Nekadašnji osnivač i frontmen grupe Hanoi Rocks, ujedno i poznati solo izvođač Michael Monroe, najavio je novi solo album koji će biti dostupan 10.juna ove godine i koji će nositi naziv I Live To Fast To Die Young.
Ovaj album dolazi tri godine nakon prethodnog One Man Gang koji je zahvaljujući vašim glasovima te 2019.godine osvojio visoko šesto mesto na našoj Top listi najboljih albuma 2019.godine.
Ako je sudeći po prvom novom singlu Murder The Summer Of Love koji je izašao u obliku lyric videa, sasvim sigurno možemo očekivati upravo ono što Michael Monroe i njegova kompanija najbolje rade - sirovi, beskompromisni , ulično - živahni, garažno - punkerski rock n roll.
Album je sniman u Finskoj počev od 2021.godine u vreme pandemije a na njemu će se između ostalog kao gost pojaviti i niko drugi do sam Slash. Saradanj i poznanstvo grupa Hanoi Rocks i Guns N Roses datira još od polovine 80-ih kada su finski glam rokeri zapalili Sunset Strip scenu, a tada još uvek slabo poznati Gunsi priznavali da im je upravo ovaj bend bio jedan od najvećih uzora. Uostalom pogledajte imidž obe grupe u to vreme i biće vam jasno.
Sve u svemu, jedva čekamo da čujemo ovo izdanje. Kompanija Silver Lining Music koja je izdavač ovog albuma objavila je i spisak pesama kao i omot. Ekipu koju je okupio Michael Monroe čine Steve Conte - gitara, Rich Jones - gitara, Karl Rockfist - bubnjevi i Sami Yaffa - legendarni basista grupe Hanoi Rocks koji i dan danas sarađuje sa gosn Monroe-om.
Tracklisting:
"Murder The Summer Of Love" "Young Drunks & Old Alcoholics" "Derelict Palace" "All Fighter" "Everybody's Nobody" "Antisocialite" "Can't Stop Falling Apart" "Pagan Prayer" "No Guilt" "I Live Too Fast To Die Young" "Dearly Departed"
Kada istovremeno pitate obične fanove i Slash-a, dobijate uglavnom oprečne odgovore gde jedna strana uglavnom tvrdi da se radi o petom albumu, dok sam autor, sa druge strane kaže - ovo je četvrti. Ne samo da tako kaže, već ga je tako i nazvao. Kratko, jasno i glasno - 4.
Ta mala brojka nekako nestaje u svoj toj džungli imena, naziva i ostalih pomoćnih reči koje se nalaze u imenu ovog benda. Bacite samo pogleda na striming servise i videćete o čemu je reč, kada se još na sve dodaju i nazivi samih pesama.
Pesama na ovom izdanju ima ukupno deset a šta mi o njima mislimo, poslušajte u našoj najnovijoj epizodi podkasta u kojoj u recenziji zvanoj Albumometar ispitujemo ovo novo izdanje gosn. Slash-a i njegove ekipe, koje je postalo dostupno 11. februar ove godine.
Vreme je da započnemo sa prvim novim singlovima u 2022.godini. Petak je i to znači da nas čeka nekoliko zanimljivih pesama sa svetske rock n roll scene.
Slash, Myles i Konspiratori
Slash i ekipa predstavljaju nam novi singl, treći po redu, nakon River Is Rising i Fill My World. Nova pesma nosi naziv Call Of The Dogs i naći će se na albumu 4 koji je najavljen za 11. februar.
Hardcore Superstar
Novu pesmu ovog petka predstavljaju i švedski sleaze metalci Hardcore Superstar i to četvrtim po redu singlom sa nadolazećeg albuma Abrakadabra. Za novu numeru Forever And A Day uradili su i spot koji možete pogledati ovde. Album Abrakadabra izlazi 25. marta. Pesmu takođe možete poslušati ovde.
The Hellacopters
Ostajemo u Švedskoj odakle nam dolazi i sledeći singl i to iz tabora garage-rock velikana The Hellacopters. Ovo je drugi singl po redu sa najavljenog albuma Eyes Of Oblivion, prvog nakon 16 godina studijske pauze. Album stiže 1.aprila i nije nikakva šala, dok ova nova pesma za koju je urađen i spot nosi identičan naziv kao i samo izdanje.
Pre nekoliko dana Slash, Myles Kennedy i The Conspirators izbacili su drugi po redu singl Fill My World sa najavljenog albuma 4. O tome smo vas i obavestili u jednom običnom, kratkom tekstu. Jednostavno nije bilo nikakvih drugih informacija o samoj pesmi. Sada smo ipak dobili pojašnjenje o čemu se tu zapravo radi.
Muziku za ovu pesmu osmislio je naravno Slash, dok je Myles Kennedy napisao tekst, što je inače i njegov glavni "zadatak" u ovom bendu. Myles je pojasnio da se u pesmi zapravo radi o njegovom psu. Odnosno da je tekst pisan iz perspektive jednog psa. Njegovog psa Mocarta.
"Moj pas po imenu Mocart voli da se pokazuje kao da je opasan, ali zapravo, on to nije. Jednom prilikom smo kasnili sa povratkom kući zbog otkazanog leta. Baš u tom trenutku u regionu gde se nalazi naša kuća besnila je oluja. Mi imamo instalirane mini kamere, tako da smo mogli da pratimo šta on radi i kako se ponaša, i imali smo šta da vidimo. On je bukvalno bio prestravljen. Bilo je to baš teško za gledanje. Upravo zbog toga je narativ ove pesme ono što sam ja zamišljao da on proživljava u tom teškom trenutku. Pesma se može shvatiti i tako da predstavlja vezu između ljudi, međutim meni je bilo interesantnije da bude baš iz ugla malog uplašenog psa. Na snimku se čuje da moj glasa malo i "puca". Jednostavno, nije mi bilo svejedno kada sam to video i zato sam pesmu otpevao iz duše, priznajem."
Interesantna svtar je i ta da i sam Slash nije znao o čemu se radi u tekstu ove pesme, mislieći da je reč o teškim vremenima kroz koja prolazimo i o gubicima sa kojima se zvog toga susrećemo.
Nekadašnji gitarista grupe Guns N Roses, a sada solo izvođač Gilby Clarke gostovao je u emisiji 80's Metal Recycle Bin. Sećate se. Preporučili smo vam je još pre nego što je poečto sa emitovanjem mini intervjua.
U ovom, drugom delu intervjua koji je Gilby dao za ovaj kanal, otkrio je neke veoma zanimljive stvari iz sopstvene karijere. Radi se o pesmama sa njegovog prvog solo albuma Pawnshop Guitars iz 1994.godine, za koje Gilby kaže da su zapravo bile namenjene za Guns N Roses.
"Mi smo bili dve i po godine na turneji i naravno da smo za svo to vreme pisali nove pesme. Što se mojih pesama tiče, koje sam predstavio Axl-u i Slash-u, bile su to Black, Tijuana Jail, Skin N Bones, i sve su bile prihvaćene u prvom trenutku. Ipak, kasnije je Axl odlućio da krene u nekom potpuno drugačijem pravcu, da malo više eskperimentiše i izađe iz tog nekog bluesy-rock manira."
Neke od pomenutih pesama Gilby Clarke-a iz tog perioda završile su na prvom Slash's Snakepit albumu It's Five O'Clock Somewhere, dok su ostale praktično stvorile pomenuti album Pawnshop Guitars, Gilby-ev prvenac. Kada smo već kod njegovih albuma, valjalo bi se podsetiti i ovogidišnjeg izdanja ovog gitariste pod nazivom The Gospel Truth za koje smo uradili i mini Albumometar.
Slash ft, "i tako dalje i tako dalje", izbacili su novi singl sa predstojećeg albuma 4 koji će izaći 11.februara naredne godine. Nakon pesme River Is Rising sada imamo prilike da čujemo numeru pod nazivom Fill My World.
Novi album biće realizovan pod patronatom nove izdavačke kuće Gibson records koja je u partnerstvu sa BMG recrods. Album će biti dostupan u velikom broju formata počev od ploča, diskova, kaseta sa sve mini gitarama, trzalicama i kojekakvim drugim zanimljivostima. Više o tome možete naći na sajtu Slashonline.
Nakon premijere za pesmu The River Is Rising, za koju je bio izbačen i spot, grupa okupljena oko Slash-a (mrzi me da pišem celo ime), realizovala je i lyric video za istoimenu stvar. Interesatno i čudno u isto vreme. Obično bendovi prvo izbace lyric video pa tek onda spot ili jednostavno ako već imaju spot, za koji će im đavo lyric video naknadno? Šta god, u svakom slučaju, pesma je po rečima Slash-a snimljena na samom kraju studijskih sesija, tako da je kao najsvežija i odabrana da bude prvi singl sa nadolazećeg albuma.
Ono što je bitno je da će novi album ovog kolektiva, četvrti po redu, biti realizovan 11.februara 2022.godine i nosiće više nego kreativan naziv 4. Album će izaći za novoformiranu izdavačku kuću Gibson records, o čemu smo već prićali.
