Nepopravljivi rock n roll - koncert grupe Beautiful Creatures u čast dvadesetogodišnjice albuma prvenca

 

Pre nešto manje od mesec dana fanovi grupe Beautiful Creatures, među koje spadamo i mi, dobili su naznake da bend sprema iznenađenje povodom dvadesetogodišnjice prvog album Beautiful Creatures. Tada smo preneli vest i najavili, a sada vas sa velikom radošču obavešatavamo da je iščekivanju došao kraj i da se iza iznenađenja zapravo krio - koncert!

Dobrodošli u West Hollywood, CA u Key Club (bivši Gazzari's) na Sunset Strip-u. Godina je 2003. april 24., a jedan od najperspektivnijih rock bendova toga momenta upravo izlazi na binu i započinje svoj nastup numerom Ride sa svog albuma prvenca koji je izašao dve godine ranije za izdavačku kuću Warner bros. Uvodni rifovi gitare koju drži nepoznati momak po imenu DJ Ashba raspaljuju publiku u Key Club-u. Gitarista Anthony Focx sa crnim Gibsonom i basista Kenny Kweens sa druge strane upotpunjuju zvuk dok bubnjar Glen Sobel razvaljuje ritam i zadaje gruv koji će se pratiti ove večeri. Na binu istrčava frontmen Joe Leste, koga se sećamo iz L.A. funk sleaze rock grupe Bang Tango. Erupcija pozitivne rock n roll energije se širi ovim legendarnim prostorom dok bend niže pesme poput Step Back, Going Off, Wasted, Blacklist... 

Sama holivudska scena se u međuvremenu dosta promenila. Devedesete su ućutkale Sunset Strip ali početak nove decenije najavljivao je vetar promene. Bez preterane šminke, spandeksa, šljašteće garderobe i sa kratkim frizurama, obučeni u gotovo pa darkerskom fazonu, momci iz benda Beautiful Creatures, pomalo i nesvesni svega, postavljaju nove standardne klasične hard rock muzike. Na numeri Time And Time Again na bini im se pridružuje i klavijaturista Dizzy Reed, tada jedini član Gunsa pored Axl-a koji je zapravo poznat ljudima i sa bendom ostaje i na sledećoj New Orleans. Nakon toga sledi i prvi hit pod nazivom 1 A.M. sa kojim se bend pojavio i u filmskoj industriji, nakon kojeg bend nastavlja da niže ostale bisere nepopravljivog rock n roll-a uhvaćenog na svom albumu prvencu kao što su Kickin For Days,  Wish, I Got It All kao i posldenje pesme na setu, frenetične Kickout.

Eto tako bi otprilike glasio izveštaj sa ovog koncerta da smo se tog aprila 2003. kojim slučajem našli na Sunset Strip-u te večeri. Afterparty bi zasigurno usledio dvadesetak metara odatle u legendarnom Rainbow-u. Danas, dvadeset godina kasnije, prepričavali bi događaje i kompletirali uspomene upravo ovim koncertom kojeg je grupa izvukla iz nekog svog "sefa zaborava". 

Sve u svemu, Beautiful Creatures nakon ovoga nisu uspeli da postignu veliki uspeh kao bend, i pored toga što je za dve godine usledio još jedan fantastičan album pod nazivom Deuce. Tu priču smo vam već detaljno ispričali u tekstu The Story Behind Beautiful Creatures, tako da sada nećemo dužiti. Ipak, koliko je ovaj bend interesantan, posebno u postavi sa ovog koncerta, u prilog govori i činjenica da je DJ Ashba kasnije svirao u Sixx A.M. i Guns N Roses, Kenny Kweens u L.A. Guns, Anthony Focx postao je uspešan producent, Glen Sobel dugogodišnji bubnjar benda Alice Cooper-a a Joe Leste je nastavio sa svojom matičnom grupom Bang Tango. Svi zajedno bili su taj neki novi, rezorektovani talas hard rock-a holivudske scene i sa grupama poput Velvet Revolver i Buchckerry udarili temelje modernom hard rock zvuku početkom 21.veka. 

Koncert pogledajte ovde:

Autor: JP

Beautiful Creatures: Šta nam to novo spremaju?

 

Gitarista Anthony Focx i basista Kenny Kweens članovi grupe Beautiful Creatures objavili su da pripremaju izvesne novitete kada je reč o ovom bendu. Čitaoci našeg sajta i stari poznavaoci našeg rada znaće da je ova vest od izuzetnog značaja za nas, obzirom da se radi o jednoj od omiljenih grupa našeg urednika. Pomenuti dvojac je  na društvenim mrežama objavio post sa slikom iz studija uz koju stoji objašnjenje da su zavirili u "trezor" i da rade punom parom. 

Šta bi to moglo biti? Mnogi bendovi poslednjih godina koriste tu frazu "something from the vault" kada kreću sa realizacijom nečeg starog što će biti predstavljeno kao novo. Beautiful Creatures su u karijeri izbacili dva albuma: Beautiful Creatures (2000) i Deuce (2005). Pre četiri godine ovaj potonji dobio je remasterizovano izdanje Deuce Deluxe o čemu smo tada i pisali, kada su izbacili i jednu potpuno novu pesmu Get You High.

