Critical Solution Revisited su izbacili kompilaciju demo pesama na bendskom YouTube kanalu. Reč je o hard rock bendu koji je nastao 2004/05 godine i sve do kraja te decenije nastupao po tada poznatim niškim klubovima i festivalima. Iz tog perioda ostao je značajan broj demo snimaka koji do sada nisu bili dostupni na internetu, osim nekih pojedinačnih pesama. Ovom prilikom bend je odlučio da sve manje ili više "kasvetne" snimke skupi na jedno mesto i napravi jedno nezvanično demo izdanje.
Pa gde ste ljudi! Evo jedan mali collectors item od nas
U prvih nekoliko godina postojanja benda, tamo sredinom 2000ih oa do kraja iste decenije, , dosta se sviralo ali i snimalo. Ovo je kompilacija svih pesama koje smo u tom periodu nekako snimili.
Ovo “nekako” je možda preblaga reč ako se uzme u obzir da se radi o vremenu pre brzog interneta i smart telefona. Danas je lako snimiti pesmu ili spot na telefonu, a tada je bio izazov uraditi bilo šta slično.
Tako su mnoge pesme sa ove kompilacije snimljene DIY, tako što je mikrofon visio sa plafona prostora za probu, pa šta uhvati uhvati.
Neke pesme su live, neke su snimane na ranim Cubase varijantama i sklepanim kompjuterima koji su redovno nošeni uz Bubanj ili Kalač brdo, do prostora za probe i nazad. I to ako pogodimo koji je pravi put za Bubanj, odnosno brdo…
Sve u svemu ovde ima pesama koje nikad niko osim članova benda nije čuo, dok su neke bile lokalni hitovi kasnih 2000ih
Kvalitet je naravno demo DIY whatever, tako da ne zamerite!
Daniel Mihajlović nas je već nekako navikao na to da njegove nove pesme stižu tik pred samu Novu godinu. Bilo je tako 2020.godine pa potom i 2021. Prošla je izostala iz opravdanih razloga a zato ovoga puta dobijamo dupli singl, dve pesme pod nazivom "Hudin"i i "Zovu Je Budućnost", koje se mogu naći na svim striming servisima pod nazivom EP03.
Zajedno sa prethodna dva EP-a "Vremeplov" i "Dečak od 700 godina", ove dve nove pesme dopunjuju do ukupno jedanaest, što je nekada u vreme kada se muzika slušala i distribuirala drugačije, bilo dovoljno za album. Iako su izbacivane u različitim vremenskim intervalima, sve pesme koje je Daniel Mihajlović realizovao pod sopstvenim imenom, čine jednu veliku celinu, i ako vam je tako volja, možete ih upravo tako i konzumirati.
Za novu numeru "Zovu Je Budućnost" urađen i spot, koji je možda i jedan od najboljih u Danijelovoj karijeri. Kao gosti na ovoj pesmi pojavljuju se i Marko Vidojević koji je odsvirao solo i prateće vokale, zatim Nedeljko Stojković koji je odsvirao ritam gitaru a na kraju i Ivan Van Đorđević iz benda Kazna Za Uši koji je odsvirao solo sa wah wah pedalom.
Na pesmi Hudini, koja neodoljivo podseća na neki T-Rex pomešan sa Hollywood Vampires, imamo i Nemanju Ilića iz bendova Polyester Shock i Elektromattik, koje je osnovao i predvodio sam Daniel Mihajlović. Nemanja je osvirao solo a Marko Vidojević je bio zadužen za klavir i prateće vokale. Sve ostalo što nismo pomenuli snimio je Daniel Mihajlović.
A sada dosta priče. Poslušajte, pogledajte i zapratite!
Ovoga puta imamo jednu izuzetno zanimljivu vest za sve naše čitaoce i ljubitelje podkasta. Znate i sami da je Junkyard jedno vreme radio kao podkast (možda će nekada opet), ali i da je podržavao i druge srodne emsije. U to ime, pošto smo i sami veliki ljubitelji ove vrste programa, odlučili smo da vam predstavimo jedan fantastičan podkast pod nazivom Svijet Oko Mene, koji nam dolazi iz regiona, tačnije iz Hrvatske.