Pošto je dobio "voljno" od svog šefa gosn. Rose-a, Slash se okuražio da malo prozbori koju reč i po internetu, onako kako je to radio pre 2016.godine, ako se neko seća, pa smo tako i saznali da je tokom snimanja albuma 4 zapravo dobio i covid! Zapravo, kako priča kaže, ceo bend je otišao u Nešvil, grad u kojem se snimao album, tako što su iznajmili privatni kombi da ne bi leteli javnim prevozom. Ubrzo nakon početka snimanja prvi se kao pozitivan javio Myles, i to baš kada je Slash nasnimavao gitare, a potom i još dvojica članova benda, da bi na kraju i on sam bio pozitivan. Ceo bend je morao da bude u karantinu, ali po rečima samog Slash-a, sve je prošlo bez većih posledica. Ploča je inače završena još u aprilu mesecu ove godine, tako da se cela ovoa ujdurma događala u periodu pre toga.
Slash is back maaan! Nakon što je završio turneju sa Gunsima, odnosno njen poslednji deo, Slash se bacio na promovisanje sopstvene muzike. Najavljivali smo to, ko je pratio naš sajt sigurno će se setiti. Ništa novo za poznatog šeširdžiju. Kada ima pauzu sa Gunsima tu je njegov solo bend, najrogobatnijeg naziva u istoriji rock muzike, verovatno.
Dakle Slash ft Myles Kennedy and The Conspirators (ko li ga samo smisli), izbacili su prvu novu pesmu nakon tri godine studijske pauze i album Living The Dream, pod nazivom TheRiver Is Rising. Ako je sudeći samo i isključivo po ovoj numeri, možemo reći da to zvuči sasvim zadovoljavajuće. Ako bi uporedili sa albumom Living The Dream, ova pesma bi lagano u toj konkurenciji odnela pobedu, što daje pozitivnu nadu da će ovaj album biti mnogo bolji od prethodnog.
Ipak, sačekajmo sa takvim zaključkom. Novi album, peti u diskografiji ovog Slash-ovog benda, biće dostupan početkom sledeće godine, tako da u narednim mesecima očekujemo još neke singlove. Ovo je treća nova pesma na kojoj nastupa Slash, nakon numera Absurd i Hard Skool koje je izbacio sa Gunsima.
Pesmu možete poslušati ovde, ali tek kada dođe vreme premijere. Do tada je možete poslušati na našoj Top New Rock plejlisti.
Ukoliko volite i prethodne radove legendarnog gitariste, poslušajte naše epizode podkasta koje smo posvetili grupama Slash's Snakepit i Velvet Revolver.
Još jedna tridesetogodišnjica je prošla, a njih kao da je baš briga. Baš kao i pre četiri godine kada smo slavili AFD. Doduše, tada su bar napravili jedan poseban koncert, ali na veliku žalost fanova, taj koncert prošao je kao i svaki drugi na toj turneji: identično i predvidljivo. Sada su ponovo "na putu" i to sa novom pesmom Absurd, što je ogorman pomak u odnosu na 2017.godinu,a u toku pisanja ovog teksta izbacili su još jednu, novu-staru pesmu pod nazivom Hard Skool, za koju mnogi tvrde da je nastala upravo u post Illusions periodu o kojem ćemo ovoga puta pričati.
Ostavimo sadašnjost po strani i vratimo se na kratko trideset godina unazad, tačnije u 17.septembar 1991.godine kada su Gunsi izbacili svoje remek delo, tada poznato kao jedan od najiščekivanijih albuma u svetu rock muzike. Use Your Illusion je po tadašnjim standardima zapravo bio dvostruko dupli album iako ga članovi benda nikada nisu tako doživljavali. Izašao je na početku po mnogima najbolje decenije u istoriji rock i metal muzike. Decenije koja je počela furiozno a završila se u totalnom blatu, kada je reč o ovoj vrsti muzike. Za neke će ova dva albuma zauvek ostati nešto najbolje što su Gunsi u karijeri uradili, za neke će biti samo jedno preveliko i pretenciozno ostvarenje u pokušaju da se nadmaši album prvenac a u istoriji će ostati upisani sa sedmostruko platinastim tiražom ponaosob, brojnim nagradama, priznanjima i jednom vrstom žaljenja koje če doći godinama kasnije iz dobro poznatih razloga.
Da vam ne bi smo sada prepričavali sve dobro poznate fakte koje možete pročitati gde god da se osvrenete na internetu, ili kako vam ne bi smo prosipali tu neke nepotrebne filozofske baljezgarije kako su ove ploče ispunjene nadahnućem, iluzijama, dubinom, toplotom i ostalim dosadnim epitetima, poput recimo nekih recenzija, odlučili smo se za jedan klasičan rock n roll showdown - UYI 1 vs UYI 2, pesmu po pesmu. Nešto sasvim novo što do sada niste imali prilke da vidite.
Pravila
Dakle, poenta priče je da se pre svega dobro zabavimo tako što ćemo na test staviti po jednu pesmu sa svakog od ova dva albuma, jednu nasuprot druge, prokomentarisati i proglasiti pobednika. Za pobedu u duelu dobijaju se dva poena. Pesme će sučeljavati onako kako su poređane na albumima, sa možda jednim malim izuzetkom. Obzirom da UYI 1 ima 16 numera a UYI 2 14, moraćemo da napravimo još jedan mali izuzetak tako što ćemo poslednju pesmu sa UYI 1 prebaciti na UYI 2 kako bi smo dobili jednak broj pesama. Ukoliko rezultat na kraju bude nerešen ili UYI 2 bude vodio za dva poena, pobeda će ipak otići jedinici. Neka to bude neka vrsta malog hendikepa u ovom meću.
1. Right Next Door To Hell vs Civil War
Jedan pravi pravcati rokenrol uragan i totalni album "opener" za sam početak ove gigatntske ploče. Right Next Door To Hell bila je (verovatno) prva pesma koju su fanovi čuli kada su se dočepali ovih albuma, nakon stajanja u redovimo ispred Tower Records prodavnica širom Amerike. Kao takva je u svakom pogledu i opravdala očekivanja. Muzički furiozna sa ubitačnom novom ritam sekcijom koju su sada činili Duff McKagen i Matt Sorum, ova pesma bi se u nekom paralelnom univerzumu mogla naći i na samom AFD albumu ako je sudeći po njenom muzičkom prizvuku. Axl nam je ispričao priču kako je to biti odjednom na vrhuncu slave i kakve to posledice donosi u odnosu na ljude u okolini.
Ipak, sa druge strane ovog prvog mini meča stoji numera Civil War u kojoj nam je Axl pokazao i svoju društveno-političku stranu i samim tim i satavove o nekim bitnim pitanjima baveći se temama poput nasilja, nemaštine, bede, razlike između bogatih i siromašnih itd. Fantastična igra reči o nekim od najvećih paradoksa američke politike i dokaz koliko je Axl Rose zapravo talentovan I kao tekstopisac, dokazujući se na jednom potpuno novom nivou. Uz sve to stoji majstorsko odsvirana stvar u kojoj se menjaju akustično agresivni delovi i rif koji se razvlači tokom cele pesme. Pesma na kojoj je Steven Adler "pao" i nekoliko Slash-ovih unikatnih solaža koje se daju čak i pevati. Ma koliko mi lićno voleli jake album opener-e i agresivni stil, bodovi u ovom meču idu definitivno pesmi Civil War koja je suštinski možda i jedna od najboljih pesama ovog benda uprkos činjenici da su mnoge druge, izvikanije i izlizanije, gotovo uvek ispred nje. Bodovi idu na plavu stranu!
2. Dust N Bones vs 14 Years
Ovde imamo jedan perfektan match-up, dve pesme u izvođenju legendarnog Izzy Stradlin-a, dve unikatna komada u kojima po prvi put imamo prilike da čujemo taj Izzy-ev rock n blooze stil pevanja sa sve promuklim i jezivim (creepy) vokalom. Izzy-evi muzički koreni definitivno sežu do tih nekih zamućenih Stones-a i New York Dolls-a, što se u obema pesmama prepoznaje. U pesmi Dust N Bones priča nas vodi kroz Indijanu, državu iz koje potiču Axl i Izzy uz čuveni Highway 65. Tipična pesma ispunjena iluzijama života. Tipičan zvuk koji će nam kasnije predstaviti i na svojim solo albumima.
Sa druge strane 14 Years govori o problemima sa kojima su se ovi ljudi suočavali na svom putu do slave. Ko misli da je taj put lak neka obavezno pročita tekst u celosti. Mnogi misle da pesma zapravo predstavlja 14 godina drugarstva između Axl-a i Izzy-a. Međutim, oni to nisu nikada potvrdili, i pored toga što taj njihov put do slave ustvari obuhvata i period prijateljstva, ali zato jesu otkrili zanimljivu stvar vezanu za ovu pesmu, a to je da su obojica, nezavisno jedan od drugog, u isto vreme napisali pesme koje su nazvali upravo 14 years. Numera na ploči je zapravo kombinacija tih ideja.
