Motley Crue bez Mick Mars-a u nastavku turneje?

 

Od jutros internetom kruže glasine da bi Motley Crue mogli da nastave sa karijerom bez gitariste Mick Mars-a a da bi čovek koji bi ga zamenio bio poznati gitarista John 5, koga pamtimo još iz Marylin Manson dana, sa kojim je između ostalog nastupao.

Tu vest prvi je preneo Metal Sludge, kao i uvek do sada. Ranije sam vam govorio da šta Stevie Rachelle (frontmen grupe Tuff za one koji ne znaju), napiše na sajtu koji je osnovao još 1998.godine, to se u 99% slučajeva na kraju i desi.

Šta je to što još govori u prilog ovog mogućoj promeni?

Balbbermouth javlja da je John 5 napustio grupu, odnosno bend Rob Zombie sa kojim je godinama unazad svirao. Rob Zombie još uvek nije dao nikakvo saopštenje. Pomenuta dvojica više nisu prijatelji na društvenim mrežama, a u Zombijevu grupu se vratio originalni gitarista Mike Riggs za nastup na prestižnom Aftershock festivalu 6. oktobra.

Dalje, poznato je da su Nikki Sixx i John 5 veliki prijatelji. Pamtimo vreme kada je Sixx držao radijski show Sixx Sense i gostovanje John-a u jednoj od epizoda. Posle 5 ide 6, rekao je tada Sixx... Pored toga pamtimo i to da je John 5 učestvovao u pisanju, produkciji pa verovatno i snimanju novih Crue  pesama sa The Dirt kompilacije iz 2019.godine. 

Takođe, znamo i to da je Mick Mars veoma bolestan čovek, mada, gledajući snimke sa koncerata dosadašnje turneje stiče se utisak da Mars izuzetno kvalitetno obavlja svoje gitarske dužnosti, ali da ima i te kako poteškoća sa kretanjem. Ipak, bend je najavio produžetak uspešne turneje čak i na druge kontinente...

Sve u svemu, deluje da je ova  personalna promena u sastavu grupe Motley Crue, vrlo vrlo moguća. Možda jednostavno Mick Mars nije u stanju da odgovori izazovima turneje koja će se proširiti na druge kontinente. Možda je to ipak previše za sedamdesetdvogodišnjeg obolelog gitaristu. Sa druge strane, so bzirom na dosadašnju povezanost John 5 i benda, moglo bi se reći da je što se tehničkih sposobnosti to verovatno i najbolji izbor. Mada moram priznati da sam još 2008.godine uoči izlaska SOLA albuma na ovom mestu video DJ Ashba-u.

Na kraju, ova promena dovešće do lavine nesuglasica i rata po internetu i čuvenog pitanja: da li će to uopšte više biti Motley Crue ili ne? Da vas podsetim samo: Ako se uopšte i desi, to ne bi bila prva personalna promena u grupi. Menjan je bio Vince Neil, menjan je bio Tommy Lee, pa se eto nekako preživelo. 

Rangiranje albuma grupe Motley Crue - od najgoreg do najboljeg

 

U novoj epizodi podkasta sastali smo se kako bi uradili gotovo nemoguću stvar. Rangirali smo celokupnu diskografiju grupe Motley Crue po sistemu od nagoreg do najboljeg albuma. Nije bilo lako ali smo nekako morali da isporučimo redosled od 9. do 1. mesta, jer, takva su pravila. 

Obzirom da se radi o nečemu novom iz Junkyard Rock Stories produkcije, i uopšte novini na domaćoj muzičko-medijskoj sceni, pozivamo vas da pogledate epizodu u celosti i da nam naravno napišete kako bi ste vi rangiralih ovih 9 albuma legendarnih rokera Motley Crue. 

Epizodu možete pogledati i poslušati na našem YouTube kanalu, Spotify-u i bilo kom drugom podcast plejeru!

Motley Crue - The Dirt (2019) Film, soundtrack i knjiga

Reč dve o filmu - The Dirt (2019)

Dugo najavljivani i očekivani film pod nazivom The Dirt  "najozloglašenjeg" benda na svetu, grupe Motley Crue, ugledao je svetlost dana 22.marta ove godine. Ovo je ujedno i  najveći poduhvat u gotovo četrdesetogodišnjoj karijeri ovog losanđeleskog benda,  Film je široj publici postao dostupan putem Netflix-a (dostupan u Srbiji), međutim kada se malo dublje zagrebe ispod površine postaje jasnije koliko je zapravo truda bend uložio u ovaj projekat, odnosno koliko je prepreka bilo potrebno preći kako bi se ostvario zacrtani cilj.

