Biramo najbolje albume 2019.godine - vi ste na potezu!

Kao što to obično biva, na kraju svake godine, dođe i vreme kada moramo da svedemo račune i napravimo jednu malu retrospektivu svega onoga što smo imali prilike da vidimo i čujemo. U našem slučaju, sigurno pretpostavljate, radi se o izboru najboljih albuma koji su obeleželi godinu koja se bliži kraju. Drugim rečima, došlo je vreme kada vi, naši dragi čitaoci i slušaoci, stupate na scenu!

Ova 2019. bila je, pa, kao svaka prethodna, bila godina prepuna raznovrsnih muzičkih izdanja. Neka neko posle priča kako je rock mrtav (nije mrtav,samo je pritajen). 

Na osnovu svega toga, nudimo vam čak 30 izdanja! Bilo ih je naravno mnogo više, međutim, ovu još uvek veliku listu sveli smo na osnovu toga što se radi o albumima iz rock svere pre svega, odnosno o izdanjima o kojima smo pričali, pisali ili slušali na Junkyard plejlistama. Neka izdanja su namerno izostavljena, kao recimo Motley Crue - The Dirt, koji i pored toga što je doneo četiri nove pesme, predstavlja soundtrack za film. Izostavljeni su i "live" albumi, kao i albumi bendova koji potpadaju više pod neki metal žanr, kao na primer izdanja grupa Tool, Slipknot, Rammstein, Hammerfall... S obzirom da je Junkyard Rock Stories više orijentisan ka rocku, a i iz razloga što se nismo mnogo bavili ovim bendovima, izbor metal albuma prepuštamo drugim specijalizovanim sajtovima! 

Albumi su poređani po, manje-više, vremenskom redosledu, odnosno po mesecima izlaska, sa nekim mirnonim odstupanjima. Tako da, vama ostaje da  listu pogledate u celosti kako bi ste pronašli vašeg favorita i napravili izbor.

Svoj glas ostavite u komentarima!

Pa da krenemo!

1. Burning Rain - Face The Music 

Nekadašnji dugogodišnji gitarista grupe Whitesnake Doug Aldrich se nakon napuštanja ovog benda vratio nekim od svojih ranijih grupa i projekata, među kojima je i Burning Rain, grupa koju je osnovao sa pevačem Keith St. John-om 1998.godine. Sa povremenim pauzama, bend je izdao čak četiri albuma, zajedno sa ovim poslednjim. I pored toga što su članovi ove grupe bili izuzetno "zauzeti" tokom svojih karijera, nekako su uvek uspevali da nađu vremena da održe ovaj prvoklasni hard rock sastav. Album Face The Music predstavlja nastavak te tradicije sa svojih 11 pesama na kojima možete čuti dosta kvalitetnog hard rock-a, posebno ako vam i dalje, kao mnogima od nas,  fali Aldrich-ova gitara u samom WS-u. 

2. The End Machine - The End Machine

Ako ste se ikada zapitali kako bi recimo mogao da zvuči Dokken bez pevača i osnivača Don Dokken-a, ekipa koju je okupila italijasnka izdavačka kuća Frontiers music potrudila se da vam na to pitanje da odgovor. George Lynch, Jeff Pilson i Mick Brown iz originalne postave čuvenog benda, zajedno sa pevačem grupe Warrant i Lynch Mob, Robert Mason-om, okupirali su krajem prethodne godine studio i iz njega u orbitu poslali  11 fantastičnih rock numera, u vidu jednog, moglo bi se reći, side-projekta. Ipak i pored toga ova grupa je zabeležila svoje prve nastupe. Malo je verovatno da će prerasti u standardan bend, s obzirom na obaveze, ali ovaj album svakako zaslužuje pažnju iskrenih rock fanova, pa ga iz tog razloga i stavljamo vama na izbor. 

3. Jetboy - Born To Fly

Losanđeleski street-sleaze rokeri Jetboy izbacili su svoj sedmi album u karijeri početkom ove godine. Mickey Finn (čuveni frontmen sa glam-punk čirokanom) i ekipa u nešto izmenjenom sastavu, pojačani nekadašnjim basistom bratskog Faster Pussycat-a, Eric Stacy-em, na ovom albumu se  vraćaju korenima sa 12 novih pesama. S obzirom da smo već pisali jednu mini recenziju o ovom izdanju, nema se šta puno dodati. Izvorni i organski bend sa ulica Los Anđelesa, predstavnik "velike četvorke" LA sleaze scene, koji se čak i posle toliko godina ne predaje, uvek će biti predmet pažnje našeg sajta.

4. A New Revenge - Enemies And Lovers

Još jedno izdanje iz kategorije supergrupa koje smo imali prilike da čujemo ove godine. Album prvenac grupe A New Revenge koju čine: Tim "Ripper" Owens (Judas Priest), Keri Kelli (Slash's Snakepit, Alice Cooper, LA Guns), Rudy Sarzo (Quiet Riot, Ozzy Osbourne, Whitesnake), James Kottak (Scorpions, Kingdom Come), doneo je 10 rock numera koje će zauvek ostati upisane u anale ove muzike koju obožavamo. Pogledajte samo imena grupa u zagradama. Pogledajte koliko je tu iskustva, znanja i uticaja pretočeno u ovaj album. Ova ploča, jednostavno, ne može da ne valja! 

5. Inglorious - A Ride To Nowhere

Malo je falilo da ovaj britanski hard rock bend koji je osnovan 2014.godine krene "putem beznađa" s obzirom na to da se frontmen Nathan James posvađao doslovce sa celim bendom. Rezultat te svađe je album A Ride To Nowhere, koji je urađen sa potpuno novom postavom. Kao takav,  album svakako predstavlja i neki novi početak ovog benda, koji je u samo nekoliko godina uspeo da skrene pažnju javnosti i da povrati veru u nekada moćnu britansku hard rock scenu.

6. Hardline - LIfe

Čuveni melodični hardrokeri Hardline, jedni od onih iz grupe najpotcenjenijih bendova sa kraja osamdesetih, čije hitove i dan danas pamtimo, vratili su se sa svojim sedmim izdanjem pod nazivom Life. Od originalne postave ostao je samo pevač Johnny Goelli, dok je ostatak benda popunjen iskusnim igračima iz Serie A (bukvalno). Međutim, to je i više nego dovoljno, obzirom da imate pevača kome se glas još od osamdesetih nije promenio ni za mrvicu! Hardline nas je još jednom vratio i podsetio na čari melodije i tvrdih gitarskih rifova, bez mnogo filozofiranja. Tu je čak i jedna obrada grupe Queen, koju ruku na srce Mr. Goelli izvodi fenomenalno, kao malo ko na svetu. 

7. Buckcherry - Warpaint 

Odlazak gitariste i osnivača Keith Nelson-a izgleda da nije ni malo ostavio traga na Josh Todd-a i ekipu koja sebe još od 1995. godine naziva kratko i jasno - Buckcherry. Novi gitarista Kevin Roentgen se potpuno uklopio sa Stevie D.-em i učinio da Warpaint ni malo ne zaostaje sa nekim od najboljih radova ove grupe koji su joj doneli velike uspehe i slavu početkom 2000-ih. Buckcherry su još jednom dokazali zašto su i dalje jedan od najboljih predstavnika novije hard rock scene "velvet-revolverskog" tipa. Na kraju, sve to smo lepo i objasnili  u recenziji  albuma Warpaint iz marata meseca.

8. L.A. Guns - The Devil You Know

Od kako su se gitarista Traci Guns i pevač Phill Lewis 2016.godine ponovo okupili pod imenom L.A. Guns, nakon skoro 15 godina razdvojenosti, ovim losanđeleskim rodonačelnicima sleaze rock podžanra nikada nije išlo bolje. Album The Devil You Know je drugi po redu koji su uradili, nakon povratničkog The Missing Peace. I dan danas se ne može reći koji je od ova dva bolji. Traci-eva gitara i Phill-ov vokal jednostavno ne mogu da se mere ni sa čim drugim što je izašlo pod imenom ovog benda, bez obzira o kojoj se postavi, ili varijaciji benda radilo. Međutim, bubnjar Steve Riley i vlasnik 50% prava na ime grupe se ponovo potrudio da pokvari ovaj trenutak, najavivši album svoje verzije L.A. Guns-a za sledeću godinu. Bilo kako bilo, za nas će postojati samo jedan jedini L.A. Guns, i to upravo ovaj iza čijeg se imena nalaze Traci i Phill. 

9. Backyard Babies - Sliver And Gold

Ovu godinu ćemo pamtiti i po novom albumu švedskih punk-rockera Backyard Babies koji su ovim izdanjem proslavili 30 godina postojanja grupe koja nikada, ali bukvalno ni jednom u tih trideset leta nije promenila postavu. Nicke, Dregen, Johan i Peder su i dalje na svojim pozicijama i sa instrumentima u rukama, a Sliver And Gold , i ako tek drugi po redu album iz decenije koja polako odmiče,  predstavlja sublimaciju onog najboljeg po čemu je ovaj kvartet postao poznat, i samim tim više nego zaslužio zvanje jednog od najboljih izdanaka moćne švedske rock n roll scene, kao i predstavnika velike četvorke švedskog sleaze-glam-punk-rocka.




10. Whitesnake - Flesh And Blood

Good to see you again Mr, Coverdale! Nego kako! I pored toga što smo bili malo preoštri u recenziji albuma Flash And Blood, ovaj album će sigurno ostati upamćen kao vrlo bitan momenat u istoriji ove grupe, s obzirom na novi gitarski dvojac Beach-Hoekstra koji je Whitesnake sa ovom pločom uveo u jednu potpuno novu eru. Ta era može biti duga i za pamćenje ali u isto vreme može pasti lako u zaborav. Sve naravno zavisi od samog David-a i  toga koliko je još "vatre" u njemu ostalo. S obzirom da je ovo tek treći album grupe sa potpuno novim pesmama još od 1997.godine, nadamo se da se taj trend neće nastaviti i da će Flash And Blood što pre dobiti i svog naslednika. Godina će ostati upamćena i po koncertu u Beogradu i provali oblaka prilikom izvođenja poslednje numere.



11. Crazy Lixx - Forever Wild

Još jedan bend koji dolazi sa neverovatno velike i raznovrsne švedske rock-metal scene, inače bend koji smo svrstali u "švedsku veliku rock četvorku". Crazy Lixx u tom četvorouglu zauzimaju melodični hard rock spektar, a album Forever Wild  je njihovo šesto izdanje koje će vam pružiti "najbolje od najboljeg" što se tiče retro-modernog melodičnog hard rocka! Na trenutak se možda osetite kao du su u pitanju osamdesete, ali neke izuzetno tehnološki napredne s obzirom da je žestina muzike na ovom albumu potpuno u skladu sa dobom u kojem živimo. Crazy Lixx su zapravo majstori ove kombinacije!



