock n roll umetnikom u pravom smislu te reči. Njegov novi bend Elektromattik izbacio je svoj album prvenac pod nazivom Otrovan, i to početkom 2019.godine. Prošlo je dosta vremena od izlaska ploče, pa ako se pitate zašto smo toliko dugo čekali da o tome pričamo, moglo bi se reći samo jedno: o ovakvom, retko kvalitetnom i isnpirativnom rock n roll albumu na našim prostorima, nikada nije kasno govoriti, s obzirom da su ovakva izdanja prava pravcata retkost!
JRS: Pre svega čestitke na albumu porvencu. Voleo bih da nam pre nego što pređemo da pričamo detaljnije o albumu, kažeš nešto više o istorijatu grupe Elektromattik, odnosno kada je i kako nastao bend i šta se sve izdešavalo u tom tranzicijonom periodu između Polyester Shock-a i Elektromattika. Negde sam takođe načuo da je bilo i saradnje sa članovima bendva NBG, odnosno nekadašnjim Pussycat-om.
D: Hvala od srca! Idemo radom: Polyester Shock je prestao da radi pre pet-šest godina, i ključ u tu bravu je definitivno stavljen Kizinim (bubnjar benda) odlaskom u Oslo. Prestali smo da radimo i pre njegovog odlaska, jer, znaš, nikoga više nije interesovala ta priča, ni nas, a ni publiku - jako je to loše išlo, poseta na koncertima je bila komična u najmanju ruku, i onda se meni to sve smučilo: i bend, i ceo sistem , i celo to batrganje u živom blatu, i to u trenutku kada smo bili na prvim mestima, ili pri vrhu svih tadašnjih Top-lista. Jednostavno je ta priča umrla usled nedostatka kiseonika, i to je to. Urna sa pepelom Polyester Shock-a postoji, hahaha...
E sad, u sred svega toga, i neke moje lične borbe sa, zašto da krijem, alkoholnim demonima, ja sam krenuo da snimam neki materijal, tj,, Maxi -EP, koji je bio sve samo ne RnR, koji mi se tada bio zgadio, dakle, više je to bio neki Roxy Music/Bowie fluid...To sam snimio i dve stvari sa tog fantomskog EP-a su na Youtube-u, Duh u tvojoj sobi i Iz Kosmosa... U to neko vreme Kara (gitarista grupa NBG, ex- Pussycat, ex - Partibrejkers) i Alek (basista - ex Pussycat). su me pozvali da probamo nešto zajedno i vratili me "u podrum".
Nažalost, osim jakog prijateljstva, koje mi stvarno znači, ništa od toga nije muzički ispalo - jednostavno smo drugačijeg senzibiliteta i vizija, ali zajednički pogled na pesme i način pravljenja istih nije moguć, jbg.
Ali neka: NBG opet radi, imaju strašnu ploču, jedva čekam da izađe i da je ljudi čuju, Alek ima gomilu svojih pesama koje će, nadam se, snimiti sa nekim svojim bendom uskoro, a ja sam se, nakon svega, prizvao svesti, okrenuo Nemanju (gitarista grupe Elektromattik, ex Polyester Shock), sa kojim sve to "teče" prirodno i lako, seli smo i napravili Elektromattik,
JRS: Moram priznati, veoma zanimljiva priča. Dakle, na kraju smo dobili Elektromattik, što je čini se ispalo kao najbolja moguća varijanta. Inače, odakle potiče ideja o imenu benda i šta zapravo predstavlja?
D: Nemanja je tu kumovao. Tražili smo neko ime koje nije ono, uobičajno, a i da je dovoljno zvučno i da ide uz ono što sviramo. Ti naravno znaš da je "Electromatic" model Gretsch gitare, a mi smo to preveli na naš jezik i dodali još jedno "t", kako bi svima, a i sami sebi otežali "search" na internetu, hahaha. Nemanja je svirao Gretsch, uz svog SG-a, Epiphone-a i Telecaster-a na albumu, a taj Gretsch je prilično obojio zvuk, tako da je to ime nekako logično izronilo.
JRS: Koliko sam upoznat sa situacijom, od početka ste čini mi se imali malo poteškoća oko konačnog sastava benda. Da li je to sada rešena stvar?
D: Dobro si upoznat. Menjali su se bubnjari. Isidor, koji je učestvovao u stvaranju albuma, i snimio bubanj za album, otišao je otprilike sa izlaskom prvog singla, a mi smo krenuli da tražimo novog čoveka... Sada je tu ,hvala Bogu, Nemanja Todorović, i on je apsolutno savršena "karika koja nedostaje". Jako smo srećni što je došao čovek koji odlično svira, sa kojim se kapiramo odlično, i koji je pre svega sjajan čovek - to je neporcenjivo.
