Niški rokeri Prljave Sestre realizovali su novi spot za pesmu Sjajniji od sunca koja se nalazi na albumu Najgore Tek Dolazi koji je izašao 2020.godine. Ovo je četvrta pesma sa pomenutog albuma, inače drugog u karijeri ove rokenrol trojke, koja je dobila ekranizaciju.
Za snimanje spota bili su zaduženi Dina Abu Mayyaleh i Janko Džambas. Zajedno sa prijateljima iz niške grupe Bohemija, basista grupe Prljave Sestre Petar Milosavljević uradio je montažu.
"Bilo je krajnje vreme da Prljave Sestre izbace jedan stoprocentno optimističan tekst! Na tome hvala Petru (koji je inače i autor muzike prim. aut.), ja izgleda ne mogu bez mračenja. Muzički, stvar sadrži najviše britanskih uticaja od svih koje smo do sada napravili. Od Stones-a preko Stone Roses do Primal Scream. Bas linija koja vodi čitavu pesmu i british beat bubnjevi daju dosta prostora gitarama da se razmahnu. Odsvirao sam gomilu stilski različitih filera i rekao Janku da se u produkciji poigra njima kako god poželi (neke je i sam odsvirao).
Da li zbog pozitivne tematike, aranžmana ili nečeg trećeg, uspeli smo da na ovom snimku uhvatimo neke od najopuštenijih i najrazigranijih momenata iz studija."
Negde na početku ove decenije, koju polako ali sigurno ispraćamo ovom gorkom 2020.godinom, na svetskoj muzičkoj sceni počeli su da se pojavljuju izdanci nečega, što je renomirani muzički magazin Classic Rock. mnogo godina kasnije, kratko i jasno označio kao New Wave Of Classic Rock. Jedni od prvih protagonista ovog talasa u nastanku bili su bendovi, poput recimo, Rival Sons ili The Struts. Kasnijesu počeli da se pridružuju i mnogi drugi, zahvatajući gotovo sve delove razgranate krošnje starog drveta koje još uvek nazivamo i rock muzikom, Novi po formi i sadržaju, ovi bendovi okrenuli su vremensku mašinu unazad, i zauzeli kurs nekada slavnih 60-ih i 70-ih godina prošlog veka. Overdrive gitare, pršteće solaže, džegerovsko-morisonsko-planotvski nastupi, praćeni modernom produkcijom i aktuelnim temama, dali su ovom novom pravcu potrebnu unikatnost sa jedne, a zadržali stari "bigger than life" stav, sa druge strane.
Jedan od retkih takvih bendova sa domaće scene, ukoliko ona uopšte i postoji, koji se ne libi da odsvira rif, raspali solo ili "prikuje" betonskom ritam sekijom, jeste i niški rock "n" roll trio Prljave Sestre. Nakon albuma prvenca iz 2016.godine, kojim su postavili izuzetno visoke standarde, stigao je i naslednik pod nazivom Najgore tek dolazi. Prljave Sestre u svojoj muzici kombinuju klasične rock rifove, uz primese bluza, rokabilija i amerikane. Frenetično, drsko, beskompromisno i iskreno, ova trojka dokazuje da se, čak i kod nas, pravi i izvorni rock "n" roll zaista može svirati. Sve ovo, bio je i više nego dovoljan povod da stupimo u kontakt sa pevačem i gitaristom benda, Milošem Pavlovićem, i porazgovaramo na temu albuma. U sada već čuvenom "Preslušavanju", Miloš vas vodi kroz album Najgore tek dolazi!
Prljave Sestre:
Miloš Pavlović - vokal i gitara
Predrag Milosavljević - bas gitara
Milan Miggie Stojiljković - bubnjevi
1. Oni ili ti
Otkrivanje sopstvene tačke ključanja - arhetipski
rokenrol motiv koji ponovo postaje aktuelan. Kao i veliki broj naših pesama,
obraća se pojedincu, ali se istovremeno može tumačiti i iz kolektivne
perspektive. Trenutak u kome sve oko nas odlazi dođavola, jasno nam pokazuje s
kim imamo posla i poziva da napokon odaberemo stranu. Oni ili Mi? Uvek sam
pomalo rezervisan prema tom "mi", zbog beskrajnih mogućnosti
manipulacije koje se u njemu kriju. Situacija "sam protiv svih" je, iako
teža, neuporedivo čistija, i možda je bolje da se neko buduće "mi"
pojavi tek kad svako od nas pojedinačno izgubi srtpljenje i odluči šta mu je
činiti (što može da se dogodi mnogo brže nego što trenutno zamišljamo).
