Dobrodošli u prvo domaće rangiranje albuma! Album ranking ako vam je tako draže i poznatije. Sigurno ste nešto ovako već videli na nekom od inostranih sajtova, ili ste možda gledali na YouTube-u. Odmah da vam kažem, nije lak posao uopšte, ali je na kraju ipak zanimljiv i to je jedini razlog zbog kojeg sam se odlučio da ovo uradim. U moru suludih ideja koje mi padaju za ovaj sajt, ovo je sigurno jedna od takvih. Ko je još rangirao nešto sa domaće scene?
Kada sam odlučio da krenem u ovaj podvig, pitanje je bilo koju grupu obraditi. Znate svi da nisam neki ljubitelj domaćeg rock-a, domaće scene uopšte, međutim, to mi nije nimalo otežalo donošenje odluke. Ako se već upuštam u ovako nešto, onda je red za to uzmem neku grupu koja iza sebe ima dovoljan broj albuma i dovoljno dugu i bitnu karijeru. U prevodu, odluka je bila da počnem od najboljih, što po mom mišljenju, Van Gogh sigurno jesu, i oduvek su bili.
Stvar je subjektivna naravno, ali ono oko čega se (valjda) možemo složiti, je da se radi o jednoj od najkompletnijih rock grupa u istoriji domaćeg rocka. Apsolutno me ne zanimaju priče tipa "prodali su se", "prave muziku za fensere", "postali su bend za bine mesnih zajednica", "bend koji volimo da mrzimo"; "bend koji je iritantan jer je frontmen iritantan"... Da me manete sa tim i sličnnim opaskama, kako fanova tako i "nazovi" muzičkih kritičara sa domaćih sajtova.
A sada malo o pravilima.
Prvo, svaki od deset albuma grupe Van Gogh je za ovu priliku preslušan ponovo, najmanje po jednom. Hitove svi znamo i bez toga, ali treba se podsetiti šta se sve krije između tih, svima dobro poznatih pesama. U izbor su ušli samo zvanični albumi, dakle, bez kompilacija, live albuma i kompilacijskih reizdanja. Konačan plasman dobijen je na osnovu tri faktora:
1)Svaki album je ocenjen sistemom: 1- za pesmu koja mi se sviđa, 0/5 - za pesmu koja je tu negde između i 0 - za pesmu koja mi se uopšte ne sviđa. Deluje uprošćeno ali zapravo daje pravi rezultat i pravu sliku onoga što čujete na albumu. U tom smislu, rezultat 10/10 znači da su sve pesme dobre, 8/10 ili 6/11 ili 3/10, logčino, ukazuje na slabije ocene od maksimalne.
2)Postoji u tom ocenjivanju još jedna kategorija pesama, a to su hitovi, odnosno mega hitovi. I oni dobijaju ocenu 1 ali na kraju nije isto da li na jednom albumu imate jednu takvu pesmu ili možda 5-6. Albumi nisu običan skup pesama već u mnogim slučajevima i uokvirena celina. Tako da sama ocena ne mora uvek biti presudna.
3)Na kraju tu je i faktor koji je protkan kroz prethodna dva, a to je subjektivni doživljaj muzike i svega što je čini. Šta reći, od toga se ne može pobeći. Stoga ovo i jeste moja lista, a vi ste svi pozvani da na isti način napravite vašu, pa da diskutujemo!
Skraćenice: mh - mega hit, h - hit
I poslednje: Ovo nisu mini recenzije albuma nego neka vrsta komentara. Za deset recenzija na jednom mestu, složićete se, nema baš prostora.
10.Van Gogh (1986)
U socijalističkoj Srbiji osamdesetih je izgleda baš svako morao da počne kao novotalasni bend. Kao da baš nije moglo da se proba sa nečim drugim. Kao da ništa drugo nije bilo popularno u tom trenutku. Ili se možda nekom direktivom nije smelo svirati bilo šta drugo. Otkud znam. Tako je i grupa Van Gogh svoju karijeru započela kao "još jedan u nizu new-wave" band, pa je samim tim i album prvenac ispao baš tako nekako; prilično slabo i stidljivo, just another new-wave crap. Možda dovoljno za skromni početak ali nikako za hvatanje u koštac sa izuzetno jakom konkurencijom koja je tada već bila ustoličena. Ako dodamo i to da je na vokalima umesto Đuleta tada bio Goran Milosavljević, možemo slobodno reći da to jednostavno "nije bilo to". Pauza koju je bend napravio nakon ovog izdanja, a koja je traja oko 5 godina, govori u prilog tome.