JRS: Upravo tako. Nekada samo umeće sviranja nije dovoljno da bi priča počela da "teče". Inače, kaži nam i to gde je i kako sniman vaš album prvenac pod nazivom "Otrovan"? Kako je došlo do saradnje sa inostranim producentom?
D: Sniman je na više mesta. Bubanj i bas su snimani odjednom u studiju Danila Orbovića, pod nazivom "Orvel", gitare je snimao Marko Marović, koji je doneo celu mašineriju u naš studio "15" , klavire je Milan Petrović snimao u svom studiju, a vokale sam ja snimao kod Mr.Dadija Radovanovića u "Kazablanci". Backove je otpevao Marko Vidojević. Zatim smo kod Marovića, koji je uz našu asistenciju bio producent albuma, to smiksali, i poslali na master Mr. Phillp Dust-u u Manchaster. Dakle, Phillip je radio mastering a produkcija je naša i Marovićeva. I, JAKO smo, po prvi put, zadovljni rezultatom.
JRS: Na koji način ste izdali album? S obzirom da je to jedna od omiljenih tema, zanima me i šta misliš o celom tom svetu muzičkih striming servisa i koliko je to bolje ili lošije od cimanja sa izdavačkim kućama recimo?
D: Album je izdat za CD Baby, tj. američki online servis/izdavačku kuću, kojoj platiš pare, pristojne, ne nešto mnogo, i oni se u ekspresnom roku potrude da ti album bude na svim striming platformama sveta. Bilo je ponuda i ugovora izdavačkih kuća ali mi jednostavno nismo hteli i imali da ulažemo još novaca u to, a ovo je bilo pristupačno i smisleno, tj, smislenije.
Nije bolje jer si sam svoj gazda, što u prevodu znači da nemaš ničija "leđa" ovde, a bolje je, jer si opet sam svoj gazda, pa imaš svoja leđa i ne polažeš nikome "račune"... a mi smo navikli da nosimo džakove na grbači.
Vidi: striming servisi su i sadašnjost i budućnost, i nema tu šta da se priča. Sva promocija muzike je danas repetiran pištolj striming servisa. Ja sam staromodni nosorog, koristim ih kako bih čuo neke nove albume koji mi se učine zanimljivim, pa ako mi se dopadnu ja kupim CD, da, uredno kupujem CD-ove, gde ćeš veći retro, hahah, vinili su opet "in", a ovo što ja radim je čist brisan prostor, ali uživam u tome.
JRS: Ko je bio zadužen za tekstove,a ko za muziku na samom albumu,?
D: Tekstove uvek radim ja. Ne zato što mislim da sam Bob Dylan, već zato što moram da verujem u ono što pevam/izgovaram. Da nije tako, ne bi imalo smisla, pošto nisam neki pevač, znaš ono, 200 oktava i to, ovako sam apsolutno siguran u istinitost i ubedljivost svake reči koju sam otpevao, a to mi je jedini lični zakon koji poštujem. Mora da bude istinito. To je to.
Muzika - muzika je mahom Nemanjina i u manjem procentu moja, on uzme te moje melodijske i harmonijske skice, dok sedimo u sobi sa jednom gitarom i mikrofonom, i kako je on milion svetlosnih godina muzikalniji od mene, uobličava ih, menja akorde, dodaje, oduzima... pa mi vrati "štafetu" da ja to sredim, polu-aranžmanski kako sam zamislio, i kako sam čuo u glavi. Onda obično napravimo demo, grub, i sa njim izađemo pred bend, Felix (basista) onda doda svoje, promeni nešto, da tu neku "vegetu", neki prelep začin, evo sada i Nemanja bubnjar predloži neki beat, nešto... ali baza, kostur, i sama vizija - Nemanja i ja.
JRS: O čemu zapravo govore tekstovi pesama Elektromattik-a i koja je to centralna tema ovog albuma? Pored toga, s obzirom da su tekstovi tvoji, kako i gde nalaziš insipiraciju za pisanje ovakvih tekstova, koji su pri tom na srpskom jeziku, što možda može ponekad da bude i "mač sa dve oštrice" u ovoj muzici kojom se bavimo.
D: Tekstovi govore o onome što si ti i doživeo i razumeo slušajući ih. TI ili bilo ko ko odvoji vreme i sasluša te pesme. Ono o čemu zaista govore, da li o meni, da li o nekim mojim prijateljima, to je sekundarna stvar, moja, intimna... i iskreno, veliki je to luksuz da možeš emotivno da se "razgolitiš" pišući pesme, da ispričaš ili prepričaš svoje ili nečije tajne, a da to ostanu tajne, iako su ih čule stotine ljudi. Inspiracija je, bar meni, u ljudima oko mene, i u meni samom.
