Kako je najuvrnutija pesma grupe Guns N' Roses dobila svoj naziv?

 

Ok, vreme je za jedan mali Guns N' Roses story-telling. Ne zato što trenutno nemam o čemu drugom da pišem, već iz prostog razloga što je Axl Rose samo to započeo. 

Na koncertu u Luksemburgu, inače prvom ikada u ovoj maloj evropskoj zemlji, Axl se obratio publici ispričavši priču o tome kako je nastao naziv za notornu (i za sada poslednju) GnR pesmu The General.

Gunsi na Ušću 18.jul 2025

Dakle, pre nego što nastavite sa čitanjem šta mislite kako je jedna od muzički najkontraverznijih i lirički najtežih pesama grupe Gunsa dobila ime?

Ni manje ni više nego po reklami za "The General Fried Chicken", ili kako se to već piše s obzirom da mi brend nije poznat pošto nisam iz Amerike. 

Da baš tako. Upravo onako kako je Axl ispričao na pomenutom koncertu. Međutim, fanovi Gunsa, bar oni najžešći, verovatno nisu bili iznenađeni ovim otkrićem. 

Još 2019.godine je Brain Mantia, nekadašnji bubnjar benda (iz doba Chinese Democracy), ispričao ovu anegdotu u Appetite For Distortion podkastu. Četiri godine pre nego što je sama pesma zvanično izašla.

"Nazvali smo je The General jer smo jeli General's chicken. Ali kada sam je predao Axl-u, on je mislio da se tako zove jer sam se zezao sa Tommy-em (Tommy Stinson, bivši basista benda iz CD ere), koji je bio muzički direktor bendskih proba, da se ponaša kao general."

Po rečima Brain-a, Axl je bio začuđen, ali je prihvatio. I to vam je to. Ništa fancy ništa  spektakularno. Tako je, bar do sada, najuvrnutija pesma Gunsa dobila ime. 

Ako na to dodamo Buckethead-a koji je u to vreme bio gitarista u bendu, a koji je bio fasciniran kokoškama i piletinom do te mere da je verovao da je on jedna od njih i u studiju imao svoj lični kokošinjac, onda i ne čudi što fanovi nikako ne mogu da se zduše sa ovom intrignatnom pesmom. 

“That’s what [Brain] named the song after - a fried chicken commercial.”

Story time with Axl again last night in Luxembourg, this time about The General! Funny thing is Brain already told us this in an interview years ago so it isn’t news, but it’s cool to hear Axl confirm it. pic.twitter.com/CqOv9UWdW5

— Jen ⚡️ (@TheGNRGiirl) July 29, 2025

 

Kako bi izgledala fudbalska postava sastavljena od albuma grupe Iron Maiden

 

Šta bi bilo kada bi od albuma grupe Iron Maiden napravili fudbalsku postavu? 

Znamo svi da Mejdeni vole fudbal. Znamo da je West Ham njihov klub, ako gledamo Premijer ligu. Ko je ikad zavirio u booklet albuma Virtual XI video je tadašnju postavu Mejdena u dresovima i na terenu sa najvećim zvezdama engleskog fudala 90-ih.

Sve u svemu veza između ovog engleskog heavy metal benda i fudbala je jaka. Stoga smo i odlučili da se malo pozabavimo pravljenjem postave - od samih albuma grupe Iron Maiden. Ima ih više nego dovoljno, pa da krenemo! 

Za početak, izabrali smo formaciju 4-2-3-1.

A u toj formaciji i sledeću postavu:

Među stativama je  Book Of Souls - po gabaritu, snazi i visprenosti suvereni čuvar naše mreže. u odlučujućim trenucima pokazuje sigurnost. Gospodar šesanesterca. 

U zadnjoj liniji imamo The X Factor i A Matter Of Life And Death - stameni bekovski par koji predstavlja nepremostivi bedem za protivničke napadače. Jaki u duelu i odlični u skok igri, nimalo lošiji tehnički iako po samom gabaritu to može da zavara.

Po bokovima jure Peace Of Mind i No Prayer For The Dying. Jedan levo a drugi desno. Odlično pokrivaju u defanzivi i drže leđa krilima, ali kada treba svojom brzinom i lakoćom učestvuju u napadu. Centaršutevi su im jača strana. Peace je prodorniji dok je No Prayer enigma za protivnike u svakom pogledu.

Defanzivnu veznu linije drže Somewhere In Time i Seventh Son - klasika, odlični u organizaciji ali i neprikosnoveni kada je u pitanju remećenje protivničkog napada. Dva pitbula sa perfektnim tehničkim sposobnostima. Po potrebi mogu i u kreaciji bliže golu. Drže sve konce pod kontrolom.

Krila - na levom krilu ubica protivničkih odbrana Killers. Najbrže levo krilo na svetu sa neverovatnim predispozicijama. Na drugoj strani Powerslave isto toliko ubojit s tim što može igrati i u samoj sredini po potrebi zbog velikih kreativnih sposobnosti.

U samom srcu na AMF poziciji imamo klasičnu desetku, trekvartistu, Brave New World - sva vrsta kreacije zavisi od velemajstorstva ovog albuma!

A u napadu - najbolji golgeter svih vremena Number Of The Beast. Tehnički superioran, fizički dominatan, perfektna skok igra - kombinacija Ronalda Zube i Van Bastena. Buši protivnićke mreže sa lakoćom i koristi sve odbitke u stilu Inzagija.  

A tu su naravno i zamene koje možete videti na slici ispod. 

Pa, kako vam se čni? Da čujemo kakvu bi ste vi postavu izveli! 

Vodeći muzički trendovi u 2022.godini

Nakon što smo arhivirali najbolje rock albume 2022.godine vreme je da se pozabavimo i nekim propratnim muzičkim stvarima, bolje rečeno trendovima, sa kojima smo imali prilike da se susretnemo pomenute godine. Zapravo, ne treba striktno uzimati samo 2022.godinu, obzirom da se neki od ovih trendova koje ćemo vam nabrojati razvijaju još od ranije. 

1.Filmovi, serije i Tik Tok

Verovatno najjači muzički trend koji smo imali prilike da vidimo - u toku 2022. došlo je do eksplozije pronalaženja muzike kod miliona novih fanova i to zahvaljući kombinaciji dve stvari: filmova i serija, odnosno Tik Toka.

Zahvaljujući serijama poput Stranger Things, Peacemaker, Wednesday ili recimo filmu The Batman, milioni novih fanova prvi put su se susreli sa nekim starim velikim hitovima, tako što su delili video zapise na Tik Toku koji ima nenormalno velik i brz domet (reach). Spoj dobre pesme i jake scene na ekranu upalilo je fitilj. Dobili smo praktično neku novu vrstu medija za pronalaženje muzike...

Međutim, kako tumačiti ovu pojavu, odnosno kako tumačiti posledice svega ovoga. Serije i filmovi su bitan deo današnje svetske kulture. To je nešto što nas praktično povezuje jer uz pomoć interneta imamo mogućnost da u realnom vremenu o tome diskutujemo. Tako je i sa muzikom koja se u tim programima pojavljuje. U realnom vremenu je gomile klinaca imali priliku da sviraju pevaju, plešu ili se krevelje uz Master Of Puppets, inače pesmu o drogama. 

Ipak ono što bi moglo da brine je upotreba već dobro poznatih pesama velikih izvođača. Nije uvek tako, ali jeste u većini slučajeva kada se radi o nekim mega popularnim serijama. Kada bi se više šanse dalo novijim grupama možda bi na taj način konačno dobili i probijanje nekog novog mladog benda. 

A možda i ne bi. Da li je uopšte realno očekivati da 30 sekundi neke pesme može da lansira put do zvezda nekom izvođaču. Postoje čak i gorteskni primeri gde publika na koncertu peva deo pesme koji zna sa Tik Toka, dok već sledeće sekundi niko u masi ne zna ni jednu jedinu reč pesme...

Ipak je ovo neistraženo područje i pitanje je koliko će ovaj trend trajati. Ostaje da se vidi da li će se nastaviti ili će ostati upamćeno samo kao jednokratni izlet.  Naravno, mnogo toga zavisi i od budućnosti socijalnih mreža, u ovom slučaju Tik Toka i toga kako će se on dalje razvijati i šta će favorizovati a šta ne. 

2. Bendovi koji prodaju svoje kataloge

O ovome smo diskutovali u jednoj epizodi podkasta. Ovaj trend počeo je nešto ranije ali se čini da se 2022. intezivirao. Ko je sve isprodavao sopstvene kataloge nije ni bitno u ovom trenutku. Bitno je samo to da je pojava masovna i lista predugačka. Muzičari i oni koji drže prava ovim pred penziju ili pred sopstveni kraj dobijaju pozamašne finansijske injekcije i to je sa njihovog stanovišta dobro. 

