Nakon objave da je album 15 grupe Buckcherry iz 2006.godine dostigao dupli platinasti tiraž, najavili smo i datum izlaska novog, devetog po redu, albuma ove kalifornijske grupe koji nosi naziv Hellbound. Josh Todd, Stevie D. i ekipa, ovoga puta pojačana i gitaristom grupe Jetboy Billy Rowe-om, realizovali su deset novih pesama u svom starom dobrom poznatom elektrificiranom maniru.
Za dvadeset pet godina karijere klaifornijski rokeri Buckcherry uspeli su da, sa još nekoliko vršnjačkih bendova, vrate klasičnu rock n roll muziku iz ambisa u koji je upala tokom devedesetih. Hvala im na tome i hvala im što su i dalje prisutni na sceni i to ovoga puta sa novim albumom Hellbound, koji dolazi svega dve godine nakon izdanja Warpaint. Za te dve godine nije se desilo baš mnogo toga iz svima dobro poznatih razloga. Kada je konkretno reč o grupi, za te dve godine uspeli su još jednom da prođu kroz promenu postave. Kevin Roentgen, gitarista koji je zamenio osnivača benda Ketih Nielson-a 2017.godine i bio prisutan na prethodnom albumu, iznenada je napustio grupu, tako da su se Josh Todd (frontman), Stevie D. (gitara) i Kelly LeMieux (bass), bacili u potragu za novim gitarošem. Loptica je ovog puta pala na gitaristu grupe Jetboy Billy Rowe-a. Ah da, promenili su i bubnjara čisto da dodamo.
Da li zbog promene ili možda zbog prebrzog izbacivanja novog albuma, odnosno nedovoljnog sazrevanja prethodnog, Hellbound deluje kao neki left-over pomenutog Warpaint-a. Nije da nema loših pesama već jednostavno album u celini i to nakon nekoliko preslušavanja, zvuči dosta tanje i slabije nego neki raniji radovi, posebno kada je reč o zvuku gitara. Generalno to jeste Buckcherry koji se očekuje i na kraju uvek dobije, osim što je ovoga puta osećaj ushićenja oko i nakon izlaska ovog izdanja izostao. Bolji deo albuma čine numere poput furiozne uvodne cepačine 54321, zatim jedne old-school bakčerijevske Hellbound i eventualno pesme broj 7 pod nazivom Junk koja dosta dobro stoji u tom nekom elektrificiranom novotalasnom classic rock maniru koji je danas na ceni. Ako neko zna da napravi takvu pesmu onda je to definitivno Buckcherry koji je godinama pre reinkarnacije novog classic rock-a svirao upravo to. Ostatak izdanja čine poprilično osrednje pesme poput So Hott, Gun, No More Lies i Here I Come i upravo je to najveći problem ovog izdanja i razlog zbog koga se ovo izdanje definitivno čini slabijim od svog prethodnika. To je to neko "meso" koje nedostaje... Ipak, u trenutku kada vam se čini da ovom izdanju nema spasa Josh Todd i ekipa izbacuju Waisting No More Time na mestu broj osam, koja je nešto smirenijeg tempa ali ima tu neku karakternu crtu starog BC zvuka. Poslednje dve pesme Way i Barricade su kako god okrenuli i obrnuli, napravljene za izbegavanje.
Sve u svemu kad se podvuče crta album Hellbound definitivno nije nešto što bi smo preporučili bilo kome ko ovoga trenutka počinje da otkriva grupu Buckcherry. Jednostavno, ovo izdanje deluje kao da je rađeno na brzinu, što možda i jeste slučaj obzirom da je pandemija promenila planove svima, pa se bend u nedostatku živih nastupa odlučio da ponovo poseti studio. Takođe, deluje da su neke pesme rađene sa ciljem da se puštaju američkim domaćicama dok prave ručak i slušaju lokalne radio stanice. Posebno one dve poslednje. Ocenjivati Buckcherry i pisati recenzije o njihovim izdanjima ravno pisanju o AC DC ili Iron Maiden. To je onaj momenat vezan za takvu vrstu bendova kada znate šta vas očekuje i šta možete dobiti. Elektrificirani Chuck Berry rifovi, ritmične i brze pesme za đuskanje sa prljavim vrištećim vokalima Josh Todd-a. Čini se da je ovoga puta svega toga bilo nekako premalo. Pravi Buckcherry sladokusci će sa ovog izdanja možda uzeti poneku pesmu za sopstvene plejliste dok će ostale vrlo verovatno pasti u zaborav do neke nove prilike kada bend bude slavio svoj jubilarni deseti album u karijeri. To već mora biti grandiozno!