Kao što sam ti već rekao, tekstovi su istiniti. U reč. Ne bih se složio da je srpski jezik, ili bilo koji jezik sa Ex-Yu prostora, mač sa dve oštrice..osim ako misliš na srebrni mač sa rubinima koji seče stenčugu na pola lakim zamahom. Naš jezik je prelep.
JRS: Hteo bih da se kao gitarista osvrnem i na Nemanjino sviranje gitare na ovom izdanju. Čini mi se da je u potpunosti uspeo da zvuk Elektromattik-a distancira od nekadašnjeg sirovog garažnog zvuka Polyester Shock-a, obzirom da je fenomenalan gitarista, jedan od retkih na domaćoj sceni za koga bi se moglo reći da ima taj neki sopstveni istančani stil sviranja. Na izdanju se, bar po meni, mogu čuti i uticaji The Cult-a, Velvet Revolver-a i još puno nekih zanimljivih elemenata i nijansi.
D: Malo mi je nezahvalno da pričam u njegovo ime na tu temu, iako se apsolutno slažem se sa tobom. Ovako: Polyester Shock je imao to što ti zoveš "sirovi garažni zvuk" utoliko što smo imali užasnu produkciju, što su pesme bile drugačije, nikada mi nismo hteli da zvučimo "štrokavo" i lo-fi, i da, on jeste možda svirao malo drugačije, ali to je moja idiotrska krivica, jer sam stalno nešto petljao tamo gde nije trebalo, insistirao na nekim gitarskim rešenjima na tragu, šta znam, Rolling Stones-a ili Stooges-a, silio pesme da zvuče u tom maniru, iako je on, kao što si rekao fenomenalan svirač. Sad The Cult i VR - da čuje se, ali netako što je on to skidao, jer on navedene bendove - a to veruj mi, uopšte i ne sluša, niti ga nešto zanimaju, on je jednostavno u crossover-u nekom svom, ličnom, u miksu nekih uticaja koji mogu da zazvuče kao navedeni... Evo ja sam mu puštao neke pasaže i rešenja Billy Duffy-a iz The Cult, i kao jbt, pa čuj ovo, ovo kao da si ti odsvirao... Ima puno sličnosti ali više zato što su obojica pili iz istog izvora, nego što se radi o direktnom uticaju. Steve Jones, recimo, jeste direktan uticaj obojici, Jimmy Page.... To znam pa mogu da kažem hehehe....
Ja ovoga puta nisam bio tu kada je on snimao gitare, namerno, apsolutno sve što je odsvirao i snimio, to je apsolutno on, ja bih samo zasrao nešto svojim mešanjem...zato gitare i aranžmanski i svirački zvuče kako treba. To ti je Nemanja 100 %.
JRS: Apsolutno! Svako moje poređenje sa poznatim svetskim gitaristima je u pozitivnom smislu, u svakom pogledu. Elem, uradili ste već i dva video spota i to za pesme "Moram Da Te Pronađem" i "Sav Tvoj Mrak". Koliko su spotovi bitni u današnje vreme Youtube-a po tvom mišljenju? Sa druge strane, odakle potiče ideja o pravljenju lyrics videa, koje ste uradili za svaku pesmu na albumu posebno?
D: Bitni su mnogo, možda bitniji od svega. Ali opet, paradoksalno, manje bitni nego pre, recimo petnaestak godina. Osim ako ne napraviš nešto baš, baš nesvakidašnje. Mi nismo imali nijedan spot gotov kada je album objavljen, a hteli smo da sve izađe iste sekunde kada i album: i FB stranica, i Instagram, i YT kanal, i svi striming servisi. Zato smo napravili te lyrics videe. Kao lagani peting za ono što će uslediti, a to su dva spota koje si pomenuo... biće ih još bar toliko sa ovog albuma.
JRS; Nedavno ste imali i prvi zvanični live nastup kao bend Elektromattik. Kakav je osećaj svirati ponovo zajedno i koliko se to razlikovalo od vašeg poslednjeg nastupa, odnosno tvog i Nemanjinog, kao grupe Polyester Shock,
D: Da, imali smo, 15. Novembra, kao predgrupa novosadskoj grupi Gift, koja radi jedan od najboljih evropskih Bowie tribjuta,ali imaju i svoj album, odličan, zove se Dreamoscope. Znaš šta, razlikovalo se utoliko što su pesme drugačije, i što smo ih po prvi put svirali pred ljudima na koncertu, bili smo srećni jer smo konačno stigli do nastupa nakon svih tih personalnih peripetija... i bilo je, a svako ko je bio, siguran sam da će to potvrditi, uuužasno puno energije, i sa naše, i sa strane ljudi koji su bili u publici, a kojima se ovom prilikom, i u ime svih nas zahvaljujem.