Podkast Svijet Oko Mene koji uređuje i vodi radijski voditelj i muzički entuzijasta, zaljubljenik u muziku 80-ih, Antonio Šarić iz Zadra, počeo je sa emitovanjem spcijalnog programa posvećenom diskografiji grupe Bon Jovi. U maniru najboljih svetskih podkasta ove vrste, Antonio sa svojim sjajnim gostima prolazi kroz albume ovog legendarnog benda do najstitnijih detalja. U emisijama pored muzike sa albuma možete čuti i dosta toga zanimljivog iz istorije ove grupe, kao i mišljenja gostiju i voditelja o tome koje su pesme najbolje i zbog čega, na kojima John Bon Jovi najbolje peva, koja je solaža Richie Sambora-e najukusnija kao i mnoge druge zanimljivosti vezane za legende iz Nju Džersija.
U trenutku kada ovo pišemo izašle su četiri epizode: Bon Jovi (1984), 7800 Fahrenheit (1985), Slippery When Wet (1986) i New Jersey (1989). Kako nam je Antonio i sam potvrdio, u planu je još epizoda koje će pokriti kako albume grupe Bon Jovi tako i neke od solo albuma članova benda.
Sve u svemu, ako ste ljubitelji grupe Bon Jovi onda je ovo prava stvar za vas koju nikako ne smete da propustite. Podkast epizode dostupne su na svim podkast plejerima kao što su Spotify, Castbox, Google Podcast, a može se slušati i na YouTube-u.
Takođe sve informacije vezane za podkast Svijet Oko Mene možete nači u na Instagramu.
Sećate se članka o magazinu Hard Metal koji je izlazio u jednom kratkom periodu 1991.godine i koji je nedavno postao dostupan na internetu. Ova vest izazvala je dosta pažnje kod naših čitalaca a s obzirom da se vest prvenstvo pojavila na nekim drugim sajtovima, deluje da je interesovanje generalno u Srbiji bilo veliko kada je reč o ponovnom pominjanju ovog časopisa.
U to ime neki od autora ovog magazina održali su trbiniu u Novom Sadu na kojoj su pričali o počecima heavy metal novinarstva u Srbiji, kao i i o pomenutom magazinu koji su svojevremeno pokrenuli. Tribina je održana u sastavu Bane Lokner, Jadranka Nešić, Konstantin Polzović i Obrad Škrbić koji je bio moderator. Snimak tribine osvanuo je na YouTube kanalu ExYuDarkScene i možete je u celosti pogledati.
Interesantne priče iz prošlosti i o tome kako je heavy metal uopšte počeo da se sluša kod nas, o pionirskim novinarskim podvizima, stanju scene u prošlosti i danas, samo su neke od tema koje su ovde bile pokrenute. Da ne davimo, poslušajte i sami, priča je vrlo interesantna i vredna.
E sad, na tribini je dosta reči bilo o stanju scene, medija, novinarstva, izdavaštva kao i same publike u današnje vreme, i tome kako je internet uticao na sve to. I na sve to, Junkyard jednostavno ne može a da ne iznese svoje mišljenje - ali i uputi jedan predlog!
Dakle, ljudi kao što je ova ekipa koja je održala tribinu su ljudi koji su u svakom mogućem pogledu zaslužni za promociju i razvoj ove muzike na našim prostorima. Iskustvima koja oni poseduju malo ko od nas mlađih može da se pohvali. Sa takvim iskustvom, znanjem i pedigreom ovi ljudi (ne samo ovde pomenuti već i svi tzv. rock/metal entuzijasti kod nas), su neka vrsta riznice zanimljivih stvari i priča koje bi mlađe generacije rokera i metalaca verovatno sa ogromnim apetitom i uživanjem konzumirale.