Grupa Buckcherry je nedavno objavila na svojim profilima na društvenim mrežama da je njihov treći po redu studijski album, jednostavnog naziva 15, upravo dostigao dovostruki platinasti tiraž. U prevodu to znači da je ovo izdanje iz 2006.godine dostiglo prodaju veću od 2 miliona kopija. Po sistemu američke kompanije RIAA jedan milion prodatih primeraka garantuje status platinastog tiraža.
Pored toga, pesma Crazy koja je bila najveći hit singl sa istoimenog izdanja, dostigla čak četvorostruki platinasti tiraž sa preko 4 miliona prodatih jedinica dok je numera Sorry dogurala do preko 2 miliona.
Što se same grupe tiče, Buckcherry nastavljaju sa pred-pormocijom svog devetog po redu albuma koji će nositi naziv Hellbound i čiji je izlazak zakazan za 25.jun. Album je producirao Marty Frederiksen koji sa grupom sarađuje još od pomenutog albuma 15.
Buckcherry su kao i većina drugih bendova najavili i turneju koja bi trebalo uskoro da krene. Što se tiče novonajavljenog albuma, do sada smo imali prilike da sa ovog izdanja čujemo pesme Hellbound i So Hott koje takođe možete poslušati i na našoj poznatoj Top New Rock plejlisti.
Grupu trenutno čine pevač Josh Todd, gitraristi Stevie D. i Billy Rowe, basista Kelly LeMiex i bubnjar Francis Ruiz.
Buckcherry postoje od 1995.godine, pripadaju generaciji rock bendova koji su se probili početkom dvehiljaditih i sviraju prljavi hard rock modernog tipa. Čitaoci našeg sajta će se setiti i recenzije prethodnog albuma Warpaint iz 2019. koju smo u to vreme odradili.
Fun fact: Buckcherry - je zapravo Chuck Berry sa permutacijom, odatle ideja za ime grupe.
Ostale zanimljivosti iz sveta rock muzike, kao što su recimo priča mladoj italijanskoj grupi Måneskin, možete pročitati ovde.
Još jedna sjajna rock 'n' roll godina je za nama, podrazumeva se, kada je reč o novim izdanjima. U suštini, bila je ovo više nego sjajna godina i bilo je jako teško izabrati "najbolja" izdanja, stoga smo ovoga puta taj izbor prepustili i vama. Rezultate vašeg odabira smo ukrstili sa nekim našim i dobili deset najboljih rock albuma 2019.godine!
10. Buckcherry - Warpaint
Odlazak gitariste i osnivača Keith Nelson-a izgleda da nije ni malo ostavio traga na Josh Todd-a i ekipu koja sebe još od 1995. godine naziva kratko i jasno - Buckcherry. Novi gitarista Kevin Roentgen se potpuno uklopio sa Stevie D.-em i učinio da Warpaint ni malo ne zaostaje sa nekim od najboljih radova ove grupe koji su joj doneli velike uspehe i slavu početkom 2000-ih. Buckcherry su još jednom dokazali zašto su i dalje jedan od najboljih predstavnika novije hard rock scene "velvet-revolverskog" tipa. Na kraju, sve to smo lepo i objasnili u recenziji albuma Warpaint iz marata meseca.
