U najnovijoj epizodi br. 6 našeg podkasta za novembar 2019. donosimo vam, kao i obično, puno zanimljivih vesti i noviteta. S obzirom da je nekoliko svetskih bendova najavilo reunion, odnosno povratak na scenu i to samo u razmaku od dvadesetak dana, ovu epizodu smo nezvanično nazvali - Povampirenje bendova!
No, krenimo redom. U prvom segmentu epizode, vaš domaćin i voditelj emisije, pravi osvrt na događaje sa domaće scene, što ujedno biva i do sada najduži deo jedne epizode posvećen istoj. Krećemo sa podsećanjem na sjajan intervju koji smo uradili sa frontmenom benda Elektromattik i koji ste imali prilke da pročitate. Deni nam je otkrio mnogo toga zanimljivog, između ostalog i to šta možemo očekivati od benda u budućnosti. Potom sledi priča o bendu Bayat, još jednom od "household" imena našeg sajta. Oni su nakratko ostali i bez bubnjara ali ih to nije sprečilo da nastave sa radom i najave novi single A Prayer In Time, koji je sada već dostupan za slušanje.
Pored njih u emisiji govorimo i o novom singlu niškog pop-rock benda Majdan, pod nazivom Moj Dan, kao i o novom albumu grupe Kora iz Beograda - Kome Da Priznam. Tu je i najava za novi album čuvenih Goblina koji izlazi 4.decembra ( single Meso je sada već dostupan za slušanje), a pomenuli smo i bend Lipov Loud koji nas je kontaktirao i tako otvorio saradnju sa JRS.
Epizodu poslušajte na ovom linku, ili na bilo kojem podkast "hvataču"!
Zatim sledi deo posvećen singlovima i albumima. Tu izdvajamo dve nove pesme takođe povampirenog Ozzy Osbourne-a, live snimak benda Stone Sour koji je i najavio izlazak albuma, potom obradu The Doors-a u izvedbi Marylin Manson-a, kao i novitete bendova Dirty Shirley i Silverthorne. Tri nova izdanja zabeležili su ovog meseca bendovi Quiet Riot, Pretty Maids i Tygers Of Pang Tang.
Poslednji segment posvećen je već pomenutim reunionima. Šta je to nateralo sve ove bendove da se ponovo okupe? Novac, dosada, ili nešto drugo? Poslušajte priču o ponovnom okupljanju The Black Crowes, RATM, Wig Wam, My Chemical Romance, Bang Tango sa najvećim osvrtom, naravno a kako drugačije, na dobre stare Motley Crue. Isečak iz epizode o njima možete poslušati i na našem Youtube kanalu.
Kao i uvek uživajte i naravno zapratite, lupite lajk, ili šta god!
Pred vama je novi ekskluzivni intervju koji smo ovoga puta vodili sa frontmenom beogradskog rock n roll benda Elektromattik, Danielom Mihajlovićem Denijem, čovekom koga mnogi pamte iz vremena kada je predvodio svoj prvi bend Polyester Shock, pevačem, tekstopiscem, ponekad i gitaristom, odnosno, jednim retkim rock n roll umetnikom u pravom smislu te reči. Njegov novi bend Elektromattik izbacio je svoj album prvenac pod nazivom Otrovan, i to početkom 2019.godine. Prošlo je dosta vremena od izlaska ploče, pa ako se pitate zašto smo toliko dugo čekali da o tome pričamo, moglo bi se reći samo jedno: o ovakvom, retko kvalitetnom i isnpirativnom rock n roll albumu na našim prostorima, nikada nije kasno govoriti, s obzirom da su ovakva izdanja prava pravcata retkost!
JRS: Pre svega čestitke na albumu porvencu. Voleo bih da nam pre nego što pređemo da pričamo detaljnije o albumu, kažeš nešto više o istorijatu grupe Elektromattik, odnosno kada je i kako nastao bend i šta se sve izdešavalo u tom tranzicijonom periodu između Polyester Shock-a i Elektromattika. Negde sam takođe načuo da je bilo i saradnje sa članovima bendva NBG, odnosno nekadašnjim Pussycat-om.
D: Hvala od srca! Idemo radom: Polyester Shock je prestao da radi pre pet-šest godina, i ključ u tu bravu je definitivno stavljen Kizinim (bubnjar benda) odlaskom u Oslo. Prestali smo da radimo i pre njegovog odlaska, jer, znaš, nikoga više nije interesovala ta priča, ni nas, a ni publiku - jako je to loše išlo, poseta na koncertima je bila komična u najmanju ruku, i onda se meni to sve smučilo: i bend, i ceo sistem , i celo to batrganje u živom blatu, i to u trenutku kada smo bili na prvim mestima, ili pri vrhu svih tadašnjih Top-lista. Jednostavno je ta priča umrla usled nedostatka kiseonika, i to je to. Urna sa pepelom Polyester Shock-a postoji, hahaha...
E sad, u sred svega toga, i neke moje lične borbe sa, zašto da krijem, alkoholnim demonima, ja sam krenuo da snimam neki materijal, tj,, Maxi -EP, koji je bio sve samo ne RnR, koji mi se tada bio zgadio, dakle, više je to bio neki Roxy Music/Bowie fluid...To sam snimio i dve stvari sa tog fantomskog EP-a su na Youtube-u, Duh u tvojoj sobi i Iz Kosmosa... U to neko vreme Kara (gitarista grupa NBG, ex- Pussycat, ex - Partibrejkers) i Alek (basista - ex Pussycat). su me pozvali da probamo nešto zajedno i vratili me "u podrum".
Nažalost, osim jakog prijateljstva, koje mi stvarno znači, ništa od toga nije muzički ispalo - jednostavno smo drugačijeg senzibiliteta i vizija, ali zajednički pogled na pesme i način pravljenja istih nije moguć, jbg.
Ali neka: NBG opet radi, imaju strašnu ploču, jedva čekam da izađe i da je ljudi čuju, Alek ima gomilu svojih pesama koje će, nadam se, snimiti sa nekim svojim bendom uskoro, a ja sam se, nakon svega, prizvao svesti, okrenuo Nemanju (gitarista grupe Elektromattik, ex Polyester Shock), sa kojim sve to "teče" prirodno i lako, seli smo i napravili Elektromattik,
JRS: Moram priznati, veoma zanimljiva priča. Dakle, na kraju smo dobili Elektromattik, što je čini se ispalo kao najbolja moguća varijanta. Inače, odakle potiče ideja o imenu benda i šta zapravo predstavlja?
D: Nemanja je tu kumovao. Tražili smo neko ime koje nije ono, uobičajno, a i da je dovoljno zvučno i da ide uz ono što sviramo. Ti naravno znaš da je "Electromatic" model Gretsch gitare, a mi smo to preveli na naš jezik i dodali još jedno "t", kako bi svima, a i sami sebi otežali "search" na internetu, hahaha. Nemanja je svirao Gretsch, uz svog SG-a, Epiphone-a i Telecaster-a na albumu, a taj Gretsch je prilično obojio zvuk, tako da je to ime nekako logično izronilo.
JRS: Koliko sam upoznat sa situacijom, od početka ste čini mi se imali malo poteškoća oko konačnog sastava benda. Da li je to sada rešena stvar?
D: Dobro si upoznat. Menjali su se bubnjari. Isidor, koji je učestvovao u stvaranju albuma, i snimio bubanj za album, otišao je otprilike sa izlaskom prvog singla, a mi smo krenuli da tražimo novog čoveka... Sada je tu ,hvala Bogu, Nemanja Todorović, i on je apsolutno savršena "karika koja nedostaje". Jako smo srećni što je došao čovek koji odlično svira, sa kojim se kapiramo odlično, i koji je pre svega sjajan čovek - to je neporcenjivo.
JRS: Upravo tako. Nekada samo umeće sviranja nije dovoljno da bi priča počela da "teče". Inače, kaži nam i to gde je i kako sniman vaš album prvenac pod nazivom "Otrovan"? Kako je došlo do saradnje sa inostranim producentom?
D: Sniman je na više mesta. Bubanj i bas su snimani odjednom u studiju Danila Orbovića, pod nazivom "Orvel", gitare je snimao Marko Marović, koji je doneo celu mašineriju u naš studio "15" , klavire je Milan Petrović snimao u svom studiju, a vokale sam ja snimao kod Mr.Dadija Radovanovića u "Kazablanci". Backove je otpevao Marko Vidojević. Zatim smo kod Marovića, koji je uz našu asistenciju bio producent albuma, to smiksali, i poslali na master Mr. Phillp Dust-u u Manchaster. Dakle, Phillip je radio mastering a produkcija je naša i Marovićeva. I, JAKO smo, po prvi put, zadovljni rezultatom.