Šta je onda još ostalo? Neki tajni nikada objavljeni treći album je malo verovatan tako da će pre biti da se radi o nekom live izdanju ili možda reizdanju albuma prvenca koji će 16.avgusta proslaviti 20 godina postojanja. Nekako deluje da će verovatno biti ovo poslednje, ali ostaje tek da se vidi. Više informacija imaćemo u narednom periodu.

Beautiful Creatures prestali su nastupima zvanično još 2009.godine ali su se 2017. ponovo okupili u vreme reizdavanja albuma Deuce i to u postavi Joe Leste (vokal), Alex Grossi (gitara), Anthony Focx (gitara), Kenny Kweens (bas) i Timmy Russel (bubnjevi). Ukoliko vas detaljnije zanima priča o ovom sjajnom hard rock bendu, pročitajte naš tekst o njima Story Behind Beautiful Creatures iz marta 2016.godine. 

Preslušavanje: Black Swan - Shake The World (2020)

Black Swan je još jedna u nizu novih super-projekat-grupa iza koje stoji veoma agilna, italijanska izdavačka kuća Frontiers Music srl. O razlozima nastanka ovakvih grupa pričali smo detaljnije u epizodi broj 8 Junkyard Rock Stories podkasta, odnosno emisije Junkyard Žurnal, tako da ovoga puta nećemo zalaziti u sve te sitne detalje, već ćemo se, kako to red nalaže, u ovom "Preslušavanju" baviti isključivo albumom Shake The World koji je izašao 14.februara ove godine, i koji predstavlja album prvenac ove novoformirane grupe. 

Black Swan čine:

Vokal: Robin McAuley (McAuley Schenker Gruop)

GItara: Reb Beach (Winger, Whitesnake)

Bass: Jeff Pilson ( Dokken, Foreigner, The End Machine)

Bubanj: Matt Starr (Ace Frehley, Mr. Big, Beautiful Creatures)

1. Shake The World

Prva pesma na albumu, ujedno i prvi single, video spot i uopšte prva "kombinacija" nota koju smo imali prilike da čujemo kada je reč o ovom bendu. Lirički pokretačka, ova pesma sa muzičkog aspekta predstavlja, ono što bi se moglo nazvati, pravim "album opener-om". Odmah nakon prvog preslušavanja ova pesma stavlja do znanja kojim će pravcem ići ova četvoročlana grupa, a to je naravno, skup svega onoga najboljeg iz radova sa daleko poznatijim bendovima iz kojih dolaze. Međutim, ovo "trešenje sveta" u sebi krije i nešto što, tada kada je pesma izašla kao single, nismo imali mogućnosti da shvatimo, a što je postalo jasnije tek sa preslušavanjem celog albuma.


2. Big Disaster

Koliko je hrabrosti potrebno nazvati jedan od svojih vodećih singlova - Big Disaster? Zamislite voditeja koji izgovora: "A sada slušamo grupu X i njen najnoviji single: Velika Katastrofa"! Bilo kako bilo, ovaj single broj 2, donosi još jedan konkretni, pomalo i prljavi hard rock komad, u kojem bi smo recimo izdvojili pevanje Robin McAuley-a, rođenog Irca inače, koji je svoju slavu stekao pevajući u grupi sa gitaristom Michael Schenker-om, koji je, ukoliko niste znali, samo dve godine mlađi, od recimo, David Coverdale-a! S obzirom da je većini vas, kao i nama, rad McAuley-a daleko manje poznat od mnogih drugih pevača sličinih godina, njegovo pevanje na ovom albumu bi nas moglo vrlo lako prevariti da pomislimo da se radi o nekom mlađem pevaču.



                                     

3. Johnny Came Marching

U trećoj pesmi na ovom izdanju dobijamo i nešto ozbiljniju tematiku, što se tiče samog značenja teksta. No, time se nećemo baviti ovde. Za razliku od prve dve, ova numera je nešto sporijeg i "težeg" tempa, ne toliko furiozna, ali sa podjednako jakim rifovima, sjajnim solom Beach-a i betonskom ritam sekcijom Pilson-a i Starr-a, sve naravno prebojeno odličnim vokalima McAuley-a. Valja pomenuti i prateće vokale koje izvode Pilson i Beach, obojica poznati po tome iz slavnih dana svojih grupa Dokken i Winger. Inače, s obzirom da je već treća na albumu, čudno je da još uvek nismo počeli da "kukamo" na gitarske deonice Reb Beach-a.... 

4. Immortal Souls

Ako se pitate zašto je to tako, i šta smo mislili pod ovim poslednjim, najbolje bi bilo to objasniti kroz pesmu Immortal Souls. Prvo, sve tri pesme sa početka albuma nisu najveći ikada odsvirani rock hitovi, ali jesu veoma dobro struktuirane pesme kojima jednostavno ništa posebno ne fali. Drugo, album je u neku ruku vrlo jasno gradiran, tako da je svaka pesma samo još jedan stepenik više u odnosu na prethodnu. Tu pre svega do izražaja dolazi gitarista Reb Beach, kome smo dosta toga zamerili kada smo pričali o novom albumu Whitesnake-a, na kojem se on po prvi put našao kao autor muzike. S obzirom da je u grupi Black Swan on autor svih pesama, deluje da je tvrdnja koju smo tada izneli opravdana. Reb Beach je na ovom albumu mnogo više onaj pravi Reb Beach, gitarski vitruoz iz najboljih dana Winger-a. Poslušajte samo gitarsku melodiju kojom otvara ovu pesmu, kombinacije rifova i solaže. Što se ovog dela albuma tiče, definitivno pesma br.1. Pitamo se kako zvučala da se recimo našla na prošlogodišnjem WS izdanju...