Priča je kao što možda već znate krenula nakon 2001.godine i izlaska autobiografske knjige The Dirt, koja je iznela gotovo sve ono dobro i loše, do najsitnijih detalja, iz karijere benda i ubrzo postala bestseler u svetu rok izdavaštva. Ubrzo nakon toga javila se i ideja  o filmu. Međutm, Nikki Sixx i ekipa počeli su da se susreću sa problemima i to na samom početku. Jedna za drugom, velike izdavačke kuće poput MTV-a i Paramount-a, odbijale su da stanu iza benda i prikažu ga u onakvom svetlu kakav on zaista jeste. Stvar je ipak,  nakon mnogo godina preuzeo Netflix,  koji je  spasao čitavu stvar i lansirao ovaj film u orbitu. Možemo reći samo jedno: Hvala im na tome!

Da bi se ovaj film iole "shvatio" nije potrebno biti u nekakvom savetu mudraca poznavalaca filmova,  već je bitno iznad svega poznavati  Motley Crue kao bend, odnosno imati makar malo uvida u to ko su i kakvi bili Nikki Sixx, Mick Mars, Tommy Lee i Vince Neil, tokom svoje muzičke karijere ali i šire od toga. Stoga je preporučljivo pre svega upoznati se sa likom i delom benda, pre ili posle  gledanja filma svejedno. Ovde međutim neće biti prepričavanja karijere Motley-a jer nemamo ni vremena a ni prostora da ispišemo, odnosno prepirčamo celu knjiguThe Dirt, Nije potrebno!

Ono što je bitno napomenuti je to da su Motley Crue oduvek bili bend kojeg mediji nikako nisu mirisali. Mediji ko mediji, u svoj svojoj zatvorenosti i kontrolisanosti uglavnom ne vole kada se izlazi iz okvira nametnute opšte paradigme, nevezano za to o kojem vremenskom periodu je reč . Motley su sa druge strane upravo bili takvi.  Bend koji nije znao za granice i uvek je išao van postavljenih okvira i to na svoj jedinstveni motley-način. Upravo  je tako  i sa samim filmom The Dirt. Opšti utisak koji se mogao steći nakon premijernog pojavljivanja filma je taj da su reakcije podeljene: mejnstrim mediji  su ga uglavnom "nacrnili" i davali loše kritike dok su iskreni fanovi sa druge strane jednostavno oduševljeni. Ništa novo i neočekivano kada je reč o Motlijevcima. Renomirani vebsajt Rotten Tomatoes, koji predstavlja nešto slično kao i IMDB u svetu filmova, o tome najbolje govori. Razlika u oceni kritike i oceni publike je više nego drastična.

A šta je to što je kriitku toliko iznerviralo? Odnos članova benda prema ženama možda? O tome bi se mogla napisati studija, ali bi nakon toga ovaj blog verovatno bio ugašen, ako bi pre toga dospeo pod ruku raznoraznih NVO. Nije samo jasno kako taj "bajni mejnstrim" ne vidi i druge filmove u kojima se tako nešto prikazuje. Sigurno im nije kanula neka parica, bio bi možda odgovor koji je  najbliži istini Sve u svemu Motley je u filmu prikazao samo delić tog aspekta svoje kontraverzne karijere. Na kraju, grupi devojke bile su normalna pojava i mnogo pre Motley Crue-a, ali šta god,  o tome stvarno ne vredi raspravljati dalje. 

Sledeće što se može izdvojiti bi recimo bilo upoređivanje sa filmom grupe Queen, Bohemian Rhapsody. U suštini reč je o dve skroz različite grupe, dva različita perioda i dve različite sudbine. Svaki film je na svoj način dobar i glupo je upoređivati ih, s obzirom da je Bohemian imao mnogo veći budžet i naravno kasnije osvajao i Oskare. The Dirt to neće sigurno doživeti ali jednostavno  nije ni pravljen sa takvim ciljem.