JRS: Na koji način ste izdali album? S obzirom da je to jedna od omiljenih tema, zanima me i šta misliš o celom tom svetu muzičkih striming servisa i koliko je to bolje ili lošije od cimanja sa izdavačkim kućama recimo?
D: Album je izdat za CD Baby, tj. američki online servis/izdavačku kuću, kojoj platiš pare, pristojne, ne nešto mnogo, i oni se u ekspresnom roku potrude da ti album bude na svim striming platformama sveta. Bilo je ponuda i ugovora izdavačkih kuća ali mi jednostavno nismo hteli i imali da ulažemo još novaca u to, a ovo je bilo pristupačno i smisleno, tj, smislenije.
Nije bolje jer si sam svoj gazda, što u prevodu znači da nemaš ničija "leđa" ovde, a bolje je, jer si opet sam svoj gazda, pa imaš svoja leđa i ne polažeš nikome "račune"... a mi smo navikli da nosimo džakove na grbači.
Vidi: striming servisi su i sadašnjost i budućnost, i nema tu šta da se priča. Sva promocija muzike je danas repetiran pištolj striming servisa. Ja sam staromodni nosorog, koristim ih kako bih čuo neke nove albume koji mi se učine zanimljivim, pa ako mi se dopadnu ja kupim CD, da, uredno kupujem CD-ove, gde ćeš veći retro, hahah, vinili su opet "in", a ovo što ja radim je čist brisan prostor, ali uživam u tome.
JRS: Ko je bio zadužen za tekstove,a ko za muziku na samom albumu,?
D: Tekstove uvek radim ja. Ne zato što mislim da sam Bob Dylan, već zato što moram da verujem u ono što pevam/izgovaram. Da nije tako, ne bi imalo smisla, pošto nisam neki pevač, znaš ono, 200 oktava i to, ovako sam apsolutno siguran u istinitost i ubedljivost svake reči koju sam otpevao, a to mi je jedini lični zakon koji poštujem. Mora da bude istinito. To je to.
Muzika - muzika je mahom Nemanjina i u manjem procentu moja, on uzme te moje melodijske i harmonijske skice, dok sedimo u sobi sa jednom gitarom i mikrofonom, i kako je on milion svetlosnih godina muzikalniji od mene, uobličava ih, menja akorde, dodaje, oduzima... pa mi vrati "štafetu" da ja to sredim, polu-aranžmanski kako sam zamislio, i kako sam čuo u glavi. Onda obično napravimo demo, grub, i sa njim izađemo pred bend, Felix (basista) onda doda svoje, promeni nešto, da tu neku "vegetu", neki prelep začin, evo sada i Nemanja bubnjar predloži neki beat, nešto... ali baza, kostur, i sama vizija - Nemanja i ja.
JRS: O čemu zapravo govore tekstovi pesama Elektromattik-a i koja je to centralna tema ovog albuma? Pored toga, s obzirom da su tekstovi tvoji, kako i gde nalaziš insipiraciju za pisanje ovakvih tekstova, koji su pri tom na srpskom jeziku, što možda može ponekad da bude i "mač sa dve oštrice" u ovoj muzici kojom se bavimo.
D: Tekstovi govore o onome što si ti i doživeo i razumeo slušajući ih. TI ili bilo ko ko odvoji vreme i sasluša te pesme. Ono o čemu zaista govore, da li o meni, da li o nekim mojim prijateljima, to je sekundarna stvar, moja, intimna... i iskreno, veliki je to luksuz da možeš emotivno da se "razgolitiš" pišući pesme, da ispričaš ili prepričaš svoje ili nečije tajne, a da to ostanu tajne, iako su ih čule stotine ljudi. Inspiracija je, bar meni, u ljudima oko mene, i u meni samom.
Kao što sam ti već rekao, tekstovi su istiniti. U reč. Ne bih se složio da je srpski jezik, ili bilo koji jezik sa Ex-Yu prostora, mač sa dve oštrice..osim ako misliš na srebrni mač sa rubinima koji seče stenčugu na pola lakim zamahom. Naš jezik je prelep.
JRS: Hteo bih da se kao gitarista osvrnem i na Nemanjino sviranje gitare na ovom izdanju. Čini mi se da je u potpunosti uspeo da zvuk Elektromattik-a distancira od nekadašnjeg sirovog garažnog zvuka Polyester Shock-a, obzirom da je fenomenalan gitarista, jedan od retkih na domaćoj sceni za koga bi se moglo reći da ima taj neki sopstveni istančani stil sviranja. Na izdanju se, bar po meni, mogu čuti i uticaji The Cult-a, Velvet Revolver-a i još puno nekih zanimljivih elemenata i nijansi.
D: Malo mi je nezahvalno da pričam u njegovo ime na tu temu, iako se apsolutno slažem se sa tobom. Ovako: Polyester Shock je imao to što ti zoveš "sirovi garažni zvuk" utoliko što smo imali užasnu produkciju, što su pesme bile drugačije, nikada mi nismo hteli da zvučimo "štrokavo" i lo-fi, i da, on jeste možda svirao malo drugačije, ali to je moja idiotrska krivica, jer sam stalno nešto petljao tamo gde nije trebalo, insistirao na nekim gitarskim rešenjima na tragu, šta znam, Rolling Stones-a ili Stooges-a, silio pesme da zvuče u tom maniru, iako je on, kao što si rekao fenomenalan svirač. Sad The Cult i VR - da čuje se, ali netako što je on to skidao, jer on navedene bendove - a to veruj mi, uopšte i ne sluša, niti ga nešto zanimaju, on je jednostavno u crossover-u nekom svom, ličnom, u miksu nekih uticaja koji mogu da zazvuče kao navedeni... Evo ja sam mu puštao neke pasaže i rešenja Billy Duffy-a iz The Cult, i kao jbt, pa čuj ovo, ovo kao da si ti odsvirao... Ima puno sličnosti ali više zato što su obojica pili iz istog izvora, nego što se radi o direktnom uticaju. Steve Jones, recimo, jeste direktan uticaj obojici, Jimmy Page.... To znam pa mogu da kažem hehehe....
Ja ovoga puta nisam bio tu kada je on snimao gitare, namerno, apsolutno sve što je odsvirao i snimio, to je apsolutno on, ja bih samo zasrao nešto svojim mešanjem...zato gitare i aranžmanski i svirački zvuče kako treba. To ti je Nemanja 100 %.
JRS: Apsolutno! Svako moje poređenje sa poznatim svetskim gitaristima je u pozitivnom smislu, u svakom pogledu. Elem, uradili ste već i dva video spota i to za pesme "Moram Da Te Pronađem" i "Sav Tvoj Mrak". Koliko su spotovi bitni u današnje vreme Youtube-a po tvom mišljenju? Sa druge strane, odakle potiče ideja o pravljenju lyrics videa, koje ste uradili za svaku pesmu na albumu posebno?
D: Bitni su mnogo, možda bitniji od svega. Ali opet, paradoksalno, manje bitni nego pre, recimo petnaestak godina. Osim ako ne napraviš nešto baš, baš nesvakidašnje. Mi nismo imali nijedan spot gotov kada je album objavljen, a hteli smo da sve izađe iste sekunde kada i album: i FB stranica, i Instagram, i YT kanal, i svi striming servisi. Zato smo napravili te lyrics videe. Kao lagani peting za ono što će uslediti, a to su dva spota koje si pomenuo... biće ih još bar toliko sa ovog albuma.
JRS; Nedavno ste imali i prvi zvanični live nastup kao bend Elektromattik. Kakav je osećaj svirati ponovo zajedno i koliko se to razlikovalo od vašeg poslednjeg nastupa, odnosno tvog i Nemanjinog, kao grupe Polyester Shock,
D: Da, imali smo, 15. Novembra, kao predgrupa novosadskoj grupi Gift, koja radi jedan od najboljih evropskih Bowie tribjuta,ali imaju i svoj album, odličan, zove se Dreamoscope. Znaš šta, razlikovalo se utoliko što su pesme drugačije, i što smo ih po prvi put svirali pred ljudima na koncertu, bili smo srećni jer smo konačno stigli do nastupa nakon svih tih personalnih peripetija... i bilo je, a svako ko je bio, siguran sam da će to potvrditi, uuužasno puno energije, i sa naše, i sa strane ljudi koji su bili u publici, a kojima se ovom prilikom, i u ime svih nas zahvaljujem.
Bitno je da smo sada milion puta sigurni da Elektromattik, kao celina, funkcioniše savršeno, sva četvorica kao jedan.
JRS: Da li možemo očekivati još svirki u budućnosti, zapravo, voleo bih da popričamo o jednom tvom stavu, koji ja još pamtim iz Polyester- Filthy perioda kada smo vam moj bend i ja u više navrata bili predgrupa, a to je da ti ustvari nemaš nameru da ikada više sviraš po "raspad" svirkama sa lošim ozvučenjem i po kojekakvim mestima. Šta pod tim zapravo podrazumevaš?