12. Hollywood Vampires - Rise

Neki od čuvenih holivudskih vampira, koji su igrom slučaja oformili bend 2015.godine, ponovo su  ustali iz svojih grobova i počeli da seju strah i trepet širom sveta, i to sve u okviru njihovog, drugog po redu albuma, pod nazivom Rise. Alice Cooper, Joe Perry, Johhny Depp i ekipa nam u 16 novih pesama pokazuju zbog čega im sve ovo toliko znači, i kako pored tolikih drugih obaveza u svojim karijerama, imaju vremena i želje da ovaj super-bend održe u životu. Mada, s obzirom da su vampiri, ovaj bend je verovatno besmrtan, zar ne? Bilo kako bilo, na ovom izdanju imali smo prilike da čujemo i samog glumca na mestu glavnog vokala, što i nije prošlo tako loše. Da li je bend besmrtan ili ne, to ne znamo. A da im je ovo ozbiljna priča, govori u prilog činjenica da su za sledeću godinu najavili i turneju....pa videćemo već.



13. Duff McKagen - Tenderness

Pa, kada neće da naprave ništa (još uvek) pod imenom Guns N Roses, (hm, ko li je za to odgovoran?) -  onda bar mogu ovako, kroz solo izdanja. Zapravo, Duff je već treći član benda, posle Dizzy-a i Slash-a, koji je u poslednje dve godine izbacio novu muziku! Međutim, ovo nije rock n roll album u smislu GnR i Velvet Revolver zvuka, pa čak ne nalikuje ni na Duff-ov prethodni bend Loaded, sa kojim je imao par jako dobrih izdanja.  U znatno mirnijem elementu, čuveni basista nam na ovom albumu priča zapravo priču o svom sopstvenom životu, tu i tamo o politici, i svemu onome što mu je očigledno bilo važno, a što je jednostavno moralo da se pretoči u muziku. Ko što rekosmo, kad ne može "onako", nije loše ni ovako!



14. Tesla - Shock

Američki hard rockeri sa severa Kalifornije ove godine izbacili su svoj osmi album u karijeri. Na albumu Shock se može čuti nekoliko jako zanimljivih rok numera, onih koje se vrlo lako daju uvući u uho. Sa druge strane, reklo bi se da je previše balada "nagurano" u ovih 12 pesama. što sigurno mnogima može da pokvari užitak. Album je inače producirao Phil Collen iz  grupe  Def Leppard, tako da blagi lepardovski prizvuk koji ovo izdanje ima, uopšte nije slučajan. Pevač Jeff Keith je odradio majstorski posao. Čini se da mu je glas nakon svih ovih godina postao nekako još hrapaviji i tvrđi. Sve u svemu, jako dobra ploča.



15. Danko Jones - A Rock Supreme

Kanadski roker Danko Jones jedan je od onih neumornih i beskompomisnih muzičara koji se jednostavno nikada ne zaustavljaju. Kao i uvek do sada, i album A Rock Supreme donosi pregršt udaraca, onako niskih i ispod kaiša, kao na čuvenom Dankovom albumu istog imena iz 2010. melodičnih punk-rock refrena i reskih, elektrificirajućih gitara. Danko Jones, i ako verovatno nikada neće postati  "veliki" bend, i te kako zaslužuje svako poštovanje za ono što radi. Upravo zbog ovakvih grupa je rock muzika izuzetna, a njeni fanovi do neba zahvalni i privrženi.



16. John Diva and The Rockets Of Love - Mama Said Rock Is Dead

John Diva i rakete jedan su od novijih bendova na rock sceni. Oni sebe nazivaju "kraljevima hair-metala" a svakako se može reći da su im Steel Panther starija braća, kako po izgledu tako i po celokupnoj ideji. Kao i kod starije braće, na albumu Mama Said Rock Is Dead možete čuti najboljie trikove iz power-glam-metal ere. S obzirom na boju vokala John Diva-e, mnogi mogu ovaj bend pomešati sa recimo, Bon Jovi-em. Ili je ovo jednostavno odgovor na pitanje, kako bi recimo danas zvučao Bon Jovi da nije potpuno "skrenuo" sa u...ovaj, puta.



17. The New Roses - Nothing But Wild

Možda nisu najpoznatiji bend iz sopstvene zemlje, ali svakako jesu jedan od pravih dragulja nemačke rock i metal scene koja je verovatno, po kvalitetu i "snazi" bendova, odmah iza američke i britanske. The New Roses su osnovani 2007.godine a album Nothing But Wild je njihovo četvrto izdanje po redu. Album donosi pregršt "visoko-oktanskih" hard rock numera i pozicionira se u skladu sa njihovom "strategijom" brzih rifova, melodija, hrapavih vokala, odnosno svega onoga što krasi jedan pravi moderni hard rock. Ako ih do sada niste slušali možda vam ovaj album bude odličan za početak, s obzirom da bend iza sebe ima još snažnih izdanja, a jedna od pesama sa prvog albuma "završila" je čak i u legendarnoj seriji Sons Of Anarchy.




18. Black Star Riders - Another State Of Grace

Ekipa koja je prvobitno krenula kao reinkarnacija benda Thin Lizzy sa raznim gostujućim muzičarima, pretvrorila se vremenom u pravi pravcati bend i to u sastavu: Ricky Warwick (The Almighty), Scott Gorham (original Thin Lizzy), Robbie Crane (Ratt,Vince Neil), Chad Szeliga i Christian Martucci (Stone Sour). Dekle, postava par-ekselans!  Album Another State Of Grace je njihovo četvrto izdanje po ovim imenom. I pored toga što se muzika ove grupe bazira na Thin Lizzy zvuku, ima tu ipak još mnogo toga što su muzičari, koji su prošli kroz ovu supergrupu, doneli sa sobom i na taj način definisali ovaj izuzetno zanimljiv bend.



19. The 69 Eyes - West End

Helsinški vampiri su na novom, praktično dvanaestom albumu u karijeri, uspeli da bukvalno skupe sve ono najbolje što ih je krasilo tokom karijere, odnosno da prikupe sve elemente i sastojke prisutne na prethodnicima albuma West End, koje su vremenom doktorirali. Neizostavni upliv gotike, horor pristup, sleaze rock u osnovi, "Halloween" tematika, vampirski mračan Jyrki-ev vokal i helsinški hladne i melodične gitare, daju ovom albumu bukvalno status nekog "best off-a", i pored toga što je reč o potpuno novim pesmama. Da stvar bude još i bolja, ili ti mračnija, na albumu se kao gosti pojavljuju i Dani Filth u pesmi Two Horns Up, a potom i  Wednesday 13 i Calico Cooper (Beasto Blanco) u numeri Last House On The Left. Album je inače, simbolično ili ne, izašao upravo na "petak 13.".....



20. Crashdiet - Rust

Da se sada kojim slučajem vratimo u 2005.godinu i da Junkyard Rock Stories postoji, ovaj švedski bend koji nosi naziv po jednoj od demo pesama GnR-a, ne bi bio ni blizu bilo kakve liste najboljih albuma. Mnogo godina kasnije, odsnosno danas, stvari stoje dosta drugačije. Sa albumom Rust su stvari konačno došle na svoje mesto! Možda čak i najbolji album ovog benda, sa čime se možda mnogi neće složiti jer je u toj new-sleaze-glam zajednici album prvenac Crashdiet-a bukvalno tada bio novi AFD. Ako ne najbolji, onda najzreliji album koji su ikada izdali. Od prve do poslednje pesme sve nakako ima smisla. Kako gitare za koje je zadužen Martin Sweet tako i vokali koje je preuzeo Gabriel Keyes. Inače, ovoj grupi se treba odati i jedno priznanje; ovo im je peti album u karijeri i to sa četvrtim po redu pevačem! Mnogi bi na tom putu odustali svakako, ali ne  Crashdiet. Shodno tome, eto i odgovora ko je poslednji deo "velike švedske sleaze-glam-punk-rock" četvorke.



21. The Darkness - Easter Is Cancelled

Kada su Justin Hawkins i ekipa prvi put obelodanili omot albuma Easter Is Cancelled, naišli su na negodovanje raznih crkvenih aktivista (i ko zna čega još), u smislu da se radi o nekoj vrsti skrnavljenja. Ako to nije bilo dosta, onda je spot za numeru Rock n Roll Deserves to Die lestvicu pogidao još više. Ipak, ne treba zaboraviti da je kontraverza jedan od glavnih sastojaka rock muzike, ili je bar tako nekada bilo. The Darkness su na to i te kako podsetili ovim nesvakidašnjim albumom, koji je ne samo estetski, već i muzički dosta raznovrsniji od nekih prethodnih izdanja.



22. Michael Monroe - One Man Gang

Legenda zvana Michael Monroe i dalje živi. Ovaj neumorni Finac, vođa čuvenog Hanoi Rocks,  nas je ove godine počastio svojim novim albumom, inače jedanaestim u karijeri. Čovek od koga su mnogi učili, kao na primer Guns N Roses u svojim ranim danima, sa godinama postaje nikako ne gubi na značaju, a što je najbitinije i dalje pravi dobru muziku. One Man Gang obiluje energičnim punk-rock himnama koje slobodno možete odvrnuti na nekoj zabavi sa velikom tendencijom da vam se ta zabava nikada ne izbriše iz sećanja.



23. Wayward Sons - The Truth Ain't What It Used To Be

Wayward Sons je britanski sastav nešto novijeg datuma iza čijeg formiranja takođe stoji italijanska, sada već čuvena, izdavačka kuća Frontiers music. Ova izdavačka kuća je, onako kako samo to ona ume, insistirala da Toby Jepson, inače nekadašnji pevač grupe Gun, oformi novi bend i krene sa njim u avanturu. Da skratimo priču, Toby je u početku to izbegavao ali je na kraju ipak popustio upornim Italijanima. Rezultat je bio: sada već dva albuma, od kojih je ovaj poslednjih, moglo bi se reći, jedno veliko osveženje i otkrovenje. Ovo je, kako bi se moglo reći, pravi pravcati hard rock album, ali sa onim nekim britanskim šmekom 70ih i 80ih, bar kada je reč o aranžmanima, produkciji, i proizvodu uopšte. Upravo zbog toga se ovo izdanje izdvaja kako u karalogu Frontiers music, tako i uopšte gledano ove godine. Plus, tu su i simpatični spotovi sa klovnovima!



