Muzički streaming servisi su u deceniji, kojoj ističu poslednji dani, postali jedan od najčešćih načina konzumiranja muzike. Zapravo, ne samo muzike, već i bilo kog drugog sličnog sadržaja poput filmova, koncerata, spotova, raznih emisija i dr.
Kako smo zapravi došli u ovu situaciju u kojoj su nam Spotify, YouTube, Deezer (Netflix), postali neraskidivi deo svakodnevnice? U kom trenutku smo prestali da kupujemo CD-ove ili zaboravili na kasete?
U kojoj meri je muzička piraterija, koja je postojala mnogo godina unazad, a praktično eksplodirala početkom 2000ih, zahvaljujući pre svega Napster-u, dorpinela odnosno pokvarila muzički svet i načine konzumacije muzike?
O svemu ovome upravo i razgovaramo u najnovijoj epizodi Junkyard Rock Stories podkasta, koju možete tradicionalno preslušati na našem YouTube kanalu:
U najnovijoj epizodi br. 6 našeg podkasta za novembar 2019. donosimo vam, kao i obično, puno zanimljivih vesti i noviteta. S obzirom da je nekoliko svetskih bendova najavilo reunion, odnosno povratak na scenu i to samo u razmaku od dvadesetak dana, ovu epizodu smo nezvanično nazvali - Povampirenje bendova!
No, krenimo redom. U prvom segmentu epizode, vaš domaćin i voditelj emisije, pravi osvrt na događaje sa domaće scene, što ujedno biva i do sada najduži deo jedne epizode posvećen istoj. Krećemo sa podsećanjem na sjajan intervju koji smo uradili sa frontmenom benda Elektromattik i koji ste imali prilke da pročitate. Deni nam je otkrio mnogo toga zanimljivog, između ostalog i to šta možemo očekivati od benda u budućnosti. Potom sledi priča o bendu Bayat, još jednom od "household" imena našeg sajta. Oni su nakratko ostali i bez bubnjara ali ih to nije sprečilo da nastave sa radom i najave novi single A Prayer In Time, koji je sada već dostupan za slušanje.
Pored njih u emisiji govorimo i o novom singlu niškog pop-rock benda Majdan, pod nazivom Moj Dan, kao i o novom albumu grupe Kora iz Beograda - Kome Da Priznam. Tu je i najava za novi album čuvenih Goblina koji izlazi 4.decembra ( single Meso je sada već dostupan za slušanje), a pomenuli smo i bend Lipov Loud koji nas je kontaktirao i tako otvorio saradnju sa JRS.
Epizodu poslušajte na ovom linku, ili na bilo kojem podkast "hvataču"!
Zatim sledi deo posvećen singlovima i albumima. Tu izdvajamo dve nove pesme takođe povampirenog Ozzy Osbourne-a, live snimak benda Stone Sour koji je i najavio izlazak albuma, potom obradu The Doors-a u izvedbi Marylin Manson-a, kao i novitete bendova Dirty Shirley i Silverthorne. Tri nova izdanja zabeležili su ovog meseca bendovi Quiet Riot, Pretty Maids i Tygers Of Pang Tang.
Poslednji segment posvećen je već pomenutim reunionima. Šta je to nateralo sve ove bendove da se ponovo okupe? Novac, dosada, ili nešto drugo? Poslušajte priču o ponovnom okupljanju The Black Crowes, RATM, Wig Wam, My Chemical Romance, Bang Tango sa najvećim osvrtom, naravno a kako drugačije, na dobre stare Motley Crue. Isečak iz epizode o njima možete poslušati i na našem Youtube kanalu.
Kao i uvek uživajte i naravno zapratite, lupite lajk, ili šta god!
Do sada ste sigurno već imali prilike da čujete reč "podcast" (podkast) u svakodnevnom govoru, što vas je verovatno stavilo u nedoumicu oko toga šta to zapravo znači, odnosno šta predstavlja. Neko vam je preporučio da slušate neki podkast, negde ste na internetu čuli da neko govori o nekom podkastu, neki vaš poznanik je pokrenuo svoj podkast. Na kraju krajeva, i mi smo pokrenuli Junkyard Rock Stories podkast, pa samim tim je došlo i vreme da se objasni; šta je to ustvari i šta predstavlja ta famozna reč - podcast (podkast).
Po definiciji, podkast predstavlja audio fajl koji je namenjen slušanju i kojem se može pristupiti preko interneta. Dostupan je u formi epizoda, dakle serijski, gde se svaka od tih epizoda može skinuti i gde korisnik može, ukoliko to želi, da postane pretplatnik (subscriber).
Tehinčki dakle, podkast je audio fajl u mp3 ili nekom drugom formatu i bazira se na principu RSS feed tehnologije. Korisnicima je potrebno da pre svega imaju internet konekciju (što je u današnje vreme notorna stvar), potom uređaj za slušanje koji može biti računar ili mobilni uređaj, neki od brojnih podkast servisa (podcathcers), malo interesovanja i slobodnog vremena. To je sve.