D: Nije nikakav "elitizam" u pitanju, naprotiv. To ti je kao da daš reli vozaču da vozi trku sa autom kome je jedan točak polu-zašrafljen i kome je zamagljena šofer-šajbna. Te svirke sa jezivim monitoringom i ozvučenjem vređaju ljude ispred bine, koji dobiju muku, buku i užas umesto onoga što su platili i zaslužili da čuju i vide. I onoga što zaista bend ume da pokaže. Znaš to dobro i sam, kreneš, u na primer solo, sviraš ga napamet, jer ne čuješ sam sebe, a publika čuje više tvoje nokte nego ton koji ti proizvodiš. To je uvreda publike, nas, svih.... To je nedopustivo.
I stvarno je smešno što evo, tu je 2020., i dalje pričamo na tu temu - ali eto pričamo.
JRS; U popunosti se slažem sa tobom, sa svim što si rekao, jer nosim to i iz svog sopstvenog iskustva. Ali eto, izgleda da će to ostati, onako, večna tema našeg rock n roll-a. A sada ima još jedno od "teških" pitanja, koje se takođe odnosi na domaću scenu: Kakav je tvoj stav o njoj i kako se Elektromattik u sve to uklapa?
D: Najiskrenije ne znam. Jedino što je evidentno, i što me raduje, da su koncerti sve puniji i puniji (mislim na bendove sa scene) za razliku od situacije od pre par godina, kada je samo najjača mainstream A liga imala pune koncerte, dok je sve ostalo bilo onako....praznjikavo. Bilo bi suludo nemati veliko poštovanje za sve ljude koji se trude i uspevaju da stvaraju, izdaju albume, i imaju koncerte pod užasnim uslovima koji su ovde već aksiom. Nije važno da li se to meni sadržajno sviđa ili ne, važno je da ljudi sviraju i to je u biti jedino bitno.
Nikada nisam doživljavao ovaj bend, kao ni prošli, delom neke scene, znaš, tu smo, radimo, ako se ljudima to sviđa super, ako ne - jebi ga, opet smo tu, snađite se, hahaha.
JRS: Inostrana rock scena? Nešto novo i tebi zanimljivo odatle?
D: Pa znaš, trudio sam se stvarno da nađem nešto novo, i da se "zakačim", ali me ništa nije "kupilo", Svideo mi se prvi album britanskih rokera The Struts, nije to ništa spektakularno, ali je bilo ok.... I sada ih je uzela industrija, i napravila neki grozan neo-Queen užas, drugi album im je odvratan, ima jedna, dve dobre stvari. Tako da - ja sam uvek u vremenskoj kapsuli, kopam po sedamdesetima, osamdesetima, devedesetima, staromodan sam, hahah.
JRS: Dođosmo, eto, i do kraja ovog veoma zaniljivog intervjua. Hvala ti na izdvojenom vremenu i razgovoru za JRS! Kakvi su inače planovi benda Elektromattik za u buduće? Neki novi spotovi, pesme, ili možda neka eksluziva koju možeš najaviti ako želiš?
D: Planovi su trenutno: svirke, svirke, svirke! Biće sigurno još jedan-dva spota sa ovog albuma, a već radimo i na novim stvarima, ima ih 5-6 koje Felix, Nemanja 1 & 2 i ja "brusimo" na probama, plus ja imam gomilu toga u skicama, što u glavi, što na diktafonu.... Da li će ići album ili maxi EP, ne znam, možda me ova trojica oteraju u pm, jer je album, i sam znaš, veliki posao, ali ja ću uvek da glasam sa obe ruke da bude album....
Hvala tebi na interesovanju i pomoći! Zadovoljstvo mi je bilo!
Update: 15.07.2020. Spotify je postao dostupan u Srbiji i zemljama u regionu poput Hrvatske, BiH, Makedonije itd. Od sada ga možete koristiti u svrhu slušanja muzike i uživanja, ali, ako imate bend ili ste solo izvođač, u ovom tekstu pokazaćemo vam kako da uredite svoje profile i ispratite analitiku!
Muzički gigant i definitivno vodeći striming servis današnjice, popularni Spotify, jedan je od retkih servisa koji muzičarima pruža mogućnost provere sopstvene statistike, odnosno daje mogućnost pregleda i praćenja vaših pesama, pa na taj način još jednom opravdava tu svoju vodeću poziciju. Ako imate bend i zanima vas kada, koliko, odakle i na koji način su slušane vaše pesme, sa kojih plejlisti itd, Spotify vam takvu mogućnost pruža preko svog jedinstvenog programa Spotify for Artists.
Ovo je zapravo jedna vrlo korisna alatka koja vam sigurno može pomoći u razvoju vaše karijere i ukoliko već imate muziku ditribuiranu na ovoj platformi, preporučujemo da obavezno pričitate sledeći tekst u kojem ćemo detaljno opisati kako otvoriti i koristiti Spotify for Artists. I pored toga što sam Spotify još uvek nije dostupan u našoj zemlji (na određene načine se ipak može koristiti), dobili smo uverenje od digitalnog ditributera CD Baby (sa kojim autor bloga sarađuje), da je Spotify for Artist dostupan u svim zemljama bez obzira na to da li je sama platforma dostupna ili ne.
Verifikacija
Postati verifikovani izvođač na Spotify-u znači postati prepoznatljiv u očima vaših fanova. Zapravo, dobijanjem popularnog plavog kružića iznad vašeg imena, koji označava da ste postali verifikovani, pokazuje o vama i vašem bendu da delujete ozbiljno i profesionalno. Nekada je za verifikaciju bilo potrebno da imate 250 pratilaca na ovoj platformi, međutim uvođenjem Spotify for Artist programa, to više nije slučaj. Dakle, sve što treba da uradite je da potvrdite svoj profil na opciji - Claim your profile. Ukoliko je vaša muzika distribuirana preko kompanija CD Baby ili Distrokid to isto možete učiniti direktno sa svojih korisničkih profila. Kada potvrdite svoj identitet i preuzmete svoji profil, odnosno postanete verifikovani, otvara vam se mogućnost uređivanja vašeg bendskog profila odnosno praćenje statistike.
Uređivanje Spotify profila
Kada završite sa verifikacijom i uspete da se ulogujete u vaš Spotify for Artists profil možete krenuti sa uređivanjem vašeg profila. Uređivanje se vrši u pomenutoj aplikaciji što se automatski prenosi na vašu bendsku Spotify stranicu - u prevodu, ono što vaši fanovi i bilo koji drugi korisnici imaju ispred sebe na ekranu. Dakle, pod opcijom Profile imate tri kartice: Overview,About i Concerts.
Overview - u ovoj opciji možete da nemestite vašu bendsku fotografiju za header vašeg profila, što je svakako vrlo estetski i poželjno je imati. Nakon toga sa desne strane imate opciju Artist pick - koja vam omogućava da izaberete ono najbitnije u tom trenutku, izdanje, plejlistu ili recimo koncert, koji će se nalaziti na isturenom mestu na vašem profilu i biće zapravo prva opcija za one koji posećuju vaš profil. U dnu ove kartice još možete dodati ili izbrisati određene plejliste koje želite da se nađu na vašem bendskom profilu.
About - u ovoj opiciji možete uraditi tri vrlo bitne stvari za promociju vašeg benda. Pre svega možete dodati još bendskih fotografija i to maksimalno 125. Potom možete napisati i sosptvenu biografiju (do 1500 reči) a na kraju možete dodati i linkove ka vašim profilima ka drugim društvenim mrežama. To je inače jedna od opcija koju ne nudi ni jedna druga platforma u ovom trenutku, osim recimo YouTube, U suštini radi se o vrlo bitnoj sekciji koju bi trebalo iskoristiti svakako jer, nikad se ne zna, šta ako je vas je vaš budući fan slučajno pronašao baš tu na Spotify-u? Treba mu dati priliku i da vas malo bolje upozna!
Concerts - u poslednjoj opciji ovog odeljka možete objaviti vaše nadolazeće koncerte i to sve možete povezati sa sajtovima poput Ticketmaster. SongKick. Eventbritte i dr.