24. Alter Bridge - Walk The Sky

Alter Bridge mašina ponovo melje! Dobili smo još jedan sonično superioran i precizan rock/metal album, što je inače bilo i očekivano kada je reč o ovom bendu. Myles Kennedy, Mark Tremonti i ekipa su ovim svojim šestim po redu izdanjem, još jednom dokazali svoje muzičko majstorstvo ali i ispitali neke nove horizonte. Rifovski tornado, delirijumske solaže i pre svega masivna produkcija, neki su od glavnih epiteta albuma Walk The Sky na kojem se nalazi čak četrnaest pesama.

25. Airbourne - Boneshaker

Australijski hard rockeri izdali su svoj peti po redu album Boneshaker ne odustaju ni ovoga puta od svojih očiglednih AC/DC uticaja. Nekontrolisano, brzo, glasno, nasilno i krvavo: Airbourne nas je na ovom albumu podsetio zašto je rock n roll tako obožavana stvar. Ukoliko još i volite taj elektrificirani zvuk gitara po ugledu na legendarnu braću Young, ovaj album, kao i ovaj bend uopšte, je prava stvar za vas.




26. Eclipse - Paradigm

Povratak na sever Evrope, i opet smo u Švedskoj, odakle dolazi i bend Eclipse koji je osnovan još 1999.godine i koji iza sebe sada već ima osam album. Ovaj poslednji, pod nazivom Pradigm, izdat je za Forntiers music. Bend koji predvodi Erik Mårtensson (pevač i gitarista), kombinuje najbolje elemente arena rock-a i power metala i bukvalno se nalazi na toj nekoj granici između ova dva srodna pravca. Pesme poput Viva La Vicrotia, The Masqurade ili Mary Leigh će vas (verovatno) momentalno naterati da dignete pesnice i rogove u vis i zapevate. Viva la victoria za ovakvu muziku!



27. Phil Campbell - Old Lions Still Roar

Gitarista legendarnog Motorhead-a izbacio je svoj prvi solo album u karijeri koji je kako sam kaže, pravio skoro dvadeset godina. Da ponovo počne da razmišlja o solo izdanju, nateralo ga je to što je u nekom starom muzičkom časopisu naišao na svoj sopstveni intervju u kojem je još 1999.godine pričao o tome. Dvadeset godina kasnije okupio je ekipu u kojoj se recimo nalaze i Rob Halford (Judas Priest), Alice Cooper, Withfield Crane (Ugly Kid Joe), Dee Snider (Twisted Sister), Mick Mars (Motley Crue), Joe Satriani, čisto da pomenemo nekolicinu, i dokazao da "stari lavovi"stvarno i dalje riču!




28. Quiet Riot - Hollywood Cowboys

Pritisnuti velikim problemima, Quiet Riot su ipak nekako uspeli da završe ovaj album. Neposredno pre datuma izlaska albuma, pevač James Durbin napustio je bend. Bubnjar Fankie Banalli se nije mogao uopšte pronaći, s obzirom da nije nastupao sa bendom uživo, a jedini je originalni član benda. Kasnije se saznalo da je teško oboleo od raka. Sve u svemu ovo uopšte nije loš album koji pomalo i podseća na stare dobre dane kada je Quiet Riot bio jedan od bendova koji su definisali nadolazeći muzički pravac osamdesetih.




29. Revival Black - Step In Line

Grupa Revival Black dolazi iz Liverpula, hm, koji ono beše poznati bend iz ovog lučkog grada? Šalu na stranu, ovim momcima je ovo zapravo debitantski album. Radi se dakle o potpuno novom bendu, a po onome što se može čuti na izdanju Step In Line, ukoliko budu pametni, pred njima je dosta svetla budućnost. Usudićemo da kažemo da su čak, makar po našem skromnom mišljenju, mnogo ispred nekih "izvikanih" novih bendova poput recimo, Greta Van Fleet. Uostalom, vreme će pokazati.





30. Tygers Of Pan Tang - Ritual

Bez starca nema udarca, reče onomad neko, pa da tako i završimo ovu našu listu. Jedan od poslednjih albuma u ovoj godini izdali su i stari NWOBHM znalci Tygers Of Pan Tang. Razulareni tigrovi ponovo grizu i ukoliko ste ljubitelji dobrog starog britanskog heavy-a sa novom produkcijom, ovo je ploča za vas.

Ako ste se odlučili, vreme je da napravite izbor, glasajte u komentartima!


Decembar 2019.
Autor: JP

Junkyard Žurnal - novembar 2019. - Povampirenje bendova

U najnovijoj epizodi br. 6 našeg podkasta za novembar 2019. donosimo vam, kao i obično, puno zanimljivih vesti i noviteta. S obzirom da je nekoliko svetskih bendova najavilo reunion, odnosno povratak na scenu i to samo u razmaku od dvadesetak dana, ovu epizodu smo nezvanično nazvali - Povampirenje bendova! 

No, krenimo redom. U prvom segmentu epizode, vaš domaćin i voditelj emisije,  pravi osvrt na događaje sa domaće scene, što ujedno biva i do sada najduži deo jedne epizode posvećen istoj. Krećemo sa podsećanjem na sjajan intervju koji smo uradili sa frontmenom benda Elektromattik i koji ste imali prilke da pročitate. Deni nam je otkrio mnogo toga zanimljivog, između ostalog i to šta možemo očekivati od benda u budućnosti. Potom sledi priča o bendu Bayat, još jednom od "household" imena našeg sajta. Oni su nakratko ostali i bez bubnjara ali ih to nije sprečilo da nastave sa radom i najave novi single A Prayer In Time, koji je sada već dostupan za slušanje. 

Pored njih u emisiji govorimo i o novom singlu niškog pop-rock benda Majdan, pod nazivom Moj Dan, kao i o novom albumu grupe Kora iz Beograda - Kome Da Priznam. Tu je i najava za novi album čuvenih Goblina koji izlazi 4.decembra ( single Meso je sada već dostupan za slušanje), a pomenuli smo i bend Lipov Loud koji nas je kontaktirao i tako otvorio saradnju sa JRS.

Epizodu poslušajte na ovom linku, ili na bilo kojem podkast "hvataču"!

Zatim sledi deo posvećen singlovima i albumima. Tu izdvajamo dve nove pesme takođe povampirenog Ozzy Osbourne-a, live snimak benda Stone Sour koji je i najavio izlazak albuma, potom obradu The Doors-a u izvedbi Marylin Manson-a, kao i novitete bendova Dirty Shirley i Silverthorne. Tri nova izdanja zabeležili su ovog meseca bendovi Quiet Riot, Pretty Maids i Tygers Of Pang Tang.

Poslednji segment posvećen je već pomenutim reunionima. Šta je to nateralo sve ove bendove da se ponovo okupe? Novac, dosada, ili nešto drugo? Poslušajte priču o ponovnom okupljanju The Black Crowes, RATM, Wig Wam, My Chemical Romance, Bang Tango sa najvećim osvrtom, naravno a kako drugačije, na dobre stare Motley Crue. Isečak iz epizode o njima možete poslušati i na našem Youtube kanalu.

                           


Kao i uvek uživajte i naravno zapratite, lupite lajk, ili šta god!


Novembar 2019.                                                                                                            Autor: JP

Intervju: Q&A sa Danielom Mihajlovićem, frontmenom grupe Elektromattik

Pred vama je novi ekskluzivni intervju koji smo ovoga puta vodili sa frontmenom beogradskog rock n roll benda Elektromattik, Danielom Mihajlovićem Denijem, čovekom koga mnogi pamte iz vremena kada je predvodio svoj prvi bend Polyester Shock, pevačem, tekstopiscem, ponekad i gitaristom, odnosno, jednim retkim rock n roll umetnikom u pravom smislu te reči. Njegov novi bend Elektromattik izbacio je svoj album prvenac pod nazivom Otrovan, i to početkom 2019.godine. Prošlo je dosta vremena od izlaska ploče, pa ako se pitate zašto smo toliko dugo čekali da o tome pričamo, moglo bi se reći samo jedno: o ovakvom, retko kvalitetnom i isnpirativnom rock n roll albumu na našim prostorima, nikada nije kasno govoriti, s obzirom da su ovakva izdanja prava  pravcata retkost!

JRS: Pre svega čestitke na albumu porvencu. Voleo bih da nam pre nego što pređemo da pričamo detaljnije o albumu, kažeš nešto više o istorijatu grupe Elektromattik, odnosno kada je i kako nastao bend i šta se sve izdešavalo u tom tranzicijonom periodu između Polyester Shock-a i Elektromattika. Negde sam takođe načuo da je bilo i saradnje sa članovima bendva NBG, odnosno nekadašnjim Pussycat-om. 

D: Hvala od srca! Idemo radom: Polyester Shock je prestao da radi pre pet-šest godina, i ključ u tu bravu je definitivno stavljen Kizinim (bubnjar benda) odlaskom u Oslo. Prestali smo da radimo i pre njegovog odlaska, jer, znaš, nikoga više nije interesovala ta priča, ni nas, a ni publiku - jako je to loše išlo, poseta na koncertima je bila komična u najmanju ruku, i onda se meni to sve smučilo: i bend, i ceo sistem , i celo to batrganje u živom blatu, i to u trenutku kada smo bili na prvim mestima, ili pri vrhu svih tadašnjih Top-lista. Jednostavno je ta priča umrla usled nedostatka kiseonika, i to je to. Urna sa pepelom Polyester Shock-a postoji, hahaha...

E sad, u sred svega toga, i neke moje lične borbe sa, zašto da krijem, alkoholnim demonima, ja sam krenuo da snimam neki materijal, tj,, Maxi -EP, koji je bio sve samo ne RnR, koji mi se tada bio zgadio, dakle, više je to bio neki Roxy Music/Bowie fluid...To sam snimio i dve stvari sa tog fantomskog EP-a su na Youtube-u, Duh u tvojoj sobi i Iz Kosmosa... U to neko vreme Kara (gitarista grupa NBG, ex- Pussycat, ex - Partibrejkers) i Alek (basista - ex Pussycat). su me pozvali da probamo nešto zajedno i vratili me "u podrum". 

Nažalost, osim jakog prijateljstva, koje mi stvarno znači, ništa od toga nije muzički ispalo - jednostavno smo drugačijeg senzibiliteta i vizija, ali zajednički pogled na pesme i način pravljenja istih nije moguć, jbg. 