5. Make It There

Ovde imamo i prvu baladu na albumu i to u stilu nekadašnjih grandioznih balada iz osamdesetih sa izvesnom dozom svežine. Kao i uvek kada je reč o baladama, prilazimo im sa izvesnom dozom rezerve. Ovde bi smo još jednom pohvalili Reb-ov solo, ali i produkciju, i to ne samo ove pesme već albuma u celosti. Za produkciju je, pored tutnjajućih bas deonica i pratećih vokala, bio zadužen upravo Jeff Pilson.


6. She's On To Us

Black Swan sam u narednoj numeri, posle kratkog baladoidnog izleta, vraćaju na stazu utabanu sa peve četiri pesame sa albuma. Kotrljajuće-bolesni gitarski rifovi otvaraju ovu numeru i u njoj opet imamo priliku da čujemo Reb Beach-a prepuštenog samom sebi (bez nadzora Mr. Coverdale-a), što opet daje pozitivan rezultat, sličan radovima sa nepravedno omalovažavanog a ujedno i najboljeg albuma grupe Winger iz 1993.godine pod nazivom Pull.


7. The Rock That Rolled Away

Ova pesma je možda i sa namerom nazvana upravo The Rock That Rolled Away, s obzirom da definitivno predstavlja neku vrstu omaža i neodoljivo podseća na muziku koja se pravila poslednjih godina osamdesetih. Ono što je čini relevatnom i u današnje vreme je majstorsko muziciranje članova benda, moderna produkcija i fantastičan osećaj za strukturu pesama, A kako i ne bi, ako pogledamo rezimee Beach-a, Pilson-a, Starr-a i McAuley-a.  Stvar je potpuno jasna. I pored toga što je možda previše u "80s" fazonu, pesma ipak pretenduje na presto jedne od najboljih na albumu...


8. Long Road To Nowhere

Možda, možda, ali Long Road To Nowhere , koja sledi sa svojim - soničnim gitarskim harmonicima, "tutnjavom" Pilson-a i Starr-a i nepogrešivo čistim i moćnim vokalom McAuley-a, dokazuje da o albumu nikada ne treba suditi na osnovu jedne pesme, ili na osnovu polovično preslušanog albuma. Kada sada u miks bacimo recimo Shake The World (prvi single), postaje jasnije šta je značilo ono sa početka: album je jednostavno postavljen tako da vam iz pesme u pesmu postaje sve više gotivniji. Reb Beach još jednom u svom elementu! Uhh, da je samo malo više ovakvih gitarskih deonica bilo pre nešto manje od godinu dana... Znate na šta mislimo!


9. Sacred Place

Stigavši do same završnice albuma Shake The World i pesme Sacred Place, ne možemo a da ne primetimo da se insteresovanje za ovom pločom ni jednog momenta nije umanjilo. Numera Sacred Place govori u prilog ovoj tvrdnji, Svojim "gerimurovskim" uvodnim deonicama kreće lagano a potom se pretvara u pravu blues-rock polu-baladu. U pesmi se dodatno ogleda i već toliko puta pominjana raznovrsnost ovog albuma, njegov skirveni sastojak, koji ne dozvoljava slušaocu da pre vremena ode sa "mesta zločina". Iako nešto blažeg tempa, još jedna od boljih pesama na albumu.


10. Unless We Change

Predzadnja Unless We Change bi lako mogla da prevari svakog nestrpljivog slušaoca, ukoliko je prekine pre 20. sekunde. Uvod žičanim instrumentima je samo varka, jer pesma nakon toga prelazi u pravu oluju u kojoj Reb, Jeff, Matt i Robin pucaju iz svog mogućeg arsenala kojim raspolažu. Određene deonice ove pesme daju joj i epitet jedne od najmetalskijih na albumu.


11. Divided/United

Ujedinjeno razjedinjeni - možda i najbolje opisuje epitet svakog projekat-supergrupa-benda. Ovo je jedna veoma interesantna numera kojom je, eto, ova superčetvorka koja sebe naziva Black Swan, odlučila da završi ovo izdanje. Legenda kaže da je Jeff Pilson, inspirisan filmom Bohemian Rhapsody, odjurio do svog studija i napisao klavirski deo ove pesme, koji shodno tome neodoljivo podseća na radove grupe Queen. Međutim, to traje samo do trećeg minuta, kada se stvari zaokreću za 180 stepeni, iz Divided prelazi u United, i to u još jednom klasičnom heavy rock maniru.

Na kraju, koliko god se trudili, ovom albumu ne možemo naći slabu tačku (osim možda omota na kojem se zapravo nalazi beli labud  ne crni). Jednostavno, prekaljeni svetski muzičari skupili su se i napravili muziku koja je na momente čak i bolja od muzike koju prave sa svojim "matičnim" bendovima. Posebno u slučaju Reb Beach-a, o čemu smo već pričali. Sa druge strane svesni smo činjenice da će ovo izdanje, kao i izdanja mnogih sličnih projekat-grupa, vrlo brzo pasti u zaborav. Stoga, dajte mu šansu, nećete se pokajati!