U to ime, imamo predlog. Ljudi, napravite podkast. Napravite YouTube emisiju, Iskoristite prednosti interneta koji nije samo doneo loše stvari, kako se obično može čuti u ovakvim pričama koje za temu imaju podsećanje na neka "bolja vremena". Napravite takvu vrstu emisije i pričajte nam upravo te priče koje posedujete. To što se više ne štampaju magazini i ne prave rock emisije na TV-u (ko uostalom i gleda TV u 2023.), ne znači da je rock mrtav i da ga niko ne sluša, kao i da ne postoji publika koja je dovoljno entuzijastična da to sve na pomenuti način isprati. U svetu je više nego rasprostranjena kultura pravljenja podkasta gde ljudi sa sličnim znanjima i iskustvima prenose i prepričavaju svoje priče mlađim i novim generacijama, ujedno se prisećajući istih sa svojim vršnjacima.
Šta bi falilo da na našem internet prostoru imamo jedan podkast, nek se zove eto baš Hard Metal, u čast i podsećanje na uspešni magazin i tv emisiju, gde bi smo mogli da slušamo o tome kako se nekada dolazilo do intervjua, do slika bendova, ploča, kakvi su ti bendovi bili u svojim najboljim danima, kako je rasla naša scena, kako se raspadala, koje bendove danas preporučujete, i još hiljadu drugih zanimljivih stvari. Tako uostalom to rade ljudi sličnih afiniteta širom sveta.
Bez ljutnje, ovo nije nikakva kritika već predlog ili apel. Mi na našoj internet medijskoj sceni nemamo nijedan relevantan rock/metal podkast što je nedopustivo u današnje vreme. Bilo je nekih pokušaja ali su generalno svi propali. Sramota je da imamo na desetine opskurnih internet kanala koji se bave politikom, reptilima i tobože velikim svetskim prevarama, a da pored tako bogate rock istorije nemamo nijedan koji se bavi muzikom koju svi toliko volimo.
Ovaj apel se naravno ne odnosi na aktere pomenute tribine već na SVE rock "radnike" (da se tako izrazimo), na našim prostorima.
Jeste internet označio kraj magazina i tv emisija, ali je ujedno i dao jednu novu platformu i alatke koje se mogu uspešno i vrlo efikasno koristiti. Kranje je vreme!
Da li neko od nas može da kaže da je pušio cigaru sa, recimo, legendarnim Lemmy-em? Ne. Da li neko od nas može da se pohvali time da je radio na televiziji koja producirala stotine i stotine spotova domaćih bendova? Ne. Da li je neko nas išao u neki grad u inostranstvu da radi intervju sa grupom Winger? Ne ni to. Ali vi jeste i bilo bi lepo kada bi se te priče mogle čuti ne jednom tribinom u 10 godina, koju je inače bilo milina slušati, već jednom sedmično ili mesečno, u nekom budućem srpskom No.1 rock - metal podkastu! Razmislite o tome!
Ovo je pitanje koje postavljamo na početku svake godine. I to ne samo ovde kod nas na Junykard-u. već se po pravilu diskusija o ovoj temi može pronaći na bezbroj inostranih sajtova kao ali i podkasta. U većini članaka i epizoda "albumi koje očekujemo u narednoj godini", obavezno se po pravilu nalazi u novi album grupe Guns N Roses. I tako godinu, za godinom...
Prolaze godine a od albuma i dalje ništa. U redu, dobili smo one dve pesme Absurd i Hard Skool, uslovno rečeno nove pošto se radi o preradi Axl-ovih pesama iz doba snimanja albuma Chinese Democracy. Međutim, to je bilo pre dve godine! Ok, bila je druga polovina 2021. ali šta god. Gleda se na kraju samo ta poslednja brojka a ne i tačan datum.
Cela stvar možda i ne bi bila tako loša da nas nekoliko poslednjih godina članovi benda i njima bliski ljudi nisu s vremena na vreme potpaljivali govoreći o novom albumu. Prva je počela Duff-ova žena, rekavši da je čula delove novih pesama i da je sve fantastično. Potom su se ređali ulgavnom Richard Fortus, pa Duff, pa i sam Slash koji je u više navrata davao izjave i potvrđivao da se na novom albumu radi. Čak je i polemisao oko toga na koji način bi bilo ispravno izbaciti ga u današnje vreme. Sve u svemu, mnogi su govorili o albumu ali samo je jedan ćutao. I nikada nije progovorio ni reč o tome. Nažalost on je taj koji se za sve pita.