Muzički, pesmu bih smestio u kasne šezdesete, negde
između The Who i MC5 (vrlo uslovno, jer je smišljena,
odsvirana i producirana na moderan način). Aranžman je prepun prelaza i promena
dinamike, od nervoznog ljuljanja u strofi do eksplozije u refrenu. Idealan za
trio poput našeg i energičan
početak albuma.
2. Nova jutra
Razvedravanje posle bure, dato u fragmentima koje
slušalac sam može (i ne mora) da sklopi u celinu. Niljangovski rif praćen
jednostavnom hipnotičkom temom (sa prizvukom The Kills) i
psihodeličnim prelazima koji podižu tenziju. Dve veoma slične istovremene solo
gitare neprestano se razilaze i ponovo sastaju, kao i akteri priče, ko god oni
bili. Prilično naginje Jonathan Wilson-u i Hiss Golden Messenger,
ali - zar Ujka Neil nije idejni tvorac svega toga? Čak smo i prateće vokale otpevali
u Crazy Horse stilu. Takve stvari se spontano nadovezuju na glavnu
ideju. Uticaje po pravilu prepoznaješ tek nakon što pesma počne da dobija svoj
konačni oblik.
Ova stvar nas je
definitivno uverila da u zvuku Prljavih Sestara ima mesta za klavijature.
Odsvirao ih je Dimitrije Mandić, jedan od specijalnih gostiju iz Bohemije (uz
Didu i Janka, naravno).
3. Talas
Da li je uličnim prorocima mesto samo u treš
filmovima, ili se u njihovom buncanju mogu nazreti neke ozbiljne poruke?
Postavio sam sebi to pitanje kada sam sreo jednog od njih, neposredno nakon
protesta koji se odvijao u gradu. Tražio je nešto što je očigledno postojalo
samo u njegovoj glavi, ostavljajući utisak da je jedina izgubljena stvar on
sam. Istovremeno, najavljivao je nekakav veliki događaj. Učinilo mi se da
njegova pojava savršeno oslikava učesnike skupa sa koga sam se vraćao. Zar
sloboda u ime koje se bunimo nije već odavno nestala? Ipak, nisam u tome video
ništa obeshrabrujuće - naprotiv. Ako nas vera u ono što radimo približava
skitnicama i ludacima, neka tako bude. Kao u stihu Kris Kristofferson-a: "Freedom's just another word for nothing left to
lose".
Talas je osećaj da je šansa za revoluciju
i dalje tu. Taj osećaj sadrži jednu skoro religioznu dimenziju, nagoveštenu u
pesmi Didinim i Jankovim pratećim vokalima koji se kreću od soula ka gospelu.
Nekoliko tema koje su nastale odvojeno, vremenom se stopilo u finalni aranžman
za ovu pesmu. Dok smo preslušavali snimke iz studija, zajedničke asocijacije
bile su Harlem Shuffle, Kridensi i Patti Smitth. Kada smo je objavili,
u komentarima je više puta pomenut Supergrass, što je još jedno
drago poređenje.
4. Sjajniji od Sunca
Bilo je krajnje vreme da Prljave Sestre izbace jedan
stoprocentno optimističan tekst! (Na tome hvala Petru, ja izgleda ne mogu bez
mračenja). Muzički, stvar sadrži najviše britanskih uticaja od svih koje smo do
sada napravili. Od Stones-a preko Stone Roses do Primal
Scream. Bas linija koja vodi čitavu pesmu i british beat bubnjevi daju
dosta prostora gitarama da se razmahnu. Odsvirao sam gomilu stilski različitih
filera i rekao Janku da se u produkciji poigra njima kako god poželi (neke je i
sam odsvirao).
Da li zbog pozitivne tematike, aranžmana ili nečeg
trećeg, uspeli smo da na ovom snimku uhvatimo neke od najopuštenijih i
najrazigranijih momenata iz studija.
5. Držim te na oku
Jedna od prvih pesama koje su napisane za album Najgore tek dolazi. Skoro da bi mogla da se nađe na prethodnom.
Svirali smo je neko vreme i u originalnoj postavi, pre nego što nam se Migi
pridružio. Kao verovatno najvećem fanu Queens Of The Stone Age od sve
trojice, odmah mu je legao ovaj stoner ritam. Bas je sviran u spuštenom štimu,
sa deonicama koje vuku na rokabilii i bugi. Što se gitara tiče, ponosno ističem
da su ovo dve najbolje "retardirane" solaže na albumu. Jedan od onih
trenutaka kad se instinkt potpuno otkači sa lanca, što je u prvom slučaju
zvučalo kao Chuck Berry u blenderu, a u drugom kao divljanje na tragu Hendrix-a,
Alvin Lee-a ili Clark Hutchinson-a, sa par brljotina koje su nas
toliko oduševile da smo jednoglasno odlučili da ih ostavimo u pesmi.
