Ovo je nešto što smo baš dugo čekali, možda i predugo. Šesnaeest godina prošlo je od kada smo poslednji put čuli nešto novo od švedskih high-octane-garage rock n roll legendi The Hellacopters. Tome je sada došao kraj jer imamo i prvi novi singl pod nazivom Reap A Hurricane kojim najavljuju svoj osmi album u karijeri koji će nositi naziv Eyes Of Oblivion.
Ekipa koju predvodi frontmen i gitarista Nicke Andersson, a koju još čine i Matz Robert Eriksson, Anders Linndstrom, Dolf DeBorst, kao i svima dobro poznata njuška Dregen koji je osnovao kako grupu Backyard Babies, tako i ovu o kojoj danas pričamo, potpisala je nedavno ugovor sa poznatom izdavačkom kućom Nuclear Blast Records, što je bila i prva naznaka da se nešto novo sprema u taboru ovih Šveđana.
Osim toga, još jedna zanimljiva vest vezana za The Hellacopters proletela je svetskom rock scenom a to je da je bend nakon potpisivanja ugovora sa novom izdavačkom kućom, po prvi put na digitalnim servisima "postavio" album iz 1999.godine Grande Rock, koji možete poslušati u celosti. Šta više, izbacili su i spot za jednu od pesama sa tog izdanja pod nazivom Move Right Out Of Here.
Tako da, ako ste mislili da smo namerno propustili da vam ove novosti saopštimo, varali ste se. Samo smo čekali onu najveću, - prvu novu pesmu nakon toliko puno godina!
Muzički video spotovi i lyric video animacije nemaju neki posebno definisan rok, kada je reč o tome kada ih predstaviti faonovima. U eri kad video spot ne znači gotovo ništa, osim skupljanja pregleda na društvenim mrežama (u neka davna vremena spot je bio suvo zlato za karijere bendova), gitarista švedske rock n roll četvorke Backyard Babies, Andreas Tyrone Svensson ili ti poznatiji i kao Dregen, odlučio se da fanove počasti jednim novim lyric videom za numeru One Man Army. Video je nov ali album je star. Radi se o izdanju iz 2013.godine, inače prvom solo albumu ovog gitariste o kojem smo tada i pisali.
Te sada već daleke 2013.godine, u vreme kada su Bacykard Babies bili na pauzi, uspeo je Dregen da nas sa deset poptuno lucidnih rock n roll numera, totalno hipnotiše a ovim spotom i vrati u vreme kada je nastupao kao solo izvođač. Jedino pitanje koje ostaje je, zbog čega je ovo baš sad uradio?
Ako bi smo uopšte i pokušavali da odgovorimo na ovo pitanje, moramo se pozabaviti trenutnom situaciju u Dregen-ovom matičnom bendu Backyard Babies. Bend se nakon dugogodišnje pauze ponovo okupio 2015.godine snimivši povratnički album Four By Four. Četiri godine kasnije usledilo je i slavljeničko izdanje Sliver And Gold (2019) , kojim je bend obeležio trideset godina postojanja u konstatno istoj postavi.
Međutim, kao i za sve druge, nastupila je 2020.godina pa su tako i švedski bendovi morali na prinudni odmor. Krenule su i prve karantinske striming svirke a Backayard Babies su se na svoj prvi i jedini ovakav nastup odlučili tek nedavno. U subotu 4.jula strimovali su svoj prvi koncert ovog tipa iz Malmea ali i poručili fanovima da se takav vid akcije neće ponavljati.
Nakon nastupa pevač i gitarista grupe Nicke Borg, dao je intervju ekipi koja je organizovala ovaj događaj i objasnio da bend do daljnjeg, neće nastupati, niti raditi u studiju. Međutim, Nicke je takođe i napomenuo da će članovi grupe pojedinačno,ipak nastaviti sa aktivnostima i da se mogu očekivati razni projekti, što solo, što u saradnji sa drugim muzičarima. Možda je ovaj Dregen-ov lyric video samo početak upravo ovoga o čemu je Nicke Borg govorio. Ostaje da se vidi. Inače, pored Dregen-a, Nicke Borg takođe iza sebe ima uspešnu karijeru kao solo izvođač.