Ubitačne pesme: Bent, Hard Like A Hole, Warpaint
9. Hardline - Life
Čuveni melodični hardrokeri Hardline, jedni od onih iz grupe najpotcenjenijih bendova sa kraja osamdesetih, čije hitove i dan danas pamtimo, vratili su se sa svojim sedmim izdanjem pod nazivom Life. Od originalne postave ostao je samo pevač Johnny Goelli, dok je ostatak benda popunjen iskusnim igračima iz Serie A (bukvalno). Međutim, to je i više nego dovoljno, obzirom da imate pevača kome se glas još od osamdesetih nije promenio ni za mrvicu! Hardline nas je još jednom vratio i podsetio na čari melodije i tvrdih gitarskih rifova, bez mnogo filozofiranja. Tu je čak i jedna obrada grupe Queen, koju ruku na srce Mr. Goelli izvodi fenomenalno, kao malo ko na svetu.
Ubitačne pesme: Place To Call Home, Story Of My Life, Out Of Time
8. Hollywood Vampires - Rise
Neki od poznatih holivudskih vampira, koji su igrom slučaja oformili bend 2015.godine, ponovo su ustali iz svojih grobova i počeli da seju strah i trepet širom sveta, i to sve u okviru njihovog, drugog po redu albuma, pod nazivom Rise.Alice Cooper, Joe Perry, Johhny Depp i ekipa nam u 16 novih pesama pokazuju zbog čega im sve ovo toliko znači, i kako pored tolikih drugih obaveza u svojim karijerama, imaju vremena i želje da ovaj super-bend održe u životu. Mada, s obzirom da su vampiri, ovaj bend je verovatno besmrtan, zar ne?
Ubitačne pesme: Who's Laughing Now, I Want My Now, Boogieman Surprise
7. Whitesnake - Flesh And Blood
Good to see you again Mr, Coverdale! Nego kako! I pored toga što smo bili malo preoštri u recenziji albuma Flash And Blood, ovaj album će sigurno ostati upamćen kao vrlo bitan momenat u istoriji ove grupe, s obzirom na novi gitarski dvojac Beach-Hoekstra koji je Whitesnake sa ovom pločom uveo u jednu potpuno novu eru. Ta era može biti duga i za pamćenje ali u isto vreme može pasti lako u zaborav. Sve naravno zavisi od samog David-a i toga koliko je još "vatre" u njemu ostalo. S obzirom da je ovo tek treći album grupe sa potpuno novim pesmama još od 1997.godine, nadamo se da se taj trend neće nastaviti i da će Flash And Blood što pre dobiti i svog naslednika. Godina će ostati upamćena i po koncertu u Beogradu i provali oblaka prilikom izvođenja poslednje numere.
Ubitačne pesme; Hey You, Heart Of Stone, Trouble Is Your Middle Name
6. Michael Monroe - One Man Gang
Legenda zvana Michael Monroe i dalje živi. Ovaj neumorni Finac, vođa čuvenog Hanoi Rocks, nas je ove godine počastio svojim novim albumom, inače jedanaestim u karijeri. Čovek od koga su mnogi učili, kao na primer Guns N Roses u svojim ranim danima, sa godinama postaje nikako ne gubi na značaju, a što je najbitinije i dalje pravi dobru muziku. One Man Gang obiluje energičnim punk-rock himnama koje slobodno možete odvrnuti na nekoj zabavi sa velikom tendencijom da vam se ta zabava nikada ne izbriše iz sećanja.
Ubitačne pesme: Junk Planet, Black Ties And Red Tape, Last Train To Tokyo
5. Crazy Lixx - Forever Wild
Još jedan bend koji dolazi sa neverovatno velike i raznovrsne švedske rock-metal scene, inače bend koji smo svrstali u "švedsku veliku rock četvorku". Crazy Lixx u tom četvorouglu zauzimaju melodični hard rock spektar, a album Forever Wild je njihovo šesto izdanje koje će vam pružiti "najbolje od najboljeg" što se tiče retro-modernog melodičnog hard rocka! Na trenutak se možda osetite kao du su u pitanju osamdesete, ali neke izuzetno tehnološki napredne s obzirom da je žestina muzike na ovom albumu potpuno u skladu sa dobom u kojem živimo. Crazy Lixx su zapravo majstori ove kombinacije!