Sa našeg stanovišta pak, stvari ne izlgedaju baš tako pozitivno. Kompanije koje su otkupile prava koristiće ovu muziku za upravo pomenute serije, filmove, reklame, spotove i ko zna šta sve drugo. Time se još jednom uništava bilo kakva mogućnost mlađima da nešto naprave u rock muzici. 

Time se još ide i dalje u krajnost. Šta će biti kada velikih rock bendova više ne bude bilo? Fizički. Da li će nam ove kompanije dati unikatnu priliku da gledamo virtuelni koncert nekog benda ili pak hologramski nastup sa celom postavom na bini? Nemojmo da se šalimo, ovo se već uveliko praktikuje...

3. Preskupi koncerti

Cene koncerata naglo su skočile. Tačnije, u nekim slučajevima postale su astronomske. Velike poznate grupe danas naplaćuju i po 500, 600, 700, 800 pa i više dolara za prve redove. Plus ako se dodaju i propratni troškovi fanova kao što su prevoz, hrana, piće i poneki merch, dolazimo do toga da ljudima pare za odmor odlaze na neku tamo Metallicu, Blink 182, RHCP ili slično. 

Da li je to normalno? Naravno da nije. Bendovi to pravdaju poskupljenjima zbog pandemije, svetskih kriza i nemira ali i nemogućnošću da se zaradi od prodaje same muzike. Ko je za to kriv? Oni sami, industrija, tehnološki razvoj ili fanovi? Kako god, ali fanovi su ti koji trpe i primaju prejak udarac na svoje budžete. 

Ovo samo može dovesti do toga da ljudi jednostavno prestanu da idu na koncerte. Jer realno, gledati bend od preko 30 godina karijere koji niti liči na sebe niti zvuči kako treba, za te pare, malo je previše. To praktično može dovesti do toga da se ljudi okrenu novim, manje ponzatim izvođačima čiji su koncerti pristupačni. Prvi će otpasti mladi jer odakle njima tolike pare da plate tako skup koncert. Što je inače najgori mogući scenario. Nakon toga će odustajati i stariji koji imaju sopstvene poslove i primanja. Da li je zaista potrebno dati toliki novac da bi bili zabavljeni za dva sata? Na stranim podkastima se već uveliko vode diskusije o ovome. Čuveni Loudwire je  napravio tabelu cena konerata velikih bendova nekada i sada. 

4. Singlovi, singlovi a na kraju ipak album

Trend koji postoji već nekoliko godina i za koji se može reći da polako gubi dah. Jeste, izbacivanje singlova dovodi do toga da na svake četiri nedelje imate šta da stavljate na vaše profile i algoritmi na striming servisima će vas izbacivati na vrhove top lista (naravno samo ako ste veliki i poznat bend), ali na kraju se ipak sve svede na album. Albumi su ti o kojima se priča, koji se upoređuju, između kojih se bira, o kojima se vode rasprave. Potrajaće ovaj trend još neko vreme ali sva je prilika da će polako početi i da jenjava, odnosno da neće imati neku posebnu težinu. Pitanje je da li ga je ikad imao. 

5. I dalje bez šanse za mlade bendove

Kada sve ovo prethodno spojimo u jedno, možemo reći da je situacija za nove mlade grupe ostala nepromenjena. Proboj ka vrhu je i dalje nemoguć. U 2022. konkretno nismo dobili nijedno novo ime koje je uspelo da "dotakne zvezde" da tako kažemo. Jednostavno previše se para, vremena i truda koristi na neke druge stvari a ne na pronalaženje i gajenje novih mladih izvođača. Ostavljeno im je da se sami snađu u ovoj današnjoj džungli. Kada bi se bar malo okrenuo taj fokus ka njima, kada bi industrija bar malo poradila na tome a ne da troši resurse na druge stvari, možda bi se nešto i postiglo. 

Evo primera, odnosno pitanja: koliko je para, vremena i truda utrošeno na besmislene rijaliti muzičke programe tokom poslednjih 20 godina koje danas više niko i ne pamti a koliko je novih jakih grupa stvoreno za isto vreme? 

Za 10 do 20 godina nećemo imati velike headlajnere. Koncerti i festivali će propasti (još ako ostane onakva cena), jer neće imati ko da bude hedlajner. Nisu stvoreni naslednici. Već sada imamo bednove od po 10 - 15 godina karijere koji redovno izdaju prvoklasne albume u svojim žanrovima ali za koje i dalje niko nije čuo, niti baš i želi. Naš izbor za najbolje albume godine je recimo potvrdio ovu tvdrnju. O ovoj temi smo mnogo puta pričali, tako da ne moramo da dužimo. Da je dobro - nije. 

Naravno, nisu ovo bili svi mogući muzički trendovi koji su obeležili prethodnu godinu. Izabrali smo samo neke o kojima se možda najviše diskutovalo. Ako vi imate nešto je po vama ostavilo jak utisak u prethodnoj godini ili nekom malo dužem periodu, slobodo pišite.

Najbolji albumi 2022.godine po izboru Junkyard Rock Stories čitalaca - ovako ste birali!

 

To je to ljudi. Glasanje je završeno i ovo su pobednički albumi za 2022.godinu koje ste vi birali! Najzaniljiviji deo godine, kao i uvek. Hajde da vidimo kako ste birali. 

Dakle, ovoga puta se glasalo kako u Fb grupi tako i na Instagramu. Sve rezultate smo popisali i sabrali. Bilo je 30 albuma u najužem izboru i pored toga što su mnogi pitali "a gde je ovaj, a gde je onaj album", mislim da smo bili jasni - niko pa ni mi na svetu ne može da popiše sve moguće albume u toku jedne godine. Mi smo popisali nešto više od 50 i zbog prevelikog broja morali smo da napravimo pomenuti filter od 30 izdanja između kojih ste birali.

No, da se vratimo na stvar. Pre svega, hvala svima koji su učestvovali u ovom, sada već možemo reći, tradicionalnom biranju albuma. Vaše mišljenje nam znači i uvek je lepo kada nešto uradimo zajedno. 

Ovo je vaš izbor!

12-8. Dorothy, Ugly Kid Joe, The Hellacopters, HEAT, Alter Bridge

Dakle, vidite i sami iz naslova: hteli smo mi da to bude čistih 10 albuma ali jednostavno nije moglo. Ovih pet izdanja dobilo je isti broj bodova i zbog toga nismo hteli da među njima pravimo izbor, pa smo ih lepo sve stavili na deobi od 8. do 12. mesta. 

Gifts From The Holy Ghost pevačice Dorothy je po nama definitivno za prva tri albuma ove godine. Jedno od najboljih izdanja tih tzv. novijih bendova i drago nam je da se našlo na Top 10 listi. Rad Wings Of Destiny od Prvaljog deteta Džo je po našem mišljenju malo podbacio, ali, veliki je to bend, pa nećemo da zamerimo jer se na albumu može naći nekoliko vrhunskih pesama. Eyes Of Oblivion švedskih garaž-rokera sa elipsom je jedno vrhunsko i kvalitetno izdanje. Kako i ne bi kada se Dregen ponovo vratio u bend. 

HEAT je izbacio Force Majeure. Opasan album sa prvim pevačem koji se vratio u bend. HEAT je čudan kada je reč o našim prostorima. Iz nekog razloga je jedini bend iz plejade fantastičnih švedskih hard rock bendova koji se kod nas sluša, dok kod ostalih nije tako. Ova lista je još jedan dokaz. Alter Bridge je takođe ušao na listu. Kvalitet nikada nije bio sporan kod ovog benda, pa čak ni pevanje Myles-a koje po našem mišljenju najviše pasuje upravu u Alter Bridge-u.

7. Ghost - IMPERA

Ajmo sada redom. Ghost na mestu broj 7. Još jedan dobar album u nizu od strane Pape iz pakla. Nekoliko sjajnih singlova će sigurno postati sastavni deo narednih nastupa benda a možda se Call Me Little Sunshine, Spillways ili Kaisarion doživeti ono što je Marry On A Cross postigla ove godine na Tik Toku. Generalno, pošto se radi o novijem bendu, očekivali smo malo viši plasman.

6. Megadeth - The Sick, The Dying and The Dead

Megadeth braćo, a ne Metallica. Šalimo se naravno. Razišljali smo da li uopšte da stavimo ovaj album na listu jer nismo mnogo pisali o njemu. Sve u svemu Megadejv pokazuje da je neuništiv i to se kod nas definitiivno ceni.