Preporučujemo za: one koji vole dobar hard/heavy zvuk, kao i za sve kojima se nije dopao novi album grupe Whitesnake iz prošle godine!

 

Februar 2020.godine
Autor: JP

Beautiful Creatures - Deuce (Deluxe) 2017

Reizdanje albuma Deuce

Verovali ili ne pre tačno godinu dana, preciznije 31. marta  na ovom blogu pojavio se tekst o američkoj hard rock grupi Beautiful Creatures. Bila je to retrospektiva, nešto novo u tom trenutku kada je reč o sadržaju bloga, tipična biografska "behind the music" priča. Pored mnoštva podataka iz bendske biografije opisana su i oba njihova albuma, a na kraju je dat i zaključak koji je glasio od prilike ovako: "Beautiful Creatures su verovatno imali potencijala za nešto mnogo više ali su spletom raznih okolnosti jednostavno nestali sa scene i pali u zaborav." Tako je i bilo! Sve do 31.marta 2017.godine kada je svetlost dana ugledalo njihovo novo digitalno, remasterizovano, re-editovano i prošireno izdanje albuma iz 2005.godine, pod nazivom Deuce Deluxe. Kakve li koincidencije. Ko je mogao da pretpostavi da će se godinu dana nakon tog teksta, Priča o bendu BC, oni zapravo i vratiti na scenu. Za autora ovih redova nije bilo veće sreće!

Međutim, da se nešto veliko sprema, bilo je jasno mnogo pre datuma izlaska albuma. Povremena komešanja na zvaničnoj FB stranici grupe, na kojoj su oni, ili administratori, zavisno od toga ko je vodi, postavljali stare snimke sa svirki, stare slike, pesme, pa čak i statuse u kojima su direktno pitali fanove šta misle o tome da se grupa ponovo okupi ili uradi nešto slično. Da su stvari mnogo ozbiljnije bilo je jasno nakon poslednjeg Monsters Of Rock Cruise festivala iz oktobra prošle godine, kada su se verovatno neke nepoznate "sile" umešale da se na istom nađu Joe Leste, Anthony Focx, Kenny Kweens, Alex Grossi i Timmy Russel, neki sa svojim tadašnjim bendovima a  neki drugi jednostavno poslom. Izašli su na binu i "spržili" jedan Kick Out. Bilo je to na marginama pomenutog festivala, ali nakon toga je stigla i zvanična objava: BC u rade na reizdanju svog drugog albuma u istoj postavi kao i tada, i to  pod producentskom "palicom" gitariste Anthony Focx-a. Slike sa sastanaka, iz studija i propratni promo materijal bile su samo "jagode na torti". 

Dakle za ovu priliku Creatures-i su izabrali njihov drugi album Deuce. Postoji i opravdani razlog zbog čega baš taj album. Ako se sećate u već pomenutom tekstu smo pisali o tome kako bend jednostavno nije išao u korak sa promenama u muzičkoj industriji i celom tom haosu koji se događao tih godina. Slabo propraćeni, ali vrhunski kvalitetan prvi album grupe, prošao je skroz neopaženo. Njegov naslednik doživeo je još goru sudbinu. Da stvar bude još i gora Deuce je izdat u tri različite varijante za američko, evropsko i japansko tržište. Na tim izdanjima su pre svega bili različiti omoti, zatim redosled pesama pa i sam njihov broj. Na nekima su postojale pesme koje niste mogli čuti i na drugim. Po rečima basiste Kenny Kweens-a, ovaj album nikada i nije zapravo izdat kako dolikuje. 

Deuce Deluxe upravo ispravlja pomeute greške iz prošlosti. Album je kako je već rečeno muzički "došminkan", što je sasvim normalna pojava kada su u pitanju reizdanja. Celokupan studijski posao uradio je Anthony Focx koji je eto u međuvremenu postao i cenjeni studjiski inžinjer. Sa starih traka skinuta je prašina i one su ponovo zasijale na monitoru njegovog studija. Druga velika stvar je u tome što ovo izdanje broji 17 pesama (sedamnaest) što je i više nego uobičajeno. Zapravo na ovom izdanju se mogu naći pesme sa sva tri pomenuta izdanja iz 2005.godine. Sve je skupljeno na jednom mestu i više nema problema oko pronalaženja ovog albuma što je fanovima najbitnije. Svi oni sada na jednom mestu mogu ponovo čuti i uživati u pesmama poput legendarne Save Me, zatim Anyone, koja je se pojavila i kao soundtrack u popularnoj seriji Sons Of Anarchy, potom  psihodelične Empty, ubitačnim Brand New Day i Straight To Hell itd. A da sve bude još bolje i zanimljivije, preslušavajući album, na mestu broj deset naletećete na jednu potpuno novu stvar Get You High. To je prvi put da u poslednjih trinaest godina BC izdaje nešto novo. Zapravo pesma i nije nova u tom smislu. Jedna je od onih koje nisu uspele da se nađu ni na jednom izdanju Deuce iz 2005.godine, što je vrlo čudno jer je reč o jako dobroj pesmi. Uz sve te novine, album je dobio i potpuno novo ruho što se tiče omota, a promenjen je i zvanični logo benda. Ovo izdanje je za sada digitalno, i kako BC kažu, tako će i ostati. Može se naći na svim poznatim digitalnim muzičkim platformama.