Ali neka: NBG opet radi, imaju strašnu ploču, jedva čekam da izađe i da je ljudi čuju, Alek ima gomilu svojih pesama koje će, nadam se, snimiti sa nekim svojim bendom uskoro, a ja sam se, nakon svega, prizvao svesti, okrenuo Nemanju (gitarista grupe Elektromattik, ex Polyester Shock), sa kojim sve to "teče" prirodno i lako, seli smo i napravili Elektromattik, 

JRS: Moram priznati, veoma zanimljiva priča. Dakle, na kraju smo dobili Elektromattik, što je čini se ispalo kao najbolja moguća varijanta. Inače, odakle potiče ideja o imenu benda i šta zapravo predstavlja?

D: Nemanja je tu kumovao. Tražili smo neko ime koje nije ono, uobičajno, a i da je dovoljno zvučno i da ide uz ono što sviramo. Ti naravno znaš da je "Electromatic" model Gretsch gitare, a mi smo to preveli na naš jezik i dodali još jedno "t", kako bi svima, a i sami sebi otežali "search" na internetu, hahaha. Nemanja je svirao Gretsch, uz svog SG-a, Epiphone-a i Telecaster-a na albumu, a taj Gretsch je prilično obojio zvuk, tako da je to ime nekako logično izronilo. 

JRS: Koliko sam upoznat sa situacijom, od početka ste čini mi se imali malo poteškoća oko konačnog sastava benda. Da li je to sada rešena stvar? 

D: Dobro si upoznat. Menjali su se bubnjari. Isidor, koji je učestvovao u stvaranju albuma, i snimio bubanj za album, otišao je otprilike sa izlaskom prvog singla, a mi smo krenuli da tražimo novog čoveka... Sada je tu ,hvala Bogu, Nemanja Todorović, i on je apsolutno savršena "karika koja nedostaje". Jako smo srećni što je došao čovek koji odlično svira, sa kojim se kapiramo odlično, i koji je pre svega sjajan čovek - to je neporcenjivo. 

JRS: Upravo tako. Nekada samo umeće sviranja nije dovoljno da bi priča počela da "teče". Inače, kaži nam i to gde je i kako sniman vaš album prvenac pod nazivom "Otrovan"? Kako je došlo do saradnje sa inostranim producentom? 

D: Sniman je na više mesta. Bubanj i bas su snimani odjednom u studiju Danila Orbovića, pod nazivom "Orvel", gitare je snimao Marko Marović, koji je doneo celu mašineriju u naš studio "15" , klavire je Milan Petrović snimao u svom studiju, a vokale sam ja snimao kod Mr. Dadija Radovanovića u "Kazablanci". Backove je otpevao Marko Vidojević. Zatim smo kod Marovića, koji je uz našu asistenciju bio producent albuma, to smiksali, i poslali na master Mr. Phillp Dust-u u Manchaster. Dakle, Phillip je radio mastering a produkcija je naša i Marovićeva. I, JAKO smo, po prvi put, zadovljni rezultatom.


JRS: Na koji način ste izdali album? S obzirom da je to jedna od omiljenih tema, zanima me i šta misliš o celom tom svetu muzičkih striming servisa i koliko je to bolje ili lošije od cimanja sa izdavačkim kućama recimo?

D: Album je izdat za CD Baby, tj. američki online servis/izdavačku kuću, kojoj platiš pare, pristojne, ne nešto mnogo, i oni se u ekspresnom roku potrude da ti album bude na svim striming platformama sveta. Bilo je ponuda i ugovora izdavačkih kuća ali mi jednostavno nismo hteli i imali da ulažemo još novaca u to, a ovo je bilo pristupačno i smisleno, tj, smislenije.

Nije bolje jer si sam svoj gazda, što u prevodu znači da nemaš ničija "leđa" ovde, a bolje je, jer si opet sam svoj gazda, pa imaš svoja leđa i ne polažeš nikome "račune"... a mi smo navikli da nosimo džakove na grbači.

Vidi: striming servisi su i sadašnjost i budućnost, i nema tu šta da se priča. Sva promocija muzike je danas repetiran pištolj striming servisa. Ja sam staromodni nosorog, koristim ih kako bih čuo neke nove albume koji mi se učine zanimljivim, pa ako mi se dopadnu ja kupim CD, da, uredno kupujem CD-ove, gde ćeš veći retro, hahah, vinili su opet "in", a ovo što ja radim je čist brisan prostor, ali uživam u tome.


                                 

JRS: Ko je bio zadužen za tekstove,a ko za muziku na samom albumu,?

D: Tekstove uvek radim ja. Ne zato što mislim da sam Bob Dylan, već zato što moram da verujem u ono što pevam/izgovaram. Da nije tako, ne bi imalo smisla, pošto nisam neki pevač, znaš ono, 200 oktava i to, ovako sam apsolutno siguran u istinitost i ubedljivost svake reči koju sam otpevao, a to mi je jedini lični zakon koji poštujem. Mora da bude istinito. To je to.

Muzika - muzika je mahom Nemanjina i u manjem procentu moja, on uzme te moje melodijske i harmonijske skice, dok sedimo u sobi sa jednom gitarom i mikrofonom, i kako je on milion svetlosnih godina muzikalniji od mene, uobličava ih, menja akorde, dodaje, oduzima... pa mi vrati "štafetu" da ja to sredim, polu-aranžmanski kako sam zamislio, i kako sam čuo u glavi. Onda obično napravimo demo, grub, i sa njim izađemo pred bend, Felix (basista) onda doda svoje, promeni nešto, da tu neku "vegetu", neki prelep začin, evo sada i Nemanja bubnjar predloži neki beat, nešto... ali baza, kostur, i sama vizija - Nemanja i ja.


JRS: O čemu zapravo govore tekstovi pesama Elektromattik-a i koja je to centralna tema ovog albuma? Pored toga, s obzirom da su tekstovi tvoji, kako i gde nalaziš insipiraciju za pisanje ovakvih tekstova, koji su pri tom na srpskom jeziku, što možda može ponekad da bude i "mač sa dve oštrice" u ovoj muzici kojom se bavimo.

D: Tekstovi govore o onome što si ti i doživeo i razumeo slušajući ih. TI ili bilo ko ko odvoji vreme i sasluša te pesme. Ono o čemu zaista govore, da li o meni, da li o nekim mojim prijateljima, to je sekundarna stvar, moja, intimna... i iskreno, veliki je to luksuz da možeš emotivno da se "razgolitiš" pišući pesme, da ispričaš ili prepričaš svoje ili nečije tajne, a da to ostanu tajne, iako su ih čule stotine ljudi. Inspiracija je, bar meni, u ljudima oko mene, i u meni samom.

Kao što sam ti već rekao, tekstovi su istiniti. U reč. Ne bih se složio da je srpski jezik, ili bilo koji jezik sa  Ex-Yu prostora, mač sa dve oštrice..osim ako misliš na srebrni mač sa rubinima koji seče stenčugu na pola lakim zamahom. Naš jezik je prelep.


JRS: Hteo bih da se kao gitarista osvrnem i na Nemanjino sviranje gitare na ovom izdanju. Čini mi se da je u potpunosti uspeo da zvuk Elektromattik-a distancira od nekadašnjeg sirovog garažnog zvuka Polyester Shock-a, obzirom da je fenomenalan gitarista, jedan od retkih na domaćoj sceni za koga bi se moglo reći da ima taj neki sopstveni istančani stil sviranja. Na izdanju se, bar po meni, mogu čuti i uticaji The Cult-a, Velvet Revolver-a i još puno nekih zanimljivih elemenata i nijansi. 

D: Malo mi je nezahvalno da pričam u njegovo ime na tu temu, iako se apsolutno slažem se sa tobom.  Ovako: Polyester Shock je imao to što ti zoveš "sirovi garažni zvuk" utoliko što smo imali užasnu produkciju, što su pesme bile drugačije, nikada mi nismo hteli da zvučimo "štrokavo" i lo-fi, i da, on jeste možda svirao malo drugačije, ali to je moja idiotrska krivica, jer sam stalno nešto petljao tamo gde nije trebalo, insistirao na nekim gitarskim rešenjima na tragu, šta znam, Rolling Stones-a ili Stooges-a, silio pesme da zvuče u tom maniru, iako je on, kao što si rekao fenomenalan svirač. Sad The Cult i VR - da čuje se, ali netako što je on to skidao, jer on navedene bendove - a to veruj mi, uopšte i ne sluša, niti ga nešto zanimaju, on je jednostavno u crossover-u nekom svom, ličnom, u miksu nekih uticaja koji mogu da zazvuče kao navedeni... Evo ja sam mu puštao neke pasaže i rešenja Billy Duffy-a iz The Cult, i kao jbt, pa čuj ovo, ovo kao da si ti odsvirao... Ima puno sličnosti ali više zato što su obojica pili iz istog izvora, nego što se radi o direktnom uticaju. Steve Jones, recimo, jeste direktan uticaj obojici, Jimmy Page.... To znam pa mogu da kažem hehehe....

Ja ovoga puta nisam bio tu kada je on snimao gitare, namerno, apsolutno sve što je odsvirao i snimio, to je apsolutno on, ja bih samo zasrao nešto svojim mešanjem...zato gitare i aranžmanski i svirački zvuče kako treba. To ti je Nemanja 100 %.


JRS: Apsolutno! Svako moje poređenje sa poznatim svetskim gitaristima je u pozitivnom smislu, u svakom pogledu. Elem, uradili ste već i dva video spota i to za pesme "Moram Da Te Pronađem" i "Sav Tvoj Mrak". Koliko su spotovi bitni u današnje vreme Youtube-a po tvom mišljenju? Sa druge strane, odakle potiče ideja o pravljenju lyrics videa, koje ste uradili za svaku pesmu na albumu posebno?

D: Bitni su mnogo, možda bitniji od svega. Ali opet, paradoksalno, manje bitni nego pre, recimo petnaestak godina. Osim ako ne napraviš nešto baš, baš nesvakidašnje. Mi nismo imali nijedan spot gotov kada je album objavljen, a hteli smo da sve izađe iste sekunde kada i album: i FB stranica, i Instagram, i YT kanal, i svi striming servisi. Zato smo napravili te lyrics videe. Kao lagani peting za ono što će uslediti, a to su dva spota koje si pomenuo... biće ih još bar toliko sa ovog albuma.