Pogađajte kome je posvećen tekst!
6. Unazad
Pokušaj da se redefinišeš i nemoć da odoliš iskušenju
koje te vraća starom sebi, jesu dve strane iste medalje. Sudar preispitivanja i
nostalgije u pesmi se očitava kroz kontrast oporog teksta i brze melodične
svirke. Gitare
su na tragu Dinosaur Jr, Uncle Tupelo i Wilco, uz ritam sekciju sličnu Grateful
Dead u Touch Of Grey fazi.
Rečenica iz refrena "Najgore tek dolazi" postala je naslov albuma. Odabrali smo je jer odlično
ilustruje tenziju između iščekivanja lošeg ishoda i rešenosti da se on spreči
(ili bar izdrži), koji je glavni motiv ove ploče. Uz to, zvuči dosta catchy.
Nastala je kao obično izvrtanje svima poznate fraze, da bi u trenutku
objavljivanja albuma dobila i neke konotacije koje nismo mogli da predvidimo.
Tim bolje.
7. Naše vreme
Najemotivniji trenutak
na albumu i jedna od retkih naših pesama u kojoj je glavna tema ljubav. Dramatičan
prelaz sa strofe na refren podseća na Raconteurs ili nešto iz solo
opusa Jack White-a. Petar je, koliko se sećam, zamislio vokalni deo kao War On Drugs, što je u mojoj izvedbi ispalo kao Bajaga (navike iz
mladosti). Uz Unazad verovatno nešto najbliže pop zvuku među ovih
deset numera.
Ovde imamo čak dva
specijalna gosta na gitarama. Jedan je Robert Telčer, u čijem smo studiju u
Vrbasu snimali album. Njegove deonice na ritam gitari unose magiju u ovaj
snimak. Ima nečeg “prezirovskog” u finalnoj verziji za šta više nisam siguran
da li je od početka bilo tu ili je nastalo nakon što je Teča odlučio da
učestvuje na pesmi... Drugi gost je naš producent Janko Džambas, koji je
odsvirao završni solo. Opasan
gitarista kome to nikad nije bilo u prvom planu.
8. Muzika za liftove
Old school garažna
stvar sa pub rock i punk primesama. Nešto između The Sonics, Legend i Dr Feelgood. Osećam se kao kod kuće u ovakvoj
svirci.
Tekst je odgovor na
poplavu autistične, bezidejne kvazi-avangarde koja već duže vreme žari i pali,
a u poslednjih par godina dobija jednu posebno bljutavu crtu pod uticajem
sveopšteg povampirenja osamdesetih i trendova koje ono proizvodi na muzičkoj
sceni (izveštačeno prenemaganje vokala, povratak sint zvuka i infantilna
lirika). Rođen sam u toj
dekadi i nisam sasvim imun na njenu estetiku (čitaj: voleo sam Gunise i gledam Stranger Things). Ali, u onome što nostalgija za njom danas pravi
od muzike vidim poslednji stadijum nestajanja bunta i najgoru vrstu konformizma
koji pokušava da se predstavi kao nekakva alternativa. Toj vrsti umrtvljujuće
sladunjavosti i dalje savršeno odgovara termin skovan u vreme njenog nastanka -
elevator music.
9. Nikako da sjašu
Hronološki prva pesma napravljena za ovaj album. Nikako da sjašu - refren jasan da ne može biti jasniji, izlaz iz
situacije još neizvesniji nego u vreme kada ga je Petar napisao. Bugi na
steroidima, sa dosta brejkova i rifovima koji vuku na Dead Weather.
Zvučno ukorenjena u kasnim šezdesetim / ranim sedamdesetim, što se najviše
oseća u gitarama koje su na granici distorzije ali i dalje bistre i definisane,
i šizofrenom razdvajanju sola na levi i desni kanal (ideja koju je na licu
mesta predložio Telčer).
10. Kiša
Desetominutna psihodelična vožnja prepuna obrta. Najvećim
delom zvuči kao džemovanje, sa asocijacijama na Grinderman, The Doors, Ten Years After... Petrov bas drži čitavu stvar
na okupu. Na gitarama sam bez ikakve jasne namere proleteo kroz sve što umem i volim.