Što se tiče etimologije, reč podkast je engleskog porekla (u originalu - podcast) i nastaje kao kombinacija reči "broadcast" što znači prenos, emitovanje, i reči POD koja po jednoj teoriji dolazi od iPod uređaja koji se prvi put pojavljuju sredinom prethodne decenije. Po drugoj verziji, POD predstavlja skraćenicu za portable on demand, što u prevodu na naš jezik znači - prenosivo na zahtev. To je ujedno i najkraće moguće objašnjenje podkasta. Reč se inače prvi put pojavljuje još 2004.godine i njen tvorac je bio novinar BBC-a, Ben Hammersley. Pojavom iPod uređaja godinu dana kasnije, koji su zamenili vokmene (diskmene), zvanično otpočinje i era podkasta. Sve do današnjih dana, podkasti su se razvijali i postali jednan od najpopularnijih izvora zabave, znanja, humora i uopšte potražnje ka različitim sadržajima.
Poslednjih nekoliko godina podkasti su doživeli pravi pravcati bum. Tome je kumovalo mnogo različitih parametara. Objašnjavanje svakog ponaosob zahtevalo bi seriju ovakvih tekstova. Ukratko faktori koji su uticali na to da podkasti postanu toliko popularni su pre svega: zasićenost korisnika mejnstrim medijima, raznovrsnost koju podkasti pružaju, unapređivanje interneta, relativno jeftino i lako pravljenje podkasta, samostalnost u uređivačkim pitanjima a na kraju i nekomplikovano, a pre svega besplatno konzumiranje podkasta. Ne treba naravno ni smetnuti sa uma promenu u načinu života ljudi u današnje vreme, u smislu rasploaganja sa vremenom i životnim navikama. Ipak, kako bi najlakše a najpreciznije objasnili karakteristike podkasta, najbolje je da ga uporedimo i to sa radiom, kao medijskim formatom koji u mnogo čemu blizak podkastu.
Dakle, radio emitovanje i podkasti su po mnogo čemu slični, ali i različiti u isto vreme. Oba su zvučnog formata, s tim što podkasti mogu biti i drugačiji, ali o tome nešto kasnije. I jednu i drugu vrstu emitovanja uglavnom vode jedan, ili više voditelja, ponekad sa gostima a ponekad i vidu intervjua, uključenja i dr.
Koje su to onda stvari po kojima se radio i podkast razlikuju? Nabrojaćemo i objasniti neke od najbitnijih.
1. Masovno ili tematsko obraćanje
Prva razlika koja je uočljiva je u tome što radio stanice teže da se obraćaju širokom spektru korisnika, tako da pokrivaju širok spektar tema koje su uglavnom mejnstrim. Na taj način one pokušavaju da nadomeste geografsku ograničenost ( lokalne radio stanice) kao i tematsku urpošćenost (površnost na neki način). Podkasti sa druge strane nemaju taj geografski problem. S obzirom da su na internetu, dostupni su u celom svetu. Druga, bitnija razlika, je u tome što podkasti pokrivaju određene specifične teme i upravo to ih čini unikatnim i raznovrsnijim. Ukoliko ste recimo ljubitelji pasa, ili volite krimi romane, ili neku određenu TV seriju, sport ili politiku, ili možda rock n roll muziku - za sve to, ili bilo šta drugo, čeka vas određeni podkast! O svemu tome možete po nešto čuti i na radiju, ali ne toliko opširno i u nastavcima, odnosno, sa preko potrebnim entuzijazmom i privrženošću. Stoga se podkasti u suštini i pretražuju preko tema (topics).
2. Vremenska (ne)ograničenost - momenat uključenja u program - on demand
Koliko ste se puta u životu u neku radijsku emisiju uključili na pola ili na samom kraju? Ili recimo, zašto voditelji radijskih emisija s vremena na vreme pominju naziv emisije i podsećaju na to čime se emisija bavi? Odgovor je već dat u prvoj rečenici. Sa podkastima je sa druge strane potpuno drugačije. Ono što je izrečeno jednom na radiju, nepovratno odliazi u "etar"(osim ako ne naiđete na reprizu), dok kod podkasta emisiju možete odslušati u celosti kada vam odgovara. Takođe možete i premotavati napred ili nazad i slušati onoliko koliko želite. Podkasti ostaju pohranjeni na internetu i možete im pristupiti u bilo kom vremenskom periodu, što znači da možete slušati i podkast koji je emitovan u prošlosti. Neki podkasti su tematski izvan vremena, pa tako recimo možete u bilo kom trenutku slušati podkast o svojoj omiljenoj TV seriji koja je odavno završena, a koju ste vi počeli da gledate u određenom trenutku vašeg života. Primer bi recimo mogla da bude serija Černobilj, koja je traja vrlo kratko, i koja je bila praćena podkastom koji je išao uporedo sa njom, I serija i podkast su i dalje na internetu. To je ujedno i jedna od osnovnih karakteristika podkasta - on demand - odnosno na zahtev.