5. RHCP - Unlimited Love i Return Of The Dream Canteen 

Krećemo sada sa samim vrhom. U top 5 albuma ulaze i Pepersi koji su se vratili na scenu ne sa jednim već sa dva full albuma ove godine. Jeste, ima tu i promašaja i dosadnih pesama ali i nekoliko savršenih novih mega hitova. U bend se vratio u John Frusciante i čini se da su Pepersi jači nego ikad, Drago nam je da su uspeli da uđu na ovu listu i to na tako visokom mestu!

4. Ozzy Osbourne - Patient No.9 

Da budemo iskreni ovaj album je mnooogo bolji nego prethodni Ordinary Man. Mnoštvo dobrih muzičara prodefilovalo je kroz ovo izdanje i čini se da je ovim Ozzy napravio najbolji mogući izbor. Pošto je bolestan i znamo da ne može da ide na turneje, pravljenje ovakvih albuma je prava stvar. Ok, možda nisu na nivou onih starih (realno čiji jesu), ali princ tame je tu, prisutan je na sceni. Možda bi i drugi mogli da se ugledaju na Ozzya i urade isto.  

3. Slash - 4

Iskreno, najiskrenije... veeeliko je pitanje da li je ovaj album na ovako visokoj poziciji samo zato što na omotu najkrupnijim slovima piše Slash ili je to zbog samog sadržaja. Da se mi pitamo, ne bi ovaj album bio ni u prvih 15 a kamo li u prva 3. Jednostavno, nije to to. Generički, dosadno, providno, sa neinspirativnim nazivom, praznim omotom... Otaljano nekako, Odnosno vidi se da je pisano u vreme GnR tuneje, U pauzama. Nije to taj nivo na koji smo navikli od Slash-a. No dobro. 

2. The Cult - Under The Midnight Sun 

Na visokom mestu broj 2 imamo čuveni The Cult. Što se albuma tiče sve smo rekli u recenziji. Fascinatan je ovo bend. Posebno na ovim našim prostorima. Ovako visok plasman pripisujemo i tom božanskom odnošenju prema ovoj grupi na našim prostorima, koji nama iskreno nikada nije i neće biti jasan. 

1. Skid Row - The Gang's All Here

Iiiiii trenutak koji smo svi čekali. Najbolji album 2022.godine po izboru čitalaca našeg sajta je novi album grupe Skid Row! Pošto smo sve o ovom izdanju rekli u recenziji, nećemo puno o detaljima. Znate sve. Novi pevač, nova energija i mašina je ponovo u naletu, baš kao nekada. Izuzetno nam je drago da je od svih albuma starijih bendova koji su zauzeli ove visoke pozicije, pobedio upravo ovaj - jer po svim parametrima i jeste bolji od svih njih. Veliki povratak za Skid Row ove godine zahvaljujući sjajom potezu i dovođenju mlađanog Gronwall-a na mesto pevača.  Prepoznali ste kvalitet i obradovali nas. Mada moramo priznati da je borba između prvog i drugog bila baš gusta! 

I da rezimiramo. 2022.godina bila je godina sa ogromnim brojem albuma. Veći nego ranije bio je udeo albuma starijih poznatih bendova, pa je samim tim to i rezultiralo ovakvim plasmanom gde smo imali svega 3-4 relativno mlađa benda i to od sedmog mesta pa naniže. Očekivali smo to ali iskreno nije nam baš pravo. Bilo je tu puno sjajnih albuma manje poznatih bendova koji će ostati u senci ovih drugih samo iz tog razloga. Drugo, ova godina bila je po imenima i kvalitetu jača od prethodne dve pandemijske godine. Međutim, po nekim našim procenama bila je ovo ujedno i poslednja pandemijska godina. Sva izdanja koja su pravljena u vreme kada se nije izlazilo i išlo na turneje su ispucana. Sada se vraćamo u normalan tok tako da ih ove 2023. može biti znatno manje. No ipak, videćemo. 

Sve u svemu. 

Hvala još jednom svima i Srećna Nova godina!!! 

Biramo najbolje albume 2022.godine

To je to ljudi. Kraj godine kao i uvek ostavljamo vama, da nam pomognete da izaberemo najbolje albume!

Bilo ih je zaista puno. Spisak koji je pravljen tokom cele godine pokazao je čak 52 nova naslova. Naravno, to nikako nije i konačna brojka, već samo ono što se našlo na našem radaru. Niko na ovom svetu, pa ni Junkyard, ne može i ne mora da pobroji sve moguće albume koji izađu u toku jedne godine.

U to ime, spremili smo vam 30 naslova za koje mislimo da odgovaraju našem i vašem muzičkom senzibilitetu. Na vama je da odaberete najbolje.

PRAVILA - MOŽETE GLASATI ZA NAJVIŠE PET ALBUMA!

Dakle možete da nabrojite pet, jer ćemo na kraju sigurno imati TOP 5, ali ukoliko baš nemate svih pet favorita, onda može i manje, jedan, dva, tri ili četri!

Glasanje traje do kraja godine i obavlja se uporedo na Instagram stranici i u Facebook grupi, tako da na kraju sabiramo glasove sa obe strane!

 

Pređašnji pobednici

2021:  L.A. Guns - Checkered Past

2020:  AC DC - Power Up    

2019:  L.A. Guns - The Devil You Know

2018:  Halestorm - Vicious 

2017:  Stone Sour - Hydrograd 

Virtuelni Ozzfest - da li je ovo konačan kraj muzike koju volimo?

 

Ozzfest je muzički festival koji je 1996.godine osnovala žena slavnog Ozzy Osbourn-a, Sharon Osbourne. Od tada je na tom festivalu koji se održavao u SAD, Evropi i Japanu iz godine u godnu, sviralo mnogo poznatih i manje poznatih bendova iz svih mogućih rock-metal žanrova - UŽIVO! 

Uživo je klučna reč, jer je ove godine Ozzfest održan, ni manj ni više, nego virtuelno! Od 10. do 13. novembra festival je održan u Decentraland Metaverse Music Fesitival prostoru, ili šta god,  na kome su učestvovali sledeći bendovi: Ozzy Osbourne, Motorhead ???, Megadeth, Black Label Society i Skid Row. 

Dakle, zvuči kao jaka postava festival, zar ne? Ko ne bi voleo da čuje sve ove bendove na jednom mestu? Ko ne bi voleo da čuje Motorhead ponovo? Ali, čekajte, zar nije Lemmy preminuo, ono kao, još 2015.godine?

Da vam skratim muku i lišim vas odgovora na ova pitanja, ostaviću vam video snimke koje možete pogledati kako bi ste stvorili sliku o tome šta je uopšte virtuelni metal festival. 

Međutim, na kraju ipak moram da postavim pitanje svih pitanja: Da li je ovo poslednji ekser u mrtvačkom sanduku muzike koju toliko volimo? Da li je ovo njen konačan kraj? Šta je sledeće, prvi AI virtuelni bend sastavljen od kompjutera koji sami prave pesme (što već i postoji), i koji će postati neki novi Bitsli, Stonsi, Gunsi ili Metallica....

Da se podsetimo kako je to bilo nekada, u neka lepša i normalnija vremena!

Kako da upropastite sopstvenu pesmu bespotrebnim reizdanjem?

 

Sve je to super. Box-set u pripremi u slavu tridesetprve godine od izlaska albuma. Gomila snimaka iz studija, remasterizovane pesme sa originalnog izdanja, nekoliko koncerata za koje će se pravi fanovi jedino i poradovati, fotografije, trzalice, prstenje i ko zna šta sve još biće deo paketa koji će takođe koštati ko zna koliko. 

Ali ne bi to bilo da a da se ne izbaci jedna od najvećih pesama u katalogu benda, remasterizovana i sa još pridodatim orkestrom od pedesetak kojekakvih instrumenata. Naravno radi se o pesmi November Rain. Ona realno, sama po sebi je još iz tog vremena predstavljala kost u grlu mnogima. Kako fanovima, tako i konkurenciji ali i samim članovima benda...pojedinim. 

Oduvek je ona  u sebi sadržala klavir, klavijature i razne neke dodatke na originalnom snimku uz osetan nedostatak tvrdih gitara, što je kod mnogih fanova razvilo odbojnost prema benda. Naravno, mnoge nove je baš to i pridobilo, makar one koji ne slušaju rock muziku. Konkurencija je sa čuđenjem češala glavu i pitala se odakle nama pare da napravimo ovako nešto, i spot i kompoziciju. Neki članovi benda, baš ovi što drže gitare u rukama pričali su svojevremeno da im je izuzetno teško i dosadno da sviraju ovu pesmu, jer jednostavno nemaju mnogo posla....