Upravo na ovakom primeru ova igra dolazi do svog punog izražaja. Kako uopšte izabrati jednu. No prosto, moramo. Takva su pravila. Pošto je Izzy Stradlin glavna zvezda ovog meča, rešićemo to na drugačiji način. Slash-ova talk-box gitara u Dust N Bones ili Axl-ov klavir u 14 Years? Biramo ipak gitaru. Prvi bodovi za žute!
3. Live and Let Die vs Yesterdays
Gunsi iz nekog čudnog i samo njima znanog razloga mnogo vole obrade. Jedna od tih čuvenih obrada u njihovoj izvedbi je i pesma Live And Let Die koju u originalu izvode Paul McCartney and The Wings. Pesma je toliko potencirana da je čak bila izbačena i kao singl sa sve video spotom. U redu, priznajemo da su joj Gunsi ubrizgali jednu dozu sopstvenog rocknroll otrova. Nasuprot njoj stoji Yesterdays, jedna od pesama koju su zajedno napisali Axl i njegov nekadašnji prijatelj West Arkeen, u saradnji sa Del James-om. U njoj nam autori poručuju da je u većini slučajeva sa prošlošću, posebno ružnom, najbolje što pre raskrstiti. Klasična meka polu-balada, koja je takođe izbačena kao singl sa spotom, jedna je od boljih pesama ovog tipa u celokupnom opusu benda. No, ipak, to joj nije mnogo pomoglo da kao takva bude i svirana kako dolikuje. Prosto je neverovatno da je obrada Live And Let Die čak sedam puta više svirana od Yesterdays (ako je sudeći po statistici sajta setlist.fm). Zapravo, ništa čudno! Live je i dalje tu posle 30 godina, na svakom mogućem koncertu dok se Yesterdays i dalje izvodi sporadično.
Pošto generalno ne volimo obrade, ovde je izbor jednostavan i lak. Pobedu odnosi Yesterdays.
4. Don't Cry vs Knockin On Heavens Door
Slična situacija kao i u prethodnom meču samo obrunta. Don't Cry je pesma koja datira još iz vremena pre izlaska albuma AFD i kao takva ipak nije uspela da se na njemu nađe. Morala je da sačeka još 5-6 godina. To mnogo govori i o samoj pesmi koja je vremenom postala nekako i simbol zaljubljenih (i ostavljenih) tinejdžerki. Kako drugačije kada je u pitanju balada... Ipak, kao jedna od najstarihij pesama benda, nastala je iz pera tada ostavljenog Izzy Stradlin-a. Nasuprot njoj stoji još jedna mega pesma, mega obrada i stvar koju bend neprestano svira bukvalno još od početka karijere. Jednostavno vole obrade i to je to. Ovu umeju da razvuku i na više od deset minuta.
Teška srca bodovi idu pesmi sa prvog UYI. Da se recimo pala sa bilo kojom drugom umesto Knock, nema šanse da bi odnela bodove.
5. Perfect Crime vs Get In The Ring
E sada se vraćamo na naš teren. Dve razbijačke rokačine jedna naspram druge. Frenetična Perfect Crime koju su napisali Slash, Axl i Izzy predstavlja još jednu od starijih pesama koje su svoje mesto našle na UYI albumima. Prvi put je svirana još 1986.godine. Ako ste se ikada pitali kako Axl izgleda na nekoj supstanci koja "ubrzava mašinu", onda je to upravo pesma Perfect Crime.
Na drugoj strani Get In The Ring predstavlja jednu od retkih pesama u katalogu benda koja nikada nije svirana uživo. Zašto je to tako, nikada nećemo znati. I dan danas se pravi fanovi benda pitaju čemu sviranje glupih obrada (posebno onih kojih nema na albumima), a ne svirati svoje pesme. Muziku su zajedno uradili Slash i Duff, dok se Axl propisno istovario, onako kako samo on to ume, na muzičke magazine i uopšte na muzičku štampu toga vremena, posebno listove poput Circus, Spin, Hit Parader i Kerrang.
Što se odabira tiče, moramo reći da u ovom slučaju nije ni malo lak. No ipak, naši afiniteti vuku više ka pesmi Perfect Crime samo zato što je tako nenormalno brza, što nije čest slučaj sa Gunsima da na itm brzinama šteluju svoje pesme i što je Axl izvodi majstorski na koncertu u Indijani 1991.godine. Dovoljno za pobedu.
6. You Ain't The First vs Shotgun Blues
Jedna veom čudna akustična pesma kakva je YATF, u neku ruku predstavlja tipičan potez benda tih godina. Sedimo na kauču, pijemo "pivo", jedemu picu i drndamo akustične gitare. Može, snimaj za album. Pesmu je zapravo napisao i potpisao samo Izzy Stradlin. Dosta puta je svirana na Skin N Bones turneji tokom 1993.godine u toku akustičnog seta na sredini koncerta. U prevodu sa pomenutog kauča. Mnogi fanovi tvrde da je namerno vraćena u set nakon što je Axl Rose raskinuo vezu sa Stephanie Seymour, kako bi imao još jednu stvar u kojoj može da joj se obraća na koncertima.
Sa druge strane Shotgun Blues predstavlja brzu hard rock numeru koja je navodno posvećena Vince Niel-u, pevaču grupe Motley Crue, koji je sa Axl-om zamalo završio u boks meču uživo na MTV-u. Znate već za tu njihovu svađu koju je zapravo započeo Izzy Stradlin. Ono što je još interesatno kod ove pesme je da je ritam girare na njoj snimao Axl Rose a ne Izzy, što dosta govori o razmerama raspada i u uopšte stanja u kojem se ovaj bend nalazio tokom snimanja UYI albuma. Axl Rose takođe samostalno i potpisuje ovu stvar koja takođe spada u red nikada sviranih uživo.
Obe pesme su teški deep-cut komadi, u prevodu nisu za svakoga. Ipak mi ovoga puta bodove dajemo žutom delu iluzije jer je pesma You Ain't The First jednostavno toliko van svakog konteksta i šablona, da prosto ne možete da je ne zavolite.
7. Bad Obsession vs Breakdown
Bad Obsession, stariji brat Mr.Brownstone-a po formi a posebno sadržaju, još jedna je pesma na kojoj je potpisan i West Arkeen, prijatelj benda i čudak svoje vrste, u saradnji sa Axl-om i Izzy-em. Da je pesma starija od pomenute sa albuma prvenca vlajda znate i sami. Gledali ste Live In Tokyo 1992. i znate Axl-ovu najavu za ovu stvar. Priče o heroinu nikada naćalost nisu bile strane za članove grupe baš kao ni sama supstanca po sebi. Stradlin-ov izvorni rif pojačan je i Slash-ovom slide Travis Bean gitarom, jednostavno gospodari u ovoj vrtoglavoj numeri. Fun fact: usnu harmoniku je ovde odsvirao MichaelMonroe, forntmen grupe Hanoi Rocks, finske grupe koja je ostavila veliki uticaj na kako same Gunse tako i celu Sunset Streep scenu sredinom osamdesetih.
Nasuprto njoj imamo Breakdown, koja predstavja jednu od "čudnijih" pesama na već samom po sebi čudnom albumu. Potpisana od strane Axl-a, do današnjih dana je važila za jednu od najpotcenjenijih pesama benda sa možda i najboljim tekstom koji je mr. Rose napisao. Za razliku od nekih drugih, ova pesma svirana je svega dva puta uživo. Oba puta u decembru 1991.godine. Možda i zbog toga što je sam Slash u nekoliko navrata ispričao da je pesma bila jedna od najtežih za sniamanje. Duboka, teška, naizgled srećna ali zapravo vrlo tmurna, do danas ostaje kao jedan od manje poznatih bisera iz celokupnog opusa grupe.
Što se našeg mišljenja tiče, na prvi pogled mislili smo da će odabir biti lak, ipak, pokazalo se totalno suprotno. Bilo je dosta teško odabrati ali smo na kraju ipak svoj tip stavili na starijeg brata čika Brownston-a iz razloga što je stvar dosta konzistentnija i jasnija. Breakdown je sa druge strane poprilično haotična i nesvedena, što joj normalno ne umanjuje ukupni značaj. Sve u svemu bodovi idu lošoj opsesiji.
8. Back Of Bitch vs Pretty Tied Up
Axl Rose u svom životu nikako nije imao dobar odnos sa ženama. Počev od sopstvene majke koja ga napušta kako bi se priklonila njegovom očuhu, pa sopstvene bake koja je bila začuđujuće otvorena prema muškarcima, preko svih čudnovatih veza u kojima je bio u svojim dvadesetim i tridesetim pa sve do današnjih dana koje provodi sam. Jedina ženska osoba sa kojojm je izgleda kompatibilan je njegova kućepaziteljka i menadžer Beta Labeis koja je i dalje u nejgovom životu. Sva ta mržnja, nesigunost i nesnalaženje sa ženama zapravo su opisani u ovoj pesmi. Pesma je inače iz perioda pre AFD, negde početkom osamdesetih. Potpisuje je pored Rose-a i Paul Tobias, budući gitarista grupe koji će zameniti Gilby Clarke-a, koji je ujedno i Axl-ov prijatelj iz detinjstva. Omražen tip od strane Slash-a i jedan od razloga njegovog napuštanja benda. Jedna je od retkih koja sadrži Stradlin-ove solaže, tačnije onu na početku. Svirana je najviše u periodu pre izlaska AFD albuma dok je na UYI turneji odsvirana svega dva puta.