Šta još reći na kraju? Po rečima pevača Joe Leste-a, okidač je bila ta spontana svirka na MORC festivalu. Telefoni su nakon toga neprestano zvonili i Creatures-i su odlučili; "Fuck it, let's go for it"! Potez sa reizdanjem je svakako dobar. Vraća u igru sa jedne strane a daje i prostora za dalje. Ah da, a zakazali su i prvi koncert za 27.maj ove godine. Beautiful Creatures su se, možemo slobodno reći, definitivno vratili i od njih možemo očekivati samo nova iznenađenja. Ipak onaj tekst iz marta prošle godine nije bio uzaludan! Iz svega ovoga bendovi i muzičari mogu izvući i pouke. Naime, ovo je dokaz da za muziku nikada nije kasno. Ljudi se po nekad raziđu i putevi im se pruže u raznim pravcima ali vrlo malo je potrebno da se ponovo ukrste. Dovoljno je samo  da nešto "klikne" i da mašina bude ponovo u punom naletu! Mogli su Gunsi, kao i mnogi drugi,a evo sada su to učinili i Beautiful Creatures, konačno!

Album možete poslušati ovde:

mart 2017.godine                                                                                          Autor: JP

Predstavljamo: Beautiful Creatures - Priča o bendu (The Story Behind)

Ovo je priča o jednom manje poznatom bendu na našim prostorima - Beautiful Creatures. Ovaj američki hard sleaze rock bend nažalost danas nije više aktivan, ali s obzirom da se ime grupe već pojavljivalo na stranicama ovog bloga, odlučili smo da Beautiful Creatures predstavimo u okviru jedne biografske priče. To je ujedno i novina u samom sadržaju bloga, pored do sada već klasičnih recenzija, ekskluzivnih intervjua kao i sveobuhvatnih analiza. Sa ovom pričom započinjemo novu rubriku u kojoj će se naći veliki broj manje više poznatih muzičara i grupa. 

1999-2002 Hellstar, Beautiful Creatures

Hard rock band Beautiful Creatures formirali su 1999. godine pevač grupe Bang Tango Joe Leste i gitarista nekada poznatih  Bulletboys-a, DJ Ashba. DJ-a, koga danas znamo kao već bivšeg člana Guns N Roses-a ali i jednog od glavnih karika i praktično osnivača grupe Sixx AM. Sa druge strane Joe Leste je svoj muzički put započeo još krajem osamdesetih godina u naletu bendova takozvane losanđeleske Sunset strip scene. Zapravo Bang Tango pripada onoj grupi tadašnjih bendova sa velikim potencijalom, koji ipak nisu uspeli da ostave neki dublji trag na svetskoj muzičkoj sceni. Bang Tango takođe pripada onoj grupi bendova toga vremena koji su koketirali sa različitim muzičkim pravcima poput funk-a, čime su se na neki način razlikovali od ostalih jednoličnih muzičkih pokušaja. Jednostavno, ta prezasićenost sličnim bendovima u nastanku, potpomognuta njihovim  vrtoglavim rastom i uspehom na MTV-u, dovela je igrom slučaja, a ponajviše odlukom muzičke industrije da sve bednove sličnog žanra jednostavno otpiše i zabrani im svakav iole normalan pristup istoj,   do propadanja velikog broja sastava, kako loših tako i onih koji su u sebi imali evidentan  potencijal. Ako dodamo i to da je početkom naredne decenije došlo i do izvesnih muzičkih potresa i pojave grunge-a, situacija je nepovratno bivala sve gora i gora po bend. Urbana legenda losanđeleske Sunset strip scene kaže da je samo 3% posto tadašnjih bendova uspelo da ostavi zapaženiji muzički trag i napravi kakav takav uspeh. No to je ipak tema za neku drugu opširniju priču. Premotavamo i idemo desetak godina kasnije, tačnije u 1999.godinu, kada je pak, situacija u svetu muzike totalno promenjena u odnosu na sve što se izdešavalo u prethodnoj deceniji. Hard rock osamdesetih i grunge bili su prošlost.

Što se Beautiful Creatures-a tiče, pored pomenutog dvojca grupi se pridružuje Anthony Focx kao bubnjar, ali on ubrzo prelazi na ritam gitaru usled dolaska jednog od poznatijih studijskih muzičara i  bubnjara Glen Sobel-a Tačnije Focx postaje ritam gitarista u trenutku kada je Brent Muscat iz legendarnih Faster Pussycat, koji je tokom 1999 bio u opticaju u Creatures-ima, ipak odlučio da karijeru nastavi u drugom pravcu. Postavu upotpunjuje i basista Kenny Kweens iz grupa Shake the Faith a danas LA Guns. Tadašnja originalna postava Beautiful Creatures ostaće upamćena i kao najbolja i po imenima najzvučnija,  usled čestih promena koje su kasnije nastupile.

Nakon uspostavljanja prve postave bend počinje sa živim nastupima i pored činjenice da u tom trenutku nisu posedovali nikakav autorski materijal. Prvi nastup desio se jula 2000.godine i to pod nazivom Hellstar. Međutim ubrzo nakon toga bend se vratio svojoj prvobitnoj ideji i nazivu Beautiful Creatures. Tri meseca kasnije izdaju i prvi demo snimak. Da su stvari po momke iz Beautiful Creatures počele dobro, govori i podatak da su ih baš u tom trenutku, na samom početku i bez opipljivog autorskog materijala, spazili i "agenti" izdavačke kuće Warner Bros. Bend potpisuje ugovor sa tom kućom i počinje da snima album prvenac koji će izaći tokom 2001.godine pod nazivom Beautiful Creatures. Uz sve to Creatures-i dobijaju i zapaženo mesto na tada vrlo jakom i poznatom festivalu Ozzfest. Beautiful Creatures bili su u punom pogonu, željni uspeha, spremni na osvajanje srca fanova širom sveta, ali.....

