Kako je najuvrnutija pesma grupe Guns N' Roses dobila svoj naziv?

 

Ok, vreme je za jedan mali Guns N' Roses story-telling. Ne zato što trenutno nemam o čemu drugom da pišem, već iz prostog razloga što je Axl Rose samo to započeo. 

Na koncertu u Luksemburgu, inače prvom ikada u ovoj maloj evropskoj zemlji, Axl se obratio publici ispričavši priču o tome kako je nastao naziv za notornu (i za sada poslednju) GnR pesmu The General.

Gunsi na Ušću 18.jul 2025

Dakle, pre nego što nastavite sa čitanjem šta mislite kako je jedna od muzički najkontraverznijih i lirički najtežih pesama grupe Gunsa dobila ime?

Ni manje ni više nego po reklami za "The General Fried Chicken", ili kako se to već piše s obzirom da mi brend nije poznat pošto nisam iz Amerike. 

Da baš tako. Upravo onako kako je Axl ispričao na pomenutom koncertu. Međutim, fanovi Gunsa, bar oni najžešći, verovatno nisu bili iznenađeni ovim otkrićem. 

Još 2019.godine je Brain Mantia, nekadašnji bubnjar benda (iz doba Chinese Democracy), ispričao ovu anegdotu u Appetite For Distortion podkastu. Četiri godine pre nego što je sama pesma zvanično izašla.

"Nazvali smo je The General jer smo jeli General's chicken. Ali kada sam je predao Axl-u, on je mislio da se tako zove jer sam se zezao sa Tommy-em (Tommy Stinson, bivši basista benda iz CD ere), koji je bio muzički direktor bendskih proba, da se ponaša kao general."

Po rečima Brain-a, Axl je bio začuđen, ali je prihvatio. I to vam je to. Ništa fancy ništa  spektakularno. Tako je, bar do sada, najuvrnutija pesma Gunsa dobila ime. 

Ako na to dodamo Buckethead-a koji je u to vreme bio gitarista u bendu, a koji je bio fasciniran kokoškama i piletinom do te mere da je verovao da je on jedna od njih i u studiju imao svoj lični kokošinjac, onda i ne čudi što fanovi nikako ne mogu da se zduše sa ovom intrignatnom pesmom. 

“That’s what [Brain] named the song after - a fried chicken commercial.”

Story time with Axl again last night in Luxembourg, this time about The General! Funny thing is Brain already told us this in an interview years ago so it isn’t news, but it’s cool to hear Axl confirm it. pic.twitter.com/CqOv9UWdW5

— Jen ⚡️ (@TheGNRGiirl) July 29, 2025

 

Guns N Roses započeli turneju: Novosti, setlista i moguća nova pesma?

 

Guns N Roses su sinoć započeli najnoviji deo Not In This Lifetime turneje u gradu Hersiju, Pensilvanija. Bio je to prvi nastup benda još od 14. marta prošle godine i koncerta u Meksiku, nakon čega je usledila pauza zbog pandemije. 

Zbog čega ovo uopšte pišemo i predstavljamo kao nešto bitno, verovatno se i sami pitate? Stvar je prosta. Ako ste pratli rad benda u poslednjih tridesetak godina, onda vam je verovatno i poznata činjenica da je Guns N Roses jedna od najmisterioznijih grupa na svetu po pitanju oglašavanja i uopšte komunikacje sa fanovima. Jedan su od retkih bendova koji ništa, ali apsolutno ništa od informacija ne puštaju u javnost. Takvo ponašanje dodatno je iritiralo ljude širom sveta kada je bilo reči o protekloj deceniji, odnosno o vremenu društvenih mreža u kojem živimo i u kojem informacije "lete" na sve strane i dostupne su u svakom momentu. O tome smo ranije i pisali i pominjali koliko je bend po tom pitanju enigmatičan i zatovoren za javnost. Shodno svemu tome, pratiti njihovu turneju i posmatrati šta rade, ostaje jedini način da se uopšte dođe do bilo kakvih novosti vezanih za ovu grupu. 

Dakle, turneja je startovala i kao što to obično biva, prvi koncert nije ni po kvalitetu ni po dužini bio nešto što će ostati upamćeno. Slično smo i sami doživeli u Berlinu 2018.godine. Bendu je potrebno nekoliko nastupa da se uigra i uđe u rutinu.  Što se tiče spiska pesama koje su svirali, uglavnom je sve bilo u granicama očekivanog. Ono što bi se moglo izvdojiti kao novo i interesantno jesu sledeće pesme: Dead Horse - koja nije svirana tako često, You're Crazy - koja je na ovoj turneji svirana svega nekoliko puta i I Wanna Be Your Dog - obrada grupe The Stooges. To jeste neka vrsta novine, no ipak, radi se o obradi, tako da tome nećemo pridavati veću pažnju. Previše su obrada svirali na ovoj turneji od 2016.godine, tako da to definitivno nije nešto čemu se fanovi posebno raduju. Konačnu setlistu možete pogledati ovde. 

Međutim, ono što je najviše obradovalo sve ljubitelje Gunsa željne nekih promena, jeste nešto što se desilo neposredno pre koncerta na samoj tonskoj probi. Jedan od fanova koji se u tom trenutku našao u blizini stadiona, uhvatio je bend kako na tonskoj svira pesmu Hard School, jednu od tzv. novih pesama, koju smo imali prilike da čujemo pre nekoliko godina kada je došlo do poslednjeg velikog "curenja" materjala na kojem bend navodno radi. Da, to su one priče koje slušamo već godinama o novom albumu i da li je pesma Hard School potencijalno jedna od tih, još uvek, naravno, nije poznato.