Sa druge strane imamo još jedan čist Stradlin-ov komad, alternativnog naziva The Perils Of Rock N Roll Decadence, a radnog i naširoko poznatom kao Pretty Tied Up. Zapaljiva rokačina koju je Izzy smislio jedne večeri zajedno sa Slash-om svirajući uvod na improvizovanoj sitari. Pesma bukvalno govori o seksu sa dominatriks osobom ženskog pola, a zapravo govori upravo o narastajućoj rock n roll dekadenciji koja se kod gotovo svakog muzičara kad tad omakne kontroli. Svirana uglavnom 1991.godine i nešto malo 1992., jedna od onih koje bi fanovi sasvim sigurno želeli da čuju i na današnjoj NITLT turneji. Pod uslovom da se dogovore sa Stradlin-om i vrate ga u bend.
Odabir ovde nije bio tako težak kao u nekim prethodnim slučajevima. Bodovi idu pesmi sa plavog dela albuma iz prostog razloga što je pesma više GnR od ove sa prvog. Back Of Bitch je možda čak i nešto najmetalskije što su Gunsi odradili ali definitivno nije u samom vrhu njihovog muzičkog stvaralaštva. Pretty Tied Up je sa druge strane jedan pravi mali dragulj i zbog toga u ovom meču odnosi laganu pobedu.
9. Double Talkin Jive vs Locomotive
Još jedna pesma koju je napisao i u studiju otpevao Izzy Stradlin. Još jedno njegovo "rock n blooze došao sam opušteno da pokopuim pare od dilovanja" remeko delo. Kakav li bi ovaj bend bio da nije bilo njega? Uz sav taj Izzy-ev creepy rnr pristup, ovu pesmu karakterišu neke druge, mnogo mračnije stvari. U jednom od mnogobrojnih studija u Los Anđelesu u kojima je sniman UYI, u uličici pored, nađeni su odsečena glava i ruka, baš u trenutku kada su Gunsi snimali. Taj događaj je momentalno inspirisao Stradlin-a da napiše tekst, međutim, mračne stvari su time tek otpočele. Matt Sorum je godinama kasnije ispričao da je snimajući u istom tom studiju osetio prisustvo mračnih sila. Na snimku koji su puštali unazad mogli su se čuti neki neobjašnjivi zvuci. Jedne kasne večeri Matt i producent Jim Mitchell sa kojim je radio bili su sami u studiju. Nakon neobjašnjive sile koja je Mitchell-a izbacila iz stolice, on odlazi u wc, gde zatiče duha koji mu je rekao "Ne dolazi ovde, nisi pozvan"! Da li je sve to stvarno desilo ili je sve samo nuspojava korišćenja opijata, do danas nije poznato. Ono što jeste je da su ostaci pronađeni tog leta 1990.godine pripadali porno glumcu Billy Londonu koji je mučki ubijen na Santa Monica bulevaru u kojem se pomenuti studio i nalazio.
Sa druge strane imamo Locomotive, jednu veoma čvrstu i bombastično furioznu stvar koju su uradili Axl i Slash. Slash-ov funky-heavy rif je možda i jedan od unikatnijih na ovoj ploči. Axl je u ovoj priči ispričao o svojim rasturenim ljubavnim vezama i pesma je lirički vrlo usko povezana sa Back Of Bitch, jer govori upravo o istim problemima sa kojima se od malena Axl suočavao. Pesma traje skoro 9 minuta i pri kraju se pretvara u jedan svojevrstan "layla" momenat. Suštinski vrlo malo svirana Locomotive ima tu neku grandioznost i ambicioznost koja je ispoljena na mnogo mesta na ovim albumima.
Kada je reč o tome kojoj dajemo prednost, Double Talkin Jive odnosi pobedu. Jednostavno pesma je previše legendarna da bi u ovom meču izgubila. Locomotive je možda i jedna od napotcenjenijih ali Double sa druge strane ima sve elemente vrhunske GnR pesme. Misterija, furioznost, visoko-oktansko rifovanje i na kraju neodoljivi flamenko fade-out u režiji gosn. Slash-a.
10. November Rain vs Estranged
Ovde pravimo malo rotaciju sa pesmama, stoga bez panike molim. Radimo ovo da bi bilo zanimljivije i kako bi smo jednu nasuprot druge postavili dve pesme grandiozne pesme, pesme bliznakinje, i tako igru učinili zanimljivijom. Svi ih znate, svi ste čuli milion puta, svi znate o ćemu se radi u jednoj i drugoj. Znate i da su vizuelno povezane spotovima gde praktično čine neku vrstu trilogije sa pesmom Don't Cry. Devet minuta novembarske kiše protiv devet i po minuta otuđenosti - utakmica može da počne.
Zapravo, preći ćemo odmah na sam izbor. U ovom teškaškom okršaju naš glas ide pesmi Estranged, a evo i zašto. Obe pesme su legendarne i neponovljive, to ne sporimo. U svakom slučaju odudaraju od ostatka albuma obzirom da su vođene više klavirom nego li ditstorziranim gitarama. Ipak, što se tiče pesme November Rain, ona je nekako oduvek bila lično Axl-ova pesma. Pesma koju je komponovao još pre izlaska albuma AFD i pesma koja u sebi nosi njegova dva najveća muzička uticaja, a to su Elthon John i Queen, što on nikada nije ni krio. Postoje čak i glasine da je onu vanvremensku solažu na kraju osmislio upravo Axl a Slash samo projektovao na traci. Sa druge strane Estranged nam je oduvek nekako bila više GnR pesma, bez obzira što se opet radi o čistom Axl-ovom komadu. Nekako je prisustvo benda za dlaku veće nego u prethodnoj. Osim toga pesma u sebi nosi tu neku sveukupnost GnR megalomanije i uspeha, odnosno posledicama svega toga i borbe sa istim, i kao takva, možda najavljuje ubrzanu propast benda. Ako gledamo spotove, onda je November Rain ipak bolji, dok je lirički momenat više na strani Estranged. Definitivno najteži mogući izbor koji smo morali da napravimo ali šta je tu je. Takva je ovo igra.
11. The Garden vs So Fine
Bez obzira na to što je The Garden još jedna pesma koja je urađena u saradnji sa West Arkeen-om (koji svira akustičnu gitaru) i Del James-om, po prizvuku koji su joj dali ostali članovi benda, po našem mišljenju predstavlja jednu od esencijalnih pesama sa ovog duplog izdanja i pravi sinonim za reč "iluzija", koji jedan od osnovnih lajt motiva ovog izdanja. Na njoj možemo čuti i gostavanje legendarnog čika Alice Cooper-a, čiji se glas fantastično uklopio u već samu po sebi uvrnutu pesmu. Svirana je u dosta navrata na Skin N Bones turneji 1993.godine a dobila je i svoje dobro poznato video zaveštanje.
Sa plave strane dolazi nam So Fine, prva i jedina pesma na kojoj vokale preuzima Duff McKagen, koji je ovu stvar i napisao a zajedno sa Axl-om i otpevao. Muzički ova pesma predstavlja neku vrstu ode jednom od njegovih muzičkih heroja, gitaristi Johnny Thunders-u iz grupe New York Dolls. Izuzetno simpatičan Duff-ov doprinos bendu. Nešto što do tada nije moglo da čuje ali je pokazalo njegov raskošan muzički talenat koji se kasnije pretočio u mnoštvo solo albuma i drugih muzičkih projekata koji sežu do današnjih dana. On na nastupima svog benda Loaded i dan danas izvodi ovu stvar.
U ovom slučaju biramo pesmu The Garden. Bet obzira koliko cenimo i volimo radove Duff-a, ipak je The Garden jedna od naših omiljenih stvari sa ovog duplog izdanja. Laka pobeda za žute.
12. Garden Of Eden vs You Could Be Mine
Ultra pulsirajuća, neverovatno brza i šizodina Garden Of Eden predstavlja neki prirodni nastavak prethodne numere na ovom delu albuma, koja je nastala na probama u Čikagu tokom 1990.godine. Ko uspe da razume šta zapravo Axl govori u ovoj pesmi od dva i po minuta, shvatiće da se uglavnom radi o kritici sistema u njegovoj celosti. Naravno, bez pogleda na sam tekst pesme bilo bi nemoguće razumeti išta, s obzirom o kojoj se brzini pevanja radi. Ova pesma stvara problem čak i ljudima sa engleskog govornog područja. Najčudnije od svega što je vezano za ovu stvar je spot koji je snimljen i činjenica da je pesma objavljena kao singl a odsvirana samo dva puta uživo.