Nema veze, sve smo to već prošli i za ovih 30 (31) godina prihvatili ovu stvar kao jednu od najepskijih rock numera ikada. Remek delo kakvo samo može da osmisli um poput Axl Rose-a!

Ali onda se na mom YouTube profilu jednog jutra pojavio thumbnail sa poznatom fotografijom gitariste sa Les Paul-om na klaviru na kojem je pisalo November Rain 2022 Version. To 2022 Version podiglo je sumnju na maks! 

Dakle, pesma je naravno izbačena kao singl (ako to uopšte može tako da se nazove) sa nadolazećeg box-seta. Razlika nakon samo pola minuta slušanja bila je očigledna, osim ako baš nemate istančano uho za muziku... gomila nekih čudnih istrumenata, valjda iz tog pomenutog orkestra, šta znam, koji se prepliću sa originalnim snimkom i instrumentima koji su tu već 31. godinu i koji su nam svima usađeni u mali mozak.

Naravno, ne bi to sve bilo ni tako loše i katastrofalno da ti prašnjavi (ali bitni) instrumenti sa početka nisu morali da plate ceh novog remastera. Da ne pominjem da je i glavni Axl-ov vokal morao da položi belu zastavu pred najezdom raznih back-vokala koji su na originalnom snimku igrali tek epizodnu ulogu. Poslušajte epski kraj pesme i "čućete" upravo ovo o čemu pišem. 

Sve u svemu, da ne dužim više,  ovo je bila jedna nepotrebna stvar i promena koja je bar što se mene tiče, apsolutno izbrisala originalni karakter ove velike pesme. Dok sam slušao ovaj snimak na kojem je pisalo Version 2022, jednostavno nisam osetio taj mračni vajb koji tera na jezu svaki put kad ga čujete. Sve je to isto ali je potpuno drugačije i nije to to. Vajb je promenjen u potpunosti i to je ono što je glavna zamerka ovde. Ne treba vam flauta tamo gde su gitara, bas i klavir utisnuli svoj pečat za sva vremena!

Ne znam kome je palo na pamet da ovako nešto izbacuje i to još kao singl. Ajde da je tamo negde u tom box-setu među ostalih 100 snimaka, niko ga nikad ne bi čuo i ne bi se dizala ovolika frka. Ali kad to upakujete kao singl i još ceo muzički svet o tome izveštava, plus izbacite opet legendarni spot koji samo što je proslavio prelazak zlatne milijarde na YT, onda se sve nekako multiplikuje u negativnom smislu naravno. Šta će nam sad pa ta druga verzija spota, stvarno neverovatno! 

Razočarenjima nikada kraja od ovog benda. Još ako vam je jedan od omiljenih, e onda ste ga ugasili totalno! 

Sunset Strip priče - da li je i od koga Axl Rose "pokupio" čuveni zmijski ples?

 

Axl Rose je osim po fenomenalnom glasu svojevremeno bio poznat i po izuzetno upečatljivom scenskom nastupu koji je bio sastavljen od raznih vrsta pokreta, od kojih je najpoznatiji bio i tazkozvani zmijski ples. Taj ples se može videti u mnogim snimcima sa početka karijere ali i u spotovima poput Welcome To The Jungle ili Sweet Child Of Mine.

Međutim, da li je baš Axl bio taj koji je izmislio i patentirao popularne pokrete, jedna je od enigmi koja datira još iz osamdesetih i koja se do dan danas prenosi s kolena na koleno kod fanova. Možda su neki od vas već čuli nešto o ovome ali sigurno ima i onih koji nisu i kojima bi tema možda bila zanimljiva. 

Na sajtu melodicrock.com pojavio se 2006.godine tekst u kojem čovek po imenu Richard Black tvrdi da je Axl ovaj čuveni ples pokupio upravo od njega, što je mnoge fanove dovelo u sumnju da li se radi o prevarantu koji je naprasno posle toliko godina odlučio da se na ovakav način ovajdi od slave velikog frontmena ili je zapravo reč o istinitoj priči.

Ali pre nego što dođemo do toga, da vidimo ko je uopšte taj Richard Black?

Rick Czerny (koji će kasnije promeniti ime u Richard Black) je pevač grupe Shark Island koju je zajedno sa gitristom Spencer Sercombe-om osnovao 1979.godine u Los Anđelesu pod imenom Sharks. Grupa je pod tim imenom postojala do 1985.godine kada je promenila ime u Shark Island koje je ostalo do današnjih dana. U tih prvih nekoliko godina izbacili su dva samostalna albuma (bez izdavačke kuće) i postali jedan od bitnijih bendova Sunset Strip scene koja je tih godina tek bila u povoju. Sredinom osamdesetih postali su i "house band" u čuvenom klubu Gazzari's, što je u prevodu značilo da je bend sebi izgradio ime na već pomenutoj sceni. Ipak, zvanični ugovor sa nekom od velikih izdavačkih kuća nikako nije stizao sve do 1989.godine kada su Shark Island potpisali za Epic Records i izbacili album Law And Order (1989) koji je praktično bio njihov prvi zvanični veliki album. Kako je to ipak bio kraj osamdesetih i promene u muzičkoj industriji vrebale su iza ugla, bend nije nikada dostigao neki veći komercijalni uspeh, poput mnogih drugih sa Sunset Strip scene koji su se na njoj pojavljivali i mnogo kasnije. Shark Island ipak nisu bili te sreće. 

Richard Black je nakon toga prešao u sueprgrupu Contraband sa Michael Schenker-om, Traci Guns-om, Bobby Blotzer-om (RATT) i Share Pedersen (Vixen), da bi nakon tog neuspeha nastavio da vodi Shark Island sve do današnjih dana. Bend je čak i izbacio album 2020. godine pod nazivom Bloodline. Gitarista Spencer Sercombe počeo je da radi za BC Rich i bio je jedan od ljudi koji su patentirali čuvenu gitaru Warlock. 

No, da se vratimo sada glavnoj temi - kakve veze imaju Richard Black i Axl Rose, koji su se sredinom osamdesetih aktivno i družili, nastupali zajedno i jednostavno bili deo scene.

U intervjuu za MisplacesStraw koji je preneo Bravewords 2020.godine, Richard Black osvrnuo se na pitanje da li je Axl Rose ukrao njegov "stage performance" i zašto nikad nije pomenuo bend Shark Island koji je imao uticaja na GnR. Prenosimo samo ključne delove, a vi pročitajte u celosti intervju.

Richard Black: "Godinama nisam hteo ništa da pričam o tome jer ako pogledate to iz moje perspektive ispalo bi da pokušavam da se "ovajdim" na tuđoj slavi. Stoga sam i morao da ćutim jer nisam imao izbora. Danas, nakon toliko vremena, sve to više nije ni toliko bitno. Ipak, to što je Axl Rose radio, mi se čak nikada nije ni svidelo...

"Ja sam svojevremeno bio profesionalni plesač. Dakle, pevač, tekstopisac i profesionalni plesač i u to vreme sam ulagao mnogo napora i trenirao taj svoj "stage performace", da bi onda odjednom grupa došljaka banula niotkuda, sišla sa kamiona i praktično pokupila te moje scenske fore..."

"Reći ću vam nešto što se desilo u Gazzari's svojevremeno. Mi smo tamo svirali svake nedelje i ti nastupi su bili prepuno. Bilo je te vreme pre mobilnih telefona ali su ljudi nekako uspevali da unesu VHS kamere i da snimaju te nastupe. Kada sam jednom otišao kod Axl-a, sa kojim sam se inače družio u to vreme, video sam da pored svog TV-a ima jedno desetak kaseta na kojima je pisalo Shark Island. Dakle, on je snimao naše nastupe i verovatno ih proučavao. Pošto je njegov bend u to vreme počeo da šuruje sa Geffen-om bilo mi je jasno da ako budu uspeli, da će moći da prisvoje bilo šta što možda nije bilo originalno njihovo..."

"Iskreno Axl ništa od toga što sam ja radio na bini nije radio ni blizu tako dobro. Ne bih da se hvalim ali tako je. Zanimljivo je i to da kada su izbacili svoj prvi spot Welcome To The Jungle, Axl je izgledao potpuno drugačije od onoga kako će izgledati kasnije. Bio je sav glamurozan sa natapiranom kosom, a kasnije su oni prisvojili taj neki Hells Angels izgled. Mi nismo bili takvi. Ja sam oduvek težio tom nekom elegantno-dekadentnom stilu...."

"Dakle, ako pogledamo taj spot, videćemo ih u tom nekom stilu koji je tih godina upravo bio aktuelan na sceni, posebno među bendovima koji su svirali u Gazzari's. Gledajući širu sliku moglo bi da se kaže da su oni, posebno Axl, jurili taj neki imidž, koji je tada bio popularan, a imidž je bio veoma bitan u to vreme, kao uostalom i dan danas..."