Helsinški vampiri su na novom, praktično dvanaestom albumu u karijeri, uspeli da bukvalno skupe sve ono najbolje što ih je krasilo tokom karijere, odnosno da prikupe sve elemente i sastojke prisutne na prethodnicima albuma West End, koje su vremenom doktorirali. Neizostavni upliv gotike, horor pristup, sleaze rock u osnovi, "Halloween" tematika, vampirski mračan Jyrki-ev vokal i helsinški hladne i melodične gitare, daju ovom albumu bukvalno status nekog "best off-a", i pored toga što je reč o potpuno novim pesmama.
Ubitačne pesme: Two Horns Up, Cheyenna, The Last House On The Left
3. Alter Bridge - Walk The Sky
Alter Bridge mašina ponovo melje! Dobili smo još jedan sonično superioran i precizan rock/metal album, što je inače bilo i očekivano kada je reč o ovom bendu. Myles Kennedy, Mark Tremonti i ekipa su ovim svojim šestim po redu izdanjem, još jednom dokazali svoje muzičko majstorstvo ali i ispitali neke nove horizonte. Rifovski tornado, delirijumske solaže i pre svega masivna produkcija, neki su od glavnih epiteta albuma Walk The Sky na kojem se nalazi čak četrnaest pesama.
Ubitačne pesme: Wouldn't You Rather, Dying Light, Native Son
2. Crashdiet - Rust
Visoko drugo mesto pripada petom po redu albumu ove švedske rock grupe. Možda im je ovo čak i najbolji album do sada, sa čime se verovatno mnogi neće složiti jer, u toj new-sleaze-glam zajednici album prvenac Crashdiet-a bio je predstavljen kao novi AFD, te daleke 2005. godine. Od prve do poslednje pesme sve nakako ima smisla. Kako gitare za koje je zadužen Martin Sweet tako i vokali koje je preuzeo Gabriel Keyes. Inače, ovoj grupi se treba odati i jedno priznanje; ovo im je peti album u karijeri i to sa četvrtim po redu pevačem! Mnogi bi na tom putu odustali svakako, ali ne Crashdiet.
Ubitačne pesme: In The Maze, Idiots, We Are The Legion
1. L.A. Guns - The Devil You Know
Imamo konačno i pobednika! Najbolji album 2019.godine po izboru čitalaca i uredništva Junkyard Rock Stories bloga je novi album grupe L.A. Guns - The Devil You Know! Mišljenja su nam se po ovom pitanju stopostotno poklopila, tako da je zapravo odabir albuma no.1 bio veoma lak!
Od kako su se gitarista Traci Guns i pevač Phill Lewis 2016.godine ponovo okupili pod imenom L.A. Guns, nakon skoro 15 godina razdvojenosti, ovim losanđeleskim rodonačelnicima sleaze rock podžanra nikada nije išlo bolje. Album The Devil You Know je drugi po redu koji su uradili, nakon povratničkog The Missing Peace. I dan danas se ne može reći koji je od ova dva bolji. Traci-eva gitara i Phill-ov vokal jednostavno ne mogu da se mere ni sa čim drugim što je izašlo pod imenom ovog benda, bez obzira o kojoj se postavi, ili varijaciji benda radilo. Međutim, bubnjar Steve Riley i vlasnik 50% prava na ime grupe se ponovo potrudio da pokvari ovaj trenutak, najavivši album svoje verzije L.A. Guns-a za sledeću godinu. Bilo kako bilo, za nas će postojati samo jedan jedini L.A. Guns, i to upravo ovaj iza čijeg se imena nalaze Traci i Phill.
Ovu malu pobedu, koju im ovoga puta dodeljujemo, s u u svakom slučaju i te kako zaslužili!