Statistika
Kada sve do sad navedeno završite i uredite svoj Spotify profil tako da izgleda svetski, vreme je da se pozabavite i analizom vaše statistike. Sve ono, što svakog od nas koji smo muzičari zanima, dostupno je u pod opcijom Audience. Koliko puta je strimovana svaka vaša pesma; sa kojihh lokacija; sa kojih uređaja; koja starosna grupa najviše strimuje vaše pesme; način na koji su pesme strimovane itd. Dakle, imate mogućnost da pratite kompletno celu vašu statistiku i perfromanse, što je svakako vrlo korisna stvar u karijeri svakog muzičara. Možete komotno upoređivati da li su se vaši rezlutati poboljšali nakon što ste izdali single, imali svirku ili gostovali na radiju itd. Postoji čak i mogućnost upoređivanja vaših rezultata sa drugim izvođačima. Posebno zanimljiv deo ovog segmenta je onaj koji pokazuje da li je vaša muzika strimovana sa vašeg bendskog profila ili možda nekih plejlisti. Na kraju neki od tih rezultata biće prikazani i na samom profilu i tako biti vidljivi svima, poput broja vaših mesečnih slušalaca, plejlisti na kojima se vaša muzika najviše pušta kao i imena gradova gde se vaša muzika najviše sluša.
Na kraju možemo dodati još nekoliko vrlo korisnih alatki koje Spotify for Artists pruža a to su:
Merchandise prodaja - Spotify vam pruža mogućnost da preko Merchbar prltforme sa kojom je povezan prodajete stvari sa logom vašeg benda, ili bolje rečeno brenda, i to direktno na svom bendskom profilu.
Manage team - imate mogućnost da dodate i druge članove vašeg benda ili vašeg tima, koji mogu kao i vi da pristupe i uređuju vaš bendski profil.
Pitching to Playlists - jedna vrlo zanimlijva stvar koju Spotify još pruža je i mogućnost da vaša pesma konkuriše za ulazak na neke od poznatih svetskih pljelisti (na Spotify-u naravno). Jedini uslov je da pesma bude neizdata i u stanju pripreme, odnosno da je već predata vašem distributeru ali još uvek nije postavljena zvanično na digitalnim platformama. Ukoliko imate sreće i vaša pesma stvarno završi na nekoj od pomenutih plejlisti, dobili ste jackpot!
Pošto smo prednosti korišćenja Spotify for Artists napomenuli već nekoliko puta tokom teksta, nema potrebe sve to opet ponavljati. U suštini svako ko se bavi muzikom treba da iskoristi, kad god može, prilike ovakvog tipa, jer neusmnjivo daju neverovatno velike mogućnosti u daljoj promociji i karijeri svakog muzičara. Inače, ovaj program krenuo je sa radom još pre godinu dana i pored YouTube-a, koji ste sigurno kad tad koristili, Spotify je jedina muzička digitalna platforma koja pruža mogućnost praćenja analitike. Bilo bi zapravo vrlo lepo a i korisno kada bi i druge kompanije uvele nešto slično i tako se približe neprikosnovenom lideru na ovom polju.
Ukokliko imate nekih nedoumica ili pitanja vezanih za Spotify for Artist, slobodno kontaktirajte!
Pred vama je eksluzivni intervju sa Nick Z Marinom a.k.a. Željkom Marinovićem, čovekom koji je dotakao zvezde, čovekom koji je svirao sa nekim od najpoznatijih i najboljih muzičara na planeti, klavijaturistom čije je sviranje po brzini uporedivo sa Malmsteen-ovom gitarom, čovekom koji živi rock'n'roll rame uz rame sa legendama ovog žanra.
Rođen u Negotinu, Željko se 1995.godine seli u SAD gde otvara novu stranicu svog muzičkog života. Kao multitalentovan i školovan muzičar počinje da se kreće muzičkim krugovima koji će ga odvesti pravo u tabor jednog od najboljih (i najbržih) gitarskih virtuoza na svetu, Yngwie Malmsteen-a, sa kojim ostaje i do dan danas. U međuvremenu sam Željko postaje Nick Z Marino, osniva i svoj bend NZM i nastupa sa mnogim poznatim kraljevima hard n heavy muzike.
Da ne dužimo previše, pred vama je eksluzivni intervju, koji smo sa Nick-om zajedničkim snagama uradili Nikola Trifić, urednik sjajnog društveno-političkog portala Geostrateg , i ja, u kojem smo opušteno popričali o Nick-ovoj karijeri.
Put od Negotina do Floride... Da li je to dužina staze tvojih snova? Od jednog malog grada i male zemlje, do scene koju sanja svaki roker i metalac na svetu?
Nick Z Marino: Kao da je juče bilo, sećam se zvezdane noći u Negotinu i ćaskanja sa drugarima iz benda posle proba. Imali smo nekih 16 godina i pošteno smo bili napaljeni posle sviranja Deep Purple-a i Led Zeppelin-a na probi. Često bi gledali u nebo i maštali kako bi smo i mi jednog dana mogli svirati na velikoj sceni i putovati svetom. Znajući da sam na klavijaturi skoro u potpunosti "skinuo" svirku John Lord-a, i da mogu da otpevam visoke tonove Ian Gillan-a formirala se velika energija koja mi je davala nadu da je tako nešto ipak dostižno. Nisam znao kako i kad, ali sam imao neku iskru koja mi je govorila da je sve moguće.
Dugo si u Americi. Mišljenja o toj zemlji su podeljena; Šta za tebe predstavlja Amerika? Odnosno, da li je onaj famozni "američki san" bajka ili realnost?
Nick Z Marino: Kako za koga, ali ako imate talenat, znanje, volju i energiju, verovali ili ne "američki san" je istina. Nisam ni sam verovao, ali je u principu bolje nego što sam zamišljao, Amerika je jedan veliki eksperiment, koji je započeo pre nekih 250 godina. Jako pametni ljudi (founding fathers) imali su ideju da na "novom kontinentu" formiraju novu - modernu državu sa maksimalnom demokratijom. Daleko od toga da je Amerika savršena, posebno u spoljnoj politici, ali je sigurno najbolja zemlja za uspeh i ostvarenje sna u najkraćem roku. Isto tako, granice između vera i nacija su skoro izbrisane, tako da se svako oseća kao svoj u ovoj zemlji.
Imaš klasično muzičko obrazovanje, što je više nego evidentno kada je reč o tvom stvaralaštvu, i to je svakako jedan od tvojih "trejdmarkova". No, koje bi rock i metal grupe, a koje klasičare, izdvojio kao one koji su na tebe ostavili najjači utisak? Odnosno koji su najviše doprineli tvom muzičkom sazrevanju u životu uopšte?
Nick Z Marino: Uh, lista je dugačka. Od rock bendova to su: Deep Purple, Led Zeppelin, AC/DC, Queen, Iron Maiden, Yngwie Malmsteen, Scorpions, Symphony X, Stratovarius... Moram da pomenem i domaće: Smak, Bijelo Dugme i Time. Kada je reč o "klasičarima" izdvajam: Baha, Betovena, Šopena i Mocarta.
Prva asocijacija na rock i metal je gitara. Ipak, mnogi misle da si ti svojim talentom i scenskim nastupom pokazao da se može biti "glavni igrač" na bini i na klavijaturama. Kako to komentarišeš?
Nick Z Marino: Tačno, u mom bendu su solo gitara i solo klavijature na istom nivou.
Imaš status jednog od najboljih power metal pevača i klavijaturista na svetu. Da li je power metal slepa ulica rock sveta, ili je njegov prirodni iskorak, napredak, njegova evolucija?
Nick Z Marino: Power metal je samo jedna grana heavy metala. Mnogi ocenjuju NZM i kao progressive rock i neo-classical rock . Kada mene pitaju - šta znači NZM, ja im odgovorim, da osim mojih inicjala (Nick Zeljko Marinovich), NZM znači i neo classical zombie metal.
S obzirom da si se u SAD preselio sredinom 90-ih, možeš i nam reći kako je izgledala tadašnja muzička scena, imajući u vidu promene koje su se desile neposredno pre toga, od urušavanja tzv. glam metal scene 80-ih, pojave grunge-a kao novog muzičkog talasa i uopšte zaokreta celokupne muzičke industrije tog doba? Kako si se ti našao u tvom novom svetu kao muzičar?
Nick Z Marino: Jako sam bio razočaran u grunge. Posle famoznih 70-ih i 80-ih činilo se da su rock i metal degradirani. Osim Soundgarden-a nisam gotivio skoro ni jedan bend. Ipak, svakako treba imati respekt za ceo taj pokret jer je usledio kao revolt i zasićenje na hair metal muzičku hiperprodukciju. Promena je uvek potrebna i korisna, pa makar i kad degradira u kvalitetu. Na svu sreću metal se oporavio vrlo brzo.
U svojoj karijeri radio sa puno muzičara. među kojima su neki od najpoznatijih i najcenjenijih muzičara rock i metal sveta uopšte. Šta je to što te je svih tih godina "vodilo" da budeš involviran u toliko različitih projekata?
Nick Z Marino: Pa, smatram da su kvalitet i kvantitet uvek pozitivne stvari. More is more! Svako iskustvo donosi nešto novo.
Kako je uopšte došlo do saradnje sa jednim od najboljih gitarista na svetu,Yngwie Malmsteen-om, kada si 2005. po prvi put pristupio njegovom bendu, što je, moglo bi se reći, bio ogroman korak u tvojoj karijeri?