Taj o kome pričamo je naravno sam Axl Rose. Poslednje što smo od njega videli i čuli jeste kada se pojavio na sahrani Lise Marie Presley na kojoj je odsvirao Novemeber Rain na klaviru. To je izazavalo lavinu nesuglasica na internetu oko toga da li je to trebalo da radi ili ne i zašto je to uopšte radio. Odgovor koji je sam dao u jednom intervjuu od minut trajanja je da je to bila omiljena Lisina pesma sa kojom se on dosta družio.
No da se vratimo na glavnu temu ove mini analize. Da li ćemo ikada dobiti više taj album? Da li ćemo ga možda dobiti ove godine? Da li postoje šanse za tako nešto?
Odgovor na to pitanje je nemoguće sa sigurnošću dati odnosno predvideti. Pre možemo da napravimo predviđanje kada će pasti neki režim nego da odgovorimo na ovo. No ipak, mogućnost postoji (kao i svake godine do sada). Ako pogledamo kalendar videćemo da Guns N Roses ove 2023. godine, bar za sada, nemaju zakazane koncerte na turneji koja traje od 2016.godine i na osnovu koje se iz godine u godinu vucaraju po svetu svirajući jedne te iste iste pesme. Doduše imaju samo jedan koncertu i to u londonskom Hyde Parku, ali to je izdvojen slučaj jer se radi o velikom nastupu. Sa druge strane nema ni Slash zakazane koncerte sa svojim bendom. Nema ih srećom ni Duff.
Pa dobro, eto, reklo bi se da je to onda prava prilka da se umesto besomučnih koncerata, gde polovina trajanja svakog ponaosob odlazi na pesme sa CD albuma koje niko ne voli i na besmislene obrade, možda konačno izbaci taj novi album? Što se nas tiče svakako jeste, a i krajnje bi vreme bilo. Što je mnogo mnogo je! Posebno ako uzmemo u obzir i to da su fanovi ove grupe jednostavno postali nezainteresovani. Deluje kao da im je više postalo svejedno. Izbaci album ako hoćeš. ako nežeš ne moraš, ne zanima nas. Realno, to je bilo i za očekivati jer živimo u vremenu izobilja. Ako nas Gunsi svake godine ispale za album, a mi dobijemo godišnje do 50 sjajnih novih izdanja raznih više ili manje poznatih bendova, šta će nam onda uopšte taj njihov. Koga je briga da čeka više Axl-a da se smili. Pa jednom nam je to već radio. A za njegovu informaciju: hej nije više 1997. ili 2003. Ionako pomama za novitetima danas traje 3 do 7 dana. Deluje da na taj faktor Axl Rose nije baš računao, ili se preračunao. Jer, ipak je on svoja poslednja dva albuma izabcio u dve različite ere. A sada smo već možda čak i na izmaku treće.
Za kraj čisto da se zna!
Prošlo je 32 godine od izlaska poslednjeg pravog autorskog GnR albuma.
Prošlo je 30 godina od izlaska poslednjeg GnR albuma sa polu-oroginalnom postavom. A oba su iz ere čvrstih izdanja i pre interneta.
Prošlo je 15 godina od izlaska poslednjeg albuma grupe Guns n Roses, ili za neke Axl n Roses. Era tog albuma bila je era piraterije i torenta.
Bio bi red da se jedno izdanje isproba i u ovoj današnjoj eri striminga dok još i ona nije prošla. Zar ne, Axl? Što je mnogo mnogo je čoveče...
Zanimljiva vest za sve fanove hard rock i heavy metal muzike, kolekcionare i nostalgičare. Kako javlja renomirani srpski metal portal Serbian-Metal, od sada su PDF formatu dostupni brojevi časopisa Hard Metal čiji je prvi broj izašao davne 1991.godine.