Ovo sa jedne strane  može biti indikator nekih narednih koraka grupe, ali i ne mora. Kao što smo rekli, sa Gunsima se nikad ništa ne zna. Postoji mogućnost da ovu pesmu odsviraju uživo na turneji, obzirom da se to isto dešavalo ranije  sa pesmama poput Slither (Velvet Revolver), i nekih "deep cut" pesama iz sopstvenog repertoara. Prvo bi ih odsvirali na tonskoj probi, a onda nakon izvesnog vremena i na nekom od narednih nastupa. Da li će se to desiti i sa ovom numerom? Nadamo se da hoće. Pesma generalno zvuči jako dobro a i red je da bar nešto novo dobijemo pa makar to bilo i uživo. Youtube i druge mreže su uvek tu da nam pomognu, međutim, nadaleko poznati menadžment benda će se svakako potruditi da sve to ukloni, tako da, u takvim situacijama uvek požurite da sve pregledate što pre možete. 

To je to što se tiče ovog prvog nastupa grupe u nastavku turneje. Junkyard Rock Stories će kao i uvek pratiti situaciju i obaveštavati vas kada god bude bilo nećeg novog. Nećemo pisati o svakom mogućem koncertu, ali kada god bude nekih noviteta, potrudićemo se da vam ih što pre saopštimo. 

04.08. Edit - evo i dokaza da smo bili u pravu, poslušajte video prilog

Najnoviji UPDATE: Gunsi zvanično izbacili novu pesmu koju možete poslušati na svim striming servisima.

Priče o pesmama: Stone Temple Pilots - Interstate Love Song

Sve je krenulo kao jedna obična bossa nova melodija koja je napisana za nekoliko minuta, pridodat country rif, kao i  tekst koji govori o lažima i prevarama, a završilo se u vidu hit singla sa albuma Purple koji je prodat u više miliona kopija. 

U proleće 1994.godine Stone Temple Pilots važili su za bend u usponu, koji je do tada uspeo da proda četiri miliona primeraka svog prvog albuma Core. Ipak, i pored više nego očiglednog interesovanja za njih, delovalo je da nekako nisu uspevali da priđu bliže velikoj grunge sceni iz Sijetla i bendovima koji su dolazili se nje, s obzirom da su oni sami bili iz San Dijega. U očima onih koji su odbacivali STP kao deo nove scene, stvari su delovale izuzetno povoljno. Sa druge strane, bend je ipak nekako uspevao da izvuče maksimum, mada je situacija u javnom mnjenju bila više nego zbunjujuća. Čitaoci magazina Rolling Stone odabrali su STP za "najbolji novi bend 1994", dok ih je isti taj časopis, odnosno njegovo uredništvo, u istoj godini proglasilo za "najgori bend godine".

Na turneji dugoj čitavih četrnaest meseci, na kojoj su promovisali svoj album prvenac, bend je uspeo da napiše gomilu novih inventivnih pesama, koje su bile spremne za novi album koji je imao za cilj da grupu praktično oslobodi od te, u to vreme, jako bitne grunge etikete. Naravno, tada još niko nije ni slutio da će Kurt Cobain razneti svoj mozak samo dva meseca pre izlaska ovog albuma, čime je zapravo i počelo urušavanje samog grunge pokreta. 

"Ljudi obično govore da postoji to nekakvo "prokletstvo" drugog albuma, ali mi na to nismo obraćali preteranu pažnju", basista Robert DeLeo se priseća albuma Purple. "Znali smo da su pesme koje smo tada imali bile nešto posebno".

Jedna od tih pesama bila je i ona koju je komponovao upravo sam basista Rober DeLeo, sedeći u kombiju  u kojem je bend prešao Severnu Ameriku uzduž i popreko. Otuda pesma i novi naziv Interstate Love Song. Kao takva je i postala perfektan soundtrack za "život ne putu".

"Pesmu sam osmislio je na gitari sa najlonskim žicama koja je koštala svega 25 dolara", sa osmehom se priseća DeLeo. " Sada imam istu takvu gitaru koja košta 125 dolara",dodaje on, brišući stari instrument na kojem svira uvodni rif u svojoj originalnoj formi. "Sve je počelo od jedne bossa nova teme za koju sam mislio da se ljudima neće nimalo dopasti, zato sam i dodao malo country uticaja kao i melodiju koja mi se tada vrzmala u glavi".

I pored toga što je za sam proces osmišljavanja bilo potrebno oko desetak minuta, DeLeo je od početka znao da ima "nešto" što će biti od velikog značaja. Ono pravo. "Bio je to jedan potpuno novi nivo komponavanja za mene", priznaje on.

Za vreme snimanja albuma Purple, frontman grupe Scott Weiland ubacuje "interstate" deo u naslovu pesme. Dok je bend snimao u studiju Southern Tracks Recording u Atlanti, njegova verenica Janina Castaneda je bila u Kaliforniji. Njihova veza je u to vreme bila na klimavim nogama i to uglavnom zbog pevačeve skrivene, ali izuzetno ozbiljne, zavisnosti od heroina u to vreme, tako da su reči u pesmi zapravo proistkle iz krvavih laži, obmana i prekršenih obećanja. Svake noći bi svoju sramotu gurao pod tepih i zvao svoju verenicu, pravdajući se da je čist. "Tekst pesme govori o svim lažima koje sam hteo da prikrijem tokom snimanja albuma Purple", priznao je godinama kasnije.