Nick Z Marino: Da, oktobar 2005. je mesec kada sam se upoznao sa Yngwie-em. Jedan od prodavaca muzičkih instrumenata u poznatom "Guitar Center Shop-u" mi je dostavio Yngwie-ev menagement broj i rekao da Yngwie, koji navraća često u isti shop, ima audiciju za klavijaturistu. Okrenuo sam broj i saznao za datum audicije. Otišao sam i odsvirao tri pesme. Sledeći dan dobio sam poziv od Yngwie-a i saznao da sam primljen. Može se reći da sam bio na pravom mestu u pravom trenutku. Dobio sam opširan materijal za turneju i nekih šest, sedam dana da naučim sve. Nazvao sam Yngwie-a i rekao mu da nisam siguran da mogu sve to da naučim tako brzo i da odsviram sa tom preciznošću...On mi je odgovorio: " Možeš, možeš... Ja sam te procenio i samo vežbaj. Brzina će sama doći." Tako je i bilo. Posle dva dana ukapirao sam da to mogu, i da nisam bio svestan svojih sposobnosti. Prva turneja je bila u SAD i Japanu 2005. "Unleash The Fury", turneja sa Dogie White-om, kao glavnim pevačem.
Pitanje koje interesuje svakog klinca koji u svoje ruke uzme gitaru: Da li je Yngwie apsolutni kralj tog instrumenta?
Nick Z Marino: Postoje fenomenalni gitaristi koji su "kraljevi", a postoje i oni koji su ne samo fenomenalni, nego su osnovali novi pravac i promenili istoriju. To su "Guitar Gods" (bogovi gitare). Yngwie je jedan od njih.
Prvi album Malmsteen-a na kojem si potpisan kao autor, je album iz 2010. Relentless, na kojem je za vokale bio zadužen i nekadašnji pevač bendova Judas Priest i Iced Earth - Tim Ripper Owens, koji je početkom ove godine izbacio album sa novom supergrupom A New Revenge. Možeš li nam opisati kako izgleda proces rada na albumu, od pre-produkcije, snimanja, pa sve do realizacije, sa legendama poput Malmsteen-a i Owens-a? Kakav je osećaj raditi u takvim okolnostima?
Nick Z Marino: Ja sam veoma dobar prijatelj sa Ripper-om i naša saradnja se nastavila kada je on istupio iz benda. Što se tiče snimanja Relentless, ja sam dobio svoj termin sa Yngwie-em i njegovom studiju. Znači album nismo svirali u isto vreme.
Na live izdanju Spellbound Live in Tampa 2014, odnosno turneji na kojoj je taj cd/dvd snimljen, preuzeo si ulogu glavnog vokala u grupi. Kako se to desilo i kako si se snašao u toj ulozi?
Nick Z Marino: Ja sam zapravo postao lead singer kada je 2012. Ripper istupio iz benda. Ne znam tačno detalje njegovog odlaska (ili otpuštanja), ali u leto 2012. Yngwie me je pitao da pevam i sviram u isto vreme. Ja sam ponovo odgovorio da nisam siguran da li to mogu, a on je ponovio ono: Možeš, možeš... Od tada smo četvorka.
U svojoj bogatoj muzičkoj karijeri nastupao si u grupi, ili bolje rečeno, projektu Generation Axe, gde si imao prilike da deliš binu sa legendarnim gitaristima poput Steve Vai-a, Zakk Wylde-a, Nuno Battencourt-a, Tosin Abasi-a, i naravno samog Yngwie-a. Kako je uopšte došlo do te ideje, ko je njen tvorac, i kako je sve počelo?
Nick Z Marino: Tvorac ideje je Steve Vai, a ceo projekat je nastavak G3 iz 2003. Steve je pozvao Yngwie-a, a Yngwie mene. Normalno, ja sam morao da naučim meterijal za ostale gitariste. Ceo show traje 3 sata i 55 minuta.
Navedeni članovi grupe Generation Axe, su u pravom smislu reči "idoli". Kakvi su oni inače van bine, i kako se uklapaju jedni sa drugima?
Nick Z Marino: Svi su super ortaci. Posebno su cool Nuno i Zakk, a Steve ima veliko srce. Yngwie priča najbolje viceve, a Tosin Abassi je pravi Kazanova. Proveo sam dve turneje od po osam nedelja u istom busu sa njima. Luksuzni autobus sa krevetima, kupatilom, dnevnom sobom i kuhinjom, predstavljao nam je i hotel i prevozno sredstvo u isto vreme. Zato svi znamo sve o svakome. Imao sam prilike da čujem najinteresantnije anegdote sa istorijske turneje Steve Vai-a sa Frank Zappa-om i Whitensake-om, Zakk Wylde-a sa Ozzy-em, Nuno Battencourt-a sa Extreme-om i Rhianna-om,Yngwie-a sa njegovim prethodnim pevačima i Tosin-ove sa njegovim ženskama. Moram da spomenem i ostatak benda, basistu Pete Griffin-a i bubnjara JP Bouviet-a, koji su odlični muzičari.
Uzgred, da li je Generation Axe nešto najbolje što rock i metal svet može da ponudi?
Nick Z Marino: U gitarskom svetu, da!
Bio si i deo grupe Voices Of Metal, u kojoj je takođe pomenuti Tim Ripper Owens, kao i Mike Viscera, Edu Falachi i John Ivan. Kaži nam nešto o tome.
Nick Z Marino: Sjajan doživljaj. Proveli smo par sedmica zajedno u Meksiku. Osnivač ideje je John Ivan. Planovi su da sledeća turneja uključi i i druge poznate pevače i muzičare u metalu.
Kada se pogleda lista ljudi sa kojima si radio, ona je impresivna, jezivo dobra. Ipak, da li je postoji neko sa kim nisi sarađivao, a voleo bi da sarađuješ u budućnosti?
Nick Z Marino: Whitesnake, možda?!
Tvoj solo bend NZM osnovan je 2010. i do sada ste objavili tri albuma, zapravo prvi album Freedom Has No Price iz 2010. je bio pod imenom Nick Marino. Poslednje što smo mogli čuti je single Under A Spell iz 2018. Da li je to najava nekog budućeg izdanja, i da li možemo očekivati nešto novo od NZM?
Nick Z Marino: Normalno! Radimo punom parom za novi album. Polovina pesama je već izmiksana. Očekujem da bude objavljen početkom sledeće godine.
NZM pored tebe čine: Taylor Sallivan, Brian Wilson i Denver Cooper. Stiče se utisak da su ozbiljni metal muzičari?
Nick Z Marino: Da, oni su mladi momci ali izuzetno talentovani i motivisani.
Ime tvog albuma i velikog hita kaže: "Freedom Has No Price", odnosno "sloboda nema cenu". Da li je to glavna poruka rocka i metala, ali uopšte i umetnosti?
Nick Z Marino: Ne samo umetnosti. Za mene je to suština sveta.
Nedavno si imao i prvu turneju u Srbiji. Kakvi su utisci sa te turneje, i koliko ovdašnja scena poznaje lik i delo Nick Z Marina?
Nick Z Marino: Utisci su bili fenomenalni. Posle 30 godina nastupati u svojoj zemlji bilo je veoma sentimentalno sa jedne strane... S druge strane bilo je pravo ohrabrenje videti da je rock još uvek u snazi, i da ima svoju publiku.
Tvoj prateći bend na turneji bio je sastavljen od vrhunskih muzičara sa domaće scene poput gitariste Nenada Bojkovića, basiste Ivana Đerfija i bubnjara Miće Kovačevića, koji je, verovao ili ne, pored mnogih bendova i projekata, učestvovao i na snimanju albuma moje grupe Filthy Cathouse 2012.godine. Kakvi su tvoji utisci o njima i kakva je bila saradnja?
Nick Z Marino: Sjani momci i odlični muzičari. Zaista smo imali great time... Oduševljen sam njihovom profesionalnošću. Muzički su na najvećem nivou i mogli bi da sviraju sa bilo kim u Americi. Moj repertoar su naučili savršeno u kratkom roku. Super su ortaci i planiram da sarađujem sa njima i u buduće, kada dođem na solo balkanske turneje.
Kada te možemo ponovo očekivati u Srbiji, kao NZM ili sa Malmsteen-om?
Nick Z Marino: Radimo na tome. Najverovatnije u proleće sledeće godine.
Kakav je Nick Z Marino van bine, šta radiš u slobodno vreme?
Nick Z Marino: Koristim lepo vreme u Floridi i pokušavam da ostanem u fizičkoj kondicji. Šetnja, džoging, plivanje i vođnja bajsa. Crtam i slikam u slobodno vreme.
Još jedno pitanje koje nije vezano za muziku: Da možeš, šta bi prvo poneo iz Srbije za SAD?