Nasuprot njoj, bez stoji neponovljiva You Could Be Mine, pesma o kojoj nema potrebe mnogo diskutovati jer je po svim mogućim merilima verovatno i najbolja GnR pesma na ovim albumima a u neku ruku bi se isto moglo reći i za njihov celokupni opus. Ako ne po mišljenju većine, što se nas tiče, jeste svakako. Pesma je ustvari izašla još juna 1991.godine kao soundtrack za film Terminator 2. Muzički posmatrano, pesma je nastala za vreme AFD sesija što se i da primetiti obzirom da predstavlja Gunse u svom najboljem i najjačem elementu visoko-oktanskog rock n roll-a, prljavog punk pristupa i metalizovanih bluesy gitara sa sve gromoglasnom ritam sekcijom i Axl-ovim vrištećim vokalima. Da je bar za nijansu slabije otpevao te davne 1991.godine, danas mu ne bi stvarla ovoliko problema pri izvođenju. No ipak, da li bi u tom slučaju doživela ovoliki uspeh i ostala u srcu fanova?
Izbor je možda i najlakši do sada. Pored toga što Garden Of Eden odiše nekom neodoljivom simpatičnošću, You Could Be Mine je ipak neuništiva.
13. Don't Damn Me vs Don't Cry (Alt. lyrics)
Razbijačka Don't Damn Me je još jedna od pesama koje nikada nisu dobile svoje vatreno krštenje uživo. Prava je šteta što je tako, obzirom da se radi o jednom od najbombastičnijih rifova koje je Slash isporučio iz svoje gitarske palete. Ustvari, to je i jedina pesma sa UYI 1 koja nikada nije svirana a po rečima Slash-a, razlog leži u "količini" reči u tekstu i vrlo malo prostora između redova koji bi Axl-u čak i u najboljim danima stvarali ogromne muke da se sa ovom numerom izbori. Tematski se radi o još jednom Axl vs ceo svet komadu. Sve u svemu vrlo dobra stvar nastala iz direktne saradnje vodećeg dvojca ovog benda.
Alternativni Don't Cry je sa druge strane nešto što generalno nema ama baš nikakvog smisla. U redu, mnogima se ovaj tekst sviđa više od onog prvog, ali staviti istu pesmu dva puta je totalno nerezonski. Umesto nje bi ovde sigurno mnogo bolje legla neka od onih koje su otpale poput Ain't Going Down recimo. Jedna je bila višak. Stvar je samo u ukusu koja od te dve. Stoga, lagana pobeda energične i nepravedno zapostavljene Don't Damn Me.
14. Bad Apples vs My World
Bad Apples sasvim sigurno nije čak ni dvadeseta-trideseta pesma na koju bi prosečan slušalac pomislio kada je reč o grupi Guns N Roses. Sakrivena duboko pred sam kraj UYI 1, ova pesma se generalno ni po čemu bitnom ne izdvaja od drugih. Da skratimo priču: uglavnom je gotive superfanovi i to sa blagim izuzecima. U pitanju je neka vrsta barskog, raskalašnog rock n roll-a sa ne baš definisanom idejom kuda je ova stvar trebalo da odvede. Ono što je zanimljivo je to što je ovo jedina pesma na UYI albumima koju su zajedno napisali i osmislili Axl, Slash, Duff i Izzy, članovi originalne postave bez Adlera koj je neposredno pre tih čikaških studijski sesija bio izbačen iz benda. Nažalost, ispostaviće se kasnije, ovo je ujedno i njihova poslednja zajednička pesma. Možda njena konfiguracija upravo i oslikava trenutak u kojem se bend tada nalazio.
Sa druge strane My World, jedna ovako, možemo slobodno reći, više muzička sekvenca nego pesma, apsolutno nema baš nikakvu vrednost i značenje. Totalno je neupotrebljiva za javnu konzumaciju, ako ćemo pošteno. U redu, za sam kraj ovog mamutskog izdanja možda i ima nekog smisla, ali kao izdvojen entitet, i ne baš.. Kasnije su mnogi u ovoj pesmi videli Axl-ovo naginjanje ka industrijal eksperimentima, ali tek mnoogo godina kasnije. Te 1991.godine niko nije imao blage predstave o svemu tome. Ko kaže da jeste, znajte da laže. U svakom slučaju, lagana pobeda za Bad Apples. Ipak, ako bi smo istu pesmu stavili protiv bilo koje druge sa plavog albuma, osim Ne Plači 2, teško da bi izvojevala pobedu.
15. Dead Horse vs Coma
Ovo smo vam već objasnili na početku. Jednostavno, bilo je ili ovako ili da celu ovu zamisao psutimo niz vodu. Šta da se radi. Gunsi su podelili ovih 30 pesama na 16-14, umesto na 15-15. Verovatno im nije palo na pamet da će 30 godina od tada neki tamo Junkyard da pravi ovakav albumski match-up.
U ovom iznuđenom slučaju Dead Horse ostaje na jedinici dok pesmu Coma prebacujemo na drugu stranu. Dead Horse nikada nije izbačena zvanično kao singl ali jeste kao radijsko izdanje koje je kasnije dobilo i video zapis na VHS-u. Simpatično rifovanje na akustičnoj gitari koje izvodi Axl Rose prelazi kasnije u jedan pravi pravcati bluesy-punk-rock GnR komad u kojem se Axl uglavnom bavi nihilizmom.
Preko puta mrtvog konja stoji majduža GnR pesma ikada, Slash-ovo čudovište, kako ju je Axl nazvao u jednom intervjuu, Coma predstavlja jednu od najtežih pesama koju je Axl Rose napisao u svojoj dotadašnjoj karijeri. Nije ni čudo obzirom na dužinu pesme i "količinu" teksta koju je morao da isporuči. Po sopstvenim rečima, tekst mu je pravio toliko problema da se nekoliko puta pišući ga onesvešćivao. Ipak, na kraju je uspeo. Uspeo je i Slash sa druge strane da napravi jednog pravog rifovskoh Frankeštajna od ove pesme. Naš odabir - neka bude Coma. I pored toga što je Dead Horse izuzetno zanimljiva stvar, ipak je Coma nešto najsenzacionalnije na ovom duplom izdanju.
To je to! Prvi zvanični Junkyard Album Showdown je zavšren! Vreme je da proglasimo pobednika!
Dakle, nakon prebrojavanja iz priloženog vidimo da je Use Your Illusion 1 odneo 9 pobeda dok je Use Your Illusion 2 zabeležio 6. Po sistemu koji smo ranije objasnili to je u ukupnom skoru 18 - 12 za UYI jedinicu, odnosno za žute iluzije.
Zanimljivo kako je album koji je debitovao na drugom mestu Bilbordove top liste te davne 1991.godine uspeo da pobedi svog brata blizanca, tačnije album koji je na pomenutoj listi u istom trenutku bio na mestu broj 1.
Da ne budu zabune: ovo je bila samo igra i čast ovog legendarnog izdanja. Koji je album bolji, teško je reći a šta god rekli nije ni tačno ni netačno. U suštini, zanima nas kako bi ste vi odradili svoje tipove i koji album je kod vas odneo pobedu: Pišite nam!
Najnoviju minizodu podkasta i to o pesmi Hard Skool pogledajte ovde
Tačno sedam nedelja nakon pesme Absurd, Guns N Roses su nas počastili još jednim novim singlom, pesmom Hard Skool.
Ovo je već bilo očekivano. Ceo internet se u nedeljama pre ovog 24.septembra spremao da svakog trenutka prihvati novu pesmu. Gunsi su dodatno potpaljivali stvar svirajući ovu stvar uglavnom na tonskim probama.
Što se same pesme tiče, postoji jedno mišljenje koje ovu stvar vraća u sredinu devedesetih kada su Duff i Slash još uvek bili u bendu. Sa druge strane, mnogima od vas pesma i neće biti "potpuno nepoznata", obzirom da se je u velikom curenju materjala iz avgusta 2019.godine, bila na jednom od tih famoznih cd-ova.
Ono što ostaje kao pitanje je šta će biti dalje? Da li je ovo sve uvod za novi album ili ne, verovatno nikada nećemo saznati. Legendarni Metal Sludge, koji uglavnom ima insajderske informacije i retko greši, objavio je da će Gunsi zapravo izbaciti EP i to 1.oktobra ove godine, Na njemu će se pored ove dve nove pesme naći i obrade The Seeker, Wichita Lineman, Black Hole Sun i Benie And The Jets. Da li će Steve Rachelle ovoga puta biti u pravu, videćemo. Što se nas tiče, više bi smo voleli album sa još novih pesama a ne ovako neki EP napunjen nepotrebnim obradama.