"Značenje teksta nije na prvu loptu toliko očigledno, ali kada znate o čemu je reč, onda pesma deluje veoma poetski", DeLeo napominje. "Kao tekstopisac, Scott je oduvek bio veoma poetski nadahnut. Kao takav on je uvek davao mogućnost slušaocu da sam odredi značenje svake pesme".

Kao i na albumu Core, Stone Temple Pilots su se odlučili da dirigentsku palicu na albumu Purple prepuste producentu Brandan O'Brien-u. "Potpuno smo verovali Brendan-u tako da je ceo proces bio sasvim prirodan"; priseća se DeLeo. "Potpuno je neverovatna činjenica da je Purple snimljen, miskovan i produciran za svega jedanaest dana".

U jednom intervjuu iz tog vremena bubnjar Eric Kretz je rekao: "Bili smo malo zabrinuti da pesma ne liči previše na Alice In Chains i Pearl Jam, ali nam je takve sumnje Brendan uvek lako odagnao". "Brendan nije bio onaj tip ljudi koji se previše premišlja, već koji zapravo nešto čini", dodaju DeLeo. "Bila je privilegija raditi sa njim a mi svakako nismo imali nameru da ikoga kopiramo".

Četvrt veka kasnije, optužbe da je njegov bend bio ništa više nego kopija Pearl Jam-a, i dalje zasmejavaju basistu. "Takva vrsta kritike me nikada nije previše zabrinjavala", kazao je. "Radili smo sa ljudima Brendan-ovog kalibra i mišljenja tih ljudi su zapravo bila najbitnija. Sve osim pravljenja i izvođenja pesama su bile samo gluposti".

Bilo kako bilo, uspeh koji je numera Interstate Love Song doživela zajedno sa pesmama kao što su Vasoline ili Big Empty, dovelo je do toga da Purple album dostigne masivni komercijalni uspeh, probijajući sve rekorde na tadašnjim top listama i prodajući se u tiražu od više od šest miliona primeraka u vrlo kratkom periodu. DeLeo, međutim, priznaje da je strmoglavi porast popularnosti grupe za njih predstavljao problem. "Ne znam baš mnogo ljudi koji mogu da se suoče sa tolikom količinom pažnje koja se iznenada pojavljuje u vašem životu u tolikoj meri", priznao je on. "Svi u bendu smo to doživeli na različite načine, ali treba reći da to može biti veoma opasno".

To se nažalost i dokazalo godinama kasnije, na sreću ili nesreću. Kako se uzme. U nadolazećim godinama Scott Weiland će po nekoliko puta izlaziti i vraćati se, što u bend, što u kliniku za odvikavanje, i tako sve do svoje 48. godine kada je mrtav pronađen u svom stanu u toku turneje svog solo benda The Wildabouts 2015.godine. Za uzrok smrti će se, naravno, uspostaviti predoizranje alkoholom, kokainom... i ko zna čime još.

Stone Temple Pilots danas i dalje nastupa, snima i izbacuje albume. Basista Robert DeLeo je odlučan u nameri da pesma Interstate Love Song i dalje ostane na njihovom repertoaru, bez obzira što je od 2017.godine za mikrofonom STP-a novi pevač Jeff Gutt.

"Živa svirka ponekad podseća na školski "reunion" - u samo jednom trenu se ponovo nađete tamo gde ste bili godinama ranije", zaključuje DeLeo, vraćajuči svoju gitaru od 125 dolara u kofer. "Znate šta? Jednog dana bih zapravo voleo da Interstate Love Song snimim u bossa nova stilu"!


                                      

Kako bi se zadržali na centralnoj temi pesme Interstate Love Song, STP su snimili i propratni video, uglavnom u crno-belo-sivoj varijanti, u kojem je glavni lik poput Pinokija, s obzirom da njegov nos postepeno raste sa svakom novom obmanom i lažima koje dolaze sa njegovih usana. "Kako je mnoštvo video spotova toga vremena bilo ultra-ozbiljno, odlučili smo se da ovde uradimo potpuno suprotno i da spot bude smešan i zabavan, i kao takav zauvek ovekoveči jedan momenat u našim životima".


Interstate Love Song - fakti.

Datum izdavanja: 9. septembar 1994
Najviša pozicija na top-listama: US - No.18 i UK - No. 53
Personel: Scott Weiland - vokali, Dean DeLeo - gitara, Robert DeLeo - bas, Eric Kretz - bubnjevi
Autori: Robert DeLeo i Scott Weiland
Produkcija: Brendan O'Brien
Izdavačka kuća: Atlantic

Originalni tekst. Classic Rock magazin
Prevod i adaptacija: JP


April 2020.

Priče o pesmama: Ozzy Osbourne - Crazy Train

Vraćamo se malo i u istoriju rock n roll muzike, i to u jednoj novoj rubrici pod nazivom Priče o pesmama. Pesme se dele na dobre i loše, kratke i duge, hitove i album filere, ali samo jedna vrsta pesama nema svoj antonim: legendarne pesme!