Nick Z Marino: Šljivovicu, normalno!
Nick, hvala ti puno što si govorio za Geostrateg i Junkyard Rock Stories., želimo ti puno sreće i uspeha u budućnosti.
Nick Z Marino: Hvala vama i veliki pozdrav srpskoj publici!
Do sada ste sigurno već imali prilike da čujete reč "podcast" (podkast) u svakodnevnom govoru, što vas je verovatno stavilo u nedoumicu oko toga šta to zapravo znači, odnosno šta predstavlja. Neko vam je preporučio da slušate neki podkast, negde ste na internetu čuli da neko govori o nekom podkastu, neki vaš poznanik je pokrenuo svoj podkast. Na kraju krajeva, i mi smo pokrenuli Junkyard Rock Stories podkast, pa samim tim je došlo i vreme da se objasni; šta je to ustvari i šta predstavlja ta famozna reč - podcast (podkast).
Po definiciji, podkast predstavlja audio fajl koji je namenjen slušanju i kojem se može pristupiti preko interneta. Dostupan je u formi epizoda, dakle serijski, gde se svaka od tih epizoda može skinuti i gde korisnik može, ukoliko to želi, da postane pretplatnik (subscriber).
Tehinčki dakle, podkast je audio fajl u mp3 ili nekom drugom formatu i bazira se na principu RSS feed tehnologije. Korisnicima je potrebno da pre svega imaju internet konekciju (što je u današnje vreme notorna stvar), potom uređaj za slušanje koji može biti računar ili mobilni uređaj, neki od brojnih podkast servisa (podcathcers), malo interesovanja i slobodnog vremena. To je sve.
Što se tiče etimologije, reč podkast je engleskog porekla (u originalu - podcast) i nastaje kao kombinacija reči "broadcast" što znači prenos, emitovanje, i reči POD koja po jednoj teoriji dolazi od iPod uređaja koji se prvi put pojavljuju sredinom prethodne decenije. Po drugoj verziji, POD predstavlja skraćenicu za portable on demand, što u prevodu na naš jezik znači - prenosivo na zahtev. To je ujedno i najkraće moguće objašnjenje podkasta. Reč se inače prvi put pojavljuje još 2004.godine i njen tvorac je bio novinar BBC-a, Ben Hammersley. Pojavom iPod uređaja godinu dana kasnije, koji su zamenili vokmene (diskmene), zvanično otpočinje i era podkasta. Sve do današnjih dana, podkasti su se razvijali i postali jednan od najpopularnijih izvora zabave, znanja, humora i uopšte potražnje ka različitim sadržajima.
Poslednjih nekoliko godina podkasti su doživeli pravi pravcati bum. Tome je kumovalo mnogo različitih parametara. Objašnjavanje svakog ponaosob zahtevalo bi seriju ovakvih tekstova. Ukratko faktori koji su uticali na to da podkasti postanu toliko popularni su pre svega: zasićenost korisnika mejnstrim medijima, raznovrsnost koju podkasti pružaju, unapređivanje interneta, relativno jeftino i lako pravljenje podkasta, samostalnost u uređivačkim pitanjima a na kraju i nekomplikovano, a pre svega besplatno konzumiranje podkasta. Ne treba naravno ni smetnuti sa uma promenu u načinu života ljudi u današnje vreme, u smislu rasploaganja sa vremenom i životnim navikama. Ipak, kako bi najlakše a najpreciznije objasnili karakteristike podkasta, najbolje je da ga uporedimo i to sa radiom, kao medijskim formatom koji u mnogo čemu blizak podkastu.
Dakle, radio emitovanje i podkasti su po mnogo čemu slični, ali i različiti u isto vreme. Oba su zvučnog formata, s tim što podkasti mogu biti i drugačiji, ali o tome nešto kasnije. I jednu i drugu vrstu emitovanja uglavnom vode jedan, ili više voditelja, ponekad sa gostima a ponekad i vidu intervjua, uključenja i dr.
Koje su to onda stvari po kojima se radio i podkast razlikuju? Nabrojaćemo i objasniti neke od najbitnijih.
1. Masovno ili tematsko obraćanje
Prva razlika koja je uočljiva je u tome što radio stanice teže da se obraćaju širokom spektru korisnika, tako da pokrivaju širok spektar tema koje su uglavnom mejnstrim. Na taj način one pokušavaju da nadomeste geografsku ograničenost ( lokalne radio stanice) kao i tematsku urpošćenost (površnost na neki način). Podkasti sa druge strane nemaju taj geografski problem. S obzirom da su na internetu, dostupni su u celom svetu. Druga, bitnija razlika, je u tome što podkasti pokrivaju određene specifične teme i upravo to ih čini unikatnim i raznovrsnijim. Ukoliko ste recimo ljubitelji pasa, ili volite krimi romane, ili neku određenu TV seriju, sport ili politiku, ili možda rock n roll muziku - za sve to, ili bilo šta drugo, čeka vas određeni podkast! O svemu tome možete po nešto čuti i na radiju, ali ne toliko opširno i u nastavcima, odnosno, sa preko potrebnim entuzijazmom i privrženošću. Stoga se podkasti u suštini i pretražuju preko tema (topics).
2. Vremenska (ne)ograničenost - momenat uključenja u program - on demand
Koliko ste se puta u životu u neku radijsku emisiju uključili na pola ili na samom kraju? Ili recimo, zašto voditelji radijskih emisija s vremena na vreme pominju naziv emisije i podsećaju na to čime se emisija bavi? Odgovor je već dat u prvoj rečenici. Sa podkastima je sa druge strane potpuno drugačije. Ono što je izrečeno jednom na radiju, nepovratno odliazi u "etar"(osim ako ne naiđete na reprizu), dok kod podkasta emisiju možete odslušati u celosti kada vam odgovara. Takođe možete i premotavati napred ili nazad i slušati onoliko koliko želite. Podkasti ostaju pohranjeni na internetu i možete im pristupiti u bilo kom vremenskom periodu, što znači da možete slušati i podkast koji je emitovan u prošlosti. Neki podkasti su tematski izvan vremena, pa tako recimo možete u bilo kom trenutku slušati podkast o svojoj omiljenoj TV seriji koja je odavno završena, a koju ste vi počeli da gledate u određenom trenutku vašeg života. Primer bi recimo mogla da bude serija Černobilj, koja je traja vrlo kratko, i koja je bila praćena podkastom koji je išao uporedo sa njom, I serija i podkast su i dalje na internetu. To je ujedno i jedna od osnovnih karakteristika podkasta - on demand - odnosno na zahtev.
S obzirom da podkasti ne podležu striktnoj uređivačkoj politici, odnosno da nisu vremenski ograničeni, autor slobodno raspolaže vremenom i brojem emisija koje pravi, ipak je potrebno ponoviti o čemu se u podkastu zapravo radi, s obzirom da se potencijalni novi slušaoci u priču (praćenje epizda) mogu uključiti i kasnije. Recimo da jedan podkast ima preko 100 epizoda, slušaocu koji se uključuje po prvi put u 101. treba objasniti o čemu je reč.
3. Multitasking - simultano izvršavanje zadataka u isto vreme - portabilnost
Još jedna od bitnih karakteristika podkasta, koja se nadovezuje na prethodnu, je u tome što podkaste možete slušati dok istovremeno upražnjavate ili izvršavate neke druge radnje ili obaveze. Na primer, nakon pola dana provedenog na poslu čekaju vas naravno i kućne obaveze. Igranje sa decom, sitne popravke po kući ili odlazak u nabavku, a nakon svega toga vam još dolaze i gosti u večernjim satima. Pri tom, imate i psa koji traži svoju jednočasovnu šetnju. Pas je taj koji spašava dan! Upravo u tih sat vremena dok sa njim šetate, možete uključiti novu epizodu vašeg omiljenog podkasta i uživati. Slično se dešava i sa ljudima koji putuju do posla u određenom vremenskom intervalu. Zašto gledate jedne te iste dosadne predele i ljude, kada recimo možete odslušati vesti za taj dan.
Dakle, još jedna bitna karakteristika podkasta je već pomenuta portabilnost. Podkast je uvek sa vama, na vašem mobilnom uređaju i možete ga slušati bez da vas to ometa dok simultano vršite neku drugu radnju. S obzirom na to koliko se život brzo odvija ui današnje vreme, podkast i u tu ima prednost nad radiom. U suštini, da nema te portabilnosti odnosno slobode u odlučivanju kada će te nešto slušati, podkasti nikada ne bi ni doživeli ovoliku popularnost koju danas imaju.
Postoji još stvari koje prave jasnu distinkciju između podkasta i radija, kao na prmer pitanje autorskih prava, personalizacije ili recimo stvaranja jedne vrste zajednice koja se okuplja oko neke podkast emisije ili voditelja. Te zajednice se prenose na društvene mreže i mogu postati ozbiljni "forumi" za razmenu mišljenja i ideja.