U samo nekoliko dana ove prve nedelje avgusta meseca desilo se više značajnijih stvari nego ukupno u prethodnih13 godina kada je reč o grupi Guns N Roses. I pored činjenice da ovo sad već ozbiljno preti da postane GnR sajt, sa velikom radošću ali i blagom nevericom, vas obaveštavamo da je pesma Absurd, koju su odsvirali uživo na prethodnom nastupu u Bostonu, od ovog petka dostupna i na svim striming servisima. Apsurd ili ne, grom je pukao iz vedra neba. Pauza duga trinaest godina napokon je prekinuta! Ono o čemu smo pisali i praktično "kukali" svih ovih godina, penjući se svima na živce, konačno se dogodilo. Prvi put još od albuma Chinese DemocracyGuns N Roses se mogu pohvaliti da zvanično imaju NOVU MUZIKU:
Svirati nove pesme na turneji je jedno ali napraviti zvanično izdanje je nešto sasvim drugo. Da li je ovo najava boljih dana za fanove grupe Guns N Roses? Da li je ovo konačno ono što od svi od ovog benda priželjkujemo? Da li ovo znači da će u narednom periodu biti još novih pesama (singlova)? Da li je ovo dokaz raada na tom tzv. novom albumu, jer budimo realni, upravo ovo što se desilo jeste jedini način na koji ovaj bend komunicira sa javnošću: Probudite se jednog jutra nakon trinaest "praznih" godina i sačeka vas jedno oficijelno izdanje..... Za sada toliko, uživajte u pesmi!
A izgleda da su i izbacili i jedan PRO snimak sa nastupa iz Bostona kako izvode ovu pesmu, koji možete pogledati ovde.
P.S. All we needed was 13 years of patience....
U međuvremenu su izbacili i neku video grafiku za koju se ne može se reći ni da je spot niti da je lyric video. Po snimcima sa nastupa u Bostonu, reklo bi se da je u pitanju grafika koja se pušta na video bimu, koja ide za vreme izvođenja pesme Absurd.
Pesma je dostupna i na našoj Top New Rock listi, sa koje neće tako dugo silaziti!
Kao što smo i najavili u prethodnom tekstu: Ako želite da izvučete neku novost od grupe Guns N Roses, samo ih pratite dok su na turneji i čekajte da se desi nešto ovako.
Dakle, na koncertu broj dva na obnovljenoj turneji koji se odigrao u Bostonu, nakon što je Duff McKagen završio sa izvođenjem pesme I Wanna Be Your Dog, Axl Rose je izgovorio: You heard it here first... a new GNR song!
Bend je krenuo sa uvodnim taktovima i ispostavilo se da se radi o pesmi koja nosi naziv Absurd, a koja je zapravo nekada bila izvođena pod nazivom Slikworms. To znači da tehnički pesma nije nova, obzirom da je prvi put svirana pre tačno 20 godina kada se Axl prvi put pojavio uživo nakon mnogo godina pauze na Rock In Rio festivalu 2001.godine. Pesmu su napisali Dizzy Reed i Chris Pitman i od tada je izvođena nekoliko puta ali se nije našla na albumu Chinese Democracy.
Ono što je uočljivo kod pesme Absurd je da je izmenjen tekst u odnosu na prvobitnu verziju koju pamtimo kao Silkworms. Prema tome, na neki način, ipak se radi o "novoj" pesmi. Generalno ova turneja uopšte nije počela loše. Na prethodnom koncertu su na tonskoj odradili Hard School a sada i zvanično odsvirali Absurd... Stvari se konaćno kreću u pravom smeru što se tiče nove muzike. Mi ćemo, kao i uvek, sve ispratiti, kao što smo i obećali u prvobitnom tekstu.
Požurite sa slušanjem ovog klipa jer znajući kakav je menadžment GnR, ubrzo će nestati.
Guns N Roses su sinoć započeli najnoviji deo Not In This Lifetime turneje u gradu Hersiju, Pensilvanija. Bio je to prvi nastup benda još od 14. marta prošle godine i koncerta u Meksiku, nakon čega je usledila pauza zbog pandemije.
Zbog čega ovo uopšte pišemo i predstavljamo kao nešto bitno, verovatno se i sami pitate? Stvar je prosta. Ako ste pratli rad benda u poslednjih tridesetak godina, onda vam je verovatno i poznata činjenica da je Guns N Roses jedna od najmisterioznijih grupa na svetu po pitanju oglašavanja i uopšte komunikacje sa fanovima. Jedan su od retkih bendova koji ništa, ali apsolutno ništa od informacija ne puštaju u javnost. Takvo ponašanje dodatno je iritiralo ljude širom sveta kada je bilo reči o protekloj deceniji, odnosno o vremenu društvenih mreža u kojem živimo i u kojem informacije "lete" na sve strane i dostupne su u svakom momentu. O tome smo ranije i pisali i pominjali koliko je bend po tom pitanju enigmatičan i zatovoren za javnost. Shodno svemu tome, pratiti njihovu turneju i posmatrati šta rade, ostaje jedini način da se uopšte dođe do bilo kakvih novosti vezanih za ovu grupu.
Dakle, turneja je startovala i kao što to obično biva, prvi koncert nije ni po kvalitetu ni po dužini bio nešto što će ostati upamćeno. Slično smo i sami doživeli u Berlinu 2018.godine. Bendu je potrebno nekoliko nastupa da se uigra i uđe u rutinu. Što se tiče spiska pesama koje su svirali, uglavnom je sve bilo u granicama očekivanog. Ono što bi se moglo izvdojiti kao novo i interesantno jesu sledeće pesme: Dead Horse - koja nije svirana tako često, You're Crazy - koja je na ovoj turneji svirana svega nekoliko puta i I Wanna Be Your Dog - obrada grupe The Stooges. To jeste neka vrsta novine, no ipak, radi se o obradi, tako da tome nećemo pridavati veću pažnju. Previše su obrada svirali na ovoj turneji od 2016.godine, tako da to definitivno nije nešto čemu se fanovi posebno raduju. Konačnu setlistu možete pogledati ovde.
Međutim, ono što je najviše obradovalo sve ljubitelje Gunsa željne nekih promena, jeste nešto što se desilo neposredno pre koncerta na samoj tonskoj probi. Jedan od fanova koji se u tom trenutku našao u blizini stadiona, uhvatio je bend kako na tonskoj svira pesmu Hard School, jednu od tzv. novih pesama, koju smo imali prilike da čujemo pre nekoliko godina kada je došlo do poslednjeg velikog "curenja" materjala na kojem bend navodno radi. Da, to su one priče koje slušamo već godinama o novom albumu i da li je pesma Hard School potencijalno jedna od tih, još uvek, naravno, nije poznato.
Ovo sa jedne strane može biti indikator nekih narednih koraka grupe, ali i ne mora. Kao što smo rekli, sa Gunsima se nikad ništa ne zna. Postoji mogućnost da ovu pesmu odsviraju uživo na turneji, obzirom da se to isto dešavalo ranije sa pesmama poput Slither(Velvet Revolver), i nekih "deep cut" pesama iz sopstvenog repertoara. Prvo bi ih odsvirali na tonskoj probi, a onda nakon izvesnog vremena i na nekom od narednih nastupa. Da li će se to desiti i sa ovom numerom? Nadamo se da hoće. Pesma generalno zvuči jako dobro a i red je da bar nešto novo dobijemo pa makar to bilo i uživo. Youtube i druge mreže su uvek tu da nam pomognu, međutim, nadaleko poznati menadžment benda će se svakako potruditi da sve to ukloni, tako da, u takvim situacijama uvek požurite da sve pregledate što pre možete.
To je to što se tiče ovog prvog nastupa grupe u nastavku turneje. Junkyard Rock Stories će kao i uvek pratiti situaciju i obaveštavati vas kada god bude bilo nećeg novog. Nećemo pisati o svakom mogućem koncertu, ali kada god bude nekih noviteta, potrudićemo se da vam ih što pre saopštimo.
04.08. Edit - evo i dokaza da smo bili u pravu, poslušajte video prilog
Čuvena kompanija muzičke opreme koja je lansirala neke od najpoznatijih modela gitara, odlučila je da nakon 127 godina postojanja proširi svoje poslovne delatnosti i postane izdavačka kuća.
Gibson je dogovorio i partnerstvo sa izdavačkom kompanijom BMG, jednom od četiri najveće muzičke kompanije na svetu u ovom trenutku, sa kojom će sarađivati na polju realizacije muzičkih izdanja. Sedište novostvorenog Gibson Records-a biće u Nešvilu, gradu koji je u poslednjih nekoliko godina postao glavno sedište rock n roll muzičke industrije u Americi.
Debitantsko izdanje na kojem će stajati nova etiketa Gibson Records-a biće novi album grupe Slash ft Myles Kennedy and The Conspirators. Slash je inače jedan od najvećih ambasadora kompanije Gibson, koja je nedavno izbacila najnoviju liniju njegovih gitara koje su prvi put korišćene na Not In This Lifetime turneji grupe Guns N Roses.
Pomenuti album najavljen je za početak 2022.godine. Biće to peti Slash-ov album u tzv. solo karijeri a drugi od kada se ponovo vratio u Guns N Roses, na čiji novi album, još uvek čekamo……..
Na internetu je pre dva dana "procurela" numera pod nazivom Crazy na kojoj su sarađivali gitarista grupe Guns N Roses Slash i pevač grupe Linkin Park Chester Bennington. Zapravo, radi se o jednominutnom snimku ove numere koju je na internet postavio muzički producent Big Chris Flores.