Ubitačne pesme: Loaded Bomb, Needle To The Bone, Going High
Sledeće novo izdanje koje predstavljamo dolazi iz redova grupe Buckcherry i predstavlja njihovo, kao i u slučaju Backyarda, osmo izdanje. Njihov prvi album izašao je 1999.godine, pa na neki način i oni imaju jednu okruglu godišnjicu. Ova kalifornijska muzička ekipa nastala je 1995.godine, u ono vreme laganog izumiranja grandža, carovanja M. Manson-a i grupa kao što je recimo The Offspring, odnosno rađanja nu-metal bendova. Buckcherry sa druge strane, nisu bili ništa od svega navedenog. Pevač Josh Todd i gitarista Keith Nelson, inače osnivači grupe, imali su sasvim drugu ideju. Nešto drugačiju od onoga što je scena tada nalagala. Oni su hteli da pevaju o svemu onome što je decenija pre toga iznedrila, sleaze/glam and debaucherry, što je ujedno i bio njihov tadašnji način života. Izumrelom muzičkom pravcu povratak je bio i više nego potreban. Nov,, moderan i svež, ali sa dobro poznatim stavom. Dosta su u tome pomogli i već pomenuti Šveđani, međutim čekali su se i predstavnici sa lica mesta, sa losanđeleskog asfalta, sa istog onog betona na kojem je ceo taj svet rastao a potom i umirao. Recimo da su upravo Buckcherry uz bendove poput Velvet Revolver,Beautiful Creatures, Brides of Destruction i neke druge, jedan od najboljih izdanaka nove moderne sleaze/glam, nazovite kako to hoćete, scene.
No dosta više o istoriji (mada bilo je potrebno za one slabije upućene), hajde da sada malo pričamo o albumu Warpaint. Kao što smo već pomenuli u Februarskom žurnalu, grupu su zadesile izvesne promene, pre svega odlazak gitariste i osnivača Keith Nelson-a. Ta zbivanja su u velikoj meri uticala da se ovom albumu priđe sa izvesnom dozom opreza, jer budimo realni, kada se desi promena ovakve vrste, nikad se ne zna šta očekivati. Buckcherry je prošao po tom pitanju slično kao recimo Stone Sour pre dve godine.
Ipak i pored svega toga, opšta ocena ovog albuma je ta da je uspeo da zadovolji i opravda očekivanja pristalica. pored već navedenih personalinih promena. Svaka čast Josh Todd-u što je i pored svih tih problema, uspeo da održi kurs i zadrži ovaj bend na onom istom nivou na kojem je uvek i bio. Od vrhunskih pesama sa ovog izdanja bi se recimo mogla izdvojiti zapaljiva i visoko-oktanska, prava sleaze rock vožnja u numeri Bent. Nakon nje, rame uz rame stoji i uvodna Warpaint, u kojoj Josh Todd govori o "svome išaranom sebi", tetovažama koje očigledno imaju duboke priče ispod sloveja boje, kao i fascinacijom Indijancima koji su stavljali takve ratničke boje na svoja tela. Muzički posmatrano, u pitanju je pravi rokerski Buckcherry klasik. Nakon toga sledi jedna pesma koja se zaista izdvaja, a to je obrada grupe Nine Inch Nails pod nazivom Hard Like A Hole, koja je dobila tu praljavu (sleaze) notu i zvuči kao da uopšte nije pozajmljena od nekog drugog benda. U samom vrhu dodali bi još i gruversku numeru Back Down, oštru i prljavu Closer, kao i jedan prašnjavi baladoid poput Radio Song, a na kraju jedne sasvim pristojne The Vacuum.
Sve u svemu , kada se pogelda iz svih uglova i posluša nekoliko puta, ovo jedno jako zanimljivo izdanje grupe Buckcherry. Ako volite muziku u stilu iskrenog, frenetičnog, glasnog, modernog i po sve priljavog rock n roll-a, onda je Buckcherry definitivno za vas. Nema tu nekog "izmišljanja tople vode". Sve ono što je krasio ovaj žanr nalzi se u muzici ove grupe, osim što je normalno prezentovano na jedan potpuno drugačiji, običniji ali prijemčiviji način. Nije uopšte slučajno što je Buckcherry u startu prevazišao mnoge svoje idole iz osamdeetih. Uspeli su da nađu formulu kako da ostanu dosledni ali ponude nešto novo u okviru starog. Nije na kraju ni čudno što Josh Todd i Keith Nelson, zamalo nisu završili u Velvet Revolver-u, baš početkom tih dvehiljadiith. Mada verovatno je bolje što nisu.