                                   

JRS; Nedavno ste imali i prvi zvanični live nastup kao bend Elektromattik. Kakav je osećaj svirati ponovo zajedno i koliko se to razlikovalo od vašeg poslednjeg nastupa, odnosno tvog i Nemanjinog, kao grupe Polyester Shock, 

D: Da, imali smo, 15. Novembra, kao predgrupa novosadskoj grupi Gift, koja radi jedan od najboljih evropskih Bowie tribjuta,ali imaju i svoj album, odličan, zove se Dreamoscope. Znaš šta, razlikovalo se utoliko što su pesme drugačije, i što smo ih po prvi put svirali pred ljudima na koncertu, bili smo srećni jer smo konačno stigli do nastupa nakon svih tih personalnih peripetija... i bilo je, a svako ko je bio, siguran sam da će to potvrditi, uuužasno puno energije, i sa naše, i sa strane ljudi koji su bili u publici, a kojima se ovom prilikom, i u ime svih nas zahvaljujem.

Bitno je da smo sada milion puta sigurni da Elektromattik, kao celina, funkcioniše savršeno, sva četvorica kao jedan.


JRS: Da li možemo očekivati još svirki u budućnosti, zapravo, voleo bih da popričamo o jednom tvom stavu, koji ja još pamtim iz Polyester- Filthy perioda kada smo vam moj bend i ja u više navrata bili predgrupa, a to je da ti ustvari nemaš nameru da ikada više sviraš po "raspad" svirkama sa lošim ozvučenjem i po kojekakvim mestima. Šta pod tim zapravo podrazumevaš?

D: Nije nikakav "elitizam" u pitanju, naprotiv. To ti je kao da daš reli vozaču da vozi trku sa autom kome je jedan točak polu-zašrafljen i kome je zamagljena šofer-šajbna. Te svirke sa jezivim monitoringom i ozvučenjem vređaju ljude ispred bine, koji dobiju muku, buku i užas umesto onoga što su platili i zaslužili da čuju i vide. I onoga što zaista bend ume da pokaže. Znaš to dobro i sam, kreneš, u na primer solo, sviraš ga napamet, jer ne čuješ sam sebe, a publika čuje više tvoje nokte nego ton koji ti proizvodiš. To je uvreda publike, nas, svih.... To je nedopustivo.

I stvarno je smešno što evo, tu je 2020., i dalje pričamo na tu temu - ali eto pričamo.


JRS; U popunosti se slažem sa tobom, sa svim što si rekao, jer nosim to i iz svog sopstvenog iskustva. Ali eto, izgleda da će to ostati, onako, večna tema našeg rock n roll-a. A sada ima još jedno od "teških" pitanja, koje se takođe odnosi na domaću scenu: Kakav je tvoj stav o njoj i kako se Elektromattik u sve to uklapa?

D: Najiskrenije ne znam. Jedino što je evidentno, i što me raduje, da su koncerti sve puniji i puniji (mislim na bendove sa scene) za razliku od situacije od pre par godina, kada je samo najjača mainstream A liga imala pune koncerte, dok je sve ostalo bilo onako....praznjikavo. Bilo bi suludo nemati veliko poštovanje za sve ljude koji se trude i uspevaju da stvaraju, izdaju albume, i imaju koncerte pod užasnim uslovima koji su ovde već aksiom. Nije važno da li se to meni sadržajno sviđa ili ne, važno je da ljudi sviraju i to je u biti jedino bitno.

Nikada nisam doživljavao ovaj bend, kao ni prošli, delom neke scene, znaš, tu smo, radimo, ako se ljudima to sviđa super, ako ne - jebi ga, opet smo tu, snađite se, hahaha.


JRS: Inostrana rock scena? Nešto novo i tebi zanimljivo odatle? 

D: Pa znaš, trudio sam se stvarno da nađem nešto novo, i da se "zakačim", ali me ništa nije "kupilo", Svideo mi se prvi album britanskih rokera The Struts, nije to ništa spektakularno, ali je bilo ok....  I sada ih je uzela industrija, i napravila neki grozan neo-Queen užas, drugi album im je odvratan, ima jedna, dve dobre stvari. Tako da - ja sam uvek u vremenskoj kapsuli, kopam po sedamdesetima, osamdesetima, devedesetima, staromodan sam, hahah.



JRS: Dođosmo, eto, i do kraja ovog veoma zaniljivog intervjua. Hvala ti na izdvojenom vremenu i razgovoru za JRS!  Kakvi su inače planovi benda Elektromattik za u buduće? Neki novi spotovi, pesme, ili možda neka eksluziva koju možeš najaviti ako želiš?

D: Planovi su trenutno: svirke, svirke, svirke! Biće sigurno još jedan-dva spota sa ovog albuma, a već radimo i na novim stvarima, ima ih 5-6 koje Felix, Nemanja 1 & 2 i ja "brusimo" na probama, plus ja imam gomilu toga u skicama, što u glavi, što na diktafonu.... Da li će ići album ili maxi EP, ne znam, možda me ova trojica oteraju u pm, jer je album, i sam znaš, veliki posao, ali ja ću uvek da glasam sa obe ruke da bude album....

Hvala tebi na interesovanju i pomoći! Zadovoljstvo mi je bilo! 


Elektromattik FB page

Elektromattik Youtube kanal 


Album grupe Elektromattik možete preslušati na svim mogućim striming servisima, a mi smo za ovu priliku odabrali Deezer!

Novembar 2019.godine                                                                          Razgovor vodio: Janko Petrović

Šta je Spotify for Artists - kompletan vodić za bendove

Update: 15.07.2020. Spotify je postao dostupan u Srbiji i zemljama u regionu poput Hrvatske, BiH, Makedonije itd. Od sada ga možete koristiti u svrhu slušanja muzike i uživanja, ali, ako imate bend ili ste solo izvođač, u ovom tekstu pokazaćemo vam kako da uredite svoje profile i ispratite analitiku!

Muzički gigant i definitivno vodeći striming servis današnjice, popularni Spotify, jedan je od retkih servisa koji muzičarima pruža mogućnost provere sopstvene statistike, odnosno daje mogućnost pregleda i praćenja vaših pesama, pa na taj način još jednom  opravdava tu svoju vodeću poziciju. Ako imate bend i zanima vas kada, koliko, odakle i na koji način su slušane vaše pesme, sa kojih plejlisti itd, Spotify vam takvu mogućnost pruža preko svog jedinstvenog programa Spotify for Artists.  

Ovo je zapravo jedna vrlo korisna alatka koja vam sigurno može pomoći u razvoju vaše karijere i ukoliko već imate muziku ditribuiranu na ovoj platformi, preporučujemo da obavezno pričitate sledeći tekst u kojem ćemo detaljno opisati kako otvoriti i koristiti Spotify for Artists. I pored toga što sam Spotify još uvek nije dostupan u našoj zemlji (na određene načine se ipak može koristiti), dobili smo uverenje od digitalnog ditributera CD Baby (sa kojim autor bloga sarađuje), da je Spotify for Artist dostupan u svim zemljama bez obzira na to da li je sama platforma dostupna ili ne.

Verifikacija

Postati verifikovani izvođač na Spotify-u znači postati prepoznatljiv u očima vaših fanova. Zapravo, dobijanjem popularnog plavog kružića iznad vašeg imena, koji označava da ste postali verifikovani, pokazuje o vama i vašem bendu da delujete ozbiljno i profesionalno. Nekada je za verifikaciju bilo potrebno da imate 250 pratilaca na ovoj platformi, međutim uvođenjem Spotify for Artist programa, to više nije slučaj. Dakle, sve što treba da uradite je da potvrdite svoj profil na opciji - Claim your profile. Ukoliko je vaša muzika distribuirana preko kompanija CD Baby ili Distrokid to isto možete učiniti direktno sa svojih korisničkih profila. Kada potvrdite svoj identitet i preuzmete svoji profil, odnosno postanete verifikovani, otvara vam se mogućnost uređivanja vašeg bendskog profila odnosno praćenje statistike. 

Uređivanje Spotify profila

Kada završite sa verifikacijom i uspete da se ulogujete u vaš Spotify for Artists profil možete krenuti sa uređivanjem vašeg profila. Uređivanje se vrši u pomenutoj aplikaciji što se automatski prenosi na vašu bendsku Spotify stranicu - u prevodu, ono što vaši fanovi i bilo koji drugi korisnici imaju ispred sebe na ekranu. Dakle, pod opcijom Profile imate tri kartice: Overview, About i Concerts.

Overview - u ovoj opciji možete da nemestite vašu bendsku fotografiju za header vašeg profila, što je svakako vrlo estetski i poželjno je imati. Nakon toga sa desne strane imate opciju Artist pick - koja vam omogućava da izaberete ono najbitnije u tom trenutku, izdanje, plejlistu ili recimo koncert, koji će se nalaziti na isturenom mestu na vašem profilu i biće zapravo prva opcija za one koji posećuju vaš profil. U dnu ove kartice još možete dodati ili izbrisati određene plejliste koje želite da se nađu na vašem bendskom profilu.

About - u ovoj opiciji možete uraditi tri vrlo bitne stvari za promociju vašeg benda. Pre svega možete dodati još bendskih fotografija i to maksimalno 125. Potom možete napisati i sosptvenu biografiju (do 1500 reči) a na kraju možete dodati i linkove ka vašim profilima ka drugim društvenim mrežama. To je inače jedna od opcija koju ne nudi ni jedna druga platforma u ovom trenutku, osim recimo YouTube, U suštini radi se o vrlo bitnoj sekciji koju bi trebalo iskoristiti svakako jer, nikad se ne zna, šta ako je vas je vaš budući fan slučajno pronašao baš tu na Spotify-u? Treba mu dati priliku i da vas malo bolje upozna!

Concerts - u poslednjoj opciji ovog odeljka možete objaviti vaše nadolazeće koncerte i to sve možete povezati sa sajtovima poput Ticketmaster. SongKick. Eventbritte i dr.

Statistika

Kada sve do sad navedeno završite i uredite svoj Spotify profil tako da izgleda svetski, vreme je da se pozabavite i analizom vaše statistike. Sve ono, što svakog od nas koji smo muzičari zanima, dostupno je u pod opcijom Audience. Koliko puta je strimovana svaka vaša pesma; sa kojihh lokacija; sa kojih uređaja; koja starosna grupa najviše strimuje vaše pesme; način na koji su pesme strimovane itd. Dakle, imate mogućnost da pratite kompletno celu vašu statistiku i perfromanse, što je svakako vrlo korisna stvar u karijeri svakog muzičara. Možete komotno upoređivati da li su se vaši rezlutati poboljšali nakon što ste izdali single, imali svirku ili gostovali na radiju itd. Postoji čak i mogućnost upoređivanja vaših rezultata sa drugim izvođačima. Posebno zanimljiv deo ovog segmenta je onaj koji pokazuje da li je vaša muzika strimovana sa vašeg bendskog profila ili možda nekih plejlisti. Na kraju neki od tih rezultata biće prikazani i na samom profilu i tako biti vidljivi svima, poput broja vaših mesečnih slušalaca, plejlisti na kojima se vaša muzika najviše pušta kao i imena gradova gde se vaša muzika najviše sluša.