Što se kritike publike tiče, tu već postoji jedna stvar koja zapravo spaja oba navedena filma. Reč je naravno o istorijskoj nepreciznosti i vremenskoj manjkavosti. Zašto je to tako, nije lako dati odgovor. Sasvim je normalna stvar da četrdesetogodišnja karijera ne može svesti u samo dva sata igranog filma. Zapravo može, ali onda se to zove dokumentarac, a ne igrani film. Ako ste propustili da se zabavite kroz jedan ovakav film, i uživate u deliću atmosfere tih ludih 80-ih, koje se uzgred nikada više neće ponoviti u rock svetu, onda ste pogrešili i vreme i mesto kao i izbor. Sa druge strane oni koji su uživali, a manjkalo im je istorijskih činjenica, VH1 je početkom 2000-ih izbacio Motley Crue Behind The Music, tako da samo navalite! Pored toga postoji još i gomila drugih emisija o bendu na internetu.  U suštini, pravim i iskrenim fanovima Motley-a, koji već znaju sve o bendu, ovakve neregularnosti u filmu zapravo i ne predstavljaju nikakav problem. Moglo bi se što šta tu dodati ili oduzeti,ali jednostavno ne predstavlja nikakav krucijalni problem. Bilo je dosta reči i o drugim poznatim ličnostima iz sveta muzike, a naravno i nekih od bivših supruga članova benda, koje se jesu ili nisu pojavili u filmu. Stvar je tu takođe jako prosta. Prvo, broj onih koji će se pojaviti, ograničen je vremenom, a drugo, za predstavljanje nečijeg lika i dela potrebno je prvo zatražiti dozvolu od same osobe. Nakon toga na scenu stupaju autorska prava, papirologija, advokati i ko zna šta sve još što Motley-u očigledno nije trebalo. Ajd sad zamislite Pamelu Andresson i Tommy Lee-a kako se ponovo svađaju o tome kako ih je  ovaj film prikazao...


The Dirt Soundtrack (2019)


Kakav bi mi to muzički blog bili da ne napišemo nešto i o samoj kompilaciji koja prati ovo filmsko izdanje. Motlijevci su nas, dakle, počastili i istoimenom kompilacijom na kojoj se nalazi osamnaest pesama. Četrnaest starih dobrih hitova je tu da nas podseti na slavne dane ovog benda, odnosno da kako to već ide, pokrije i muzičku stranu filma. Radi se uglavnom o pesmama iz perioda 81-89, koji je i u samom filmu najviše prikazan. Akcenat je posebno na pesmama sa prvog albuma Too Fast For Love, numerama koje su zapravo pomogle da se Motley Crue probije i postane ono što je i dan danas. Međutim, ono što je fanove najviše obradovalo  jeusu svakako i četiti potpuno nove pesme, koje su urađene kako za potrebe filma, tako i iz samih muzičkih potreba benda. Motley Crue jesu 31.decembra 2015. godine završili karijeru što se tiče javnih nastupa, čak su stavili i paraf na pravno obavezujući sporazum (što to nekako glupo zvuči) , ali normalno, kao što smo tada i pisali, Motley Crue na tome nije nameravao da stane, što se  na kraju i obestinilo.