S obzirom da podkasti ne podležu striktnoj uređivačkoj politici, odnosno da nisu vremenski ograničeni, autor slobodno raspolaže vremenom i brojem emisija koje pravi, ipak je potrebno ponoviti o čemu se u podkastu zapravo radi, s obzirom da se potencijalni novi slušaoci u priču (praćenje epizda) mogu uključiti i kasnije. Recimo da jedan podkast ima preko 100 epizoda, slušaocu koji se uključuje po prvi put u 101. treba objasniti o čemu je reč.
3. Multitasking - simultano izvršavanje zadataka u isto vreme - portabilnost
Još jedna od bitnih karakteristika podkasta, koja se nadovezuje na prethodnu, je u tome što podkaste možete slušati dok istovremeno upražnjavate ili izvršavate neke druge radnje ili obaveze. Na primer, nakon pola dana provedenog na poslu čekaju vas naravno i kućne obaveze. Igranje sa decom, sitne popravke po kući ili odlazak u nabavku, a nakon svega toga vam još dolaze i gosti u večernjim satima. Pri tom, imate i psa koji traži svoju jednočasovnu šetnju. Pas je taj koji spašava dan! Upravo u tih sat vremena dok sa njim šetate, možete uključiti novu epizodu vašeg omiljenog podkasta i uživati. Slično se dešava i sa ljudima koji putuju do posla u određenom vremenskom intervalu. Zašto gledate jedne te iste dosadne predele i ljude, kada recimo možete odslušati vesti za taj dan.
Dakle, još jedna bitna karakteristika podkasta je već pomenuta portabilnost. Podkast je uvek sa vama, na vašem mobilnom uređaju i možete ga slušati bez da vas to ometa dok simultano vršite neku drugu radnju. S obzirom na to koliko se život brzo odvija ui današnje vreme, podkast i u tu ima prednost nad radiom. U suštini, da nema te portabilnosti odnosno slobode u odlučivanju kada će te nešto slušati, podkasti nikada ne bi ni doživeli ovoliku popularnost koju danas imaju.
Postoji još stvari koje prave jasnu distinkciju između podkasta i radija, kao na prmer pitanje autorskih prava, personalizacije ili recimo stvaranja jedne vrste zajednice koja se okuplja oko neke podkast emisije ili voditelja. Te zajednice se prenose na društvene mreže i mogu postati ozbiljni "forumi" za razmenu mišljenja i ideja.
Što se tiče tehničke forme, podkasti se mogu realizovati u nekoliko različitih vidova:
1)Običan, audio podkast - uglavnom u zvučnom izdanju, može se slušati preko podkast emitera kojih ima nerbojeno mnogo Apple podcast, Spotify, Podbeam, Google podcast, Stitcher, Spreaker, Youtube, samo su neki od njih i možete im pristupiti nezavisno od od toga da li ste Android ili iOS korisnik.
2)Unapređeni podkast - podcast koji osim zvuka emituje i prateće slike ili grafiku, nešto nalik prezentacijama. Uglavnom se može pratiti preko Youtube-a. Junkyard Rock Stories podkast je zapravo vid ovog podkasta, ukoliko nas slušate na Youtube-u. Ukoliko nas pratite na nekoj drugoj platformi, onda to spada u prvu grupu podkasta
3) Video podkast - ovo je zahvaljujući neverovatnom značaju Youtube-a, verovatno najrazgranatiji vid podkasta koji se još mogu nazvati i vlog, vodcast, ili jednostavno Youtube emisije. Jasno je u potpunosti da pored audio, sadrže i vizuelnu komponentu, odnosno emitijuju se u video formatu. Da sada ne nabrajamo, od politike, istorije , kako uraditi ovo ili ono, preko Državnog posla i drugih sličnih emisija, može se naći toliko toga, što opet, sami određujete kada će te i koliko slušati.
4) Podkast knjige - u ovom vidu podkasta radi se o serijskom iščitavanju delova neke knjige, gde na kraju ceo serijal postaje u stvari audio knjiga u celosti.
Da popularnost podkasta nije samo puki mit, govori u prilog i činjenica da se sama industrija u poslednjih nekoliko godina okreće distribuciji podkasta. Najpopularnijij muzički strimig servis Spotify , koji ima preko 200 miliona pretplatnika, početkom ove godine kupio je nekoliko manjih podkast distributera u vrednosti od 350 miliona dolara i obznanio da kreće "u bitku" sa Apple-om i na ovom polju. Nedavno je i francuski Deezer objavio da svoj fokus okreće podkastima i napravio partnerstvo sa čak pet različitih podkast distributera, s obzirom da je kompanija zabeležila porast konzumiranja podkasta na svojoj platformi za neverovatnih 250%. Prema istraživanju Podcast Insights, čak 51% stanovništva SAD je makar jednom konzumiralo neki podkast.