Na kraju možemo dodati još nekoliko vrlo korisnih alatki koje Spotify for Artists pruža a to su:


Merchandise prodaja - Spotify vam pruža mogućnost da preko Merchbar prltforme sa kojom je povezan prodajete stvari sa logom vašeg benda, ili bolje rečeno brenda, i to direktno na svom bendskom profilu.

Manage team - imate mogućnost da dodate i druge članove vašeg benda ili vašeg tima, koji mogu kao i vi da pristupe i uređuju vaš bendski profil.

Pitching to Playlists - jedna vrlo zanimlijva stvar koju Spotify još pruža je i mogućnost da vaša pesma konkuriše za ulazak na neke od poznatih svetskih pljelisti (na Spotify-u naravno). Jedini uslov je da pesma bude neizdata i u stanju pripreme, odnosno da je već predata vašem distributeru ali još uvek nije postavljena zvanično na digitalnim platformama. Ukoliko imate sreće i vaša pesma stvarno završi na nekoj od pomenutih plejlisti, dobili ste jackpot!

Pošto smo prednosti korišćenja Spotify for Artists napomenuli već nekoliko puta tokom teksta, nema potrebe sve to opet ponavljati. U suštini svako ko se bavi muzikom treba da iskoristi, kad god može, prilike ovakvog tipa, jer neusmnjivo daju neverovatno velike mogućnosti u daljoj promociji i karijeri svakog muzičara. Inače, ovaj program krenuo je sa radom još pre godinu dana i pored YouTube-a, koji ste sigurno kad tad koristili, Spotify je jedina muzička digitalna platforma koja pruža mogućnost praćenja analitike. Bilo bi zapravo vrlo lepo a i korisno kada bi i druge kompanije uvele nešto slično i tako se približe neprikosnovenom lideru na ovom polju.

Ukokliko imate nekih nedoumica ili pitanja vezanih za Spotify for Artist, slobodno kontaktirajte!

Junkyard Rock Stories plejlistu možete poslušati ovde: Junkyard Rock Stories plejlista

Oktobar 2019.                                                                                                                      Autor: JP

Intervju:Q&A sa Nick Z Marinom, klavijaturistom grupa Yingwie Malmsteen, Generation Axe i NZM

Pred vama je eksluzivni intervju sa Nick Z Marinom a.k.a. Željkom Marinovićem, čovekom  koji je dotakao zvezde, čovekom koji je svirao sa nekim od najpoznatijih i najboljih muzičara na planeti, klavijaturistom čije je sviranje po brzini uporedivo sa Malmsteen-ovom gitarom, čovekom koji živi rock'n'roll rame uz rame sa legendama ovog žanra.

Rođen u Negotinu, Željko se 1995.godine seli u SAD gde otvara novu stranicu svog muzičkog života. Kao multitalentovan i školovan muzičar počinje da se kreće muzičkim krugovima koji će ga odvesti pravo u tabor jednog od najboljih (i najbržih) gitarskih virtuoza na svetu, Yngwie Malmsteen-a, sa kojim ostaje i do dan danas. U međuvremenu sam Željko postaje Nick Z Marino, osniva i svoj bend NZM i nastupa sa mnogim poznatim kraljevima hard n heavy muzike. 

Da ne dužimo previše, pred vama je eksluzivni intervju, koji smo sa Nick-om zajedničkim snagama  uradili Nikola Trifić, urednik sjajnog društveno-političkog portala Geostrateg , i ja, u kojem smo opušteno popričali o Nick-ovoj karijeri.

Put od Negotina do Floride... Da li je to dužina staze tvojih snova? Od jednog malog grada i male zemlje, do scene koju sanja svaki roker i metalac na svetu?

Nick Z Marino: Kao da je juče bilo, sećam se zvezdane noći u Negotinu i ćaskanja sa drugarima iz benda posle proba. Imali smo nekih 16 godina i pošteno smo bili napaljeni posle sviranja Deep Purple-a i Led Zeppelin-a na probi. Često bi gledali u nebo i maštali kako bi smo i mi jednog dana mogli svirati na velikoj sceni i putovati svetom. Znajući da sam na klavijaturi skoro u potpunosti "skinuo" svirku John Lord-a, i da mogu da otpevam visoke tonove Ian Gillan-a formirala se velika energija koja mi je davala nadu da je tako nešto ipak dostižno. Nisam znao kako i kad, ali sam imao neku iskru koja mi je govorila da je sve moguće.

Dugo si u Americi. Mišljenja o toj zemlji su podeljena; Šta za tebe predstavlja Amerika? Odnosno, da li je onaj famozni "američki san" bajka ili realnost?

Nick Z Marino: Kako za koga, ali ako imate talenat, znanje, volju i energiju, verovali ili ne "američki san" je istina. Nisam ni sam verovao, ali je u principu bolje nego što sam zamišljao, Amerika je jedan veliki eksperiment, koji je započeo pre nekih 250 godina. Jako pametni ljudi (founding fathers) imali su ideju da na "novom kontinentu" formiraju novu - modernu državu sa maksimalnom demokratijom. Daleko od toga da je Amerika savršena, posebno u spoljnoj politici, ali je sigurno najbolja zemlja za uspeh i ostvarenje sna u najkraćem roku. Isto tako, granice između vera i nacija su skoro izbrisane, tako da se svako oseća kao svoj u ovoj zemlji. 

Imaš klasično muzičko obrazovanje, što je više nego evidentno kada je reč o tvom stvaralaštvu, i to je svakako jedan od tvojih "trejdmarkova". No, koje bi rock i metal grupe, a koje klasičare, izdvojio kao one koji su na tebe ostavili najjači utisak? Odnosno koji su najviše doprineli tvom muzičkom sazrevanju u životu uopšte? 

Nick Z Marino: Uh, lista je dugačka. Od rock bendova to su: Deep Purple, Led Zeppelin, AC/DC, Queen, Iron Maiden, Yngwie Malmsteen, Scorpions, Symphony X, Stratovarius... Moram da pomenem i domaće: Smak, Bijelo Dugme i Time. Kada je reč o "klasičarima" izdvajam: Baha, Betovena, Šopena i Mocarta. 

Prva asocijacija na rock i metal je gitara. Ipak, mnogi misle da si ti svojim talentom i scenskim nastupom pokazao da se može biti "glavni igrač" na bini i na klavijaturama. Kako to komentarišeš?

Nick Z Marino: Tačno, u mom bendu su solo gitara i solo klavijature na istom nivou.

Imaš status jednog od najboljih power metal pevača i klavijaturista na svetu. Da li je power metal slepa ulica rock sveta, ili je njegov prirodni iskorak, napredak, njegova evolucija?

Nick Z Marino: Power metal je samo jedna grana heavy metala. Mnogi ocenjuju NZM i kao progressive rock i neo-classical rock . Kada mene pitaju - šta znači NZM, ja im odgovorim, da osim mojih inicjala (Nick Zeljko Marinovich), NZM znači i neo classical zombie metal.

S obzirom da si se u SAD preselio sredinom 90-ih, možeš i nam reći kako je izgledala tadašnja muzička scena, imajući u vidu promene koje su se desile neposredno pre toga, od urušavanja tzv. glam metal scene 80-ih, pojave grunge-a kao novog muzičkog talasa i uopšte zaokreta celokupne muzičke industrije tog doba? Kako si se ti našao u tvom novom svetu kao muzičar?

Nick Z Marino: Jako sam bio razočaran u grunge. Posle famoznih 70-ih i 80-ih činilo se da su rock i metal degradirani. Osim Soundgarden-a nisam gotivio skoro ni jedan bend. Ipak, svakako treba imati respekt za ceo taj pokret jer je usledio kao revolt i zasićenje na hair metal muzičku hiperprodukciju. Promena je uvek potrebna i korisna, pa makar i kad degradira u kvalitetu. Na svu sreću metal se oporavio vrlo brzo. 

U svojoj karijeri radio sa puno muzičara. među kojima su neki od najpoznatijih i najcenjenijih muzičara rock i metal sveta uopšte. Šta je to što te je svih tih godina "vodilo" da budeš involviran u toliko različitih projekata?

Nick Z Marino: Pa, smatram da su kvalitet i kvantitet uvek pozitivne stvari. More is more! Svako iskustvo donosi nešto novo. 

Kako je uopšte došlo do saradnje sa jednim od najboljih gitarista na svetu, Yngwie Malmsteen-om, kada si 2005. po prvi put pristupio njegovom bendu, što je, moglo bi se reći, bio ogroman korak u tvojoj karijeri?

Nick Z Marino: Da, oktobar 2005. je mesec kada sam se upoznao sa Yngwie-em. Jedan od prodavaca muzičkih instrumenata u poznatom "Guitar Center Shop-u" mi je dostavio Yngwie-ev menagement broj i rekao da Yngwie, koji navraća često u isti shop, ima audiciju za klavijaturistu. Okrenuo sam broj i saznao za datum audicije. Otišao sam i odsvirao tri pesme. Sledeći dan dobio sam poziv od Yngwie-a i saznao da sam primljen. Može se reći da sam bio na pravom mestu u pravom trenutku. Dobio sam opširan materijal za turneju i nekih šest, sedam dana da naučim sve. Nazvao sam Yngwie-a i rekao mu da nisam siguran da mogu sve to da naučim tako brzo i da odsviram sa tom preciznošću...On mi je odgovorio: " Možeš, možeš... Ja sam te procenio i samo vežbaj. Brzina će sama doći." Tako je i bilo. Posle dva dana ukapirao sam da to mogu, i da nisam bio svestan svojih sposobnosti. Prva turneja je bila u SAD i Japanu 2005. "Unleash The Fury", turneja sa Dogie White-om, kao glavnim pevačem. 

Pitanje koje interesuje svakog klinca koji u svoje ruke uzme gitaru: Da li je Yngwie apsolutni kralj tog instrumenta?

Nick Z Marino: Postoje fenomenalni gitaristi koji su "kraljevi", a postoje i oni koji su ne samo fenomenalni, nego su osnovali novi pravac i promenili istoriju. To su "Guitar Gods"  (bogovi gitare). Yngwie je jedan od njih. 