Axl Rose nastupa sa bendom Shark Island u klubu Gazzari's 26.aprila 1985.godine (photo Marc Canter Twitter)

"I opet, glupo je što sada ovo pričam i ispada da se žalim, ali mi nakon deset godina na sceni nismo mogli da dobijemo ugovor. Grunge je već kucao na vrata i stvari su po bendove kao što smo mi išle nizbrdo velikom brzinom. Za nas je postajalo kasno, ali oni (Gunsi) su mogli bar u nekom intervjuu da kažu, da nas pomenu, da kažu "hej imamo jednog prijatelja iz tog i tog benda" koji je uticao na to i to... ali ne. To se nikada nije desilo. Nakon svih ovih dogina više nije ni bitno, jer ko zna zašto je to tako ispalo i zašto je to dobro...."

Sve u svemu, ako guglate reči "richard black axl rose" videćete i sami koliko ima tekstova na ovu temu. U komentarima ispod videoa na YT ćete takođe naći razne stvari poput "cela Zapadna obala je znala da je Axl pokrao pokrete od Richarda" i tome slično. 

Ostaje na kraju na vama da li da verujete ili ne. Odnosno ostaje i to da se razjasni da li pokreti mogu da se ukradu, posude, ili da se bude pod uticajem scenskog nastupa neke osobe. Moje mišljenje je da je to sasvim moguće i da postoji mnogo ovakvih primera u svetu rock muzike. Pitanje je samo gde je ta granica između krađe i uticaja, i ko kako to sa sobom nosi...

Ko bolje snejkdensuje i ko je na koga uticao, pogledajte i na snimku iz 1985.godine. 

Motley Crue bez Mick Mars-a u nastavku turneje?

 

Od jutros internetom kruže glasine da bi Motley Crue mogli da nastave sa karijerom bez gitariste Mick Mars-a a da bi čovek koji bi ga zamenio bio poznati gitarista John 5, koga pamtimo još iz Marylin Manson dana, sa kojim je između ostalog nastupao.

Tu vest prvi je preneo Metal Sludge, kao i uvek do sada. Ranije sam vam govorio da šta Stevie Rachelle (frontmen grupe Tuff za one koji ne znaju), napiše na sajtu koji je osnovao još 1998.godine, to se u 99% slučajeva na kraju i desi.

Šta je to što još govori u prilog ovog mogućoj promeni?

Balbbermouth javlja da je John 5 napustio grupu, odnosno bend Rob Zombie sa kojim je godinama unazad svirao. Rob Zombie još uvek nije dao nikakvo saopštenje. Pomenuta dvojica više nisu prijatelji na društvenim mrežama, a u Zombijevu grupu se vratio originalni gitarista Mike Riggs za nastup na prestižnom Aftershock festivalu 6. oktobra.

Dalje, poznato je da su Nikki Sixx i John 5 veliki prijatelji. Pamtimo vreme kada je Sixx držao radijski show Sixx Sense i gostovanje John-a u jednoj od epizoda. Posle 5 ide 6, rekao je tada Sixx... Pored toga pamtimo i to da je John 5 učestvovao u pisanju, produkciji pa verovatno i snimanju novih Crue  pesama sa The Dirt kompilacije iz 2019.godine. 

Takođe, znamo i to da je Mick Mars veoma bolestan čovek, mada, gledajući snimke sa koncerata dosadašnje turneje stiče se utisak da Mars izuzetno kvalitetno obavlja svoje gitarske dužnosti, ali da ima i te kako poteškoća sa kretanjem. Ipak, bend je najavio produžetak uspešne turneje čak i na druge kontinente...

Sve u svemu, deluje da je ova  personalna promena u sastavu grupe Motley Crue, vrlo vrlo moguća. Možda jednostavno Mick Mars nije u stanju da odgovori izazovima turneje koja će se proširiti na druge kontinente. Možda je to ipak previše za sedamdesetdvogodišnjeg obolelog gitaristu. Sa druge strane, so bzirom na dosadašnju povezanost John 5 i benda, moglo bi se reći da je što se tehničkih sposobnosti to verovatno i najbolji izbor. Mada moram priznati da sam još 2008.godine uoči izlaska SOLA albuma na ovom mestu video DJ Ashba-u.

Na kraju, ova promena dovešće do lavine nesuglasica i rata po internetu i čuvenog pitanja: da li će to uopšte više biti Motley Crue ili ne? Da vas podsetim samo: Ako se uopšte i desi, to ne bi bila prva personalna promena u grupi. Menjan je bio Vince Neil, menjan je bio Tommy Lee, pa se eto nekako preživelo. 

Stranger Things Efekat - uticaj serija na muziku ili ti "Obey your Master i to Faster"

Stranger Things je zapalio svet. Muzika iz serije još i više. Barem ako je reč o njegovom muzičkom delu. U novoj epizodi podkasta, ili bolje rečeno mini epizodi, čitamo komentare naših slušalaca na ovu temu i razmatramo kako je to baš ova serija dovela do toga da se Master Of Puppets popne na sam vrh svetskih top-listi posle 36 godina od izlaska pesme.

Nakon 20 godina napokon saznajemo zbog čega "plafon pada" u pesmi grupe Polyester Shock

 

Pošto znam da svi mnogo volimo da čitamo tekstove o tome šta se krije u tekstovima pesama najpoznatijih svetskih bendova, nije na odmet nekada prelistati i domaću scenu, po tom istom pitanju i zaviriti u tajne nekih od najboljih rock pesama sa ovih prostora. Naravno, ukoliko nam to sami autori, svojom dobrom voljom, ovako ili onako, pruže na uvid takve detalje iz svojih karijera.

Tako smo recimo naleteli i na objavu Daniela Mihajlovića na Facebook-u u kojoj je na slikovit način opisao kako je dobio inspiraciju za numeru Plafon Pada, svog benda Polyester Shock. Ova pesma inače  slavi i svoj dvadeseti rođendan s obzirom na to da predstavlja jedan od najranijih singlova iz opusa čuvenog beogradskog garage-rock benda. Zajedno sa osatlim singlvima iz tog perioda poput Oseti Kožom, Gumeni Čovek i Drugi Svet, ova stvar našla se na albumu prvencu  iz 2007.godine koji nosi naziv Stereo. 

Što se tiče inspiracije za tekst pomenute pesme, Daniel je kao i uvek bio veoma slikovit: "Moj pokojni prijatelj, koji je u to vreme bio ulični diler, onaj koa iz filmova, ceo išaran, namrgođen, naoružan i zajeban, ali vrrrlo elokventan, igovorio je pola ovog teksta objašnjavajući oznojenoj "mušteriji" kakav kvalitet robe drži na "tezgi"... Upamtio sam 2-3 rečenice, i eto, ovo je u biti raw Hip-Hop." 

Nakon albuma Stereo grupa Polyester Shock izbacila je još dva LP izdanja Soba 304 (2009) i Polyester Shock (2012), kao i EP Greška 2013.godine. Nakon raspada grupe Daniel formira grupu Elektromattik sa gitaristom Polyester Shock-a Nemanjom Ilićem i zajedno izbacuju album Otrovan 2019.godine, kojeg su nam do detalja i opisali u našoj rubrici Preslušavanje. Nakon toga Daniel Mihajlović odlazi u solo vode i izbacuje dva sjajna EP-a Vremeplov (2020) i Dećak od 700 Godina (2021). 

Album "Stereo" možete u celosti poslušati ovde:

Fanovi biraju - najbolje Iron Maiden "dugometražne" pesme

 

Pre nekoliko dana postavili smo pitanje na društvenim mrežama: Koje su vam omiljene dugomatražne pesme grupe Iron Maiden? Pod dugometražnim smo podrazumevali sve koje su preko sedam minuta. Možda vam je to tada delovalo kao samo još jedno nebitno pitanje kojih po mrežama ima sijaset, ali šta da vam kažemo, prevarili ste se! Upravo iz tog pitanja nastala je ova lista - onako kako ste vi birali! 

Iron Maiden je na neki način grupa koja je sinonim za pravljenje dugačkih pesama. Sedam minuta je "dugačko" po mnogim standardima svetske muzike, ali ne i u taboru ovog legendarnog benda. Umeju oni da nafiluju i 10, 13, 15 pa čak i 18 minuta muzike u samo jednoj pesmi. Znate i sami. 

Što se izbora tiče, s obzirom na malo slabiji odziv na Facebook-u, morali smo da konsultujemo i ostale mreže poput Instagrama, Twittera i Reddita. 