Ključne pesme: Tragovi Prošlosti (h), Tvoj Smeh
Ocena: 3 0d 9 - 33%
9.More Bez Obala (2019)
Ključne pesme: Pismo Ocu, Više te ne volim ko pre, Ruža i trn, Za suze nema vremena
Ocena: 5 od 10 - 50%
8.Lavirint (2009)
Krajem dvehiljaditih Van Gogh je bio na vrhuncu moći i slave. Punili su Arenu, dobijali MTV nagrade, svirali po svetu, obreli se i u Los Anđelesu. U suštini potpuno zasluženo. Tada su zacementirali svoj status jednog od najuspešnijih bendova u našoj zemlji. Sve je postalo veće i grandioznije nego pre. Koncerti, produkcija, imidž, scenski nastup, pa tako i sam album Lavirint. Međutim, sve to zajedno dovelo je do toga da ovaj album na kraju ispadne nekako pretenciozan. Na njemu ima jakih himničnih pesama koje se i dan danas sviraju na kocertima, nešto malo tehno-industiral uticaja sa kojima se počelo tačno deset godina ranije ali i postoji i taj neki čudni country vibe koji se provukao kroz nekoliko pesama, a koji se u sve prethodno navedeno uklapa kao slon u proculanskoj radnji. Sve ukupno, dovoljno za tek osmo mesto, ali ne i ništa više od toga. Falilo je unikatnosti i lucidnosti sa prethodnih izdanja definitivno. I još mnogo toga.
Klučne pesme: Nek te telo nosi (mh), Aerodrom, Ona i Ja, Rođendan
Ocena: 6 od 11 - 54%
7.Dr.Under (2002)
Ovo je album koji je predstavljao neku vrstu prekretnice u diskografiji grupe Van Gogh, početak tzv. druge etape i momenat koji mnogi fanovi do dan danas nisu nikako mogli da "svare". Van Gogh je od samog početka bila grupa koja ide u korak sa vremenom i koja se ne libi da shodno tome traži i menja svoj zvuk. Novi milenijum, novo doba i novi politički sitem, dovelo je do toga da se mrak i mistika 90-ih zameni nekim opuštenijim tonovima. Tehno-industrijal koji je počeo sa prethodnim albumom Opasan ples nastavljen je i na ovom izdanju i to u još većoj meri. Pesme koje kolokvijalno zovemo "mega hitovima" (one koje su neizostavni deo svakog koncerta i koje znaju svi a ne samo okoreli fanovi), postale su nekako više "popastije", modernijeg stila i sa izraženijim ljubavnim kontekstom u tekstovima. Ali avaj, upravo se to mnogima nije dopalo, bez obzira što je kvalitet samih pesama ostao makar na istom nivou. Sam album bi bio dosta bolje rangiran da na njemu nije bilo nekoliko teških promašaja koji nisu ni "tamo ni ovamo" i koji su za potpuno izbegavanje, ili ti današnjim rečnikom rečeno "skip" pesme.
Ključne pesme: Tanka nit (mh), Za godine tvoje (mh), Šta ako (mh), Buldog, Pupak
Ocena: 6 od 10 - 60%
6.Svet Je Moj (1991)
Album koji je definitivno bilo najteže oceniti i proceniti. Pre svega, ovo je album na kojem je Đule stao ispred mikrofona i jasno svima obznanio da je "svet njegov" i da će ga kad tad osvojiti (mislim pogledajte i taj omot). Pet godina pauze bilo je potrebno da se bend ponovo okupi i vrati u igru, što sa ove tačke gledišta nekako i ima smisla. Možda je baš trebalo da prođe tih pet godina kako bi se Đule i Srba smislili šta će i kako će dalje, i kako bi za sva vremena raskrstili sa novotalasnim smaranjem sa prethodnog izdanja. Ovo je album koji obuluje velikom količinom rokerskih komada, tipičnih rokerskih, ako hoćete, praktično hard rock prizvuka u duhu tog vremena. Ovo je i album koji je iznedrio najveći mega hit ovog benda - Neko te ima, hit koji je svoje mesto uspeo da nađe na svakoj slavi, svadbi ili fensi žurci širom Srbije za sva vremena. Koliko god to odvratno zvučalo u kontekstu rock n roll muzike, to vam je dokaz da je pesma prevazišla granice istog. No, ipak, ovo je ujedno i album na kojem je bilo mnogo gostiju sa strane, a izgleda da su se u studiju najviše zadržavali Milan, Magi i ostali iz grupe EKV, tako da jedan dobar deo pesama sa ovog izdanja i zvuči kao da se radi o skrivenoj ploči grupe EKV. Čak i Đuletov glas zvuči kao Milanov u nekim pesmama. To je ujedno i razlog što što ovaj album nije mogao da se popne više na ovoj lestvici, a kako i sama ocena ukazuje, radi se o vrlo solidnom izdanju.