Prvi album Malmsteen-a na kojem si potpisan kao autor, je album iz 2010. Relentless, na kojem je za vokale bio zadužen i nekadašnji pevač bendova Judas Priest i Iced Earth - Tim Ripper Owens, koji je početkom ove godine izbacio album sa novom supergrupom A New Revenge. Možeš li nam opisati kako izgleda proces rada na albumu, od pre-produkcije, snimanja, pa sve do realizacije, sa legendama poput Malmsteen-a i Owens-a? Kakav je osećaj raditi u takvim okolnostima?

Nick Z Marino: Ja sam veoma dobar prijatelj sa Ripper-om i naša saradnja se nastavila kada je on istupio iz benda. Što se tiče snimanja Relentless, ja sam dobio svoj termin sa Yngwie-em i njegovom studiju. Znači album nismo svirali u isto vreme. 

Na live izdanju Spellbound Live in Tampa 2014, odnosno turneji na kojoj je taj cd/dvd snimljen, preuzeo si ulogu glavnog vokala u grupi. Kako se to desilo i kako si se snašao u toj ulozi? 

Nick Z Marino: Ja sam zapravo postao lead singer kada je 2012. Ripper istupio iz benda. Ne znam tačno detalje njegovog odlaska (ili otpuštanja), ali u leto 2012. Yngwie me je pitao da pevam i sviram u isto vreme. Ja sam ponovo odgovorio da nisam siguran da li to mogu, a on je ponovio ono: Možeš, možeš... Od tada smo četvorka. 

U svojoj bogatoj muzičkoj karijeri nastupao si u grupi, ili bolje rečeno, projektu Generation Axe, gde si imao prilike da deliš binu sa legendarnim gitaristima poput Steve Vai-a, Zakk Wylde-a, Nuno Battencourt-a, Tosin Abasi-a, i naravno samog Yngwie-a. Kako je uopšte došlo do te ideje, ko je njen tvorac, i kako je sve počelo?

Nick Z Marino: Tvorac ideje je Steve Vai, a ceo projekat je nastavak G3 iz 2003. Steve je pozvao Yngwie-a, a Yngwie mene. Normalno, ja sam morao da naučim meterijal za ostale gitariste. Ceo show traje 3 sata i 55 minuta.  

Navedeni članovi grupe Generation Axe, su u pravom smislu reči "idoli". Kakvi su oni inače van bine, i kako se uklapaju jedni sa drugima? 

Nick Z Marino: Svi su super ortaci. Posebno su cool Nuno i Zakk, a Steve ima veliko srce. Yngwie priča najbolje viceve, a Tosin Abassi je pravi Kazanova. Proveo sam dve turneje od po osam nedelja u istom busu sa njima. Luksuzni autobus sa krevetima, kupatilom, dnevnom sobom i kuhinjom, predstavljao nam je i hotel i prevozno sredstvo u isto vreme. Zato svi znamo sve o svakome. Imao sam prilike da čujem najinteresantnije anegdote sa istorijske turneje Steve Vai-a sa Frank Zappa-om i Whitensake-om, Zakk Wylde-a sa Ozzy-em, Nuno Battencourt-a sa Extreme-om i Rhianna-om, Yngwie-a sa njegovim prethodnim pevačima i Tosin-ove sa njegovim ženskama. Moram da spomenem i ostatak benda, basistu Pete Griffin-a i bubnjara JP Bouviet-a, koji su odlični muzičari. 

Uzgred, da li je Generation Axe nešto najbolje što rock i metal svet može da ponudi?

Nick Z Marino: U gitarskom svetu, da!

Bio si i deo grupe Voices Of Metal, u kojoj je takođe pomenuti Tim Ripper Owens, kao i Mike Viscera, Edu Falachi i John Ivan. Kaži nam nešto o tome. 

Nick Z Marino: Sjajan doživljaj. Proveli smo par sedmica zajedno u Meksiku. Osnivač ideje je John Ivan. Planovi su da sledeća turneja uključi i i druge poznate pevače i muzičare u metalu. 

Kada se pogleda lista ljudi sa kojima si radio, ona je impresivna, jezivo dobra. Ipak, da li je postoji neko sa kim nisi sarađivao, a voleo bi da sarađuješ u budućnosti?

Nick Z Marino: Whitesnake, možda?!

Tvoj solo bend NZM osnovan je 2010. i do sada ste objavili tri albuma, zapravo prvi album Freedom Has No Price iz 2010. je bio pod imenom Nick Marino. Poslednje što smo mogli čuti je single Under A Spell iz 2018. Da li je to najava nekog budućeg izdanja, i da li možemo očekivati nešto novo od NZM?

Nick Z Marino: Normalno! Radimo punom parom za novi album. Polovina pesama je već izmiksana. Očekujem da bude objavljen početkom sledeće godine. 

                                       

NZM pored tebe čine: Taylor Sallivan, Brian Wilson i Denver Cooper. Stiče se utisak da su ozbiljni metal muzičari?

Nick Z Marino: Da, oni su mladi momci ali izuzetno talentovani i motivisani.


Ime tvog albuma i velikog hita kaže: "Freedom Has No Price", odnosno "sloboda nema cenu". Da li je to glavna poruka rocka i metala, ali uopšte i umetnosti?

Nick Z Marino: Ne samo umetnosti. Za mene je to suština sveta.

Nedavno si imao i prvu turneju u Srbiji. Kakvi su utisci sa te turneje, i koliko ovdašnja scena poznaje lik i delo Nick Z Marina?

Nick Z Marino: Utisci su bili fenomenalni. Posle 30 godina nastupati u svojoj zemlji bilo je veoma sentimentalno sa jedne strane... S druge strane bilo je pravo ohrabrenje videti da je rock još uvek u snazi, i da ima svoju publiku.

Tvoj prateći bend na turneji bio je sastavljen od vrhunskih muzičara sa domaće scene poput gitariste Nenada Bojkovića, basiste Ivana Đerfija i bubnjara Miće Kovačevića, koji je, verovao ili ne, pored mnogih bendova i projekata, učestvovao i na snimanju albuma moje grupe Filthy Cathouse 2012.godine. Kakvi su tvoji utisci o njima i kakva je bila saradnja?

Nick Z Marino: Sjani momci i odlični muzičari. Zaista smo imali great time... Oduševljen sam njihovom profesionalnošću. Muzički su na najvećem nivou i mogli bi da sviraju sa bilo kim u Americi. Moj repertoar su naučili savršeno u kratkom roku. Super su ortaci i planiram da sarađujem sa njima i u buduće, kada dođem na solo balkanske turneje. 

Kada te možemo ponovo očekivati u Srbiji, kao NZM ili sa Malmsteen-om?

Nick Z Marino: Radimo na tome. Najverovatnije u proleće sledeće godine. 

Kakav je Nick Z Marino van bine, šta radiš u slobodno vreme?

Nick Z Marino: Koristim lepo vreme u Floridi i pokušavam da ostanem u fizičkoj kondicji. Šetnja, džoging, plivanje i vođnja bajsa. Crtam i slikam u slobodno vreme. 

Još jedno pitanje koje nije vezano za muziku: Da možeš, šta bi prvo poneo iz Srbije za SAD?

Nick Z Marino: Šljivovicu, normalno!

Nick, hvala ti puno što si govorio za Geostrateg i Junkyard Rock Stories., želimo ti puno sreće i uspeha u budućnosti. 

Nick Z Marino: Hvala vama i veliki pozdrav srpskoj publici!


                                       


 Nick Z Marino - Official website

NZM band - Official FB Page

NZM Deezer - Poslušajte muziku benda na Deezer-u

Slike preuzete sa oficijelnog websajta.

U saradnji sa portalom - Geostrateg



Oktobar 2019.                                                                               Autori: Nikola Trifić i Janko Petrović

Analiza: Šta je to "PODCAST" ? I kako je postao popularan?

Do sada ste sigurno već imali prilike da čujete reč "podcast" (podkast) u svakodnevnom govoru, što vas je verovatno stavilo u nedoumicu oko toga šta to zapravo znači, odnosno šta predstavlja. Neko vam je preporučio da slušate neki podkast, negde ste na internetu čuli da neko govori o nekom podkastu, neki vaš poznanik je pokrenuo svoj podkast. Na kraju krajeva, i mi smo pokrenuli Junkyard Rock Stories podkast, pa samim tim je došlo i vreme da se objasni; šta je to ustvari i šta predstavlja ta famozna reč - podcast (podkast). 

Najnovije vesti, recenzije i ostale priče pročitajte OVDE.

Po definiciji, podkast predstavlja audio fajl koji je namenjen slušanju i kojem se može pristupiti preko interneta. Dostupan je u formi epizoda, dakle serijski, gde se svaka od tih epizoda može skinuti i gde korisnik može, ukoliko to želi, da postane pretplatnik (subscriber).

Tehinčki dakle, podkast je audio fajl u mp3 ili nekom drugom formatu i bazira se na principu RSS feed tehnologije. Korisnicima je potrebno da pre svega imaju internet konekciju (što je u današnje vreme notorna stvar), potom uređaj za slušanje koji može biti računar ili mobilni uređaj, neki od brojnih podkast servisa (podcathcers), malo interesovanja i slobodnog vremena. To je sve.

Što se tiče etimologije, reč podkast je engleskog porekla (u originalu - podcast) i nastaje kao kombinacija reči "broadcast" što znači prenos, emitovanje, i reči POD koja po jednoj teoriji dolazi od iPod uređaja koji se prvi put pojavljuju sredinom prethodne decenije. Po drugoj verziji, POD predstavlja skraćenicu za portable on demand, što u prevodu na naš jezik znači - prenosivo na zahtev. To je ujedno i najkraće moguće objašnjenje podkasta. Reč se inače prvi put pojavljuje još 2004.godine i njen tvorac je bio novinar BBC-a, Ben Hammersley. Pojavom iPod uređaja godinu dana kasnije, koji su zamenili vokmene (diskmene), zvanično otpočinje i  era podkasta. Sve do današnjih dana, podkasti su se razvijali i postali jednan od najpopularnijih izvora zabave, znanja, humora i uopšte potražnje ka različitim sadržajima.  