Što se tiče tehničke forme, podkasti se mogu realizovati u nekoliko različitih vidova:
1)Običan, audio podkast - uglavnom u zvučnom izdanju, može se slušati preko podkast emitera kojih ima nerbojeno mnogo Apple podcast, Spotify, Podbeam, Google podcast, Stitcher, Spreaker, Youtube, samo su neki od njih i možete im pristupiti nezavisno od od toga da li ste Android ili iOS korisnik.
2)Unapređeni podkast - podcast koji osim zvuka emituje i prateće slike ili grafiku, nešto nalik prezentacijama. Uglavnom se može pratiti preko Youtube-a. Junkyard Rock Stories podkast je zapravo vid ovog podkasta, ukoliko nas slušate na Youtube-u. Ukoliko nas pratite na nekoj drugoj platformi, onda to spada u prvu grupu podkasta
3) Video podkast - ovo je zahvaljujući neverovatnom značaju Youtube-a, verovatno najrazgranatiji vid podkasta koji se još mogu nazvati i vlog, vodcast, ili jednostavno Youtube emisije. Jasno je u potpunosti da pored audio, sadrže i vizuelnu komponentu, odnosno emitijuju se u video formatu. Da sada ne nabrajamo, od politike, istorije , kako uraditi ovo ili ono, preko Državnog posla i drugih sličnih emisija, može se naći toliko toga, što opet, sami određujete kada će te i koliko slušati.
4) Podkast knjige - u ovom vidu podkasta radi se o serijskom iščitavanju delova neke knjige, gde na kraju ceo serijal postaje u stvari audio knjiga u celosti.
Da popularnost podkasta nije samo puki mit, govori u prilog i činjenica da se sama industrija u poslednjih nekoliko godina okreće distribuciji podkasta. Najpopularnijij muzički strimig servis Spotify , koji ima preko 200 miliona pretplatnika, početkom ove godine kupio je nekoliko manjih podkast distributera u vrednosti od 350 miliona dolara i obznanio da kreće "u bitku" sa Apple-om i na ovom polju. Nedavno je i francuski Deezer objavio da svoj fokus okreće podkastima i napravio partnerstvo sa čak pet različitih podkast distributera, s obzirom da je kompanija zabeležila porast konzumiranja podkasta na svojoj platformi za neverovatnih 250%. Prema istraživanju Podcast Insights, čak 51% stanovništva SAD je makar jednom konzumiralo neki podkast.
Na kraju pak, ako zanemarimo sva ta istraživanja i pođemo od sebe, svako od nas je makar jednom pogledao ili poslušao neki vid podkasta na internetu. Jednostavno, vreme u kojem živimo, životne navike, neprekidna potražnja za različitim sadržajima, srozavanje i kontrola konvencijalnih medijskih formata, uticaj savremene tehnologije, relativno lako i jeftino distribuisanje, neke su od osnovnih karakteristika koje će, ukoliko se zadrže na istom nivou razvoja, a sva je prilika da hoće, samo doprineti već i onako velikom procvatu podkasta uopšte, pa možda čak i poslati neke od starih medijskih formata u istoriju.
- Pokušali smo da u što kraćim crtama objasnimo šta se podrazumeva pod rečju podkast, s obzirom da je i sam ovaj blog počeo da sa emitovanjem jedne takve vrste emisije.Pišite u komentarima da li i vi slušate neke podkaste, i na koji način. Naravno, slobodno predložite neke koji se bave sličnim temama kao ovaj blog/podkast i posetite nas na Junkyard Rock Stories Youtube stranici, kako bi ste bili u toku sa novim epizodama!
Verujem da je većina vas rokera i metalaca uživala da, u mrkloj noći po kišnom vremenu, nakon uspešno obavljenog posla; neke krađe, otmice ili dizanja objekata u vazduh, sedne u luksuzna i brza ukradena kola, pokupi koju "prolaznicu" u kratkoj suknji, prebaci na čuvenu V Rock radio stanicu nastavi jurnjavu sve dok narandžasti dim ne prokulja ispod haube. Ili ste pak, krenuvši u misiju, napravili barem još jedan ekstra krug oko legendarnog grada pod nazivom Vice City, samo da bi do kraja čuli vašu omiljenu pesmu u kolima. U mnogim slučajevima, iznervirani nakon neuspele misije, posebno one sa vožnjom helikoptera na daljinski upravljač, jedna dobra rokačina propravila bi raspoloženje. Ako ste početkom dvehiljaditih igrali igirce, onda sigurno znate o čemu je reč!
GTA Vice City je legendarna video igrica iz Rockstar Games franšize koja izašla 2002.godine, kao nastavak GTA III, i igrica koja je ostala upamćena ne samo po mogućnostima koje je pružala, u smislu dobre zabave, već i po fantastičnoj muzici koju ste kao igrač u ulozi glavnog protagoniste Tommy Vercetti-a, mafijaša koji se vratio iz zatvora tražeći osvetu i polako osvajajući grad, mogli da puštate dok se vozite kolima po gradu.
U mnoštvu dobrih radio stanica jedna se posebno izdvajala, a to je bila upravo V Rock stanica koju je predvodio Lazlow Jones, kao voditelj i urednik programa. S obzirom da je radnja igrice smeštena u 1986.godinu, period najveće slave rock i metal muzike, na ovim talasima mogli su se čuti hitovi bendova poput Motley Crue, Ozzy Osbourne, The Cult, Iron Maiden, Megadeth, Slayer, Twisted Sister, Quiet Riot, Judas Priest i mnogih drugih. Ne smemo da zaboravimo ni pesme legendarnog fikcionog benda Love Fist, inače škostskog glam metal sastava, čiji je frontman Jezz Torrent takođe najvljivao pesme na ovom radiu u ulozi pomoćnog voditelja svojim aberdinskim teškim akcentom. Bend Love Fist je inače bio umešan u mnoge prljave radnje novog gradskog mafijaškog bosa, Tommy Vercetti-a. Svi se sećamo legendarne epizode u kojoj Tommy spašava bend vozeći ih u limuzini na kojoj je zakačena bomba i koja, ukoliko kola čak i malo uspore, detonira i njega i ceo bend.
Za ovu priliku smo vam spremili peljlistu sačinjenu od pesama sa pomenute radio stanice, kako bi napravili omaž ovoj legendarnoj igrici i još jednom uživali u vanvremenskim hard n heavy hitovima toga doba!
Plejlistu možete preslušati na našem Youtube kanalu na sledećem linku: GTA Vice City V Rock Radio. Kanal možete takođe i zapratiti!
Novi album grupe L.A. Guns pod nazivom The Devil You Know, ugledao je svetlost dana marta 2019.godine. Sa malim zakašnjenjem donosimo vam recenziju ovog izdanja u novom audio formatu na Junkyard podkastu. L.A. Gunsi predstavljaju jedan od najboljih bendova kasne losanđeleske rock scene i u karijeri koja traje više od trideset godina izdali su čak 12 studijskih albuma i zajedno sa bendovima poput Faster Pussycat, Jetboy i Guns n Roses, čine veliku losanđelesku četvorku sa kraja osamdesetih. Ova četirit benda, a posebno L.A. Gunsi, glavni su krivci za rađanje tada novog muzičkog rok sub-žanra koji se popularno naziva sleaze.
Recenziju možete poslušati na našem Youtube kanalu, koji takođe možete i zapratiti.
Ukoliko vam se više dopada, emisiju možete slušati na svim podcast platformama.
Popularna američka rock'n'roll supergrupa Hollywood Vampires nedavno je izdala svoj drugi album u četvrogodišnjoj karijeri pod nazivom Rise. O ovoj grupi smo pisali još u vreme samog formiranja tako da više o tome možete pročitati na ovom linku. Alice Cooper, Joe Perry, Johnny Depp i ostali "holivudski vampiri" ovog leta donose ukupno 16 numera, koliko ih je na ovom albumu, od kojih su za razliku od albuma prvenca, u većini autorske pesme.
Prljavi gitarski rifovi koji odišu manirom rocka iz sedamdesetih, Alice Cooper-ov prepoznatljivi vokal, koketiranje sa drugim stilovima poput rokabilija, samo su neki od epiteta ovog izdanja. Definitivno nabolja ostvarenja na albumu predstavlja uvodni trio numera pod nazivom I Want My Know, Who's Laughing Now i Boogieman Suprise. Pored njih se svakako izdvaja i obrada čuvene pesme Heroes koju u originalu izvodi David Bowie, a koju na ovom albumu interpretira sam Johnny Depp na vokalima, što je po našem mišljenju još jedan od svetlih trenutaka ove ploče.
Ostatak recenzije možete poslušati u nastavku!