Leta 1979.godine u jednom atraktivnom hotelu pod nazivom Le Park u Zapadnom Holivudu, odseda jedan jako bitan, ali po mnogo čemu i neprijatan gost. Nekoliko meseci nakon izbacivanja iz grupe Black Sabbath, Ozzy Osbourne se ulogorio u svom apartmanu ispunjenom pivskim bocama i ko zna još čime sve. Izveštaji o stanju poznatog pevača su dosta nepouzdani - regularni posetilac njegove pećine je jedino njegov diler, a šuška se da je Ozzy napustio i svet muzike, kao i svet uopšte. "Zaista sam mislio da je to bio moj kraj, Bio sam toliko sjeban, da uošte nisam izlazio iz tog hotela danima. Nisam čak pomerao ni zavese sa prozora."

Godinama postoji izvesna debata o tome kako je nastao Ozzy-ev solo bend. Sam Ozzy se o tome priseća: "jednog jutra je u moj apartman došla Sharon i rekla: "Saberi se čoveče, ja ću ti biti menadžer". Od kada je ona ušla u priču, stvari su krenule nabolje." Međutim, basista i koautor  pesme,Bob Daisley,  malo drugačije pamti te događaje, insistirajući na tome da se Ozzy-eva žena mešala u gotovo sve, pored toga što su njih dvojica zajedno osnovali bend koji je trebalo da bude egalitaran, a ne supergrupa koja bi stajala iza Ozzy-a, samo kao muzička podrška. "Ovo nije moja solo ploča, to su potpune gluposti", Bob Daisley se priseća reči koje mu je sam Ozzy tom prilikom uputio. Nijedna strana, međutim, ne umanje ulogu i značaj kalifornijskog gitariste Randy Rhoads-a, koji je takođe bio prisutan tih dana. 

Na prvom sastanku u prostorijama Jet Records-a krajem 1979.godine, Daisley se priseća tada već bivšeg gitariste grupe Quiet Riot: "Ulazim u prostoriju i vidim tog mladog momka. Prkladno obučen, perfektne kose i urednih noktiju." 

Ipak, izgled ponekad ume da prevari. Randy Rhoads je sa sobom, na prvu studijsku probu, doneo jedan neodoljiv i pomalo svirerp rif, u totalnom neo-klasičnom stilu. Neočekivano, rif za pesmu Crazy Train nije bio u standardnim metal tonalitetima poput E ili A, već je bio napravljen u skladu sa Ozzy-evim glasovnim mogućnostima. " Što se Sabbath-a tiče, oni bi uvek odsvirali nešto i samo mi rekli: "Sad pevaj nešto preko ovoga." Randy je prvi čovek koji je napisao muziku koja je za mene bila zapravo komforna."

Godinama kasnije, na površinu će isplivati i pitanje ko je zapravo autor tog rifa. Greg Leon iz Quiet Riot-a, recimo, govori da je on taj rif pokazao Randy-u, tako što mu je rekao da pokuša da ubrza rif za pesmu Swingtown od Steve Miller-a. Iz toga je, kako kaže, Randy napravio ono što je kasnije odsvirano u pesmi Crazy Train.

Daisley je sa druge strane, nepokolebljiv u tvrdnji da rif iz F# jeste Randy-ev, dok je deo na kojem je solaža napisao upravo on sam, a Ozzy je imao melodiju vokala. Naziv pesme je, kako kaže: "došao nakon Randy-evog unikatnog psihodeličnog tona koji je izlazio iz nejgovog pojačala". S obzirom da smo Randy i ja bili opčinjeni vozovima rekao sam: "Ovo zvuči kao ludi voz, a Ozzy je odmah dodao i you are off the rails, što sam kasnije iskoristio i u samoj pesmi."

Ispod puslirajućih klipova moćne mašine, odnosno muzičke konstrukcije pesme, nazirale su se i neke mnogo "teže" teme, kada je reč o samom tekstu pesme. Na postulatima obzervacije koju je Geezer Butler izneo u pesmi War Pigs, Crazy Train se bavi anit-konfliktnim porukama, što se posebno izdvaja u poslednjoj strofi koja kaže: Heirs of a cold war, that's what we' ve become, inheriting troubles, I'm mentaly numb.

Nakon uspešnog perioda pre-produkcije, snimanje albuma Blizzard Of Ozz počelo je marta 1980.godine u studiju Surreys Ridge Farm. Bob Daisley je na tom snimanju, zbog svog perfekcionizma dobio nadimak Sid Serious, dok je Ozzy-evo ponašanje bilo teže zauzdati. "Dan bi obično započeo trezan, ali bi ubrzo otvorio i bocu viskija", priseća se studijski inženjer Marc Norman. "Kada bi se Ozzy-u pripišalo u sred pesme, posle toliko viskija.... obavio bi to tu na podu, bez da ode do wc-a."

Za razliku od njega, kada je reč o snimanju gitara, posebno solo deonice, Randy Rhoads je bio potpuno trezan i fokusiran, i u takvom stanju je snimio tri gotovo identična tejka sa tapingom. "Ako pažljivo poslušate taj solo", ističe Marc Norman, "čućete jednu gitaru koja je u sredini ali i dve stopostotno identične koje su panovane na levoj i desnoj strani". Randy je jednostavno bio najbolji gitarista toga doba".