Bitno je da smo sada milion puta sigurni da Elektromattik, kao celina, funkcioniše savršeno, sva četvorica kao jedan.
JRS: Da li možemo očekivati još svirki u budućnosti, zapravo, voleo bih da popričamo o jednom tvom stavu, koji ja još pamtim iz Polyester- Filthy perioda kada smo vam moj bend i ja u više navrata bili predgrupa, a to je da ti ustvari nemaš nameru da ikada više sviraš po "raspad" svirkama sa lošim ozvučenjem i po kojekakvim mestima. Šta pod tim zapravo podrazumevaš?
D: Nije nikakav "elitizam" u pitanju, naprotiv. To ti je kao da daš reli vozaču da vozi trku sa autom kome je jedan točak polu-zašrafljen i kome je zamagljena šofer-šajbna. Te svirke sa jezivim monitoringom i ozvučenjem vređaju ljude ispred bine, koji dobiju muku, buku i užas umesto onoga što su platili i zaslužili da čuju i vide. I onoga što zaista bend ume da pokaže. Znaš to dobro i sam, kreneš, u na primer solo, sviraš ga napamet, jer ne čuješ sam sebe, a publika čuje više tvoje nokte nego ton koji ti proizvodiš. To je uvreda publike, nas, svih.... To je nedopustivo.
I stvarno je smešno što evo, tu je 2020., i dalje pričamo na tu temu - ali eto pričamo.
JRS; U popunosti se slažem sa tobom, sa svim što si rekao, jer nosim to i iz svog sopstvenog iskustva. Ali eto, izgleda da će to ostati, onako, večna tema našeg rock n roll-a. A sada ima još jedno od "teških" pitanja, koje se takođe odnosi na domaću scenu: Kakav je tvoj stav o njoj i kako se Elektromattik u sve to uklapa?
D: Najiskrenije ne znam. Jedino što je evidentno, i što me raduje, da su koncerti sve puniji i puniji (mislim na bendove sa scene) za razliku od situacije od pre par godina, kada je samo najjača mainstream A liga imala pune koncerte, dok je sve ostalo bilo onako....praznjikavo. Bilo bi suludo nemati veliko poštovanje za sve ljude koji se trude i uspevaju da stvaraju, izdaju albume, i imaju koncerte pod užasnim uslovima koji su ovde već aksiom. Nije važno da li se to meni sadržajno sviđa ili ne, važno je da ljudi sviraju i to je u biti jedino bitno.
Nikada nisam doživljavao ovaj bend, kao ni prošli, delom neke scene, znaš, tu smo, radimo, ako se ljudima to sviđa super, ako ne - jebi ga, opet smo tu, snađite se, hahaha.
JRS: Inostrana rock scena? Nešto novo i tebi zanimljivo odatle?
D: Pa znaš, trudio sam se stvarno da nađem nešto novo, i da se "zakačim", ali me ništa nije "kupilo", Svideo mi se prvi album britanskih rokera The Struts, nije to ništa spektakularno, ali je bilo ok.... I sada ih je uzela industrija, i napravila neki grozan neo-Queen užas, drugi album im je odvratan, ima jedna, dve dobre stvari. Tako da - ja sam uvek u vremenskoj kapsuli, kopam po sedamdesetima, osamdesetima, devedesetima, staromodan sam, hahah.
JRS: Dođosmo, eto, i do kraja ovog veoma zaniljivog intervjua. Hvala ti na izdvojenom vremenu i razgovoru za JRS! Kakvi su inače planovi benda Elektromattik za u buduće? Neki novi spotovi, pesme, ili možda neka eksluziva koju možeš najaviti ako želiš?
D: Planovi su trenutno: svirke, svirke, svirke! Biće sigurno još jedan-dva spota sa ovog albuma, a već radimo i na novim stvarima, ima ih 5-6 koje Felix, Nemanja 1 & 2 i ja "brusimo" na probama, plus ja imam gomilu toga u skicama, što u glavi, što na diktafonu.... Da li će ići album ili maxi EP, ne znam, možda me ova trojica oteraju u pm, jer je album, i sam znaš, veliki posao, ali ja ću uvek da glasam sa obe ruke da bude album....
Hvala tebi na interesovanju i pomoći! Zadovoljstvo mi je bilo!