Ključne pesme: Neko te ima (MH), Gubiš me, Srce, Glas, Dibuk
Ocena: 7 od 11 - 63%
5.Opasan Ples (1999)
Opasno vreme, opasne frekvencije, opsani pogledi sa omota, opasna promena u zvuku - opasno će se dobar deo vas možda i naljutiti zašto je Opasan Ples tek na petom mestu ove liste... Dakle na ovom albumu koji su uradili i snimili samo Đule i Srba, imamo neki čudan spoj zvuka koji je Van Gogh ustoličio tokom devedesetih i upliva industrijal rock-a sa primesama tehna. Otkud to pitate se? Šta je te 1999.godine bilo popularno na svetskoj sceni? Pa, recimo Marilyn Manson, malo Rammstein, možda Nine Inch Nails, a polako se i sam nu-metal probijao do svetskih visina. Van Gogh je, kao što rekosmo, bend koji voli da prati trendove, tako da u tom kontekstu gledano, pređašnje pitanje možda i ne zvuči tako čudno zar ne? Dodajte i to da se tih godina elektronika konzumirala u velikim količinama. Dakle, okosnicu albuma čini nekoliko vanvremenskih hitvova koji su izmešani već pomenutim industrijal rock (na granici sa metalom) pesmama. Ostatak čine dosta sporije numere koje su upravi razlog što ovaj album nije bar 8 od 10. Đule je jednom rekao da ovaj album ima dve strane: prvu koja se zove "Opasan", i drugu koja se zove "Ples". Nažalost, "Ples" je malo podbacio i to je dovelo do toga da ovaj album, umesto u Top 3, ipak može samo na peto mesto ove liste.
Ključne pesme: Da li zna (mh), Opasan ples (mh), Brod od papira (mh), Puls (h), Demagogija,
Ocena: 6,5 od 10 - 65%
4.Kolo (2006)
Ono što je započeto na "Drunderu", a sa čim se malkice preteralo na Lavirintu, ispalo je baš onako kako treba upravo na ovom albumu. Sve kockice su se poklopile na ovom izdanju na kome je Van Gogh napravio poptunu transformaciju ka mejnstrimu izabravši da to bude u tada privlačnom zvuku modernog rock-a koji je dopirao sa stranih muzičkih kanala na aparatima, a pomalo i sa tada vrlo skrnmnog interneta. Modernizovalo se nekako sve; i zvuk, i pisanje pesama, i imidž i spotovi... Ova promena se, kao što je već napomenuto, mnogima nije dopala, ali činjenica je da je bend upravo nakon ovog albuma uspeo da se popne do najvećih visina ovdašnjeg muzičkog sveta (pokažite mi ex-yu/early 90s bend koji je uspeo više). Na ovom albumu imamo i najbolju ikada snimljenu numeru sa etno elementima, sa kojima je bend mnogo puta bezuspešno eksperimentisao i ranije. Imamo nekoliko mega hitova koji su odoleli zubu vremena, nekoliko jakih deep-cut pesama i vrlo malo promašaja (recimo Emigrant). Upravo iz tog razloga ovaj album predstavlja jednu kompaktnu i solidnu celinu, bez obzira šta ko mislio o promeni stila. Nakon toliko ponovnih preslušavanja ocena je uvek ispadala ista.
Ključne pesme: Kolo (mh), Vrteška (mh), Spisak Razloga (mh), Deo oko tebe, Plastelin
Ocena: 7,5 od 11 - 68%
3.Strast (1993)
Ako smo utvrdili da se Đule "tražio" na prethodnom albumu Svet je moj u novoj ulozi frontmena, onda se za album Strast sa sigurnošću može reći da predstavlja taj trenutak kada je pronašao svoj glas, svoj stil i svoj unikatni način interpretacije. Tačnije pronašao je sebe i svoje mesto u istoriji domaćeg rock-a. Sam album po svojoj sadržini predstavlja jedno vrhunsko ostvarenje. Muzički pravac je u najvećoj meri rokerski orijentisan, ali sa vidljivim primesama funka a pomalo i grandža (RHCP a posebno Nirvana su tada harali). Van Gogh je bend koji je uvek pratio trendove, to smo već apsolvirali. Međutim, ono od čega se polako odustajalo je pominjani EKV uticaj, što je možda i bio najpametniji potez koji je bend mogao da napravi. Potez koji će zapravo svoj pečat u punom sjaju dobiti na narednom izdanju. Sve u svemu ovo je jedan "monster album" na kojem su skoro sve pesme visokog kvaliteta, ubitačne energije i neodoljive magije. Ovaj album je jednostavno rečeno, toliko strastven da prosto ne može da ne bude u Top 3 albuma grupe. Jedina mana mu je u tome što ne postoji nikakvo reizdanje istog. Pobogu, živimo u 2024.godini a ovaj album ne postoji u celosti na striming servisima, remasterizovan. Mišljenja sam da to nije krivica samog benda već davno prevaziđene izdavačke kuće koja očigledno i dalje drži autorska prava ovih snimaka. Sramno.