Ali, to nije trajalo dugo. Nakon tragičnog događaja koji se desio 1982.godine kada je Randy Rhoads, zajedno sa još dvoje ljudi, poginuo u avionskoj nesreći, pesma Crazy Train je ipak ostala jedan od najboljih momenata Ozzy-eve karijere, sa ipak, neizostavnim "bittersweet" ukusom. Pre nekoliko godina, tačnije 2016.godine, Ozzy je u emisiji Ozzy and Jack father and son detour, pokazao iskreno zaprepašćenje kada je posle mnogo godina ponovo čuo originalni sirovi miks ove pesme, koji ga je momentalno vratilo upravo u to vreme. "Sećam se tog vremena. Sećam se koliko je zabavno bilo snimati Crazy Train. Slušajući ovo, osećam kako se vraćam u to neko mnogo lepo davno vreme. Lepo sa jedne strane, ali i podjednako teško i tužno sa druge".

Recenziju najnovijeg Ozzy-evog albuma Ordinary Man pročitajte na ovom linku.


                                           


Crazy Train fakti:

Datum izlaska: Septembar 1980.godine
Najviša pozicija na listama: 49. mesto UK
Personal: Ozzy - vokali, Randy Rhoads - gitara, Bob Daisley - bas gitrara, Lee Kerslake - bubnjevi
Autori: Ozzy, Randy Rhoads, Bob Daisley
Producenti: Bob Daisley, Lee Kerslake, Randy Rhoads
Izdavačka kuća: Epic


Originalni tekst: Classic Rock magazin, izdanje Mart 2020.
Prevod: JP

April 2020.godine

Predstavljamo: Beautiful Creatures - Priča o bendu (The Story Behind)

Ovo je priča o jednom manje poznatom bendu na našim prostorima - Beautiful Creatures. Ovaj američki hard sleaze rock bend nažalost danas nije više aktivan, ali s obzirom da se ime grupe već pojavljivalo na stranicama ovog bloga, odlučili smo da Beautiful Creatures predstavimo u okviru jedne biografske priče. To je ujedno i novina u samom sadržaju bloga, pored do sada već klasičnih recenzija, ekskluzivnih intervjua kao i sveobuhvatnih analiza. Sa ovom pričom započinjemo novu rubriku u kojoj će se naći veliki broj manje više poznatih muzičara i grupa. 

1999-2002 Hellstar, Beautiful Creatures

Hard rock band Beautiful Creatures formirali su 1999. godine pevač grupe Bang Tango Joe Leste i gitarista nekada poznatih  Bulletboys-a, DJ Ashba. DJ-a, koga danas znamo kao već bivšeg člana Guns N Roses-a ali i jednog od glavnih karika i praktično osnivača grupe Sixx AM. Sa druge strane Joe Leste je svoj muzički put započeo još krajem osamdesetih godina u naletu bendova takozvane losanđeleske Sunset strip scene. Zapravo Bang Tango pripada onoj grupi tadašnjih bendova sa velikim potencijalom, koji ipak nisu uspeli da ostave neki dublji trag na svetskoj muzičkoj sceni. Bang Tango takođe pripada onoj grupi bendova toga vremena koji su koketirali sa različitim muzičkim pravcima poput funk-a, čime su se na neki način razlikovali od ostalih jednoličnih muzičkih pokušaja. Jednostavno, ta prezasićenost sličnim bendovima u nastanku, potpomognuta njihovim  vrtoglavim rastom i uspehom na MTV-u, dovela je igrom slučaja, a ponajviše odlukom muzičke industrije da sve bednove sličnog žanra jednostavno otpiše i zabrani im svakav iole normalan pristup istoj,   do propadanja velikog broja sastava, kako loših tako i onih koji su u sebi imali evidentan  potencijal. Ako dodamo i to da je početkom naredne decenije došlo i do izvesnih muzičkih potresa i pojave grunge-a, situacija je nepovratno bivala sve gora i gora po bend. Urbana legenda losanđeleske Sunset strip scene kaže da je samo 3% posto tadašnjih bendova uspelo da ostavi zapaženiji muzički trag i napravi kakav takav uspeh. No to je ipak tema za neku drugu opširniju priču. Premotavamo i idemo desetak godina kasnije, tačnije u 1999.godinu, kada je pak, situacija u svetu muzike totalno promenjena u odnosu na sve što se izdešavalo u prethodnoj deceniji. Hard rock osamdesetih i grunge bili su prošlost.

Što se Beautiful Creatures-a tiče, pored pomenutog dvojca grupi se pridružuje Anthony Focx kao bubnjar, ali on ubrzo prelazi na ritam gitaru usled dolaska jednog od poznatijih studijskih muzičara i  bubnjara Glen Sobel-a Tačnije Focx postaje ritam gitarista u trenutku kada je Brent Muscat iz legendarnih Faster Pussycat, koji je tokom 1999 bio u opticaju u Creatures-ima, ipak odlučio da karijeru nastavi u drugom pravcu. Postavu upotpunjuje i basista Kenny Kweens iz grupa Shake the Faith a danas LA Guns. Tadašnja originalna postava Beautiful Creatures ostaće upamćena i kao najbolja i po imenima najzvučnija,  usled čestih promena koje su kasnije nastupile.