Na kraju pak, ako zanemarimo sva ta istraživanja i pođemo od sebe, svako od nas je makar jednom pogledao ili poslušao neki vid podkasta na internetu. Jednostavno, vreme u kojem živimo, životne navike, neprekidna potražnja za različitim sadržajima, srozavanje i kontrola konvencijalnih medijskih formata, uticaj savremene tehnologije, relativno lako i jeftino distribuisanje, neke su od osnovnih karakteristika koje će, ukoliko se zadrže na istom nivou razvoja, a sva je prilika da hoće, samo doprineti već i onako velikom procvatu podkasta uopšte, pa možda čak i poslati neke od starih medijskih formata u istoriju.
- Pokušali smo da u što kraćim crtama objasnimo šta se podrazumeva pod rečju podkast, s obzirom da je i sam ovaj blog počeo da sa emitovanjem jedne takve vrste emisije.Pišite u komentarima da li i vi slušate neke podkaste, i na koji način. Naravno, slobodno predložite neke koji se bave sličnim temama kao ovaj blog/podkast i posetite nas na Junkyard Rock Stories Youtube stranici, kako bi ste bili u toku sa novim epizodama!
Nakon osam godina iščekivanja, konačno smo dobili i jedno novo izdanje grupe Whitesnake koje možemo svrstati u kategoriju - albuma. Dugo najavljivani Flesh & Blood ugledao je svetlost dana 10.maja ove godine i predstavlja prvo izdanje benda sa potpuno novim pesmama još od albuma Forevermore iz 2011.godine. Ipak, treba napomenuti i sledeće; kako ne bi smo stekli pogrešan utisak o radu grupe i njihovom statusu u tom međualbumskom periodu, David Coverdale i njegova ekipa izbacili su, bar ako je sudeći po striming servisima, čak jedanaest različitih izdanja, među kojima i nekoliko "live" albuma,remasterizivanih izdanja starih ploča poput Whitesnake 1987 (2017) i Slide It In (2019), kao i dva vrlo zanimljiva albuma: Unziped (2018) u tri verzije kao set akustičnih numera kao i visoko ocenjeni Purple Album iz 2015.godine o kojem smo i sami pisali u to vreme. Sve ovo bi trebalo predstavljati dovoljan dokaz koji pokazuje koliko zapravo sam Coverdale baš i ne voli da sedi skrštenih ruku, što je sa strane nas fanova za svaku pohvalu.
No, da fokus ove priče ipak vratimo na sam album Flesh & Blood, dok još nije i kasno i dok ne dođe do bespotrebnih zabuna oko toga šta je zvanično albumsko izdanje a šta ne. Kada je reč o ovom albumu, zanimljivo je da on je zapravo trebalo da izađe još tokom 2018.godine, kako je najavljivano. Međutim, David Coverdale je imao određenih problema sa zdravljem, i to upravo u periodu kada je trebalo da snima vokale, i to koliko se tada moglo saznati iz medija, probleme i sa samim glasom. Rezultat toga bio je, pored čekanja, i neminovna prmena koja se može osetiti i po kvalitetu David-ovog vokala na ovom izdanju. Više je nego očigledno da Coverdale odavno već nije onaj stari što se pevanja tiče, ipak i pored toga što se muči sa dostizanjem visokih tonova, mora se priznati da su njegovi niži registri i dalje neprikosnoveni, a s obzirom da čovek ima skoro sedamdeset godina, apsolutno nemamo pravo da mu to uzimamo za bilo kakvo zlo. Uostalom, postoji toliko pevača na današnjoj rock sceni, mlađih od njega samog, kojima bi i dan danas mogao da drži lekcije iz pevanja i očuvanja karaktera glasovnih sposobnosti. Toliko o tome.
Ono šti bi se pak moglo zameriti starom liscu jesu tekstovi pesama. U redu, svakako smo bili svesni činjenice da se David Coverdale neće, posebno ne pod stare dane, odreći svog stila pisanja tekstova u kojima je "ljubav" centralni pojam oko koga se sve vrti. Jednostavno je ostao dosledan u tome i nikakvog problema tu nema, osim što su tekstovi pojedinih pesama, ako tako možemo da kažemo, previše uprošćeni i svedeni čak na ne toliko zanimljivo i puko ponavljanje fraza. To ponavljanje fraza se odnosi uglavnom na stare reciklirane fraze, ali i na ponavljanja jednih te istih stihova u samim pesmama. Nisu se po tom pitanju mnogo ni razlikovali prethodni albumi koje je bend izbacio, da budemo iskreni, ali jednostavno ovde se takav utisak stiče i nameće i više nego što bi možda trebalo.