Birali ste mudro, pažljivo i smelo, moglo bi se reći, s obzirom da se pored nekoliko očekivanih, na ovoj listi  pojavilo i po koje iznenađenje! 

5. Empire Of The Clouds (The Book Of Souls 2015)

Prvo iznenađenje na ovoj listi dolazi sa pretposlednjeg albuma grupe. Album The Book Of Souls bio je po mnogo čemu zanimljiv, kao između ostalog i po dužini, s obzirom da je do danas ostao nadjuži Maiden album. Veliku zaslugu za titulu najdužeg ima upravo ova pesma, koja je sa svojih 18:01 minuta ne samo postala najduža Iron Maiden pesma ikada, već je sa trona skinula neprikosnoveni Rime koji je 30 godina držao mesto br.1. Pesmu je u potpunosti napisao i osmislio Bruce Dickinson u kojoj je opisao tragičnu sudbinu birtanskog vazdušnog broda R101 koji se srušio u Francuskoj 1930.godine na svom prvom letu. Dickinson je za pesmu snimio i klavirske deonice (prvi put u nekoj Maiden pesmi), a pesma je izdata i kao singl 2016.godine. Za mnoge nesvakdišanja i čudna, za mnoge remek-delo. Sve u svemu veoma interesantan izbor. 

4. Alexander The Great 356-323 B.C. (Somewhere In Time 1986)

Na mestu broj četiri imamo mali povratak u prošlost, gde nam sa albuma Somewhere In Time stiže legendarni hit Alexander The Great. Velike istorijske ličnosti i treba da dobiju moćne i grandiozne pesme, a ako ćemo iskreno, osim Maidena retko ko je kadar da ostvari jedan ovakav poduhvat. I to u uslovno rečeno ranijoj fazi karijere. Pesma istorisjki prati priču Aleksandra Velikog, od njegovog rođenja, prvih pohoda i osvajanja, pa sve do iznenadne smrti u drevnom Vavolinu. Ukoliko vas mrzi da učite za pismeni iz istorije, slušanje ove pesme će vam sigurno pomoći da se spremite bar za prelaznu ocenu ako ne i više. Što se muzike tiče, tada još uvek sa dve gitare, Adrian Smith i Dave Murray napravili su jedno malo remek-delo eksperimentišući sa synth-gitarama. Za celih 08:37 minuta nijednom ne poželite da udarite skip, i upravo je u tome cela grandioznost ove fenomenalne pesme.

3. Paschendale (Dance Of Death 2003)

Zasigurno najveće iznenađenje ove liste odnosno ovog poll-a. Pored toliko velikih i legendarnih pesama, na visokom trećem mestu imamo razvaljujući rif pesme Paschendale sa albuma Dance Of Death iz 2003.godine. Pesmu je napisao Adrian Smith, koji je inače poznat po dosta kraćim radovima sa mnogo izraženijim elementima poput rifova i pevljivih refrena. Ovde ipak, sušta suprotnost. Teška, progresivna, detaljna i pomalo razuvčena pesma, baš kao i bitka  kod Pašendejla iz Prvog svetskog rata koju opisuje. Ako bi rangirali epske Maiden pesme, ova bi svakako mogla dobiti epitet jedne vrhunske deep-cut pesme . Sve u svemu, veliko iznenađenje, s obzirom na to da je po broju glasova poprilično odmakla prethodnim komadima. Ogromno iznenađenje, mora se priznati, ali u tome i jeste čar ovog poll-a.

2. Hallowed By The Name (The Number Of The Beast 1982)

Sada već gazimo dobro poznatom stazom sigurnih epskih izbora. Hallowed By The Name je složićete se, sinonim reči legendarno, u Iron Maiden vokabularu. Prvi Dickinson-ov album sa bendom i verovatno prva ta neka "maiden-dugačka-epska" pesma koja je utabala put svim nerednim i realno ispisala istoriju. Drugim rečima pesma za sva vremena. Jedna od najvećih heavy metal pesama ikada, po mnogim zvaničnim i nezvaničnim glasanjima. Muzičko remek delo Steve Harris-a, upotpunjeno gitarskim deonicama Smith-a i Murra-a koje se mogu prosto pevati koliko su lucidno i prefektno osmišljene i odsvirane, što fanovi naravno i čine na koncertima počev od te daleke 1982.godine pa sve do današnjih dana. Očekivan izbor, tako da nema se šta više dodati.

1. Rime Of The Ancient Mariner (Powerslave 1984) 

I za kraj, imamo i pobednika ove naše prve liste koju fanovi biraju - a to je, (ne)očekivano Rime Of The Ancient Mariner sa albuma Powerslave. Kao što smo već rekli, pesma je nekih tridesetak godina važila za najdužu pesmu grupe sa svojih 13:39 minuta dužine. Postavka na toj listi večnih se 2015.godine promenila, ali se bitnost ove numere ni za dlaku nije smanjila od njenog pojavljivanja. Radi se priči iz poeme Samuel Taylor Coleridge-a u kojoj kapetan (The Ancient Mariner), priča priču kako je njegov brod upao u oluju i o svim tim nekim čudnim stvarima koje su od tog momenta krenule da se dešavaju. Čitajući ovu poemu Steve Harris je na majstorski način sve pretočio u kompoziciju, koja je ruku na srce za davnu 1984.godinu, ipak na neki način bila nešto nesvakidašnje. Posebno deonica u sredini pri kojoj se ledi krv u žilama... Furiozna, mračna, atmosferična i veličanstvena - Rime je to oduvek bila stoga nas ovaj vaš izbor i ne čudi, Bilo je očekivano, ali neke stvari jednostavno i ne treba menjati. 

Na kraju, dodajemo i Spotify plejlistu svih pesama koje su dobile svoj glas u ovom našem poll-u. Poređane su po bodovima koje su dobile, odnosno po mestu koje su zauzele, tako da obavezno bacite pogled jer ima tu još puno velikh iznenađenja! 

RHCP žurnal - novi album i spot, dva Džimija, Fonda i Star On A Boulevard

 

Ovaj članak možete slobodno sagledati kao jedan mini RHCP žurnal, s obzirom na to da se svašta nešto izdešavalo u poslednjih nekoliko dana kada je u pitanju ova grupa. 

Unlimited Love i novi spot

Glavni događaj je normalno bio vezan za izlazak dugo očekivanog novog albuma Unlimited Love koji se pao u petak 1.aprila. Nećemo ovom prilikom mnogo pričati o samom izdanju jer je još uvek  rano za to. Sedamnaest pesama. To su praktično dva albuma gledano iz ugla današnjeg standarda i potrebno je malo vremena da se to izkonzumira i nadamo se pretoči u jednu od naših standardnih emisija.

Na dan izlaska albuma, kao što to biva u većini slučajeva (kada su u pitanju normalni bendovi), imali smo prilike da pogledamo i novi spot za pesmu These Are The Ways. Anthony Keidis u svom "olinjali pimp" stilu kako krade na pumpi da bi izdržavao svoju trudnu ženu... Da ne prepričavamo, pogledajte i sami. Inače, pesma uopšte nije loša sama po sebi, jer po prvi put posle ko zna koliko, u muzici ovog benda možemo čuti jedno opako i kvalitetno rifovanje!!! 

Dva Džimija

Ko su ta dva Džimija iz naslova ovog priloga i kakve veze imaju sa Pepersima? Radi se o poznatim američkim voditeljima Jimmy Kimmel-u i Jimmy Fallon-u, koji u svojim respektabilnim emisijima već godinama goste najpoznatije svetske bendove, koji pred intervjua beleže i nastupe, koji opet kasnije imaju veliki značaj u svetu muzike. Jedini problem je u tome što ne samo što su im imena ista, nego su im i emisije gotovo identične.... No, nema veze, uspeli smo da iskopamo oba nastupa i smatramo da ih treba pogledati. Na jednom su svirali pesmu iz pomenutog novog spota, i to na vrhu legendarnog Ruzevelt hotela, a na drugom, sada već potvrđeni hit Black Summer. 

Fonda i Star On a Boulevard

Nakon ova dva nastupa, koji su snimljeni 29. i 30.marta a pušteni uživo naravno 1.aprila, Peppersi su održali i jedan mini koncert u Fonda teatru u Los Anđelesu gde su odsvirali 12 pesama, između ostaliog i nekoliko novih sa albuma Unlimited Love. Setlistu sa ovog nastupa možete pogledati ovde. 