Note: For the English version of the post, just scroll down!
Februarski Junkyard žurnal je pred vama. Kako godina polako odmiče, u muzičkom svetu postaje sve zanimljivije! Ova dva meseca su već donela veliki broj jako dobrih pesama. Svet rock muzike nezadrživo juri ka svom usijanju!
Buckcherry - Warpaint (Single)
Grupa Buckcherry izbacila je treći po redu single sa najavljenog albuma Warpaint, koji je planiran za 8.mart, i to u vidu numere koja nosi istoimeni naziv. Nakon obrade grupe Nine Inch Nails i numere Head Like A Hole , a potom i pesme Bent , koju smo vam ostali dužni prošlog meseca, ovo je treći single sa istoimenog albuma koji će prema najavi sadržati 12 pesama. S obzirom da smo već mogli da čujemo četvrtinu albuma, ovako na prvo slušanje, deluje zaista obećavajuće. Takođe treba pomenuti i jednu vrlo bitnu stvar. Naime, ovo će biti prvi album Buckcherry na kojem neće učestvovati dugogodišnji gitarista i osnivač benda Keith Nelson, kao ni bubnjar Xavier Muriel. Između frontmena benda Josh Todd-a i pomenutog gitariste došlo je pre dve godine do razdora. Jedan je hteo pauzu a drugi da se nastavi sa turnejama. Rezultat je nova postava i novi album. Biće zanimljivo kako će sve to zvučati. Ostaje da sačekamo još malo!
Hardline - Take A Chance (Single)
Sećate li se dobrog starog benda Hardline i hitova poput Hot Cherry i Rythm For A Red Car? Sećate se? E pa dobro onda, to je to. Predvođeni pevačem i frontmenom Johnny Gioeli-em ovi melodični hard rokeri (inače jedni od onih stvarno potcenjenih bendova sa kraja osamdesetih) pesmom Take A Chance najavljuju novi album pod nazivom Life, koji će svetlost dana ugledati krajem aprila. Biće to njihov sedmi album po redu i to u postavi, pored pomenutog Gioeli-a, Alessandro Del Vecchio- klaviajture, Mario Percudani - gitara, Anna Portalupi - bas i Marco Di Salvia- buban. Ono što se da zaključiti iz popisa članova benda je to da nije reč o originalnoj postavi ali i da ovo više zvuči na stastave Udinezea ili Atalante sredinom devedesetih! Šalu na stranu, doabr je Hardline!
A New Revenge - The Way (Single)
Nakon Deadland Rituals i The New Machine dobili smo i treću super-grupu, takoreći od početka tekuće godine. Oni nose ime A New Revenge i postavu čine: Tim Ripper Owens (Judas Priest) - vokali, Keri Kelli (Slash's Snakepit, Alice Cooper, Night Ranger i joå zilion drugih) - gitare, Rudy Sarzo (Quiet Riot, Whitesnake, Ozzy) - bas gitara, James Kottak (Scorpions, Kingdome Come) - bubnjevi. Jako zvučna imena svakako! Za sada imaju jednu pesmu i spot, koju vam predstavljamo, dok je izlazak albuma zakazan za kraj marta.