Ključne pesme: Mama (mh), Strast (mh), Manitua mi (h), Basna (h), Ekstaza, Sreća
Ocena: 8 od 10 - 80%
2.Neumeren u svemu (2013)
Album iz 2013.godine na mestu broj dva ove liste je za mnoge možda i neočekivan. Ipak, kada se pogleda sadržina i napravi analiza, dolazi se do zaključka da se radi o jednom izuzetno kompaktnom albumu. Muzički totalno u pravcu hard rock-a, sa ponekim malim primesama i heavy zvuka, ovo je svakako jedan od najkoherentnijih albuma koje je bend izbacio u novije vreme. Totalno bez nepotrebnih eksperimenata koje smo viđali na prethodnim izdanjima. Vajbom dosta podseća na albume iz 90-ih jer sadrži i tu neku mračniju notu u sebi. Lirički gledano, mnogi su ovaj album u startu otpisali jer su ga kvalifikovali kao previše ljubavni. Međutim, da li su to baš sve ljubavne pesme? Ne bih rekao. Poslušajte malo bolje koju poruku u njima Đule šalje i o čemu zapravo peva (pogledajte i omot). Sve u svemu, odličan album, kao što i sama pozicija na listi i ocena kažu. Podeseća nekako na Strast po svojoj koncepciji samo sa 20 godina nakupljenim iskustvom. Potpuno zasluženo na mestu br.2.
Ključne pesme: Nešto vuče me dole (mh), Anđele moj brate (mh), Prva i poslednja kap (mh), Skačem skači, Osećam da ludim, Viline vode, Nemeren u svemu
Ocena: 8,5 od 10 - 85%
1.Hodi (1996)
Svaki bend, manje ili više, ima neki svoj Appetite For Destruction ili Nevermind. Takav je slučaj i sa grupom Van Gogh, čiji se Appetite zove Hodi koji je izašao 1996.godine. Jednostavno, po svim mogućim parametrima ovo je najbolji album koji je grupa, do sada, realizovala u svojoj karijeri. Ovo je album koji je prepun velikih vanvremenskih hitova, album na kojem je Van Gogh pronašao i zacementirao taj svoj prepoznatljivi zvuk i unikatni stil. Eksplozija dobrog zvuka je verovatno došla kao rezultat višegodišnjeg uzdizanja i traganja za istim. Sve kockice su se poklopile baš onako kako treba i iskreno, nema tu šta mnogo ni da se priča. Pogledajte samo tracklisting na poslednjoj strani i sve će vam biti jasno. Kratko, jasno, upečatljivo i bez mnogo eskperimentisanja. Zapravo, čak su i retki trenuci u kojima se bend ponovo drznuo da eksperimentiše, u kontekstu cele ploče, uklapaju se perfektno. Da ne pričamo tek koliko je tih mega-vanvremenskih hitova ovaj album inzedrio. Legenda o svesci Milana Mladenovića koju je Đule dobio nakon što je Milanova majka razdelila stvari pokojnog sina, suprotno mišljenju većine, ovim albumom zapravo biva neutralisana!
Ključne pesme: Klatno (mh), Kiselina (mh), Put (mh), Polje snova (mh), Delfin (mh), Hodi, Sp Sp, Tamo Daleko, Zamisli - ma sve su ključne
Ocena: 10 od 11 ili 12 od 13 (ako se računaju i poslednje dve) - 90%
To je to što se tiče ovog prvog rangiranja albuma nekog domaćeg benda na našem sajtu, a moguće i uopšte u domaćem medijskom prostoru. Ako vam se nije dopao ovaj raspored, napišite nam vaš, pa da diskutujemo!
Više ovakvih tekstova možete naći na engleskoj verziji sajta Junkyard Rock Stories