Buy me a star on a boulevard, it's Californication

I na samom kraju ovog žurnala, ostavili smo možda najveći događaj od svih. Kako se uzme... Ostvariše se stihovi legendarne pesmeod pre više od 20 godina i Pepersi dobiše svoju zvezdu na nadaleko poznatom Holywood bulevaru, odnosno Hollywood Walk Of Fame-u. Lepo. Zasluženo. Fino. Bili su samo neki od komentara sa društvenih mreža., i mi nemamo ništa protiv sa tim. Ko sve nema zvezdu na tom čuvenom bulevaru, pa što ne bi i sami Pepersi. Još jedno mesto više da se lokalni beskućnici valjaju po njoj. Šta da se radi, Skid Row više nije samo deo L.A, sada je ceo L.A. postao Skid Row, ali o tome nekom drugom pirliko. 

Ono što je naš najveći utisak ove ceremonije je to što je bila neverovatno čudna i uvrnuta. Ok, nije sad da možemo sa nekom drugom da je uporedimo, ali  u nedostatku dobrih srpskih reči, to možemo opisati ovako: awkward, goofy, weird... od ceremonije, ljudi, pa do samih zvezdi dana. Ali njima opraštamo, oni su takvi kakvi jesu i zbog toga ih volimo i cenimo! Ludi i ofarbani Flea, uvek pozitivni Chad, nesnađeni John i olinjali pimp u kineskoj trendži mr. Swan. 

Ko su vodeći pevači današnjice i da li hard rock i dalje ima velike forntmene? (lista)

 

"Brate, ovaj više ne može da peva, glas mu je skroz otišo". Ništa živo ne može da izvuče. Samo stoji na bini i ne pomera se. Auuu al se ovaj ugojio... Spuštaju mu štim za tri i po stepena da bi pesme na nešto zvučale. Ovaj peva na plejbek...." 

Koliko puta ste čuli ovako nešto u razgovorima sa ljudima kada je reč o pevačima poznatih bendova? Verovatno mnogo, jer prosto, to je jednostavno tako. Postoji jedan deo pevača najvećih i najpoznatijih rock i hard rock bendova koji su jednostavno zašli u određene godine i više nisu ni na 20% tog nekog nivoa na kojem su bili u svom "vremenu". 

Takvo stanje stvari može dovesti u zabludu da na trenutnoj sceni više nema kasvetnih frontmena pevača, koji glasovno mogu da izvuku, reicmo, makar ono što su otpevali u studiju. Danas je široko rasprostranjeno mišljenje da prosto nema pevača sa mladalačkom snagom, harizmom i mogućnošću da se publici dopadnu "na prvu loptu", kao što su to nekada činili velikani ove muzike. E, tu je greška! Ima ih, samo za njih možda niste, čuli. Zato je Junkyard uvek tu da vam predstavi jednu jedinstvenu listu trenutno vodećih hard rock frontmena/pevača na scetskoj sceni. 

Ogradili smo se na bendove koji se mogu svrstati u hard rock, čisto da lista ne bi bila beskonačno duga. Takođe, ovo nije rang-lista, tako da je redosled imena na njoj nebitan. Treće, naravno da postoji još mnogo drugih kojih na ovoj listi nema, ali jednostavno ovo je naš izbor, lista je informativnog i zabavnog karaktera,.

Dakle tražimo frontmene/pevače koji: pevaju uživo isto kao i na snimcima, imaju harizmu, izgled, imidž, jesu frontmeni u pravom smislu te reči - narodski rečeno tražimo pevače mlađe generacije kao što su nekada bili Steven Tyler, Axl Rose, David Coverdale, Jani Lane, David Lee Roth, Sebastian Bach, Tamie Downe, Phil Lewis, Joe Elliot, Jon Bon Jovi i mnogi drugi. 

1. Danny Rexon (Crazy Lixx)

Frontmen grupe Crazy Lixx, tekstopisac i porducent, osnovao je ovaj švedski bend 2002.godine zajedno sa gitaristom Vic Zinom (koji je kasnije prešao u Hardcore Superstar), i od tada uspešno predvodi ovaj glam metal sastav. Na sedam albuma koliko je grupa Crazy Lixx izbacila, dokazao je svoj kvalitet i neverovatne glasovne sposobnosti u bezbroj situacija. Jedna od njih bila je na poslednjem Monsterst Of Rock Cruise festivalu u februaru ove godine, na kojem su Crazy Lixx prosto zapalili američku publiku. A zapalili su i naš Junkyard albumometarski radar sa svojim poslednjim izdanjem Street Lethal.  Osim magičnog glasa, Danny je kao što rekosmo i tekstopisac (zapravo pesmopisac, ali srpski jezik iz nekog razloga nema ovu reč u svom vokabularu), i to za bendove iz Frontiers music sa kojim Crazy Lixx imaju uspešnu saradnju još od 2009.godine.

2. Erik Grönwall (Skid Row)

Vest da je ovaj tridesetčetvorogodišnji Šveđanin postao novi pevač grupe Skid Row je sada već daleka prošlost. Bez obzira što smo je dobili pre svega nekoliko dana. Tako to ide danas. Novi singl The Gang Is All Here i prvi nastup u Las Vegasu dokazali su da je Erik prošao svoje vatreno krštenje i definitivno zacementirao svoju novu poziciju, bar na neko vreme. Svetska hard rock scena je prosto poludela za novom pesmom i čini se da sve to nekako došlo zasluženo. Četiri albuma sa grupom HEAT i vreme provedeno u bendu (od 2010. do 2020), pobeda na švedskom takmičenju Idol 2009.godine i rad sa power metal projektom New Horizon, definitivno su mu dali kvalifikacije da postane član nekada velikog a trenutno posrnulog Skid Row-a (što će se sada nadamo se promeniti). Mora se odati počast i Rachel Bolan-u, koji je u stilu Maldinija uvideo mogućnost dovođenja slobodno igrača sa transfer tržišta. Pravi potez u svakom slučaju! Samo neka ova saradnja potraje! Valja pomenuti i to da se Erik već neko vreme bori i sa bolešću akutne limfocitne leukemije.

3. Kenny Lackremo (HEAT)

Bilo bi bezveze pominjati švedsku grupu HEAT (opet ti Šveđani, a tek će ih biti) na ovoj listi, a ne pomenuti sadašnjeg pevača ovog benda Kenny Lackremo-a koji je zamenio prethodno opisanog Erik-a, koji je pak zamenio Kenny-a te davne 2010.godine.  Anđeoski visok i precizan glas koji krasi ovog momka jedan je od glavnih tajnih sastojaka grupe HEAT, koja je eto imala dvojicu zaista vrhunskih pevača u toku svog ne tako dugog postojanja. Grupa trenutno radi na  sedmom albumu a nastupali su na pomenutom Monsters Of Rock Cruise festu ove godine, gde su kao i Crazy Lixx zapalili Amerikance. U line-up zajedno sa starijim i istrošenijim bendovima iz 80-ih, ovi mladi zvuče kao preko potrebno osveženje. 

4. Olliver Twisted (Reckless Love)

Sledeći frontmen sa ove naše list dolazi iz Finske i to iz benda Reckless Love, koji je osnovan 2001.godine i koji od samog početka predvodi Olli Herman poznatiji kao Olliver Twisted. Sa nešto prljavijim glasom i sleazerskim imidžom Ollie je bez premca  jedan od vodećih finskih  hard rock, odnosno sleaze-glam pevača u ovom trenutku. Jedno vreme je čak predvodio i švedske sleaze velikane Crashdiet na albumu The Unattractive Revolution (2007) zamenivši tada originalnog pevača ovog benda Dave Leppard-a. Sa svojom matičnom grupom Reckless Love izbacio je pet sjajnih albuma među kojima je i ovaj poslednji iz marta 2022.godine pod nazivom Turborider. 

5. Gabriel Keyes (Crashdiet)

Kad smo već kod grupe Crashdiet, ovu listu ne smemo ostaviti bez njihovog trenutnog pevača, mlađanog Gabriel Keyes-a, koji je verovali ili ne zamenio čak tri fantastična vokala i frontmena koji su prošli kroz ovaj bend. Prvi pevač benda i njegov osnivač Dave Leppard izvršio je samoubistvo 2006.godine u sovjoj 25.godini života. Drugog po redu smo vam već predstavili, dok je treći Simon Cruz u grupi proveo vreme od 2009. do 2015.godine i snimio dva albuma. A šta je sa ovim poslednjim? Gabriel u bend dolazi 2019.godine i snima album Rust In Peace koji je vašim glasovima zauzeo visoko drugo mesto u odabiru za najbolje albume te godine. Objektivno gledano momak je imao izuzetno težak zadatak kada je došao u ovaj bend. Trebalo je ispuniti sva ta velika očekivanja i održati kvalitet koji su njegovi prethodnici zacementirali. Čini se da je uspeo u tome. Rust In Peace je prošao uspešno dok se novi album očekuje  kasnije ove godine. 