Flores je sarađivao sa Slash-om za vreme snimanja njegovog prvog solo albuma iz 2010. godine pod nazivom Slash, koji je bio karakterističan po tome što je svaku pesmu na njemu otpevao neko drugi, odnosno to da je na albumu bio veliki broj gostiju. Upravo ova pesma Crazy i datira is tog vremena a Chester Bennington je bio jedan od gostiju za vreme snimanja.
Pažljiviji slušaoci i fanovi Slash-ovog solo rada će sigurno primetiti da je muzika iz ove pesme ustvari iskorišćena na albumu iz 2010.godine i da nosi naziv Doctor Alibi na kojoj je gostovao Lemmy Motorhead. Slash je ranije govorio o tome da je Chester Bennington bio jedan od gostiju na snimanju njegovog solo albuma ali da je grupa Linkin Park sabotirala bilo kakvu realizaciju muzike sa Chester-om jer je u to vreme radila na svom albumu.
Ovu numeru sada poseduje porodica preminulog pevača i ako je sudeći po nekim ranijim Slash-ovim izjavama postoji velika mogućnost da u budućnosti bude i realizovana.
Šta se dešava na planeti Guns n Roses u 2020.godini?
Pitanje iz naslova ovog članka predstavlja jednu od glavnih nedoumica, koja muči fanove širom sveta kada je reč o ovoj čuvenoj grupi. Suštinski, ne bi ste progrešili da ste se ovako zapitali u bilo kom trenutku istorije ove grupe, počev od 1994.godine pa sve do danas. Medijski mrak i dalje je jedno od glavnih obeležja ove skupine, a kako godine odmiču, a komunikacija na svetskom nivou postaje sve brža i pristupačnija, tako vesti iz tabora GnR-a postaju sve nedostupnije i sve ih je manje i manje.
Slično smo se i sami zapitali još 2015.godine, te čuvene i prelomne godine koja je označila kraj jedne ere i mogući početak neke sasvim drugačije. Delimično smo i bili u pravu kada smo ocenili šta je grupi najbolje činiti, odnosno šta bi smo mi voleli da vidimo kao krajnji ishod nadolazećih promena. Nakon toga pisali smo i o samoj turneji Not In This Lifetime, koja se tada već bila zahuktala, i to iz dva dela, a nakon toga pratili situaciju iz godine u godinu, koja se ruku na srce, od aprila 2016. pa sve do danas nije pomerila ni za milimetar...
Trenutno se nalazimo u sličnoj situaciji kao pre pet godina. Koronarna 2020. i dalje traje, sa mršavim, ili bolje rečeno vrlo maglovitim ishodom. Sa ove distance deluje da će ovo biti jedna od najdužih godina, gledano iz ugla posledica koja ostavlja na život ljudi. No, nismo se mi ovde skupili da kukamo i opisujemo uticaj pandemije na svetski poredak...
Gledano iz muzičkog ugla ova godina donela je jednu vrstu preseka. Koncerti su i dalje nedostupni, osim nekih mini isprobavanja sa socijalnim distancama, kao i "drive-in" ugođaja, o velikim turenajama na stadionima i po arenama još uvek nema ni govora. Bendovi su shodno tome presavili tabak i što zbog dobrog njuha kada je reč o biznisu, a što i zbog činjenice da im je dosadno jer ništa drugo u životu nisu naučili da rade, shodno tome odlučili su da se pozabave pralvjenjem nove muzike. Generlano u tome nema ničeg lošeg. Rad na novim idejama i stvaranje nove muzike jedna je od obaveza muzičkih grupa, pa su tako i mnogi vleikani, odnosno grupe kao što su: Metallica, AC DC, Megadeth, Halestorm, Faster Pussycat, Ozzy Osbourne i mnogi drugi, najavili da ovaj period "ništavila" koriste kako bi radili na novoj muzici. U ovom trenutku, ta sledeća godina koja dolazi posle ove koronarne, koja god bila, izgleda kao da će biti legendarna kada se ova tempirana muzička bomba bude aktivirala.
A gde se u svemu tome nalaze heroji ovog teksta? Pa, pogađate, ni tamo ni ovamo. Tokom poslednjih pet godina mogli smo u više navrata čuti kako recimo ritam gitarista grupe Richard Fortus govori o radu na novoj muzici. Po jednom ili dva puta isto su izjavili i Slash i Duff, dok su se njihove lepše polovine po društvenim mrežama hvalile kako su zapravo imale privilegiju i da čuju novi materijal. Sve je to jako lepo, ali nama običnim fanovima sve to jednostavno ništa ne znači. Prvo, najava nove muzike nikada nije stigla od "najviših instanci", čitaj: Axl Rose i njegov brazilski menadžment u čijim se kandžama nalazi još od početka devedesetih. Drugo, medijski mrak u kojem se ova grupa samovoljno nalazi ne dozvoljava nam da se bilo čemu poradujemo, onako kako dolikuje fanovima jedne grupe.
Teško je danas biti dan ovog benda! Izjava je koja odslikava našu poslednju epizodu podkasta u kojoj smo još jednom pokušali da damo odgovor na pitanje iz naslova. Šta se to pobogu dešava sa ovim bendom? Situaciji smo prišli na nešto drugačiji način diskusijom o svim bivšim i sadašnjim članovima ove grupe. Njihov lični odnos prema bendu u mnogome oslikava celokupno stanje i ukazuje na to u kom pravcu treba tražiti odgovor na mnoga pitanja vezana za GnR.
U drugom delu emisije bavili smo se sadašnjom postavom, a na samom kraju i direktno uputili pitanje samom Axl-u ali i svima vama: Kada će i da li će ikada, biti nove Guns N Roses muzike? Zvanične naravno! Nikakvi snimci sa NITLT turneje, nepotpuna albumska reizdanja od pre 30 (tačnije 31 godinu) ili curenje pesama na internetu, ne može i ne sme da nas na volšeban način navodi na pogrešan put....
Zapravo, ceo taj mini serijal o tzv. "Planeti GnR" započeli smo pričom o grupi Slash's Snakepit koju je oformio sam Slash 1994.godine na samom početku tih nekih, ispostaviće se kasnije smutnih godina, koje traju i do današnjih dana. Diskutovali smo o nastanku, razvoju i rasformiravanju ove hard rock grupe i o tome kako je Slash praktično uspeo da svu tu godinama nagomilavanu negativnost, koja se prelivala iz GnR tabora, pretvori u jedan izuzetno vredan muzički projekat.
Nakon toga, napravili smo i osvrt na jednu od definitivno najboljih hard rock grupa koje su se pojavile početkom novog milenijuma. Reč je naravno o supergrupi Velvet Revolver koju su osnovali bivši članovi Gunsa,Slash, Duff i Matt zajedno sa legendarnim frontmenom grupe Stone Temple Pilots Scott Weiland-om. Ova petorka pojačana i ritam gitaristom Dave Kushner-om obeležila je period prve decenije dvehiljaditih godina. Svojom pojavom, scenskim nastupom, originalnom i razarajućom muzikom, ali i ekscesima, međusobnim problemima, nagradama, sukobima na relaciji VR - GnR, nikoga nisu ostavljali ravnodušnim. Za neke su bili nešto potpuno novo, a za neke samo Guns N Roses 2. Bilo kako bilo, nama je sve to bilo i više nego dovoljno da jednu celu epizodu posvetimo ovoj nesvakidašnjoj rock n roll pojavi!
Na taj način smo i kompletirali ovaj mini serijal posvećen bendu Guns N Roses ali i "sporednim" projektima nekih od članova ove grupacije. Kako bi ste uvek ostali u toku sa svim novinama na Junkyard Rock Stories podkastu, najbolje bi bilo da zapratite naš YouTube kanal. Ukoliko pak, više volite da podkaste konzumirate na tradicionalan način, tu je i naša Anchor platforma koja vas vodi do svih relevantnih podkast stanica sa kojih nas možete slušati!
U novoj epizodi Junkyard Rock Stories podkasta, po prvi put od kada radimo ovakav format emisija, imamo i sagovornika. U pitanju je dugogodišnji saradnik našeg sajta Danilo Petrović. Tema ove epizode, koja nosi naziv "Snejkpitovanje", je priča o grupi Slash's Snakepit.
Slash's Snakepit je grupa koju je Slash osnovao nakon završetka grandiozne turneje Use Your Illusion, koju su Guns N Roses završili u leto 1993.godine. Bend je otišao na zasluženi odmor, međutim, sam Slash onakav kakav je u to vreme bio, nastavio je da radi na novoj muzici. Nakon što je Axl Rose odbio sve muzičke ideje koje mu je Slash predstavio 1994.godine, uz pomoć izdavačke kuće odlučuje da oformi sopstveni bend, snimi album i krene na turneju.
Slash's Snakepit postojao je, uz povreme pauze, u periodu od 1994. do 2001. godine. Za tih sedam godina izbaciće i dva albuma: It's Five O Clock Somewhere 1995. i Ain't Life Grand 2000.godine. U tom periodu Slash je i napustio svoju matičnu grupu Guns N Roses.
Opširnije o svemu, poslušajte u samoj epizodi na nekom od podkast hvatača!