Snimanje pesama za potrebe kompilacija zapravo nije ništa novo u karijeri ovog benda. Ko ih bolje poznaje zna, da još od prve kompilacije Decade of Decadence iz 1991.godine, Motley Crue obavezno ubacije po dve, tri, a nekada i više potpuno novih pesama. Prva numera koja otvara ovaj Soundtrack je istoimena pesma The Dirt koja je urađena u saradnji sa Machine Gun Kelly-em, reperom i glumcem koji je glumio Tommy Lee-a. O pesmi smo opširno pisali u Žurnalu iz februara, tako da ovde nećemo mnogo širiti priču o njoj. Kakva je to samo rifčina Mick Mars-a! Takođe i jođšjedan dokaz da rock i rap idu jedno sa drugim. Bez preterivanja, jedna od top tri pesme u onom modernijem delu katalogu benda. Sledeća nova nalazi se na mestu broj šesnaest i nosi naziv Ride With The Devil. Sleazerski rif koji je otvara, provlači se kroz skoro celu pesmu. Bas i bubnjevi zakivaju na dno. Poruka koju šaje, hmm pa to bi se moglo opisati ovako: Šta je to što je Nikki Sixx najviše voleo negde od 1983 do 1987.godine, i kako se ta vožnja sa đavolom na kraju po njega zavšila? Naredna nova numera je Crash And Burn. Jedna jako melodična pesma sa svim potrebnim Motley začinima: prljave Mick-ove gitare, Vince-ov skvičeći vokal i zakivanje za dno u režiji dvojca koji je ostao poznat po "razbijanju i paljenju" kroz karijeru benda. Sve tri originalne nove numere zapravo aludiraju na sam film i međusobno su povezane jer će te u svakoj od njih čuti ponavljanje reči The Dirt.  Za kraj ove fantastične kompilacije dobili smo i jednu obradu. Motley Crue jednostavno ne bi bio to što jeste kada ne bi uradio nešto ovako. Vince Neil koji izgovara stihove "like a virgin" je nešto stvarno neprocenjivo! Naravno reč je o obradi Like A Virgin od Madonna-e.  Pesma zapravo uopšte ne podeseća na original, što se same muzike tiče. Urnebesno, provokativno i stopostotno Motley!

                                     

Konačno, kada je reč o sumiranju utisaka, treba reći da je ovo jedna velika pobeda Motley Crue-a. Bend koji je sam sebi propisao smrtnu presudu uspeo je da u roku od tri godine nakon toga još jednom do neba obraduje svoje stare fanove. Film i nova muzika, pa šta čovek više može poželeti. Međutim tu nije kraj. Znate li da su recimo stream-ovi Motley pesama na digitalnim servisima porasli po 200 pa čak negde po i 300%? Knjiga The Dirt je ponovo, posle osamnaest godina broj 1 na listi muzičkih izdanja.  Film je drugi najstrimovanijij na Netflix platformi a bend je ponovo u vrhu skoro svih Bilboard-ovih top lista. Fenomenlano! Još ako dodamo i to da su sebi pridodali i armiju potpuno novih fanova, koji do pre 22.marta nisu ni znali da ovaj bend uopšte postoji, fanova koji možda do tog dana  nisu ni bili u svetu rock muzike, ovo onda nije pobeda  samo za Motley Crue već i za rock muziku uopšte (isto se desilo i sa Queen-om). Svaka čast Motley Crue i hvala vam na svemu. Pokazali ste još jednom zašto ste toliko veliki bend!

          

                  

Autor: JP

Mick Mars - intervju za Classic Rock

Heavy Load - Teška pitanja za teške rokere

Mick Mars o Motley Crue-u, zdravstvenim problemima, ponosu i predrasudama

Mick Mars je oduvek bio "autsajder" u Motley Crue-u. Rođen kao Bob Alan Deal 1951.godine, u Motley-u- se našao nakon postavljanja oglasa u listu Recycler na Sunset Strip-u, kada su ostali članovi benda ugledali isti taj oglas koji je glasio: "Loud, rude, aggressive guitar player available". Kratko i jasno. Skoro deceniju stariji od ostalih članova benda, živeo je u to vreme  sa devojkom na Manhattan Beach-u, dok su Nikki, Vince i Tommy živeli život na ivici izopačenosti, što je do detalja opisano u legendarnoj knjizi The Dirt. Njegovi drugovi iz benda su kasnije tokom karijere  upali u takozvanu "celebrity" mašinu, dok je Mars danas u svojim šezdesetim ostaoisti onakav tih, obraziv i povučen.

CR: Kakvo je bilo tvoje detinjstvo?

Mick: Rođen sam u Indijani gde sam živeo do svoje sedme godine. Moje detinjstvo nije bilo ništa specijalno.

CR: Jesi li bio dobar đak?

Mick: O ne! Stalno sam zbijao šale. Nisam shvatao školu ozbiljno jer sam još tada znao šta želim da radim u životu a to je sviranje gitare.

CR: Koje lične osobine si nasledio od roditelja?

Mick: Moj smisao za humor recimo, nasledio sam od oca.

CR: Na šta si u životu najponosniji?

MIck: Na mog najstarijeg sina. Postao je pravi čovek.

CR: Koja je tajna tvog uspeha?