Nakon uspostavljanja prve postave bend počinje sa živim nastupima i pored činjenice da u tom trenutku nisu posedovali nikakav autorski materijal. Prvi nastup desio se jula 2000.godine i to pod nazivom Hellstar. Međutim ubrzo nakon toga bend se vratio svojoj prvobitnoj ideji i nazivu Beautiful Creatures. Tri meseca kasnije izdaju i prvi demo snimak. Da su stvari po momke iz Beautiful Creatures počele dobro, govori i podatak da su ih baš u tom trenutku, na samom početku i bez opipljivog autorskog materijala, spazili i "agenti" izdavačke kuće Warner Bros. Bend potpisuje ugovor sa tom kućom i počinje da snima album prvenac koji će izaći tokom 2001.godine pod nazivom Beautiful Creatures. Uz sve to Creatures-i dobijaju i zapaženo mesto na tada vrlo jakom i poznatom festivalu Ozzfest. Beautiful Creatures bili su u punom pogonu, željni uspeha, spremni na osvajanje srca fanova širom sveta, ali.....

Krajem 2001. godine stvari počinju naglo da se menjaju. Dešava se nešto što u tom trenutku nije zaobišlo gotovo nikog na aktivnoj sceni. Dešava se nešto što zapravo  sa samim bendom nije imalo baš nikakve veze. Naime, na prelazu 2001. na 2002. godinu dešavaju se veliki potresi u centrima muzičke industrije. Novi milenijum donosi i nova pravila, bukvalno preko noći brišući do tada čvrsto uspostavljene postulate na kojima počiva muzička indistrija kakvu je svet poznavao poslednjih pedesetak godina. Izdavačka kuća Warner Bros, samo jedna u nizu, bila je primorana na spajanje sa mnogo većom korporacijom AOL. U svom tom metežu veliki broj grupa ostaje bez pristojne promocije pa čak i bez samih ugovora. Tačnije bez ičega, ako ćemo pošteno (gotovo isto kao sleaze/glam bendovi 1992.godine). Taj svojevrsni uragan nije zaobišao ni tek zahuktale Creatures-e pa tako njihov album prvenac ne dobija gotovo nikakvu medijsku promociju, a sve se to dešava u vremenu koje je "svetlosnim godinama" daleko od današnjeg, u smislu društvenih mreža i mogućnostima koje one pružaju po pitanju samo-promocije,  što sve neminovno dovodi i do razlaza  prvobitne postave.

Prvi koji napustio  brod bio je  upravo DJ Ashba, usmeravajući se ka radu na sopstvenoj muzici. Kasnije će se ispostaviti da je to možda, za njega lično, bila i dobra stvar. Preskočio je ponudu Nikki Sixx-a da zasvira u hard/sleaze/punk supergrupi toga vremena Brides of Destruction, rame uz rame sa legendarnim Tracii Guns-om. Drugu priliku, međutim,  nije propustio. Radi se o trenutku kada je nastao Sixx AM, a negde u međuvremenu zapazio ga je i sam Axl Rose. Na njegovo mesto lead gitariste Beautiful Creatures  te 2002.godine dolazi gitarista glam metal benda Tuff - Michael Thomas (danas Brand New Machine). Uskoro iz benda za Ashbom odlazi i bubnjar Glen Sobel. Njega zamenjuje Matt Starr iz grupe Bang Tango. Bez obzira koliko je kratko trajao, ovaj period grupe ispostaviće se, bio je i najbolji što se tiče uspeha. I pored svih teškoća koje su pogodile ovu supergrupu i potencijal koji su imali, ipak su uspeli da ostave kakav takav trag na sceni.

2003-2006  Deuce

Nakon velikog kraha nastalog usled pomenutih promena u svetu muzičke industrije Beautiful Creatures se vraćaju i počinju sa radom na novom albumu. Međutim, personalne promene neće zaobići bend ni ovoga puta. U toku 2003. godine grupu napušta Michael Thomas koji počinje saradnju sa Suki Jones, prvom verzijom nečega što će kasnije postati Adler's Appetite. Na njegovo mesto dolazi Alex Grossi (Jani Lane, Quiet Riot, Bang Tango...). Leste, Kweens, Focx, Grossi i Starr tako počinju praktično od nule radeći na novom albumu koji izlazi 2004. godine i to isključivo na japanskom tržištu. Sa američkim i evropskim izdavačima dolazi do raznih nesporazuma i ogromnog kašnjenja, tako da album po imenu Deuce izlazi 2005.godine na američkom a čak 2006. godine na evropskom tržistu. A između svega toga, ništa novo. Iz benda odlaze Alex Grossi i Matt Starr a zamenjuju ih gitarista Mark Simpson ( Jetsam, Folsam) i bubnjar Bang Tango-a Jimmy Russel. Nakon toga bend zakazuje i turneju radi promocije albuma, uključujući i turneju po Evropi sa Stephen Pearcy-em iz benda RATT.  Čini se da u tom trenutku stvari napokon dolaze na svoje mesto, međutim....

Što se tiče pomenutog Deuce perioda valja pomenuti i činjenicu da je tokom 2003. godine pevač Joe Leste ponovo počeo da radi sa svojim prvobitnim bendom Bang Tango. Bang Tango čak izdaje i album 2004.godine Ready To Go. Koliko je ta paralelna angažovanost uticala na rad u Creatures-ima pokazaće se u narednim godinama. Iz ove perspektive se čini da je Joe Leste ipak veći primat davao svom  matičnom bendu.