Sa druge strane valjalo bi se pozabaviti i muzičkom stranom albuma. Zapravo sve ove kritike, će se jasnije pokazati na samim primerima kada krenemo da analiziramo pesmu po pesmu. Muzička, odnosno gitarska strana priče bila je ono što je verovatno mnoge fanove interesovalo u smislu finalnog proizvoda. Autora ovog teksta svakako jeste. Pisali smo u pomenutom tekstu o Purple albumu o toj bitnoj personalnoj promeni u sastavu grupe, odnosno odlasku gitariste Doug Aldrich-a, i prelaska Reb Beach-a na levu stranu bine, odnosno prelaska direktno u muzičku laboratoriju Coverdale-a, na ko-producentsko mesto. Ko malo bolje poznaje rad grupe Whitesnake zna na koji način David Coverdale funkcioniše kada je reč o stvaranju novih pesama. Nakon odlaska Marsden-a i Moody-a, originalnog gitarskog dvojca grupe, Coverdale albume uglavnom pravi sa jednim od gitarista, dok je drugi tu da pruža podršku zvuku benda na živim nastupima. Od 2003. godine pa sve do svog odlaska, to mesto držao je već pomenuti Doug Aldrich. Da stvar bude još i zanimljivija, u sedmici pre izlaska albuma došlo je i do medijskog prepucavanja bivših saboraca Aldrich-a i Beach-a, gde je Reb prvi opalio strelicu rekavši kako u tom periodu nije dobijao šansu da se iskaže kao autor pesama. E sada je konačno došao i taj trenutak. Na albumu Flesh and BloodReb Beach je prvi put potpisan kao autor pesama, zajedno sa Coverdale-om ali i drugim gitaristom koji se u međuvremenu pridružio grupi Joel Hoekstra-om. Valjda zato što u WS-u makar jedan gitarista mora biti plavokos.
Verovatno se pitate zašto se o tim stvarima toliko troši reči? Njabolje bi bilo da sada krenemo na analizu samih pesama, pa ćemo na kraju pokušati da izvedemo zaključak koji se nesumnjivo nameće, i odgovorimo na ovo hipotetičko pitanje. Na samom albumu se nalazi trinaest novih pesama, ali ako pogledamo i prošireno izdanje onda možemo pridodati još dve bonus pesme kao i tri remiksa. Pošto nema smisla pričati o jednim te istim numerama zadržaćemo se dakle na tih prvih petnaest. Album otvara stvar pod nazivom Good To See You Again. Jedan onako, moglo bi se na prvu loptu reći, pravi "old-school" Whitesnake rif i slajd gitara koja se provlači kroz skoro celu pesmu. Ništa toliko gandiozno ali ni loše u isto vreme. Što se teksta tiče, više je nego očigledno da se radi o svojevrsnom salutiranju publici od strane samog Coverdale-a. Nešto što smo od njega već imali prilike da čujemo i ranije. Sa druge strane ipak, već u toj prvoj pesmi počinje da se primećuje ono o čemu smo pričali. Čini se nekako da Coverdale previše puta ponavlja "good to see you again" frazu. Isto se može reći za početni rif. Naredna pesma Gonna Be Alright je po rečima samog Coverdale-a, ostatak još iz perioda Coverdale-Page saradnje. Eto dokaza da nikada nije kasno da i stare ideje ugledaju svetlost dana. Solidna stvar u svakom slučaju, nešto blažeg manira, a moglo bi se reći da podseća i na radove sa recimo Restless Heart. Nakon nje sledi i Shut Up And Kiss me o kojoj smo već pričali u Febuarskom žurnalu. Nakon besomučnog preslušavanja i dalje ostaje onaj isti utisak a to je da se radi o jednoj vrsti nekakvog letnjeg rok hita. Hey You (You Make Me Rock) koja potom sledi je zapravo i treći single, odnosno stvar koju smo mogli da čujemo početkom aprila. Nešto metalskija od prethodnih i sa jasnom porukom (ko stvorena za live nastupe), moglo bi se reći da je jedna boljih na albumu. Ovde dolazti do izražaja David-ovo baratanje nižim registrima koje smo pominjali. Izdvajaju se takođe i fantastične solo deonice, mada se teško može raspoznati ko ih svira, s obzurom da je stil soliranja Beach-a i Hoekstra-e dosta sličan, posebno kada je reč i tapinzima, što podseća nesumnjivo i na Slip Of The Tongue period. Nakon nje furiozno kreće Always and Forever, koja ako pažljivo slušate strofe, melodijski podseća pomalo na Guilty Of Love. Ipak, ono što je "problematično" sa ovom pesmom je refren u kome doslovce David kaže: "always and forever we will always be together". Uh. Upravo je to što daje ovom izdanju ukus odbojnosti. Zašto,ali zašto toliko očigledno? Ova stvar definitivno ide u kategoriju onih koja obavezno dobije jedan "skip" pre nego što se završi, naravno nakon prvobitnog preslušavanja. Isto važi i za sledeću When I Think Of You (Color Me Blue). U pitanju je balada, ali jako dosadna balada i činjenica je da Coverdale nakon zaljubljenih i ludih osamdesetih i mračnih devedesetih, nije napisao dobru baladoidnu pesmu. Ako nađete neku javite. Uostalom, čak mu to nije uspelo ni sa Adlrich-om.