MIck: Bez sumnje, to je upornost. Cilj mi je od uvek bio da uspem u muzičkom svetu i do današnjeg dana ne odustajem od toga.

CR: Kakvo je tvoje zdravlje trenutno?

Mick: Ja imam ankilozni spondilitis, bolest koja obuzima kosti. Moja leđa, moja  kičma, sve do vrata i glave, sve je to ukočeno. Moji kukovi takođe. Imao sam i operaciju kukova...Ali pored svega toga potpuno sam OK. ( smeh)

CR: ..Što nikako nije razlog za kraj Motley Crue-a?

Mick: To nema nikakve veze sa mojim zdravljem. Dugi niz godina mi već razgovaramo o prestanku sviranja, i sada je pravo  vreme da se "napusti gnezdo".

CR: Ovako sa strane, koji su tvoji hobiji i čime se zabavljaš u slobodno vreme?

Mick: Više ne mogu da vozim svoja kola, ili svoj bicikl, a ne mogu ni golf da igram. Tako da, odgovor je ništa. Muzika je sve što radim.

CR: Da li je veruješ u Boga?

Mick: Ne.

CR: To je baš odsečan odgovor. želiš li malo da to pojasniš?

Mick: Ne , ne želim.

CR: Koje su najbolje , a koje najgore vrste droga koje si probao?

Mick: Kad sam bio tinejdžer koristio sam Seconal ( barbiturat sa hipnotičkim efektom). To bi mogla biti jedna od najopasnijih. A kada sam bio malo stariji uzimao sam Vicodin, Xanax ili Adderall. OxyCortin ( derivat morfijuma) je sigurno najopasnija droga koju sam konzumirao. U suštini uzimao sam ih sve, i to mešano.

CR: Da li su tvoji roditelji čitali The Dirt?

Mick: Ne, siguran sam da nisu. Ne verujem da je iko od moje familije čitao tu knjigu.

CR: Zašto misliš da ne bi ni čitali?

Mick: Kada sam bio bolestan, svi osim mojih roditelja su me napustili. Govorim o mojoj rodbini. Molio sam za pomoć a oni su mi doslovno rekli da odjebem. Nisam nikog od moje familije video gotovo jedanaest, možda dvanaest godina. Nikog, osim mog sina.

CR: Ostali članovi benda postali su poznati, između ostalog, i zbog seks-snimaka koje su napravili. Da li si ti ikada snimio tako nešto?

Mick: Ma jok. To me uopšte ne interesuje, čak šta više , izgledao bi kao majmun na lopti za plažu!

CR: Šta to može Mick Mars da uradi, što ne može niko drug?

Mick: Niko ne može da svira kao Jeff Beck. Niko ni kao Hendrix - mada je mnogo ljudi probalo to. Niko ne može da svira ni kao ja!

CR: Kada počne post-Crue era, trebalo bi da izdaš solo album. Kako će to zvučati?

Mick: Biće to hard rock ploča, ali je teško kategoraizovati je. Nije metal. Vaša kosa će leteti u nazad na povetarcu, tako nešto od prilike.

CR: Takođe planiraš da napišeš knjigu?

Mick: Da, ali neće biti nalik The Dirt. Nakon trideset godina potisnutosti, izneću mnogo raznog sranja u toj knjizi.

CR: Da li se osećaš kao neko ko još puno toga može i treba da dokaže?

Mick: Da. Mislim da sam ja najnepopularnija osoba na planeti. Svi kažu da ne mogu da sviram gitaru, ali voleo bi da im dokažem da mogu.

CR: Šta je smisao života po tebi?

Mick: Film Monti Pajtona.

CR: Šta će biti napisano na tvom nadgrobnom spomeniku?

Mick: Ma, samo jedna mala tabla na kojoj će pisati - MRTAV.

CR: Šta, bez imena?

Mick: Tako je. Bez imena, samo - MRTAV. Ali zadnja želja mi je da budem kremiran a moj pepeo stavljen u zlatnu urnu. Nakon toga želim da se moj pepeo prospe negde u morima Bermudskog Trougla. To je mesto kome ja pripadam!

Intervju vodio Dave Ling za avgustovsko izdanje časopisa Classic Rock.

Prevod: JP

slike: 1) loudwire.com 2) flickr.com

septembar 2015.