Krajem 2001. godine stvari počinju naglo da se menjaju. Dešava se nešto što u tom trenutku nije zaobišlo gotovo nikog na aktivnoj sceni. Dešava se nešto što zapravo  sa samim bendom nije imalo baš nikakve veze. Naime, na prelazu 2001. na 2002. godinu dešavaju se veliki potresi u centrima muzičke industrije. Novi milenijum donosi i nova pravila, bukvalno preko noći brišući do tada čvrsto uspostavljene postulate na kojima počiva muzička indistrija kakvu je svet poznavao poslednjih pedesetak godina. Izdavačka kuća Warner Bros, samo jedna u nizu, bila je primorana na spajanje sa mnogo većom korporacijom AOL. U svom tom metežu veliki broj grupa ostaje bez pristojne promocije pa čak i bez samih ugovora. Tačnije bez ičega, ako ćemo pošteno (gotovo isto kao sleaze/glam bendovi 1992.godine). Taj svojevrsni uragan nije zaobišao ni tek zahuktale Creatures-e pa tako njihov album prvenac ne dobija gotovo nikakvu medijsku promociju, a sve se to dešava u vremenu koje je "svetlosnim godinama" daleko od današnjeg, u smislu društvenih mreža i mogućnostima koje one pružaju po pitanju samo-promocije,  što sve neminovno dovodi i do razlaza  prvobitne postave.

Prvi koji napustio  brod bio je  upravo DJ Ashba, usmeravajući se ka radu na sopstvenoj muzici. Kasnije će se ispostaviti da je to možda, za njega lično, bila i dobra stvar. Preskočio je ponudu Nikki Sixx-a da zasvira u hard/sleaze/punk supergrupi toga vremena Brides of Destruction, rame uz rame sa legendarnim Tracii Guns-om. Drugu priliku, međutim,  nije propustio. Radi se o trenutku kada je nastao Sixx AM, a negde u međuvremenu zapazio ga je i sam Axl Rose. Na njegovo mesto lead gitariste Beautiful Creatures  te 2002.godine dolazi gitarista glam metal benda Tuff - Michael Thomas (danas Brand New Machine). Uskoro iz benda za Ashbom odlazi i bubnjar Glen Sobel. Njega zamenjuje Matt Starr iz grupe Bang Tango. Bez obzira koliko je kratko trajao, ovaj period grupe ispostaviće se, bio je i najbolji što se tiče uspeha. I pored svih teškoća koje su pogodile ovu supergrupu i potencijal koji su imali, ipak su uspeli da ostave kakav takav trag na sceni.

2003-2006  Deuce

Nakon velikog kraha nastalog usled pomenutih promena u svetu muzičke industrije Beautiful Creatures se vraćaju i počinju sa radom na novom albumu. Međutim, personalne promene neće zaobići bend ni ovoga puta. U toku 2003. godine grupu napušta Michael Thomas koji počinje saradnju sa Suki Jones, prvom verzijom nečega što će kasnije postati Adler's Appetite. Na njegovo mesto dolazi Alex Grossi (Jani Lane, Quiet Riot, Bang Tango...). Leste, Kweens, Focx, Grossi i Starr tako počinju praktično od nule radeći na novom albumu koji izlazi 2004. godine i to isključivo na japanskom tržištu. Sa američkim i evropskim izdavačima dolazi do raznih nesporazuma i ogromnog kašnjenja, tako da album po imenu Deuce izlazi 2005.godine na američkom a čak 2006. godine na evropskom tržistu. A između svega toga, ništa novo. Iz benda odlaze Alex Grossi i Matt Starr a zamenjuju ih gitarista Mark Simpson ( Jetsam, Folsam) i bubnjar Bang Tango-a Jimmy Russel. Nakon toga bend zakazuje i turneju radi promocije albuma, uključujući i turneju po Evropi sa Stephen Pearcy-em iz benda RATT.  Čini se da u tom trenutku stvari napokon dolaze na svoje mesto, međutim....

Što se tiče pomenutog Deuce perioda valja pomenuti i činjenicu da je tokom 2003. godine pevač Joe Leste ponovo počeo da radi sa svojim prvobitnim bendom Bang Tango. Bang Tango čak izdaje i album 2004.godine Ready To Go. Koliko je ta paralelna angažovanost uticala na rad u Creatures-ima pokazaće se u narednim godinama. Iz ove perspektive se čini da je Joe Leste ipak veći primat davao svom  matičnom bendu.