Backyard Babies - Sliver And Gold 2019 (Recenzija)
Prvi dan marta pao se baš u petak, dan za koji svi vrlo dobro znamo šta predstavlja u današnjoj muzičkoj industriji, Backyard Babies izbacili su svoj novi album pod nazivom Silver and Gold, koji predstavlja njihovo osmo studijsko izdanje u trideset godina dugačkoj karijeri. Pitate se sigurno kako je moguće da ovaj bend ima čak tri decenije postojanja iza sebe, zapravo i više, ako se računa period dok su se zvali Tyrant i imali drugog pevača, a s obzirom da se radi o ljudima rođenim 1973.godine. Stvar je zapravo vrlo prosta. Grupa klinaca, drugova iz ranog detinjstva, iz švedskog gradića Nässjö, Andreass Svensson aka. Dregen, Peder Carlson i Johan Blomqvist udružili su se davne 1989.godine sa pevačem i gitaristom Nicke Borg-om, krenuvši na put koji će ih dovesti do toga da postanu jedan od najvećih bendova nove švedske sleaze rock (u njihovom slučaju punk-rock) scene, pod prepoznatljivim imenom - Backyard Babies, i to, pazite sada, bez da su i jednog jedinog trenutka promenili postavu, i ako su imali dva duga perioda pauze. Mora se priznati, malo je bendova koji su tokom cele svoje karijere, celog svog života zapravo, ostali u nepromenjenom sastavu. Backyardi su zbog te činjenice prosto jedinstven bend.
Novi album Sliver and Gold u suštinipredstavlja svojevrsnu odu vremenu koje je ovaj bend proživeo , odnosno predstavlja neku vrstu, proslave treidesetogodišnjeg jubileja, pa ga je najbolje u tom kontekstu i posmatrati. Na njemu se nalazi deset numera, jedna više nego na prethodnom Four by Four iz 2015. U odnosu na pomenuti album, a inače reč je o jedina dva Backyard albuma iz ove decenije, Sliver and Gold je definitivno dosta bolje ostvarenje iz više razloga, između ostalog i što je prethodni album bio povratnički i samim tim se od njega očekivalo mnogo više. Ipak, u odnosu na legendarne i esencijalne albume Backyarda iz dvehiljaditih, ni Sliver and Gold, sam po sebi ne bi mogao da se nađe u ravnopravnoj trci sa njima. Naravno, to sa druge strane ne znači da na njemu nema zanimljivih pesama, čak šta više, ima i to dovoljno da izdanje zadovolji svačiji ukus. Od već pomenutog sleaze punk rock manira, do power-pop-punk, hard rock itd..
Pesma koja možda najviše miriše na esencijalne Backyard numere je svakako 44 Undead, koju smo namerno izostavili iz februarskog žurnala. Ako bi je stavili na bilo koji stari BB album, našla bi svoje mesto u top tri pesme na svakom od njih. Neka vrsta obrnute Minus Celsius, moglo bi se reći sa Dregen-om na vokalima. Sjajna i esencijalna, "trejdmark" pesma. Nakon nje izdvaja se i Shovin Rocks u kojoj je ustvari opevana karijera ovog benda. Predobar primer kako da trideset godina karijere smestite u samo tri minuta. Prava slavljenička pesma. Sledeća koja se izdvaja bi bila recimo Yes to All No, koja vuče malo na Blue Oyster Cult po uvodu, ali ima taj Nicke-ov upečatljivi način pevanja, odnosno ono što je uvek krasilo sve te prohujale albume, pesme, godine. U samom vrhu je i uvodna power-pop-punk Good Morning Midnight, koja je pravi predstavnik skandinavskog punk rock prizvuka. Zatim imamo vrlo zanimljivu, Simple Being Sold, koja je nešto blaža ali ima tu potrebnu prljavu notu, pa potom Ragged Flag koja možda malo vuče na Stonse. Bad Seeds bi takođe mogla da uđe na neku best-off listu kao tzv. "deep-cut" numera. Sliver and Gold, A Day Late i poslednja Lough Now Cry Later su, na neki način, ipak nešto slabijeg kvaliteta.