2007- ? Post BC

U periodu između 2007-2009. godine BC su nastavili sa sporadičnim nastupima širom sveta. Joe Leste je najavljivao početak rada na novom albumu, međutim to se do dana današnjeg nije realizovalo.  Prelomna godina, odnosno trenutak od kada Beautiful Creatures praktično više ne postoji, bila je  2009. i ozbiljni zdravstveni problemi Joe Leste-a, tj njegov pad na bini tokom jednog koncerta Bang Tango i hispitalizacija. Po medijima su počele da kolaju glasine o tome kako se pevač nalazi bukvalno sa "samrtnoj postelji" usled burnog načina života koji je vodio. Pokazaće se zapravo  da je umesto Lestea, sam bend Beautiful Creatures bio u takvom položaju. Došlo je (naravno) do daljih personalnih promena i u samoj 2009.godini, ali to sve više nije bilo ni bitno. Ono što je važno je to da od 2009. grupa nije zabeležila niti jedan nastup a do najavljivanog trećeg albuma nikada nije ni došlo. Joe Leste je nastavio da vodi Bang Tango koji postoji i danas i sa kojim je izdao još dva albuma u međuvremenu. Što se druge dvojice stalnih članova tiče, Kenny Kweens je već duže vreme basista LA Guns-a. Anthony Focx se posvetio produciranju. Poslednji muzičari, na takoreći ukletim pozicijama lead gitare i bubnja u bendu BC bili su:  Delta Starr odnosno Justin Sandler.

Postoji nekoliko ključnih razloga zbog kojih Beautiful Creatures nikada nisu dostigli nivo koji su realno prema prikazanom i te kako zaslužili. Pre svega, reč je o tajmingu. Početkom dvehiljaditih kada bend nastaje, dolazi do već pomenutih potresa u samoj muzičkoj industriji. BC su tada ostali "golih rukava" što se tiče promocije i podrške njihovog albuma prvenca. Na taj način BC su zapravo od samog početka  oštećeni i time im je drastično  smanjena mogućnost daljeg proboja.  Nakon toga dolazi period Deuce albuma. Ovoga puta muzička klima bila je mnogo povoljnija. Ponovo oformljeni Motley Crue, superpopularni Velvet Revolver pa i Guns n Roses sa dredovima, utirali su bendovima poput BC put ka novom proboju prema svetskim muzičkim visinama. NU-metal zauzeo je svoje mesto na drugoj strani a činilo seda se uspavana (tačnije uništena, devastirana ) Sunset strip scena ponovo budi. Zrelija, modernija i bolja nego ikad. Veliki broj bendova ponovo počinje aktivno da radi, oformljuju se razne supergrupe, dok ih veliki festivali širom sveta dočekuju širom otvorenih ruku. Tu su i nove snage poput Buckcherry, Hinder, Papa Roach, Sixx AM sa one strane okeana, ali i velika post glam/sleaze scena koja nastaje u Evropi predvođena uglavnom Šveđanima poput Backyard Babies, CrashDiet, Hardcore Superstar i dr.

Ipak, čak i u takvim, po svemu sudeći drastično boljim okolnostima i mogućnostima, pevač Joe Leste se odlučuje da ponovo oformi svoju prvobitnu grupu Bang Tango. Činjenica je da se Beautiful Creatures ne može sagledavati bez pomena Bang Tango-a. Umesto da iskoristi priliku sa BC, Joe Leste uporedo pravi tzv Bang Tango vol. 2 bez originalnih članova te grupe. Praktično Bang Tango i BC bili su jedan bend. Polovina članova jednog svirala je u drugom. Na turneji po Evropi 2009. godine listu su činili: Beautiful Creatures, Bang Tango i Faster Pussycat. To je značilo u prevodu Joe Leste i drugovi, pa onda opet Joe Leste i drugovi plus na kraju Faster Pussycat (i drugovi, pošto ni taj bend nije bio u originalnoj postavi). Naravno iz svega toga, deblji kraj su izvukli upravo Beautiful Creatures-i. Velika prilika je još jednom propuštena.  Koliko je zapravo Joe Leste bio usredsređeniji na Bang Tango nego na BC govori i činjenica da je od 2004. do danas taj Bang Tango vol.2 izdao čak tri albuma. U filmu Attack of Life: The Bang Tango Movie iz 2015.god, Joe Leste je čak odbio da prokomentariše perioda nastanka Beautiful Creatures-a i bilo šta u vezi sa bendom. Preporučujem svim fanovima da pogledaju istoimeni film.

Beautiful Creatures koji su, može se slobodno reći, bili pioniri ponovnog oživljanja nekadašnje glam/sleaze rock Sunset strip scene, tj njene reinkarnacije i novovekovne modernizacije, ostali su tako na marginama celog tog muzičkog komešanja. Spoljašnji faktori, unutrašnje razmirice i česte promene, plus loše odluke, uticale su previše negativno na sudbinu benda. Bend nikada nije dostigao nivo koji je po  svemu sudeći zaslužio. Ipak iza njih su ostala dva fenomenalna albuma. A koliko su zapravo bili cenjeni, govori i činjenica da su fanovi 2013.godine samoinicijativno napravili Facebook stranicu Beautiful Creatures Reunion, na taj način zahtevajući od članova benda da se ponovo okupe. Da li će to toga ikada doći, pokazaće vreme.