2007- ? Post BC

U periodu između 2007-2009. godine BC su nastavili sa sporadičnim nastupima širom sveta. Joe Leste je najavljivao početak rada na novom albumu, međutim to se do dana današnjeg nije realizovalo.  Prelomna godina, odnosno trenutak od kada Beautiful Creatures praktično više ne postoji, bila je  2009. i ozbiljni zdravstveni problemi Joe Leste-a, tj njegov pad na bini tokom jednog koncerta Bang Tango i hispitalizacija. Po medijima su počele da kolaju glasine o tome kako se pevač nalazi bukvalno sa "samrtnoj postelji" usled burnog načina života koji je vodio. Pokazaće se zapravo  da je umesto Lestea, sam bend Beautiful Creatures bio u takvom položaju. Došlo je (naravno) do daljih personalnih promena i u samoj 2009.godini, ali to sve više nije bilo ni bitno. Ono što je važno je to da od 2009. grupa nije zabeležila niti jedan nastup a do najavljivanog trećeg albuma nikada nije ni došlo. Joe Leste je nastavio da vodi Bang Tango koji postoji i danas i sa kojim je izdao još dva albuma u međuvremenu. Što se druge dvojice stalnih članova tiče, Kenny Kweens je već duže vreme basista LA Guns-a. Anthony Focx se posvetio produciranju. Poslednji muzičari, na takoreći ukletim pozicijama lead gitare i bubnja u bendu BC bili su:  Delta Starr odnosno Justin Sandler.

Postoji nekoliko ključnih razloga zbog kojih Beautiful Creatures nikada nisu dostigli nivo koji su realno prema prikazanom i te kako zaslužili. Pre svega, reč je o tajmingu. Početkom dvehiljaditih kada bend nastaje, dolazi do već pomenutih potresa u samoj muzičkoj industriji. BC su tada ostali "golih rukava" što se tiče promocije i podrške njihovog albuma prvenca. Na taj način BC su zapravo od samog početka  oštećeni i time im je drastično  smanjena mogućnost daljeg proboja.  Nakon toga dolazi period Deuce albuma. Ovoga puta muzička klima bila je mnogo povoljnija. Ponovo oformljeni Motley Crue, superpopularni Velvet Revolver pa i Guns n Roses sa dredovima, utirali su bendovima poput BC put ka novom proboju prema svetskim muzičkim visinama. NU-metal zauzeo je svoje mesto na drugoj strani a činilo seda se uspavana (tačnije uništena, devastirana ) Sunset strip scena ponovo budi. Zrelija, modernija i bolja nego ikad. Veliki broj bendova ponovo počinje aktivno da radi, oformljuju se razne supergrupe, dok ih veliki festivali širom sveta dočekuju širom otvorenih ruku. Tu su i nove snage poput Buckcherry, Hinder, Papa Roach, Sixx AM sa one strane okeana, ali i velika post glam/sleaze scena koja nastaje u Evropi predvođena uglavnom Šveđanima poput Backyard Babies, CrashDiet, Hardcore Superstar i dr.

Ipak, čak i u takvim, po svemu sudeći drastično boljim okolnostima i mogućnostima, pevač Joe Leste se odlučuje da ponovo oformi svoju prvobitnu grupu Bang Tango. Činjenica je da se Beautiful Creatures ne može sagledavati bez pomena Bang Tango-a. Umesto da iskoristi priliku sa BC, Joe Leste uporedo pravi tzv Bang Tango vol. 2 bez originalnih članova te grupe. Praktično Bang Tango i BC bili su jedan bend. Polovina članova jednog svirala je u drugom. Na turneji po Evropi 2009. godine listu su činili: Beautiful Creatures, Bang Tango i Faster Pussycat. To je značilo u prevodu Joe Leste i drugovi, pa onda opet Joe Leste i drugovi plus na kraju Faster Pussycat (i drugovi, pošto ni taj bend nije bio u originalnoj postavi). Naravno iz svega toga, deblji kraj su izvukli upravo Beautiful Creatures-i. Velika prilika je još jednom propuštena.  Koliko je zapravo Joe Leste bio usredsređeniji na Bang Tango nego na BC govori i činjenica da je od 2004. do danas taj Bang Tango vol.2 izdao čak tri albuma. U filmu Attack of Life: The Bang Tango Movie iz 2015.god, Joe Leste je čak odbio da prokomentariše perioda nastanka Beautiful Creatures-a i bilo šta u vezi sa bendom. Preporučujem svim fanovima da pogledaju istoimeni film.

Beautiful Creatures koji su, može se slobodno reći, bili pioniri ponovnog oživljanja nekadašnje glam/sleaze rock Sunset strip scene, tj njene reinkarnacije i novovekovne modernizacije, ostali su tako na marginama celog tog muzičkog komešanja. Spoljašnji faktori, unutrašnje razmirice i česte promene, plus loše odluke, uticale su previše negativno na sudbinu benda. Bend nikada nije dostigao nivo koji je po  svemu sudeći zaslužio. Ipak iza njih su ostala dva fenomenalna albuma. A koliko su zapravo bili cenjeni, govori i činjenica da su fanovi 2013.godine samoinicijativno napravili Facebook stranicu Beautiful Creatures Reunion, na taj način zahtevajući od članova benda da se ponovo okupe. Da li će to toga ikada doći, pokazaće vreme.