Nakon dve vrlo sporne numere dolazi konačno i jedno osveženje u vidu Trouble Is Your MiddleName. Single broj dva iz marta meseca i definitivno pesma koja je nešto najbliže klasičnoj WS rokačini. Bluzersko-metalni rif, zapravo bluz uvod koji se kasnije pretvara u pravu metalčinu je pun pogodak i zapravo ispunjava neko, možda i lično, očekivanje od ove postave Whitesnake-a, što se tiče postavljanja novh standarda i svojevrsnog vaksrsuća ove postave. Naizmenično soliranje u središnjem delu pesme i tvrda i bombastična ritam sekcija Michael Devin-a i legendarnog Tommy Adlrige-a, Coverdale-ov ostareli ali iskusni vrisak i pravi ujed bele zmije. Sve je na svom mestu! Za sada ubedljivo najbolja pesma.
Drugu polovinu albuma otvara numera Flesh and Blood, koja je kako sam David navodi, nastala još u periodu njegovog solo izdanja Into The Light iz 2000.godine. Pesma koja nije uspela da se nađe na tom albumu, koji nije uopšte loš ali je miljama daleko od najvećih WS izdanja, našla je svoje mesto upravo sada. Navodno je kako sam David kaže, produkcijski tim toga doba nije želeo. Hmm, ne znamo tačno da li su isti ljudi i dalje u tom produkcijskom timu, ali ko god da je, možda je trebalo da ponovo stavi jedan "veto". Šta fali pesmi? Klasična "crunchy" rok stvar, reklo bi se? Jednostavno ne; jednostavno je previše prosta za grupu poput Whitesnake. Previše obično zvuči za bend u kome imate dva virtuoza kao što su Reb Beach i Joel Hoekstra, ili pak hobotnicu za bubnjevima Tommy Aldrige-a. Dalje imamo i Well I Never, navodno dalekog rođaka pesme Slow And Easy. Možda u David-ovom umu ali nama svakako ne. Ne toliko tragična kao neke od prethodnih pesama, ipak se ne bi usudili da je stavimo u red klasičnih WS rokačina, poput pomenute i legendarne Slow And Easy. Nakon toga ne mestu broj deset imamo jedan pravi skriveni dragulj, Heart Of Stone. Gurnuta daleko u dubinu albuma, izranja polako i nesigurno poput ranjene zveri (zmije),tako da je možda možete lako preskočiti. Dosta mračnija, ma, mnogo mračnija od svih drugih na album, u "mid-tempo" maniru ova pesma je perfektno balansirana meldoijski gde se pored gitara u ceo taj spektar uključuje i Michael Devin svojim bas deonicama. Pored toga mogla bi se izdvojiti i solo deonica, koja pored fantastičnog mučenja žica (kojeg god od pomenute dvojice) prati i grmljavina Aldrige-ovih bubnjeva gde on još jednom dokazuje zašto je i "pod stare dane" jedan od najboljih bubnjara u rock svetu. Zapravo, u ovoj pesmi su svi na viskom nivou. Obratite pažnju na ovu numeru, ako ste još uvek tu!
Dolazimo i do poslennje trećine albuma i numere Get Up, koju bend već izvodi na novootpočeloj turneji. Radi se o jednoj old-school roknrol numeri koja neodoljivo podseća na pesme sa nekih starih izdanja, recimo da je neki daleki, ali pravi rođak pesme Take Me With You. "Balls to the walls" kako reče Coverdale, a mi kažemo, "može da prođe"! Solaže su takođe vrhunske. Nakon nje imamo pesmu pod nazivom After All. Šta reći? Onako. Još jedna za preskakanje. Ne bi da trošimo mnogo reči o njoj.