Slobodno se pretplatite na Junkyard YT kanal, uskoro stiže još novih podkast recenzija!
Da! Dobro ste čuli. YouTube Premium i YouTube Music su od danas dostupni u čak trinaest novih zemalja među kojima je i Srbija.
Stvar je bila potpuno logična i očekivana,odnosno bilo je samo pitanje vremena kada će se realizovati. Pre više od godinu dana kompanija Google najavila je povlačenje svog muzičkog striming servisa Google Play Music sa idejom da lansira jedan potpuno novi servis pod nazivom YouTube Music. Doduše,do gašenja GPM još uvek nije došlo ali to kao što vidimo nije uticalo na širenje YTM. S obzirom da je GPM u našoj zemlji dostupan od 2015.godine, bilo jednostavno potanje vremena kada će se pojaviti pomenuti novi servis.
Pored Srbije na listi zemalja se nalaze još i: BIH, Hrvatska, Estonija, Grčka, Island, Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Malta, Slovačka, Slovenija i Turska.
YouTube Music možete koristiti preko posebne aplikacije ali na desktopu dok je Youtube Premium jedna varijanta YouTube bez reklama i sa dodatnim premium sadržajem. Youtube Musoc je moguće koristiti besplatno u samostalnoj varijanti. Ukoliko se pretplatite na YouTube Premium sa druge strane dobijate automatski mogućnost korišćenja i muzičkog servisa ali i još uvek postojećeg Google Play Music servisa.
Francuski muzički striming servis Deezer najavio je krajem prošlog meseca početak saradnje sa renomiranim muzičkim časopisom Metal Hammer-om. Mnogi će se možda setiti jednog od najpopularnijih muzičkih magazina na svetu, koji se sredinom dvehiljaditih distribuirao i u našoj zemlji, i koji se mogao nabaviti na trafikama i to na mesečnom nivou. Eh, bila su to neka lepša vremena...Časopis Metal Hammer kao i svi ostali iz istoimene franšize, poput Classic Rock, Blues, Prog itd, svakako još uvek postoje i dalje važe za vrhunske protagoniste i čuvare muzičkog novinarsta u svetu.
Međutim, da se vratimo na glavnu priču. Zapravo je Metal Hammer bio taj koji je prvi objavio pomenutu saradnju sa kompanijom Deezer. Akcenat je kako kažu na eksluzivnom sadržaju koji obe kompanije žele da podele sa svojom privrženom bazom fanova, jer fanovi rok i metal muzike zapravo i važe za najprivrženiju grupu muzičkih pristalica, prema raznim istraživanjima koja su sprovođena u proteklih nekoliko godina na digitalnim muzičkih platformama.
Šta je to što Deezer i Metal Hammer zapravo nude? Pre svega Metal Hammer je napravio nekoliko pažljivo odabranih plejlisti koje su podeljene po decenijama, pod nazivom Metal Hammer Ultimate playlists počev od 70's pa sve do 10's. Drugim rečima, sve ono najbolje u proteklih pedeset godina po izboru renomiranog časopisa. Pored toga najavljena je i plejlista pod nazivom New Noise koju će časopis takođe uređivati i koja će biti sastavljena od sve samih noviteta iz sveta metal muzike. Ipak, njaviše pažnje bi ipak mogla da privuče i treća vrsta najavljenih plejlisti, pod nazivom Global Metal Mix koja će zapravo biti fokusirana na svaku zemlju pojedinačno. Drugim rečima Metal Hammer će sastaviti plejliste najboljih metal izvođača u svakoj zemlji u kojoj je Deezer dostupan i to od bendova iz tih zemalja. Ovo može biti jako zanimljivo i korisno za manje poznate bendove jer bi im se mogla pružiti prilika da se prikažu mnogo široj metal zajednici na samoj platformi. Pored navedenih uređivačkih plejlisti najavljeno je još ekskluzivnog sadržaja poput intervjua sa poznatim muzičarima, ali i pokretanje Metal Hammer podkasta.
Kada se sve sve navedeno uzme obzir, može se sa sigurnošću reći da je ovo jedna vrsta jako dobre i nadamo se se korisne saradnje iz koje će najviše benefita imati upravo metal zajednica širom sveta, kojoj su ovi noviteti i namenjeni. Kao što smo rekli, najviše pažnje privlači najavljena Global Metal Mix plejlista. Jedva čekamo da vidimo kako će ona izgledati kada na red dođe i naša zemlja. S obzirom da je saradnja već otpočela, ceo muzički materijal več sada možete slušati na Deezer-u na opciji Metal, ili na ovom linku, dok podkaste možete pratiti ovde.
Svima dobro znana gigantska video platforma YouTube, jedna je od onih koja svoju analitiku retko obznanjuje i uglavnom drži pod strogom tajnošću. S obzirom na popularnost koju ova platforma ima u današnjem digitalnom svetu i uopšte u životu ljudi današnjice, rezultate koje otkriva kompanija za praćenje statistike i pretraživanja pod nazivom Pex, donosi neke veoma zanimljive rezultate i otkriva koji to sadržaji dominiraju popularnim YouTube-om i kako su raspoređeni. Rezultate istraživanja koje ova kompanija iznosi, odnose se na sve ono što se na YouTube-u od sadržaja moglo zateći sve do 31.decembra 2018.godine.
Zaključno sa navedenim datumom zabeleženo je sledeće: 5,2 milijarde video snimaka; 1 milijarda sati sadržaja; 29 biliona pregleda, 250 milijardi lajkova i dislajkova; 33 milijardi komentara. Impresivne brojke u svakom pogledu!
Kada se malo dublje zagrebe u dobijene rezultate, dolazi se do stvarno neverovatnih podataka kao što je recimo i taj da je u toku 2018.godine, na ovoj platformi postavljano 621 sati sadržaja u minutu, odnosno po 10 sati sadržaja svake sekunde. U prevodu, to je prema pomenutom izbeštaju čak 1,3 milijarde video snimaka u toku cele 2018.godine. Zapravo, izveštaj pokazuje da su navedeni podaci dostigli svoj maksimum i da se u narednim godinama očekuje blagi pad, odnosno usporavanje postavljanja novih sadržaja. Razlog tome je činjenica da od trenutno 4 milijarde ljudi na svetu, koji imju i koriste pametne telefone (smartphone), oko 800 miliona se nalazi u zemljama u kojima postoje izvesne internet restrikcije u odnosu na to šta se postavlja, drugim rečima radi se o cenzuri.
Ono što nas ovde ipak mnogo više zanima je pitanje kako zapravo stoji procenat razvrstavanja po kategorijama, i to naravno pre svega, muzičke kategorije. Ako ste ikada nešto "kačili" na YouTube, poznato vam je da prilikom popunjavanja polja za opis vašeg snimka, imate ponuđeno i polje koje se odnosi na odabir kategorije kojoj vaš sadržaj pripada. Čak i ako to ne bi ste učinili, algoritmi ove platforme bi to kasnije sami podesili. Na osnovu toga su i izvedeni sledeći podaci:
Navedeni grafikon na slici pokazuje da je kategorija igrica zapravo najbrže rastuća kategorija na YouTube-, što se tiče novopostavljenih sadržaja. Međutim, to automatski ne znači da snimci iz te kategorije dobijaju i najviše angažovanja od korisnika. Zapravo, to mesto pripada kategoriji muzike, što pokazuje i sledeća tabela.
Muzika beleži najviše pregleda po snimku od svih drugih kategorija, kao i najviše pregleda u minuti. Uzrok tome je, kako navodi ovo istraživanje, pre svega dužina trajanja muzičkih snimaka koja je dosta kraća od snimaka iz drugih kategorija. Međutim, u ukopnom bilansu snimci iz kategorije muzike imaju udeo od 20% svih pregledanih snimaka u 2018.godini, što predstavlja tek 5% od ukupnog sadržaja na YouTube-u. Muzika i zabava spadaju u kategorije sa najvećim angažovanjem korisnika, odnosno beleže najveći broj lajkova, dislajkova, komentara i svih drugih vidova angažovanosti.
U svakom slučaju, ono što je dobro kada je reč o muzičkih snimcima na YouTube-u je to što su takvi snimci zapravo oni na koje se korisnici najčešće i vraćaju, što je potpuno logično i normalno. Muzika je nešto što se sluša stalno i uvek će imati prednost nad recimo nekom epizodom popularnog podkasta, koju kada jednom odgledate, mala je verovatnoća da će te se na nju ponovo vraćati. Ono što međutim zabrinjava, je slab procenat zarade koji generišu muzički video snimci na ovoj paltformi, i pored toga što je recimo prvi video snimak koji je dostigao 1 milijardu pregleda, zapravo bio upravo iz kategorije muzike. Možda, sa druge strane, razlog slabe zarade leži baš u toj činjenici...