Whitesnake - Shut Up And Kiss Me
Kako se prbližavala polovina meseca situacija je postajala nekako zaoštrenija. Lestvicu je prvi podigao Whitesnake (konačno) sa jednim potpuno novim singlom, novom pesmom, prvom nakon albuma Forevermore iz 2011. godine. Da da, dobro ste čuli, nije u pitanju nikakvo reizdanje (zapravo jedno je u pripremi i u ovom trenutku!), već prva pesma sa dugo najavljivanog i odlaganog albuma Fresh And Blood. Desilo se to baš na Dan zaljubljenih koji se inače pao u četvrtak, što je po malo neobično jer noviteti uglavnom izlaze petkom, osim eto, u ovakvim situacijama. Šta reći o samoj pesmi? Pa, s obzirom da je u pitanju Whitesnake, ne smemo mnogo da kritikujemo, jel da? Ovako na prvu loptu to sve zvuči pristojno. Da se ipak ne zalećemo previše jer je ovo ipak prva pesma koju smo čuli sa albuma za koji je planirano dvanaest numera, odnosno osamnaest u produženim verzijama. Reb Beach je u glavnoj ulozi (čak i potpisuje pesmu zajedno sa Coverdale-om), đuska se, igra, potpuno je veselo, a tu je i stari dobri Jaguar iz osamdesetih, koji je David lično dovezao na snimanje ovog spota! Tu je čak i tirkizna jakna iz spotova koje je snimao nekoć u već pomenutoj deceniji. Šta još reći osim, čekamo album, pa da onda pričamo malo dublje i pravimo opširne analize, kako i dolikuje. Jedino što ćemo morati da se baš načekamo s obzirom da je album planiran za početak maja. Eh, da još i ovo: lažna vest koja izašla oko ove pesme u domaćim medijima, i to početkom nedelje u kojoj smo videli ovo izdanje, dakle nekoliko dana pre stvarnog izlaska pesme, o tome kako se pesma "vrti na svim mogućim radio stanicama" bila je toliko idiotska i košmarna do te mere da su je ladno prenosili i renomirani "muzički" portali, bez da prethodno istraže da li je pesma stvarno izdata ili ne....Užas!
Onda su na red došli još jedni velikani, niko drugi do: Motley Crue! Prvo, potpuno je normalno da sada već svi znaju da Motley spremaju svoj autobiografski igrani film The Dirt, jer je nakon Queen-ovog Bohemian Rhapsody, to nekako postalo jako popularno. Zapravo, oni koji malo bolje poznaju Motley Crue znaće da je ideja o filmu stara nekoliko godina a da je izlazak koji je najavljen za 22. mart samo koincidencija u smislu blizine izlazaka dva pomenuta filma. Pa pobogu, knjiga The Dirt po kojoj se film i radi izašla je još 2001.godine. Drugo, oni koji još i bolje poznaju ovaj bend znali su da nakon potpisivanja Ugovora o nenastupanju, koji je stupio na snagu prvog dana 2015.godine, Motley Crue neće prestati da postoji kao bend. Osim što su rekli da više neće na turneje, sve drugo ostalo je otvoreno. Motley Crue je mašina koja nikad ne staje, pa ni povratak na neku mini turneju ili nastup nije nemoguća stvar. Motley Crue je bend koji je non stop u stanju evolucije i samopronalaženja. Malo ljudi na ovim prosrotima to zapravo shvata i zna, ali zato nepogrešivo pobeđuje u disciplini pljuvanja u sve što nije u (j)EKV fazonu ili šta god. Ko je čitao knjigu ili gledao neki Behind The Music, zna o čemu je ovde reč. Nikki Sixx kao vođa benda, pored toga što je prosečan basista, je i jako dobar "biznismen" i i te kako dobro ume da upravlja svojim životnim ostvarnjem. Stoga je film u neku ruku i pravi pogodak. Ako bude uspešan kao i BR, Motley su "na konju".Međutim,i o tome ćemo nešto više nakon što budemo pogledali film. Što se same muzike tiče, pred nama je prva nova pesma sa ovog soundtrack-a, uh i to kakva pesma! Sjajna i unikatna Mars-ova rifčina, Vince-ovo zavijanje, Tommy-ev i Nikki-ev gruv, i sve u svemu jedna moderna i motlijevski drska numera puna ožiljaka, prljavštine, razvrata i ko zna još čega ne. Zanimljivo je da pored repera MG Kelly-a, koji će glumiti Mr. Lee-a u filmu, muziku potpiusuje i gitarski virtuoz i maestro John 5(Marillyn Manson) . zapravo John 5 je jedini gitarsita na svetu koga bih mogao da zamislim da zameni Mick Mars-a u ovom bendu. Posle 5 ide Sixx jel tako, prirodno! Što se novih pesma tiče, biće ih još tri, dve autorske i jedna obrada, na pomenutom albumu koji će predstaviti soundtrack za film i koji takođe izlazi istog dana kada i sam film.Huh!