U suštini, ako saberemo i oduzmemo, to je dve trećine dobrih pesama na ovom izdanju, što je za svaku pohvalu. Zapravo, broj pesama koje prelaze "Rubikon", proporcijalno raste sa brojem slušanja, odnosno ponavljanja albuma. Neka to bude i savet za moguće slušaoce. Za one koji se prvi put susreću sa ovim bendom, ovaj album je sasvim dobar za početak, dok za okorele fanove imamo drugi predlog. Da ne bude kako je najbolji album Backyard Babies u ovoj deceniji zapravo onaj solo album Dregen-a, vi lepo izmiksujte ovaj novi sa prethodnim Four by Four i dobijate ono što ste hteli!
Ako vas mrzi da čitate, poslušajte audio recenziju i zapratite kanal!
Još u jesen 2013.godine svetlost dana je ugledao prvi "solo" album legendarnog gitariste i osnivača švedskih sastava Backyard Babies i The Hellacopters, poznatijim pod imenom Dregen. Ovom prilikom prenosim tekst-recenziju koju je još tada napisao Dušan Perović, moj veliki prijatelj, istomišljenik i brat, i to sve u sklopu mini "feljtona" o novim skandinavskim grupama i muzičarima. O ovakvim remek delima nikada nije kasno govoriti a posebno ako se uzme u obzir da su se i sami Backyard Babies nakon gotovo šest godina pauze ponovo vratili i krenuli sa radom na novom albumu koji se očekuje naredne godine.
Jednostavno rečeno čovek je objasnio neke stvari! U principu sada već univerzalna i dobro poznata prosto proširena rečenica, može se upotrebiti i za ovaj prvenac, Andreas Tyrone Svensson-a poznatijeg joši pod imenom Dregen. "My Lord Sweet Satan" pitao sam se i mislio u sebi, da li će zaštitno lice Backyard Babies-a, uspeti da podnese taj celokupni teret i lansira u zvučnu orbitu nešto što će biti zavredljivo pažnje uha. Moram priznati, već na prvo slušanje moja konstatacija je bila: "to je to, to je to, rock n roll do koske"! Sirova energija koja neprestano teče, i sliva se iz pesme u pesmu, dominira kroz svih trideset i četri minuta albuma.Hipnotišući zvuk možemo okarakterisati kao idealan spoj ili svojevrsni silabus rock istorije, odnosno žanrova koji čine istu, tako da se kroz ovih deset naslova može čuti i hard rock, rock n roll, sleaze rock, punk rock, glam rock, garage rock, blues, country....
Međutim, ono što najviše ostavlja utisak na mene, jeste taj pristup zvuku, odnosno kako tako nešto veoma prosto može da zvuči tako dobro i krupno u isto vreme!? A to je vešto iskazano i opravdano kroz sjajno i upeglano muziciranje (od svirača do pevača), sjajne aranžmane i korišćenje, kako bi se to danas reklo jeftinih, ali dobrih fora i fazona. Kao primer možemo navesti Keith Richards manir sviranja gitare (koji ja lično obožavam), upotrebu klavira koji kroz sviranje samo jedne dirke kao i najobičnije zviždanje, mogu da podignu pesmu na još viši nivo od postojećeg i pridodaju sasvim jednu drugu dimenziju. Moram izdvojiti i neke lične favorite sa ovog albuma: Just Like That (pesma koja je prva doživela ekranizaciju) tera na momentalno mrdanje kolena, Flat Tyre On A Muddy Road definitivno ide uz neki chill i dobru pljugu, Pink Hearse dušu dala za petak, izdvojio bih još i 6 Till 10, Mojo's Gone, One Man Army ( koja me neodoljivo podse'a na No More Mr Nice Guy od Alice Cooper-a).
Jedno je ipak sigurno, a to je da ovaj album preovlađuje ogromnom kreativnošću koju je Dregen crpio svirajući i gradeći karijeru kroz Backyard Babies, The Hellacopters kao i kroz saradnju sa jednim takvim imenom i legendom kao što je Michael Monroe. Dregen definitivno ima znanje u malom prstu, što mu ipak ne smeta i ne sputava da upotrebi i ostalih devet kako bi dobio jednu tako savršenu kombinaciju i celinu u muzičkom i tekstualnom smislu. Ja takvu jednu finu celinu i kombinaciju ocenjujem sa čistom peticom i sa zasluženim pridodatim plusem, i toplo je preporučujem svima. Ova doza energije će vam sigurno dobro doći i zagrejati vas kroz zimske dane koji slede, dok će vas uz letnje dobrano oznojiti.