Kao što smo u poslednjih godinu dana mogli da čujemo, Slash i grupa Guns N Roses navodno rade na novoj muzici. Namerno kažemo ovo "navodno", s obzirom da bilo kakva informacija vezana za neko stvarno snimanje nove muzike, ni jednom do sada nije došla od onoga ko zaista ima glavnu reč u tom bendu. Verovatno nikada i neće. Uglavnom smo do skoro mogli da se susretnemo sa izjavama žena i devojaka članova benda, a u nekoliko navrata, ruku na srce, slično smo mogli čuti od Richard Fortus-a, (nekoliko puta), pa i od samog Slash-a.
Međutim, od nove muzike i dalje ni traga, osim onih čuvenih "procurelih" pesama o čemu smo pričali u Junkyard Rock Stories podkastu prošle godine. Da stvar bude još uvrnutija, neke od tih pesama su završavale na porno sajtovima. Čisto jedan mali primer da se zna kako funkcioniše menadžment grupe Guns N Roses.
No bilo kako bilo, Slash se ponovo javio, ovoga puta iz karantina i to za podkast poznate prodavnice muzičke opreme Sweetwater, koji vodi Nick Bowcot. Ceo intervju možete poslušati na linku ispod.
O čemu je Slash pričao? Pa, klasika, rekli bi se. Uglavnom je govorio o tome kako provodi vreme u karantinu, koliko je to frustrirajuće za nekog ko je navikao da život provodi na turnejama ali i o tome kako je imao problema sa mačkom, koju su Meegan (njegova devojka) i on, morali na kraju da uspavaju.
Međutim, ono što nas ovde zaista zanima, a to je naravno nova GnR muzika, Slash je izjavio sledeće: "Uglavnom vreme provodim u kuči ali redovno idem i do studija u kojem uglavnom radim na novim idejama. Nekoliko puta sam i džemovao sa Duff-om, ali i sa samim Axl-om. Na taj način smo, uglavnom, pozavršavali neke stvari. Osim toga, nisam radio ništa drugo. Nikakvih kolaboracija sa drugim muzičarima nije bilo. Dakle, uglavnom sam fokusiran ka tome da pišem novu muziku, snimam ideje i demo snimke za nove GnR pesme ili šta god..."
Kako to obično biva krajem svake godine dođe i vreme da se svode računi o tome šta smo sve za ovih 365 dana mogli novo da čujemo, čemu smo se radovali a i čime bili i razočarani. Na prvi pogled može se reći da je godina bila zadovoljavajuća, što se tiče kvantiteta, odnosno broja novih izdanja. Bilo je tu svačega, od novih izdanja, reizdanja, kompilacija, izdanja velikih bendova, malih bendova itd. Međutim, ako uporedimo samo neke od ovogodišnjih albuma sa onim iz prethodne, teško da bi se iko složio da je 2018.uspela da nadmaši prethodnu godinu po kvalitetu novoizdatih albuma. To je ujedno i mišljenje naše redakcije i samim tim je vrlo teško izabrati albume koji su istinski zaslužili epitet najboljih, odnsono onih o kojima će se pričati i koji će ostati upamćeni tokom godina. Ovo je tih, teško izabranih, top 6 albuma!
6. Dizzy Reed - Rock 'N' Roll Ain't Easy
Dizzy Fn' Reed je svakako jedan od najpoznatijih klavijaturista r'n'r današnjice. Ovim albumom, inače svojim prvim solo albumom u karaijeri dugoj više od 30 godina, dokazao se i kao neko ko je sposoban da napravi odlične pesme bez da iza sebe ima mašineriju poput GnR. Godinama skupljano iskustvo i ideje koje su nastajale tokom različitih vremenskih perioda rezultirale su u 13 vrlo kvalitetnih i zanimljiv numera a sam Dizzy je doživeo i vatreno krštenje i kao pevač. Ovaj album možda neće ostati upamćen kao neki drugi koji su izašli ove godine, ali verujte nam na reč, ovde ima toliko dobrog materijala koji bi da je više sreće mogao da se nađe čak ii u GnR katalogu.Vredi poslušati! Našu recenziju možete pročitati ovde: RnR Ain't Easy.
5. Ryan Roxie - Imagine Your Reality
Još jedan solo album nalazi svoje mesto na ovoj kratkoj listi! Imagine Your Reality je izdanje gitariste Ryan Roxie-a, inače jednog od troje gitarskih majstora trenutnog benda čika Alice Cooper-a. Album sadrži deset hard rock numera upakovanih u majstorske rifove, melodije i sjajan Ryan-ov vokal, upravo onako kako jedan gitarski rock n roll album i treba da zvuči. Jednostavno, energično i rokerski naperistojno bez mnogo uvijanja!
4. Slash, Myles Kennedy and The Conspirators - Living The Dream
E moj Slash! Da je sada 2017. ili neka prethodna godina, ne bi ti ni video ovu listu! Šalu na stranu, četvrto Slash-ovo izdanje sa Conspiratorima, da budemo iskreni, nije opravdalo očekivanja širokog dela javnosti. Jednostavno dok se prolazi kroz pesme sa ovog albuma stiče se utisak danije baš sve kako treba i da su pesme nešto ispod nivoa na koji smo navikli kada je reč o ovoj ekipi. Stvar je vrlo prosta zapravo: smišljati pesme i praviti album u pauzama mega turneje drugog benda.neminovno dovodi do pada kvaliteta. Album je u konkurenciji ovogodišnjih zapravo i dobar ali je u poređenju sa ranijim Slash-ovim radovima nekoliko stepenica ispod. Ovom prilikom apelujemo sledeće: Mani se čoveče ćorava posla, hoćemo novu GnR muziku!
3. Judas Priest - Firepower
Šta reči o starim dobrim Judas-ima a da već nije rečeno do sada!? Ako ovu rečenicu stavimo u kontekst pravljenja nove muzike dobijamo odgovor - Firepower! Ovaj osamnaesti studijski album britanskih heavy metal kraljeva dokaz je da nema ni govora o predaji, i to uprkos činjenici da je došlo velikih gubitaka u samim bendskim redovima. Novi gitaristi su dokazali da su i kadri i spremni da na svojim leđima nastave da nose ogromno nasleđe Judas-a, na čelu sa neumoljivim Rob Halford-om i ovaj album je pravi dokaz toga! Četrnaest fantastičnih numera pristeklo je iz vatre užarenog metala ovih legedni. Za neke od njih bismo rado stavili i opkladu da će se naći na budućim "best-of" kompilacijama.
2. A Perfect Circle - Eat The Elephant
Novi album ovog mega super-benda predstavlja, kao što se može primetiti, i mali otklon od uobičajene rock/metal paradigme koju Junkyard Rock zastupa. Prostijim rečnikom rečeno, smatramo da ovaj album zaslušuje mesto u vrhu ovogodišnjih izdanja, a ujedno eto i odgovora zbog čega baš Top 6 a ne 5 ili 10. Ovaj album je prosto morao da se ovde nađe.. Keenan-a , Howardel-a i ekipu jednostavno je teško preskočiti jer ono što oni rade na polju ambijentalno-uvrnuto-melodične - prog-rok muzike je jednostavno majstorija. Eat The Elephant je stoga album koji će se slušati još dugi niz godina! (Ukoliko Tool ne napravi nešto novo u međuvremenu, ako smo dobro upućeni).
1. Halestorm - Vicious
Za najbolji album godine, bez mnogo dvoumljenja, biramo najnovije izdanje Halestorm-a pod nazivom Vicious. Bilo bi i realno predstaviti makar jedan bend iz mlađe ekipe muzičara na ovoj listi, ali još ako takav jedan bend napravi ovako dobar album, ne postoji razlog zbog kojeg se ne bi našao i na samom vrhu. Predvođeni neumoljivom frontmenkom Lzzy Hale, Halestorm ekipa ovim albumom cementira svoj unikatni moderni hard rock zvuk koji je na nekim prethodnim izdanjima imao tendenciju da se bezpotrebno meša i sa drugim, pre svega pop uticajima. Ovoga puta to nije slučaj i ekipa sa ponosom može reći da je napravila najbolje izdanje u svojoj karijeri. Album je prepun odličnih gitarskih rifova, gruva, glasnoće, agresivnosti, prljavštine, seksualnih tenzija i svega onoga što krasi jedan pravi moderan rock/metal bend. Još kada vam tu priču ispriča sama Lzzy (jedan od najboljih ženskih vokala i uopšte ženskih frontmena), stvari postaju još zlobnije i opasnije!
To bi dakle bilo to što se tiče ove godine. Ima tu još nekih izdanja koja svakako zalužuju pažnju i treba ih makar pomenuti kao recimo. Alice In Chains - Rainiier Fog, Disturbed - Evolution, Godsmack - When Legends Risef, Stone Temple Pilots itd...
Što se tiče najvljenih izdanja za sledeću godinu, već se naziru neka albumi za koje se iz ove prespektive može se reći da je pred nama mnogo zanimljiviji muzički period. Ali polako, videćemo kada dođe vreme. Sve u svemu ovu 2018. godinu neće biti teško nadmašiti.