Beautiful Creatures iz muzičkog ugla

Beautiful Creatures - Beautiful Creatures 2001 

1. 1 A.M.
2. Wasted
3. Step Back
4. Ride 
5. Wish
6. Kickout
7. Blacklist
8. Kickin For Days
9. Time And Time Again
10.Goin Off
11. New Orleans
12. I Got It All
13. 1. A.M. Acoustic ( japaneese edition)
14. Get Up ( japaneese edition) 


Vokal - Joe Leste
Gitara - DJ Ashba
Gitara - Anthony Focx
Bas - Kenny Kweens
Bubanj - Glen Sobel 

Muzički posmatrano prava je šteta što album prvenac BC-a nije doživeo propisnu medijsku pokrivenost. Album, a samim tim i grupa, trebalo je da u tom trenutku postane pravi hit. S obzirom na tadašnju muzičku ponudu album je zaslužio visoko mesto na svimn mogućim listama, ne zato što je konkurencija tada bila loša, već zato što je album za to vreme bio više nego  kvalitetan.  Muzika Creatures-a imala je taj glam metal "in your face" momenat, upakovan u modernu muzičku formu toga doba. Nešto ne toliko krucijalno novo ali sa druge strane sveže i zdravo. Ovaj album je najbolji dokaz kako bi reinkarnirani glam/sleaze tada trebalo da zvuči. Modernije, metalskije, opasnije ali sa onim neodoljivim šmekom prošlog vremena. Kao što smo već napomenuli pojava BC-a i ovog albuma može se u neku ruku uzeti kao pionirski početak stvaranja nove/stare glam/sleaze scene. Neka vrsta oporavka ovog žanra krenula je gotovo uporedo sa ovim album. Od pesama se svakako izdvaja 1 A.M. koja otvara album i koja se našla kao soundtrack horor filma Valentine. Wasted, Step Back , Ride, Got It All, Kickout predstavljaju prvoklasne rokerske komade. Zanimljivo je i prisustvo neke vrste repovanja u određenom broju pesama, doduše samo na momente, što je možda i odraz toga vremena i pojave mnogih nu-metal i rap metal bendova. Naravno, ima tu i sporijih polubalada poput Wish, New Orleans i Time and Time Again. Joe Leste-ov vokal varira od potmulih dubina do visina kakve su ravne Axl Rose-u ili Steven Tyler-u. Gitarski deo iskazuje veliku raznovrsnost, ali opet, stavljen u okvire klasičnog hard rock-a sa primesama modernih efekata, što kasnije i postaje unikatni autirski pečat Dj Ashba-e. Sve u svemu  album za najvišu moguću ocenu. Suštinki ovaj album  je trebalo da postane neka vrsta Appetite Of Destruction toga vremena, ili makar jednim delom, što je neminovno i zaslužio. Vizuelno se za bend ne bi moglo reći da svoje korene vuče iz 80-ih, koji je upakovan u formi mračnijeg, bolje rečeno darkerskog imidža.

Beautiful Creatures - Deuce 2005 

1. Anyone

2. Freedom 

3. Unforgiven

4. Save Me 

5. Superfly

6. Empty

7. Never

8. Straight To Hell

9. The Unknown

10. Ton Of Lead

11. Brand New Day

12. Thanks

13. I Wont Be The One

Vokal - Joe Leste

Gitara - Alexx Grossi 

Gitara - Anthony Focx

Bas - Kenny Kweens

Bubanj - Timmy Russel

Gitara - Michael Thomas, Mark Simpson

Bubanj - Glen Sobel, Matt Starr

Koliko je muzička scena nudila bolje mogućnosti uoči izlaska ovog albuma već smo opisali u prethodnom delu teksta. Kao i razloge zbog čega ni ovo izdanje BC-a nije uspelo da ostvari zapaženiji uspeh, tako da ćemo ovoga puta to preskočiti. Muzički je album sadržao sve potrebne primese: vrištuće vokale, zapaljive gitarske deonice, čvrstoću, modernost i pevljivi prizvuk. Čak ni promena glavnog gitariste nije bitno uticala na promenu stila. S obzirom da je veliki broj gitarista, koji su se smenjivali kao na traci, učestvovao u izradi albuma, album ni malo nije izgubio celinu. Kratke, brze i ubitačne pesme poput Anyone, Save Me, Unforgiven, Brand New Day  dominiraju albumom. Međutim ono što je možda najveća prednost ovog albuma su tekstovi pesama, koji pokazuju određen stav, koji je bend vremenom oformio usled svih pozitivnih i negativnih događaja koji su ih pratili. Pesme poput Anyone ili Freedom u kojima Joe Leste govori o usuđivanju da se bude različit u svetu rock n rolla govore dovoljno o svemu onome što smo ranije pisali. Ima tu i sporijih stvari poput I Wont To Be The One ali i potpuno rokerskih Velvet/Guns komada poput Unforgiven, Superfyly i dr. Album je  pravi naslednik BC-a iz 2001.godine u svakom pogledu. Jedino što nakon slušanja ove ploče ostaje, jeste žal  za propuštenim mogućnostima ovog benda, ali više od svega, zbog činjenice da posle Deuce-a nisu izdali nikakv autorski materijal. Taman kada je priča počela da poprima ozbiljne obrise, Joe Leste je odlučio da da primat Bang Tango vol.2. Šteta. Beautiful Creatures su mogli da postignu mnogo, mnogo više od toga što je Bang Tango ikada postigao. Ako je Bang Tango jednom ubila muzička industrija i grunge, Beautiful Creatures-e su ubili takođe industrija, ali i oni sami, pre svih Joe Leste.

Na kraju, svim ljubiteljima dobrog glam/sleaze rocka u modernoj varijanti iskreno preporučujem ova dva albuma Beautiful Creatures-a.

mart 2016.godine                                                                                       Autor: JP