Beautiful Creatures iz muzičkog ugla

Beautiful Creatures - Beautiful Creatures 2001 

1. 1 A.M.
2. Wasted
3. Step Back
4. Ride 
5. Wish
6. Kickout
7. Blacklist
8. Kickin For Days
9. Time And Time Again
10.Goin Off
11. New Orleans
12. I Got It All
13. 1. A.M. Acoustic ( japaneese edition)
14. Get Up ( japaneese edition) 


Vokal - Joe Leste
Gitara - DJ Ashba
Gitara - Anthony Focx
Bas - Kenny Kweens
Bubanj - Glen Sobel 

Muzički posmatrano prava je šteta što album prvenac BC-a nije doživeo propisnu medijsku pokrivenost. Album, a samim tim i grupa, trebalo je da u tom trenutku postane pravi hit. S obzirom na tadašnju muzičku ponudu album je zaslužio visoko mesto na svimn mogućim listama, ne zato što je konkurencija tada bila loša, već zato što je album za to vreme bio više nego  kvalitetan.  Muzika Creatures-a imala je taj glam metal "in your face" momenat, upakovan u modernu muzičku formu toga doba. Nešto ne toliko krucijalno novo ali sa druge strane sveže i zdravo. Ovaj album je najbolji dokaz kako bi reinkarnirani glam/sleaze tada trebalo da zvuči. Modernije, metalskije, opasnije ali sa onim neodoljivim šmekom prošlog vremena. Kao što smo već napomenuli pojava BC-a i ovog albuma može se u neku ruku uzeti kao pionirski početak stvaranja nove/stare glam/sleaze scene. Neka vrsta oporavka ovog žanra krenula je gotovo uporedo sa ovim album. Od pesama se svakako izdvaja 1 A.M. koja otvara album i koja se našla kao soundtrack horor filma Valentine. Wasted, Step Back , Ride, Got It All, Kickout predstavljaju prvoklasne rokerske komade. Zanimljivo je i prisustvo neke vrste repovanja u određenom broju pesama, doduše samo na momente, što je možda i odraz toga vremena i pojave mnogih nu-metal i rap metal bendova. Naravno, ima tu i sporijih polubalada poput Wish, New Orleans i Time and Time Again. Joe Leste-ov vokal varira od potmulih dubina do visina kakve su ravne Axl Rose-u ili Steven Tyler-u. Gitarski deo iskazuje veliku raznovrsnost, ali opet, stavljen u okvire klasičnog hard rock-a sa primesama modernih efekata, što kasnije i postaje unikatni autirski pečat Dj Ashba-e. Sve u svemu  album za najvišu moguću ocenu. Suštinki ovaj album  je trebalo da postane neka vrsta Appetite Of Destruction toga vremena, ili makar jednim delom, što je neminovno i zaslužio. Vizuelno se za bend ne bi moglo reći da svoje korene vuče iz 80-ih, koji je upakovan u formi mračnijeg, bolje rečeno darkerskog imidža.

Beautiful Creatures - Deuce 2005 

1. Anyone

2. Freedom 

3. Unforgiven

4. Save Me 

5. Superfly

6. Empty

7. Never

8. Straight To Hell

9. The Unknown

10. Ton Of Lead

11. Brand New Day

12. Thanks

13. I Wont Be The One

Vokal - Joe Leste

Gitara - Alexx Grossi 

Gitara - Anthony Focx

Bas - Kenny Kweens

Bubanj - Timmy Russel

Gitara - Michael Thomas, Mark Simpson

Bubanj - Glen Sobel, Matt Starr

Koliko je muzička scena nudila bolje mogućnosti uoči izlaska ovog albuma već smo opisali u prethodnom delu teksta. Kao i razloge zbog čega ni ovo izdanje BC-a nije uspelo da ostvari zapaženiji uspeh, tako da ćemo ovoga puta to preskočiti. Muzički je album sadržao sve potrebne primese: vrištuće vokale, zapaljive gitarske deonice, čvrstoću, modernost i pevljivi prizvuk. Čak ni promena glavnog gitariste nije bitno uticala na promenu stila. S obzirom da je veliki broj gitarista, koji su se smenjivali kao na traci, učestvovao u izradi albuma, album ni malo nije izgubio celinu. Kratke, brze i ubitačne pesme poput Anyone, Save Me, Unforgiven, Brand New Day  dominiraju albumom. Međutim ono što je možda najveća prednost ovog albuma su tekstovi pesama, koji pokazuju određen stav, koji je bend vremenom oformio usled svih pozitivnih i negativnih događaja koji su ih pratili. Pesme poput Anyone ili Freedom u kojima Joe Leste govori o usuđivanju da se bude različit u svetu rock n rolla govore dovoljno o svemu onome što smo ranije pisali. Ima tu i sporijih stvari poput I Wont To Be The One ali i potpuno rokerskih Velvet/Guns komada poput Unforgiven, Superfyly i dr. Album je  pravi naslednik BC-a iz 2001.godine u svakom pogledu. Jedino što nakon slušanja ove ploče ostaje, jeste žal  za propuštenim mogućnostima ovog benda, ali više od svega, zbog činjenice da posle Deuce-a nisu izdali nikakv autorski materijal. Taman kada je priča počela da poprima ozbiljne obrise, Joe Leste je odlučio da da primat Bang Tango vol.2. Šteta. Beautiful Creatures su mogli da postignu mnogo, mnogo više od toga što je Bang Tango ikada postigao. Ako je Bang Tango jednom ubila muzička industrija i grunge, Beautiful Creatures-e su ubili takođe industrija, ali i oni sami, pre svih Joe Leste.

Na kraju, svim ljubiteljima dobrog glam/sleaze rocka u modernoj varijanti iskreno preporučujem ova dva albuma Beautiful Creatures-a.

mart 2016.godine                                                                                       Autor: JP