Za kraj osnovnog dela albuma imamo i numeru Sands Of Time. Ova pesma je u dosta drugačijem maniru od svih prethodnih. Liči pomalo na rifove iz vremena Coverdale-Page albuma. Tekstualno je takođe nešto drugačija od ustaljenih Coverdale-ovih tema. Radi se zapravo o dvoje ljudi koji su rođeni u isto vreme ali na različitim mestima, tj svetovima, i pokušavaju da stupe u kontakt ali bezuspešno. Zanimljivo u svakom slučaju. Pesmu inače potpisuje i Reb Beach, što nas tera na pomisao da je ovo ustvari neka vrsta odgovora na pesmu Forevermore sa prošlog albuma, sa kojom je Doug Aldrich prosto doktorirao kao gitarista Whitesanake-a, i koja je zatvorila to izdanje. Ova ovde koju imamo, Sands Of Time, je definitivno Reb-ova prilika da se domogne istih visina. Vreme će pokazati da li je u tome uspeo. Za kraj vredi pomenuti i dve bonus pesme, posebno prvu pod nazivom Can't Do It Right For Do It Wrong. Vrlo umirijuća stvar u totalnom parplovskom stilu, tipa You Keep On Moving. Nije jasno zbog čega je ova pesma otpala u bonus sekciju ovog albuma (dakle ako slušate običnu cd-verziju, nećete je imati: long live streaming servisi). Lagano pobeđuje gotovo polovinu onih mučnih numera sa albuma. Možda je opet to taj produkcijski tim umešao prste. Za kraj ovog dela albuma, imamo i If I Can't Have You, za koju nema sumnje zbog čega je tu kao bonus.
Uh! Ako ste izdržali do ovog dela teksta svaka vam čast na tome. Nije lako održati pažnju za internet pisanija u današnje vreme, ali verujte nije lako ni čukati po tastaturi ovoliko. Ipak, šta da se radi. Autoru ovog teksta je Whitesnake jedan od omiljenih bendova. Pesama je definitivno puno, čak i previše, tako da je dužina teksta naamo se opravdana. Da, pesama je stvarno možda i previše. Da su recimo preskočili nekoliko onih slabije ocenjenih imali bi smo zasigurno jedno ako ne bolje onda makar kompaktnije izdanje.
Na kraju da se vratimo i ponovimo teze sa početka. Album je solidan, dakle nije za totalno izbegavanje. Nipošto. Sa druge strane imamo tekstove koji su na momente možda i previše kliše, imamo dosta ponavljanja fraza i imamo, ono što je možda najviše zatajilo, a to su gitare, odnosno gitarske deonice, ili ti prosto rečeno rifovi. Nekako se stiče utisak da ni u jednoj pesmi, osim možda u Trouble Is My Middle Name, Reb Beach i Joel Hoekstra nisu stvorili neki upečatljiviji rif, nešto što bi se moglo prepoznati kao Whitesnake novog doba. Drugim rečima nisu uspeli da definišu novi WS gitarski vajb. Sa druge strane, toliko pominjani Doug Aldrich jeste.. Uspeo je da na albumima Good To Be Bad i Forevermore definiše jedan potpuno sveži i novi Whitesnake stil, oanko kako su recimo John Sykes i Adrian Vandeberg to uradili krajem osamdesetih, što je tada bila promena u odnosu na staru gardu Bernie Marsdena i Micky Moody-a koji su takođe ostavili bezbroj dobrih pesama u nasleđe i kao prvi naravno postavili standarde. Vrlo, vrlo visoke standarde. Dakle, ne radi se o tome da su Reb i Joel loši, naprotiv, njihovo virtuozno soliranje je dokaz njihovog umeća, ali nije sve samo u tome. Na kraju svi smo mi fanovi i želimo samo najbolje. Flesh and Blood je još jednom dobar i solidan album, ali definitivno gubi trku sa Good To Be Bad i Fovermore. Ako David Coverdale i ekipa ponovo u neko dogledno vreme okupiraju studio, nadamo se da će biti na kojem stepeniku više,ako ne, hvala im i za ovo izdanje. Od bendova sa tolikim stažom, danas je prava retkost dobiti novi album.
Kuvanje, farbanje kose, automobili, masoni, iluminati, Tesllin top, politika, kako uraditi ovo, kako uraditi ono, samo su neke od tema mnoštva različitih podkasta, ili bolje rečeno internet emisija, koje čine da nam dani budu ispunjeniji i kvalitetniji, u ova teška vremena u kojem je mejnstrim televizija, gotovo sigurno, dotakla istorijsko dno. Sa druge strane ukoliko pratite naš blog velika je verovatnoća da već samim tim pratite i neke muzičke podkaste kojih je takođe puno na internetu. U januarskom Žurnalu predstavili smo vam Cathouse podkast, koji ste nadamo se probali da oslušnete. Ovom prilikom ćemo, za razliku od inostranih, predstaviti dve verovatno najbolje domaće muzičke internet emisije, za koje smatramo da i te kako vredi pogledati. Obe emisije se bave pre svega domaćom i regionalnom scenom i to potpuno u DIY (uradi sam) maniru, uostalom kao i ovaj blog. Spremite svoje račuanre za Betornjeru i Hard Peak!