Duff McKagen - Tenderness (Single)
Nakon što je izjavio da je novi GnR album zapravo i više nego realan, kao i da Axl Rose ima gomilu neviđeno kvalitetnog materijala na kojem se radi, a pošto su pre toga celokupnu stvar podgrejali gitaristi Slash i Richard Fortus, Duff nam je pustio i par zanimljivih nota sa svog solo albuma, za koji se očekuje da bude izdat u toku ove godine. Upozoravao je stari basadžija da ovo neće biti klasičan rok album, po uzoru na recimo njegov bend Loaded.. Ova pesma dokazuje da je bio u pravu ali i pokazuje ustvari koliko je ovaj čovek (a inače panker u duši) muzički talentovan i koliko njegovi muzički horizonti zapravo sežu u jednu vrstu nepreglednosti. Jako kvalitetna, emotivna numera u kojoj se Duff osvrće zapravo na celokupnu političku situaciju u svetu,naravno iz nekog svog ugla. Biće zanimljivo čuti ovaj album u celosti i proed toga što neće biti mnogo rokanja ali će kako Duff kaže, biti i prerade jedne od pesama benda Loaded.
Crazy Lixx - Wicked (Single)
Švedski hard glam rokeri Crazy Lixx takođe najavljuju izlazak novog albuma pod nazivom Forever Wild, i to jednom klasičnom hard rock numerom žanra kojeg i dalje tako ljubomorno čuvaju i održavaju. Zapravo, nije to uopšte ni loše, ukoliko se malo dublje zamislimo. Ako su Ameri zatajili na tom polju, a definitivno jesu, Šveđani se i te kako dobro drže, a Crazy Lixx su uz recimo, Hardcore Sueprstar i Crashdiet, bili jedni od predvodnika ove New Wave Of Swedish (Scandinavian) Glam Metal, ili ti NWOSGM scene! Preporučljivo za ljubitelje ovakve vrste muzike!
To bi bilo to za ovaj put! Držimo se nešto kraćeg kraćeg žurnala ovoga puta, i to isključivo sa nekim najbitnijim novitetima, s obzirom da ulazimo u mesec mart za koji je najavljeno sijaset zanimljivih i različitih izdanja koja ćemo se potruditi da obradimo na naš dobro poznati način. Do tada, slušajte ove opake nove numere a predlažemo i jednu zanimljivu Deezer plejlistu (ista postoji i na Spotify-u): Niš Rocks - najbolje od niških poznatih i manje poznatih bendova na jednom mestu poput:Glad, Critical Solution Revisited, Revolution, Opposite Way, Kontras i dr... Uživajte, zapratite a dajte i predloge, Deezer je bespaltan za slušanje preko kompa, uzgred, aj pa tako!
English version of the post!
If you want to stay in touch with the latest and newest songs from the world of rock and metal, please check out our Junkyard Rock Stories playlist. These playlist can be found on Spotify, Deezer and YouTube Music. All you have to do is to check them out because the update is made every week, in some cases it is also a daily update.
As we mentioned earlier in the text, there is a version of the playlist available on YouTube, here is the link - Junkyard Top New Rock Songs.
Junkyard Rock Stories is a blog that started back in 2014. and it is mostly about rock and metal music. This article was meant to be as a "journal" of some of the best and newest songs (this one was from February 2019,) All of the songs that you see in the text are from that month and there is a comment for every one of them that follows.
As this was just a beginning of the new "journal" style posts, after just a few ones we decided to quit with that and so we started a podcast which is airing two times in a month. Junkyard Rock Stories Podcast is available on Apple podcasts, Spotify, Google podcasts, Breaker, Podbean and many more. There is also an enhanced version of the podcast on our official YouTube Channel.
If you like what we are doing be sure to click like or subscribe button on whatever platform that you enjoy most!
