Retro recenzija: Richie Sambora - Stranger In This Town (1991)

 

U toku ove 2021.godine slavili su se mnogi veliki albumi izašli pre tačno trideset godina. Poptuno zasluženo! Ta 1991. je zaista bila jedna od najboljih godina u istoriji rock muzike, ako ne zapravo i nabolja. Nakon toga nikada se više nije desilo da se toliko velikih albuma izda u gotovo istom trenutku. Rock je stvarno bio na svom vrhuncu, pomognut žanrovskom raznovrsnošću i analognom tehnologijom koja je konačno dostigla svoj maksimum. Albumu grupa poput Guns N Roses, Metallica, Skid Row, Red Hot Chili Peppers, Nirvana, Pearl Jam, Soundgarden, ostali su do dana današnjih upamćeni kao nešto najbolje što je rock muzika iznedrila. 

U to ime, odlučili smo da i mi odamo počast jednom izdanju iz tog perioda koje je ipak nekako ostalo na marginama svetske slave u toj ogromnoj konkurenciji. U našoj specijalnoj recenziji pravimo osvrt na prvi solo album gitariste grupe Bon Jovi, Richie Sambora-e pod nazivom Stranger In This Town. Ovo fenomenalno blues-rock remek delo izašlo je 3.septembra 1991.godine. Nije dostiglo uspeh kao pomenuti albumi niti kao solo album prve zvezde grupe Bon Jovi godinu dana ranije. Ipak, to ne znači da ovaj album nije jednako kvalitetan jer je Richie Sambora na njemu dokazao koliko je dobar gitarista, kakav je pevač, tekstopisac i kompozitor. 

Da ne otkrivamo dalje, predlažemo da poslušate našu novu epizodu i upoznate se (ako do sada već niste), sa ovim vanvremenskim albumom. 

Predstavljamo: Ayron Jones - žanrovska fuzija sa ukusom Sijetla

 

Gitarista i tekstopisac Ayron Jones još jedan je u nizu izdanaka poteklih sa rock scene Sijetla, definitivno jednog od najrokerskijih gradova na svetu,  a uz sve to je i jedna od najvećih zvezda u usponu u ovom trenutku u svetu rock muzike, i pored toga što ga mnogi još uvek nisu upoznali. Nedavno je potpisao ugovor sa izdavačkom kućom Big Machine Records, u okviru koje je izbacio i nekoliko singlova kao uvod u album Child Of The State koji je zakazan za maj mesec ove godine. 

Ime albuma kao i same pesme koje smo do sada mogli da čujemo, u suštini jasno opisuju život ovog momka koji nije bio ni malo lak. Već sa četiri godine predat je starateljskoj porodici i od malena je bio primoran da se bori sa stvarima poput problema zavisnosti sopstvenih roditelja, napuštanja i razbijenih dečačkih snova. I pored svih tih problema sa kojima se suočavao kao dete, Ayron je uspeo da pronađe svoj tračak nade i svetlost na kraju tunela upravo u muzici, vešto kanališući pomenuta osećanja sa ogormnim talentom koji kao muzičar poseduje. Doza mraka i goričine prisutna u pesmama, velikim delom vuče korene upravo iz njegovog nesrećnog detinjstva

Početkom prošle decenije pojavio se sa grupom Ayron Jones and the Way sa kojom je izbacio i dva indie albuma. Ova grupa je kratko trajala pa se tako i Ayron odlučio da krene u solo vode. Da je to bio pravi pogodak pokazaće i vrtoglavi uspeh koji ovaj momak ostvaruje nakon 2015.godine. Kao neviđeni muzički talenat i rođeni Sijetlanin, ubrzo postaje prepoznat i preporučen od strane nekih od najvećih faca ovog grada poput Duff McKagen-a i Mike McCready-a. Uporedo sa tim kreće i da nastupa kao predgrupa grupama poput Guns N Roses, Jeff Beck, BB King, Run D.M.C i Public Enemy između ostalog. 

Muzički posmatrano Ayron Jones kombinuje elemente muzike koju su stvarali Jimmy Hednrix i Steve Ray Vaughan, što je logično poređenje obzirom da je i sam fenomenalan gitarista, sa uticajem scene čiju baklju ponosni nosi i muzike bendova poput Soundgarden i Nirvana. Sve to preliveno je unikatnim vokalom koji podseća na pokojnog velikana pop muzike Michael Jackson-a. 

Sve u svemu, smatramo da ovog momka ne smete nikako propustiti. O njemu će se tek čuti, tako da, zauzmite mesta na vreme, mi to svakako jesmo. 

 

 Ayron Jones @ Spotify - Facebook -  Twitter -  Instagram- Official website

Autor JP