Ljubitelj rock i metal muzike Vladimir Tatić skenirao je i tako učinio dostupnim sve brojeve ovog časopisa koji je bio štampan u Novom Sadu pod pokroviteljstvom Dnevnika. Časopis je štampan u svega 6 primeraka uglavnom zbog novonastale ekonomske situacije i hiperinflacije izazave sankcijama. Kasnije nakon toga braća Konstantin i Aleksandar Polzović osnovali su TV emisiju identičnog naziva kao i Explosive Records.
Hard Metal bio je kao i svaki drugi magazin tog vremena i objavljivao je recenzije, intervjue, koncertne izveštaje kako sa domaće tako i sa svetske scene. Sve brojeve magazina možete skinuti na stranici portala Serbian-Metal.
Tri godine je prošlo od kada su beogradski riff 'n' rolleri The Bite izbacili album Chains, što je bilo poslednje diskografsko ostvarenje sve do ovog momenta. Ipak, za svo to vreme The Bite nikako nisu sedeli skrštenih ruku već su vreme pametno utrošili u studiju na pravljenju novih pesama.
Kao plod svog tog minulog rada za fanove ovoga puta stiže singl You Don’t Have Me koji će se naći na EP izdanju Are We Mad, koje će biti dostupno u martu ove godine. Novi EP biće realizovan pod etiketom izdavačke kuće Multimedia Music.
Za numeru You Don't Have Me urađen je i spot koji je sniman u studiju Kan i Lingus u Beogradu. U snimanju pesme bendu je u pomoć na pratećim vokalima uskočila Nataša Guberinić, dok je Aleksandar Ilić Bassman pomogao bendu odsviravši ceo EP na bas gitari.
The Bite čine: Ljiljana Zdravković (vokali), Bojan Stevanović (bubnjevi), Aleksandar Ilić (bas), Ivan Srdanović (ritam gitara) i Bojan Savić (lead gitara).
Mladi niški sastav Manitu koji predvodi Dimitrije Nikolić trenutno se nalazi u aktivnoj fazi izbacivanja singlova za svoj prvi EP koji će nositi naziv Frustracije Jednog Indijanca.
Nakon niza autorskih stvari koje smo do sada imali prilike da čujemo od ovog benda, dobili smo i jednu zanimljivu obradu. U pitanju je pesma zagrebačkog benda Studeni Studeni koji je bio preteča nastanka čuvenog niškog punk sastava Novembar.
U tom bendu nastupao je legendarni Goran Kostić Kosta, poznati niški muzičar i čovek sa scene i naravno frontmen pomenute grupe Novembar, koji je prerano preminuo 2017.godine, a kome su momci iz benda Manitu i posvetili ovu obradu.
Zanimljiva stvar je da se na omotu za ovaj singl grupe Manitu nalazi i fotografija sa probe benda Studeni Studeni iz 1987.godine.
Ove godine beležimo jednu lepu godišnjicu sa domaće scene. Junkyard kao što znate nije sajt koji se bavi samo aktuelnim stvarima jer bez obzira da li neki bend postoji ili ne, muzika ostaje večna i treba se s vremena na vreme podsetiti, posebno kada je reč o domaćoj sceni na kojoj se ovakve stvari lako zaboravljaju.
Beogradski sleaze rokeri Filthy Cathouse ovog 31.januara slave tačno deset godina od izlaska albuma Senke Iz Ugla, jedinog u karijeri ovog benda. Zapravo, ne postoji tačan datum izlaska jer govorimo o nekom drugom vremenu od ovog koje poznajemo danas. Vremenu bez striming servisa ali i vremenu nakon onog kada su čvrsta albumska izdanja bila relevantna.
Snimanje ovog izdanja počelo je još u martu 2012.godine i kako to obično biva na domaćoj sceni, takve stvari umeju da se neplanirano oduže, što je sudbina velike većine bendova i dan danas. Zbog toga se kao zvanični datum izlaska Senke Iz Ugla uzima 31.januar, iz razloga što je tada održan i Release party koncert na kojem je podrška grupi Filthy Cathouse bio sjajni beogradski hard rock sastav Kickdown.
Album je originalno izdat u CD formatu pod izdavaštvom Miner records. Nakon pet godina doživeo je i digitalno reizdanje na striming servisima.