Betonjera - bombonjera od betona
Ekipa Betonjere koju predvode Filip Ćafi Avramović(Streetcore Unity) i Luka Radulović(ZeroTwo, SKA, ex-Subside) dolazi nam iz Niša, dok je sam projekat je krenuo sa radom u maju 2017.godine. Priča je krenula sa emisijama u kojima su ovi momci predstavljali po tri, a nekada i više, domaćih bendova po sopstvenom izboru. Akcenat je od samog početka bio na hardcore i punk muzici, ali smo vermenom imali prilike da vidimo i bendove iz nekih drugih, razume se, sličnih žanrova. Emisija je iz epizode u epizodu dobijala sve veću popularnost i privlačila ljude sa svih strana širokog spektra rock/metal muzike, kao recimo i autora ovog bloga, što je vrlo zanimljivo. Paralelno sa tim ekipa Betonjere se širila i polako počela da zadobija jedan sveobuhvatni multimedijalni karakter.
Osim što su povremeno ubacivali i neke druge voditelje (osim Filipa i Luke), vremenom su krenuli i sa izveštavanjem sa svirki, kako u Nišu tako i u drugim gradovima. Izveštaji, intervjui, video snimci, fotografije bile su samo deo repertoara Betonjere dok je, može se slobodno reći, kruna njihovog rada bila organizacija svirki, odnosno "mini" muzčkih festivala pod nazivom Into The Pit. Poslednji, šesti po redu je, ako ne grešimo, bio održan u januaru 2019.godine. Betonjera je inače još uvek vrlo aktivna i od nedavno su krenuli sa svojim prvim merch-om u vidu majica, a sve u saradnji sa Wibbly Wobbly Brandyourself ekipom. U svakom slučaju, ekipa Betonjere predstavlja skup jako kreativnih i upornih ljudi, pravih ljubitelja ove naše muzike, tako da i u budućnosti od njih očekujemo mnogo iznenađenja i daljeg razvijanja.
Ono što je bitno napumenuti je i to da su od skoro svoje emisije prebacili na RuTube, zbog kako i sami kažu, izvesnih poteškoća koje im je Youtube nanosio. Prvi serijal emisija se i dalje nalazi na starom YT kanalu, dok su nove kao što rekosmo pronašle svoje novo mesto. Ono što preporučujemo je da posetite njihove oficijelne stranice, nađete potrebne informacije, stupite u kontakt ako ste za saradnju, obavezno pogledate emisije i na kraju jednostavno uživate u njihovom zezanju i južnjačkom akcentu!
Druga muzička emisija na koju želimo da obratite posebnu pažnju nosi naziv Hard Peak i dolazi iz Beograda a delo je osnivača, urednika i voditelja Miloša Slavkovića, koji kao što se može naslutiti iz navedenog, ovaj projekat vodi potpuno sam. Emisija ima za cilj da predstavi bendove sa domaće i regionalne rock/metal scene, ili kako sam autor kaže: bendove koji gaje gitarski zvuk, što je u suštini prava stvar. Projekat je krenuo, ako je sudeći po tome kada je emitovana prva epizoda, negde u maju 2018.godine.
Slično kao i Betonjerci, Miloš u svojim emisijama predstavlja po nekoliko bendova, najavljuje bitne muzičke događaje, intervjuiše muzičare i što je najvažnije, preporučuje dobru muziku. Po sadržaju i produkciji Hard Peak se ni po čemu ne razlikuje od nekih poznatih svetskih, već odavno renomiranih internet televizija i podkasta, što je i više nego za svaku pohvalu. Emisija je vrhunskog kvaliteta i neodoljivo podseća recimo na BangerTV, samo što je ovde naravno reč o domaćoj sceni. Izbor bendova je takođe veoma zanimljiv i širok. Od bluza pa sve do black metala! Hard Peak takođe nudi i svoj merchandise u vidu majica koji možete naći na njihovoj oficijelnoj stranici. Pre nego što vam za kraj damo linkove na koje obavezno morate kliknuti, treba napomenuti da na kraju svake emisije voditelj ovog sjajnog podkasta poziva sve zainteresovane bendove da se jave oko moguće sradanje. Tako da ljudi, ako imate bend, pa javite se, šta čekate! Ako ne, onda obavezno pregledajte neke od dostupnih epizoda i pratite dalji rad ovog sjajnog podkasta.
Za kraj treba napomenuti i činjenicu da se obe ove ekipe zapravo i međusobno podržavaju, što je jako lepa stvar, s obzirom na krakter misije koje imaju. Obe priče su neprofitabilne, entuzijastične i obe doprinose onome što najviše volimo, a to je naravno rock/metal muzika, bez obzira kog podžanra bila. Mi se na naš način, ovom prilikom tome pridružujemo i dajemo punu podršku! Svaka čast ljudi i samo tako nastavite!
Sve slike preuzete su sa zvaničnih stranica emisija.