Migi na čudesan način balansira između nas dvojice, prati gitaru u solažama i
prelazima, i vraća se na glavnu temu nakon njih. Kompletan bend je ovde u
maksimalnom naponu. Snimci poput ovog nisu nešto što možeš detaljno da
isplaniraš. Izuzev nekoliko
tema, sve je stvar trenutka i konstantno na ivici. Imali smo neverovatnu sreću
da je u studiju zabeležimo kako treba, što će reći kao na dobrom live nastupu.
Tekst je neka vrsta
apokaliptične mantre. Može da se tumači kao prihvatanje neizbežnog, očekivanje
da će viša sila dovršiti ono što više nije u tvojoj moći, ili jednostavno dobar
kadar iz nekog filma. U startu nam je bilo jasno da je ova stvar zbog teme, atmosfere
i krešendo završnice idealna za kraj albuma. Neke slučajnosti otkrivam mesecima
nakon što smo odredili konačan redosled pesama. Recimo, to da su se početak i
kraj ploče spontano spojili, jer se negde na sredini Kiše pojavljuje varijacija rifa iz Oni ili ti (zapravo, trag uvoda iz
Džimijeve Castles Made Of Sand koji podsvesno inkorporiram u svaki
peti odsvirani rif). Da li je to prirodna evolucija od "Izaberi - oni ili
ti" do "Čekamo da padne velika kiša", poziv na još jedno
preslušavanje albuma, ili trenutak u kome se kula od peska koju si pravio ruši,
neka ostane otvoreno.
Album Najgore tek dolazi poslušajte na striming servisu po želji - ovde.
Niški rock 'n' roll trio Prljave Sestre, koji nastupa u sastavu Miloš Pavlović (vokal i gitare), Petar Milosavljević (bas gitara) i Milan Stojiljković Miggie (bubnjevi), izbacio je i treći single sa nedavno objavljenog albuma Najgore tek dolazi. Za potrebe ovog singla urađen je i spot u saradnji sa Pop Depresijom i Kišobranom. Nakon numera Nova jutra i Talas sa pomenutog izdanja, ekranizaciju je dobila i pesma broj šest, pod nazivom Unazad.
Autor muzike i teksta za pesmu, čiji stih je i dao naslov ovom izdanju, inače drugom u karijeri benda, je gitarista i pevač Miloš Pavlović.
"Unazad istovremeno govori o pokušaju da redefinišeš sebe i nemoći da pobegneš od svog starog ja pred nekim izazovom. Preispitivanje pre nego nostalgija, mada muzika upućuje na ovo drugo. Brz tempo odgovara premotavanju stare trake "preko glave", bez zadržavanja na detaljima, slično nizanju kadrova u Petrovom spotu. Melodični rifovi u stilu Dinosaur Jr. ili Wilco asociraju na Mnogo godina ranije sa prvog albuma Prljavih Sestara, uz mnogo više ironije u tekstu. Rezultat toga je i rečenica "Najgore tek dolazi" iz refrena, koju smo odabrali za naslov novog albuma, jer sumira kontrast između apokaliptičnih motiva i nade koji je prisutan na celokupnom materijalu. Trebalo je da bude cinično izvrtanje dobro poznate fraze, ali je u međuvremenu poprimilo ozbiljnije konotacije, zbog svega što se oko nas odvija," objasnio je inspiraciju za pesmu gitarista i pevač Sestara Miloš Pavlović.
Sam video spot za numeru Unazad, koji u jednoj lo-fi varijanti dočarava život i rad grupe, delo je basiste ovog sastava Petra Milosavljevića, koji je pomoću snimaka nekih od prijatelja benda osmislio koncept i sve pretočio u video zapis koji ima vrlo zanimljivu pozadinu.
"Meni je ideja bila da snimim neki jednostavan spot mobilnim telefonom, ali pošto naša muzika više korespondira s analognim nego digitalnim, onda sam se odlučio da umesto digitalnog snimka, specijalnim efektima i softverskom obradom probam da imitiram anolognu super 8mm, jer je ona zapravo daleki predak kamere na mobilnim telefonima (prva kamera za masovnu upotrebu, kojom su se pravili kućni snimci). Prvi put sam zapazio super 8 kod Jarmusa, kada je tom kamerom snimio Year of the Horse i video spotove za The Raconteursi Toma Waits-a. Naš zvuk je na neki način pandan video zapisu super 8ice. I ja nisam režiser, više hobi momak iz foto sekcije," rekao je Petar Milosavljević.
Album Najgore tek dolazi izašao je 29.maja 2020. i dostupan je za preslušavanje i preuzimanje na svim digitalnim striming servisima.
U saradnji sa grupom Prljave Sestre najavljujemo i jedan poseban članak koji će uskoro biti objavljen ekskluzivno na stranicama Junkyard Rock Stories.