5. Jocke Berg (Hardcore Superstar)

Još jedan frontmen koji dolazi iz još jednog švedskog sleaze-glam benda, jednog od najvećih u svakom pogledu, je i Jocke Berg, pevač grupe Hardcore Superstar. Grupa je nastala 1997.godine i nakon nekoliko šejkoidnih izdanja, uspela je da se profiliše u jedan od vodećih sleaze rock bendova tadašnje švedske, a potom i svetske scene, što su uspešno održali sve do današnjih dana. Po stilu pevanja Jocke više vuče ka tom prljavom, peskovitom, sleaze maniru, poput velikana ovog žanra - Axl Rose-a ili Tamie Downe-a. Bend je upravo izbacio svoj najnoviji album Abrakadabra koji je dostupan svuda, a mi vam za ovu priliku puštamo jedan stari i vanvremenski hit ovog  benda gde možete čuti jedan od najboljhi sleaze-vokala tadašnje novije generacije bendova.

7. Patrick Stone (Budderside) 

Frontmen i vođa  losanđeleske hard rock petorke Budderside,  Patrick Alan Stone u svakom mogućem smislu pripada ovoj našpj listi. Nakon pobede u borbi sa zavisnošću Patrick je predvodio grupu Aces and Eights a jedno vreme nastupao i sa bendom Adler's Appetite. Valja pomenuti i to da je bio preporučen i grupi Velvet Revolver nakon odlaska Scott Weiland-a 2008.godine, a nakon toga je zamalo zavšrio u grupi Quiet Riot. Ipak, u svom najvećem sjaju pokazaće se upravo sa sopstvenim bendom Budderside koji je osnovao 2015.godine i koji je lično podržao niko drugo do Lemmy Kilmister sa svojom tadašnjom izdavačkom kućom. Prvi album prošao je dosta zapaženo dok je grupa na drugom izdanju Spiritual Violence praktično ekplodirala. Trenutno izbacuju singlove po sistemu singl po singl što će se na kraju i pretvoriti u najavljeni treći album. Patrick Stone svojim vokalnim i izvođačkim sposobnostima predstavlja sublimaciju dva žanra, hard rock-a i alternative/grunge-a, što je osim fantastične ekipe koju je okupio, jedan od glavnih sastojaka uspeha ove grupe koja se novim singlovima počela probijati i na samoj Bilboard plejlisti. 

8. Marc LaBelle (Dirty Honey)

Jedan od najmlađih bendova sa liste je i grupa Dirty Honey iz Los Anđelesa koju kao frontmen predvodi Marc LaBelle. Radi se jednom unikatnom predstavniku New Wave Classic Rock pevača, ali za razliku od nekih drugih, Marc kao i cela njegova ekipa, ne predstavljaju flagrantnu kopiju Classic Rock bendova jer pored uticaja koje od njih nesumnjivo nasleđuju, ovi momci u sebi imaju i to nešto svoje. Marc LaBelle vam se može učiniti i kao Robert Plant i kao Steven Tyler, ali preciznije bi bilo reći da se radi o nadograđenoj kombinaciji ovih velikana. Bend je izdao do sada samo jedan album iz 2021.godine i trenutno je najtraženija mlada rock grupa u Americi (otvarali su za velike bendove a trenutno su na sopstvenoj turneji). Njihov EP iz 2019.godine se čak našao i na Bilboard top listi dok još nisu ni imali izdavačku kuću, što je za svaku pohvalu i što je definitivno pokazalo da se radi o bendu koji će tek pokoriti RnR svet.

9. Dino Jelušić (Whitesnake, Dirty Shirley)

Na našoj listi našao se i momak sa takozvanih naših prostora, tačnije iz Hrvatske, što je složićete se stvarno neverovatno. Međutim, kada se malo upoznate sa dosadašnjim radom ovog momka, biće vam potpuno jasno kako i zbog čega pored njegovog imena stoji ime grupe Whitesnake. Dino je karijeru počeo solo ali je tokom godina sarađivao sa mnogim svetskim velikanima. Izdvojili bi smo i njegov bend Animal Drive, saradnju sa grupom Trans-Siberian Orchestra kao album koji je snimio sa nekadašnjim gitaristom grupe Dokken George Lynch-om pod imenom Dirty Shirley. Kakvu će ulogu imati u grupi Whitesnake, ostaje da se vidi kada bend krene na najavljenu turneju.

10. Archie Cruz (Santa Cruz)

Alfa i omega finske sleaze metal grupe Santa Cruz, predstavnik je nove generacije jedne posebne vrste frontmena - frontmena kod kojih je gitara sastavni deo njihovog prisustva na bini. Dakle nešto u stilu Dave Mustaine-a, James Hetfield-a ili recimo Kurt Cobain-a. Pored prvoklasnog sleazerskog glasa Archie se može pohvaliti i veoma zavidnim šrederskim sposobnostima na gitari što ujedno i karakteriše unikatni zvuk kojim su Santa Cruz tokom prethodne decenije osvajali fanove širom sveta. Od rodne Finske pa sve do najvećeg centra rock moći - SAD. Četiri uspešna albuma u karijeri, problemi sa "personalitijem" samog Archie-a (što je priznaćete sastavni deo ličnosti većine najvećih frontmena), nisu nimalo narušili ogromna iščekivanja već pomenutog petog album koji izlazi kasnije ove godine. 

11. Hennes Kett (Shiraz Lane) 

Prvi od dva Hennes-a sa ove naše liste dolazi iz Finske takođe i to iz grupe Shiraz Lane, koja sasvim siguno nije u dovoljnoj meri poznata na našim prostorima. Ipak, to nas ne sprečava da ovog vrsnog pevača ubacimo na ovu listu. Na kraju krajeva, ako ste pratili naš onda nema nikakvih problema, jer smo o ovoj grupi već pisali. Radi se o dosta mladom bendu i samim tim i mladim muzičarima, tako da slobodno možemo reći da njihovo vreme tek dolazi. Do sada su izbacili dva albuma i jedan EP, a Hennes Kett pokazao je sav raskoš svog pevačkog talenta na gotovo svakom od njih, pa tako i u pesmi Harder To Breath koja je završila i na popularnoj video igrici Wreckfest, što je jedan od najvećih uspeha bendova pored pobede na jednom fisnkom festivalu. Momak koga definitivno treba zapamtiti, kao i samu grupu Shiraz Lane. 

12. Hennes Braun (Kissin Dynamite)

Drugi Hennes sa ove liste dolazi iz nemačkog hard rock benda Kissin Dynamite, koji je početkom godine izbacio i novi album Not The End Of The Road i to im je sedmo izdanje u karijeri. Čak sedmo, a sigurno većina vas nije ni čula za ovu hard rock grupu iz jednog malog nemačkog mesta u Baden- Virtenbergu. Da su Nemci oduvek imali dobre rock i metal pevači govore u prilog mnogi velikani ovog žanra koji dolaze iz te zemlje poput Udo-a, Klaus Mein-a ili Andi Deris-a. Hennes Braun je sublimacija svega toga u jednom sa potrebnom mladalačkom energijom i nekom novom harizmom. Odnosno, svega onog najboljeg što je nemačka hard n heavy scena donela rock n roll zvuku tokom godina.

13. Nathan James (Inglorious)

Kakva bi to rock lista bila a da nemamo bar jednog Engleza? Nathan James iz hard rock grupe Inglorious je upravo čovek za ovo naše predstavljanje. Kao i nekolicina drugih sa ove liste, svoju muzičku karijeru započeo je u jednom rijaliti pevačkom programu. Nije to ništa strašno, kao što se da videti. Takvo je danas  vreme i to ne umanjuje talenat koji pevači sa ove liste imaju. Britanska scena, kao jedna od dve vodeće, je uvek imala velike pevače i frontmene. Da ih sada ne pominjemo sve ali recimo ako vam fali neki novi David Coverdale ili Ian Gillan, koji može da stoji na bini i otpeva sve kako treba, onda je  ovaj tridesetčetvorogodišnjak, Nathan James, definitivno čovek za vas. Uzgred, i dva albuma koja smo recenzirali, od ukupno četiri koliko su izbacili, govori u prilog tome da se ovde radi o grupi koju ne bi ste smeli da propustite.

Kao što smo rekli, ova lista mogla bi ići u nedogled, tako da negde moramo da stanemo. Ovoj listi bi se svakako mogli dodati i mnogi drugi poput Ronnie Romero, Eric C Jayk (Wildstreet), Lizzy DeVine (The Cruel Intentions), Vicky White (Bloody Heels), Wolfgang Van Halen.... Sve u svemu, odgovor na pitanje koje smo postavili na početku, da li i dalje velikih frontmena u rock muzici?; očekujemo da čujemo od vas!