Od ostalih zanimljivosti može se izdvojiti i to da su snimanje i produkcija rađeni u Studiju Blaze. Naziv albuma uzet je iz stiha pesme Lavirint koja se nije našla samom albumu. Postava koja je snimala album bila je:Dušan Perović (vokali), Nikola Oprej (bas gitara), Janko Petrović i Aleksandar Plazinić (gitare), dok je za bubnjeve bio zadužen Mića Kovačević kao gostujući muzičar. Omot albuma uradio je Daniel Mihajlović, frontmen grupa Polyester Shock i Elektromattik.
Bend Filthy Cathouse osnovan je 2008.godine u malom klubu Steet na Dorćolu koji je postojao u to vreme.
Ovde možete pročitati i neke od recenzija koje su urađene za ovo izdanje od strane tadašnjih web-sajtova.
U ime desetogodišnjice od izlaska albuma Senke Iz Ugla obrisana je prašina sa snimka Release party koncerta iz 2013.godine koji je održan u Klubu Atom i koji po prvi put možete pogledati.
Da, naslov može biti malo konfuzan ali evo o čemu se radi.
Pre nekoliko meseci smo vam najavil pesmu pod nazivom Nobody Wants To Die koja će se naći na albumu Darkfighter koji treba da izađe 2.juna ove godine. Ova nova stvar o kojoj je danas reč pod nazivom Rapture takođe že se naći na pomenutom albumu.
Ali, u čemu je onda fora? Pa eto, osim objavlivanja pesme Rapture za koju je urađen i spot, dvostruki osvajači Grammy nagrade najavili su još jedan album koji će izaći kasnije u toku 2023.godine i koji će nositi naziv Lightbringer. Dakle nešto kao Peppersi, dva albuma u istoj godini.
Frontmen grupe Jay Buchanan objasnio je da se radi o pesmama koje su nastale u toku zatvaranja izazvanog pandemijom i da je to jedan od razloga zašto ih ima za dva albuma. Osim toga, jedan album kako sam naziv kaže, dosta mračniji od drugog, koji pak donosi nadu i svetlost, tako da, to vam je otprilike to. Ostaje da vidimo kakvi će biti.
Za sada, obe pesme sa Darkfighter albuma zvuče baš onako kako smo i navikli od Rival Sons. Zanimljiv je to bend. Kada se jednom sa komotne istorijske perspektive bude posmatrao period 2010-ih i cela ta rezorekcija new wave of classic rock bendova, Rival Sons će se zasigurno pominjati kao jedan od bendova koji započeo taj talas.
Kako da počnete da slušate nešto za šta do sada nikada niste čuli? Bez brige, tu smo da vam pomognemo i damo vam smernice u ovoj novoj rubrici "Kako početi sa" u kojoj imamo legendarni beogradski rokenrol bend Pussycat. Nebitno je da li znate za njih i da li ste ih ikada slušali. Ako jeste, onda ćete se verovatno složiti sa izborom. Sa druge strane, ako vam je ovo prvi susret sa ovim legendarnim bendom, upravo je ovo tih pet najboljih pesama koje vam preporučujemo za početak!
Beogradski rokeri Pussycat bili su aktivni na sceni krajem osamdesetih i tokom prve polovine devedesetih godina. Za to vreme izbacili su dva aluma 89-93 (1993) i Viva Tiva (1995). Grupu je osnovao gitarista Aleksandar Karapandžić Kara, koji danas i dalje nastupa sa svojim, mnogo poznatijim punk-rock bendom NBG, koji se ponovo aktivirao u godinama nakon što se Pussycat raspao. Tokom godina Pussycat su izmenjali dosta članova ali su okosnicu benda uglavnom činili gitarista Kara, pevač Nebojša Milojković Piske, basista Aleksandar Boričić Alek, bubnjar Dušan Micović Duje i gitarista Vasilije Likar.
5.Pussycat - Dosadno je sve
Svega dva i po minuta ovog rokenrol uragana dovoljno je da vam objasni tačno ono šta možete očekivati od grupe Pussycat, ukoliko se tek prvi put susrećete sa njihovom muzikom. Žestoke gitare sa punk oštricom, stav kakav se retko viđa na našim prostorima, imidž, scenski nastup... jednom rečju pravi pravcati rokernol - GnR style!
4.Pussycat - Zidovi
Autoru ove liste lično najomiljenija pesma grupe Pussycat koja nalazi na albumu Viva Tiva. Na "zidovima" je sve što je potrebno za jednu pravu slow-tempo dark hard rock pesmu, polu-baladu ako vam tako draže. Kada bi današnji bendovi bar malo učili od grupe Pussycat kako se pišu pesme, možda bi nam scena bila mnogo drugačija. Ovakvu gitarsku majstoriju može da osmisli retko ko. Momcima iz Pussycat-a je to izgleda išlo kao od šale!
3.Pussycat - Dobar ili lud
Pesma koja otvara album Viva Tiva je jedna prava mala rokenrol rifovska ludnica u stilu najvećih bendova sa scene, a takođe i ono što ovde uobičajeno nazivamo - klasičan i moćan album opener!. Karine gitare i Pisketovi urlici se prepliću perfektno i daju skladnu celinu. Gruvanje pravo u centar, prosto i ubitačno. Tako se svira rokenrol ako niste znali!
2.Pussycat - Nema je feat. Magi
Verovatno jedna od najboljih bluesy-rock balada (uslovno rečeno) na domaćoj sceni koju nažalost nećete videti ni ne jednoj ex-yu top listi. A možda je tako i bolje. Ipak je ovo samo prave sladokusce. Momcima iz Pussycat-a se u ovoj grandioznoj numeri pridružila i legendarna Magi, što je pesmu učinilo samo još jačom, moćnijom i pomalo tužnijom. Njena magija na klaviru i rokerska srž momaka iz grupe čine ovu pesmu pravim remek delom.
1.Pussycat - Ljubav i reči
Da budemo iskreni, ne znamo da li je ova pesma sa albuma Viva Tiva uopšte bila ono što se može nazvati hitom, da li se negde puštala i da li je to bilo ko tada merio, ali ono što sa sigurnošću možemo reći je da je ovo verovatno jedna od najboljih pesama benda, i da ako nas bilo ko šta pita, ona jeste pravi pravcati hit. Oštre gitare i rifovi, upečatljiv vokal i nenadjebivi stav koji neodoljivo podseća na ono najbolje sa Cathouse gipsy Sunset Strip scene a pri tom preliveno betonom Novog Beograda. Malo je takvih grupa bilo na našim prostotima i zato Pussycat i jesu unikat!
Forma ove rubrike je kratka i stoga vam preporučujemo samo pet pesama da počnete da se zanimate za grupu Pussycat, ako već do sad niste. Međutim, ima tu još mnogo zanimljivih pesama. Keva je recimo bila hit, iako nije izvorno originalna. Odlazim dolazim je jedan pravi mali vampirski RnR. Tu su i Baby, Vodi me kući, kao i deep-cut stvari poput Ako želiš, Gde su devojke...
Album Viva Tiva možete naći na svim striming servisima, dok je prvo izdanje koje svojevremeno izašlo samo na kaseti, moguće čuti tu i tamo po YouTube-u.
Još jedna nova stvar stiže iz tabora najvećeg metal benda na svetu.
Ovoga puta pod nazivom Screaming Suicide, koja će se zajedno sa Lux Aeterna koju smo imali prilike da čujemo ranije, naći na novom albumu. Dvanaesti po redu, album nosi naziv 72 Seasons i biće dostupan 14.aprila.
Italijanski rokeri Måneskin su već izbacili nekoliko singlova sa predstojećeg albuma Rush! koji će biti dostupan 20.januara. U ovom poslednjem pod nazivom Gossip, kao gost pojavljuje se i legendarni gitarista grupe Rage Against The Machine Tom Morello.
Interesantan spoj mladosti i isukstva reklo bi se. Ovi klinci su u svakom slučaju trenutno nezaustavljivi. Sviđali vam se ili ne, treba im odati priznanje.