Poslednjih nekoliko godina podkasti su doživeli pravi pravcati bum. Tome je kumovalo mnogo različitih parametara. Objašnjavanje svakog ponaosob zahtevalo bi seriju ovakvih tekstova. Ukratko faktori koji su uticali na to da podkasti postanu toliko popularni su pre svega: zasićenost korisnika mejnstrim medijima, raznovrsnost koju podkasti pružaju, unapređivanje interneta, relativno jeftino i lako pravljenje podkasta, samostalnost u uređivačkim pitanjima a na kraju i nekomplikovano, a pre svega besplatno konzumiranje podkasta. Ne treba naravno ni smetnuti sa uma promenu u načinu života ljudi u današnje vreme, u smislu rasploaganja sa vremenom i životnim navikama. Ipak, kako bi najlakše a najpreciznije objasnili karakteristike podkasta, najbolje je da ga uporedimo i to sa radiom, kao medijskim formatom koji u mnogo čemu blizak podkastu.

Dakle, radio emitovanje i podkasti su po mnogo čemu slični, ali i različiti u isto vreme. Oba su zvučnog formata, s tim što podkasti mogu biti i drugačiji, ali o tome nešto kasnije. I jednu i drugu vrstu emitovanja uglavnom vode jedan, ili više voditelja, ponekad sa gostima a ponekad i vidu intervjua, uključenja i dr. 

Koje su to onda stvari po kojima se radio i podkast razlikuju? Nabrojaćemo i objasniti neke od najbitnijih. 

1. Masovno ili tematsko obraćanje

Prva razlika koja je uočljiva je u tome što radio stanice teže da se obraćaju širokom spektru korisnika, tako da pokrivaju širok spektar tema koje su uglavnom mejnstrim. Na taj način one pokušavaju da nadomeste geografsku ograničenost ( lokalne radio stanice)  kao i tematsku urpošćenost (površnost na neki način).  Podkasti sa druge strane nemaju taj geografski problem. S obzirom da su na internetu, dostupni su u celom svetu. Druga, bitnija razlika, je u tome što podkasti pokrivaju određene specifične teme i upravo to ih čini unikatnim i raznovrsnijim. Ukoliko ste recimo ljubitelji pasa, ili volite krimi romane, ili neku određenu TV seriju, sport ili politiku, ili možda rock n roll muziku - za sve to, ili bilo šta drugo, čeka vas određeni podkast! O svemu tome možete po nešto čuti i na radiju, ali ne toliko opširno i u nastavcima, odnosno, sa preko potrebnim entuzijazmom i privrženošću. Stoga se podkasti u suštini i pretražuju preko tema (topics). 

2. Vremenska (ne)ograničenost - momenat uključenja u program - on demand

Koliko ste se puta u životu u neku radijsku emisiju uključili na pola ili na samom kraju? Ili recimo, zašto voditelji radijskih emisija s vremena na vreme pominju naziv emisije i podsećaju na to čime se emisija bavi? Odgovor je već dat u prvoj rečenici. Sa podkastima je sa druge strane potpuno drugačije. Ono što je izrečeno jednom na radiju, nepovratno odliazi u "etar"(osim ako ne naiđete na reprizu), dok kod podkasta emisiju možete odslušati u celosti kada vam odgovara. Takođe možete i premotavati napred ili nazad i slušati onoliko koliko želite. Podkasti ostaju pohranjeni na internetu i možete im pristupiti u bilo kom vremenskom periodu, što znači da možete slušati i podkast koji je emitovan u prošlosti. Neki podkasti su tematski izvan vremena, pa tako recimo možete u bilo kom trenutku slušati podkast o svojoj omiljenoj TV seriji koja je odavno završena, a koju ste vi počeli da gledate u određenom trenutku vašeg života. Primer bi recimo mogla da bude serija Černobilj, koja je traja vrlo kratko, i koja je bila praćena podkastom koji je išao uporedo sa njom, I serija i podkast su i dalje na internetu. To je ujedno i jedna od osnovnih karakteristika podkasta - on demand - odnosno na zahtev. 

S obzirom da podkasti ne podležu striktnoj uređivačkoj politici, odnosno da nisu vremenski ograničeni, autor slobodno raspolaže vremenom i brojem emisija koje pravi, ipak je potrebno ponoviti o čemu se u podkastu zapravo radi, s obzirom da se potencijalni novi slušaoci u priču (praćenje epizda) mogu uključiti i kasnije. Recimo da jedan podkast ima preko 100 epizoda, slušaocu koji se uključuje po prvi put u 101. treba objasniti o čemu je reč. 

3. Multitasking - simultano izvršavanje zadataka u isto vreme - portabilnost

Još jedna od bitnih karakteristika podkasta, koja se nadovezuje na prethodnu, je u tome što podkaste možete slušati dok istovremeno upražnjavate ili izvršavate neke druge radnje ili obaveze. Na primer, nakon pola dana provedenog na poslu čekaju vas naravno i kućne obaveze. Igranje sa decom, sitne popravke po kući ili odlazak u nabavku, a nakon svega toga vam još dolaze i gosti u večernjim satima. Pri tom, imate i psa koji traži svoju jednočasovnu šetnju. Pas je taj koji spašava dan! Upravo u tih sat vremena dok sa njim šetate, možete uključiti novu epizodu vašeg omiljenog podkasta i uživati. Slično se dešava i sa ljudima koji putuju do posla u određenom vremenskom intervalu. Zašto gledate jedne te iste dosadne predele i ljude, kada recimo možete odslušati vesti za taj dan.

Dakle, još jedna bitna karakteristika podkasta je već pomenuta portabilnost. Podkast je uvek sa vama, na vašem mobilnom uređaju i možete ga slušati bez da vas to ometa dok simultano vršite neku drugu radnju. S obzirom na to koliko se život brzo odvija ui današnje vreme, podkast i u tu ima prednost nad radiom. U suštini, da nema te portabilnosti odnosno slobode u odlučivanju kada će te nešto slušati, podkasti nikada ne bi ni doživeli ovoliku popularnost koju danas imaju.   

Postoji još stvari koje prave jasnu distinkciju između podkasta i radija, kao na prmer pitanje autorskih prava, personalizacije ili recimo stvaranja jedne vrste zajednice koja se okuplja oko neke podkast emisije ili voditelja. Te zajednice se prenose na društvene mreže i mogu postati ozbiljni "forumi" za razmenu mišljenja i ideja. 

Što se tiče tehničke forme, podkasti se mogu realizovati u nekoliko različitih vidova: 

1) Običan, audio podkast - uglavnom u zvučnom izdanju, može se slušati preko podkast emitera kojih ima nerbojeno mnogo  Apple podcast, Spotify, Podbeam, Google podcast, Stitcher, Spreaker, Youtube, samo su neki od njih i možete im pristupiti nezavisno od od toga da li ste Android ili iOS korisnik. 

2) Unapređeni podkast - podcast koji osim zvuka emituje i prateće slike ili grafiku, nešto nalik prezentacijama. Uglavnom se može pratiti preko Youtube-a. Junkyard Rock Stories podkast je zapravo vid ovog podkasta, ukoliko nas slušate na Youtube-u. Ukoliko nas pratite na nekoj drugoj platformi, onda to spada u prvu grupu podkasta

3) Video podkast - ovo je zahvaljujući neverovatnom značaju Youtube-a, verovatno najrazgranatiji vid podkasta koji se još mogu nazvati i vlog, vodcast, ili jednostavno Youtube emisije. Jasno je u potpunosti da pored audio, sadrže i vizuelnu komponentu, odnosno emitijuju se u video formatu. Da sada ne nabrajamo, od politike, istorije , kako uraditi ovo ili ono, preko Državnog posla i drugih sličnih emisija, može se naći toliko toga, što opet, sami određujete kada će te i koliko slušati. 

4) Podkast knjige - u ovom vidu podkasta radi se o serijskom iščitavanju delova neke knjige, gde na kraju ceo serijal postaje u stvari audio knjiga u celosti. 

Da popularnost podkasta nije samo puki mit, govori u prilog i činjenica da se sama industrija u poslednjih nekoliko godina okreće distribuciji podkasta. Najpopularnijij muzički strimig servis Spotify , koji ima preko 200 miliona pretplatnika, početkom ove godine kupio je nekoliko manjih podkast distributera u vrednosti od 350 miliona dolara i obznanio da kreće "u bitku" sa Apple-om i na ovom polju. Nedavno je i francuski Deezer objavio da svoj fokus okreće podkastima i napravio partnerstvo sa čak pet različitih podkast distributera, s obzirom da je kompanija zabeležila porast konzumiranja podkasta na svojoj platformi za neverovatnih 250%.  Prema istraživanju Podcast Insights, čak 51% stanovništva SAD je makar jednom konzumiralo neki podkast.

Na kraju pak, ako zanemarimo sva ta istraživanja i pođemo od sebe, svako od nas je makar jednom pogledao ili poslušao neki vid podkasta na internetu. Jednostavno, vreme  u kojem živimo, životne navike, neprekidna potražnja za različitim sadržajima, srozavanje i kontrola konvencijalnih medijskih formata, uticaj savremene tehnologije, relativno lako i jeftino distribuisanje, neke su od osnovnih karakteristika koje će, ukoliko se zadrže na istom nivou razvoja, a sva je prilika da hoće, samo doprineti već i onako velikom procvatu podkasta uopšte, pa možda čak i poslati neke od starih medijskih formata u istoriju.

- Pokušali smo  da u što kraćim crtama objasnimo šta se podrazumeva pod rečju podkast, s obzirom da je i sam ovaj blog počeo da sa emitovanjem jedne takve vrste emisije.Pišite u komentarima da li i vi slušate neke podkaste, i na koji način. Naravno, slobodno predložite neke koji se bave sličnim temama kao ovaj blog/podkast i posetite nas na Junkyard Rock Stories Youtube stranici, kako bi ste bili u toku sa novim epizodama! 

Oktobar 2019.                                                                                                      Autor: Janko Petrović

GTA VIce CIty - V Rock Radio (1986)

Verujem da je većina vas rokera i metalaca uživala da, u mrkloj noći po kišnom vremenu, nakon uspešno obavljenog posla; neke krađe, otmice ili dizanja objekata u vazduh, sedne u luksuzna i brza ukradena kola, pokupi koju "prolaznicu" u kratkoj suknji, prebaci na čuvenu V Rock radio stanicu nastavi jurnjavu sve dok narandžasti dim ne prokulja ispod haube. Ili ste pak, krenuvši u misiju, napravili barem još jedan ekstra krug oko legendarnog grada pod nazivom Vice City, samo da bi do kraja čuli vašu omiljenu pesmu u kolima. U mnogim slučajevima, iznervirani nakon neuspele misije, posebno one sa vožnjom helikoptera na daljinski upravljač, jedna dobra rokačina propravila bi raspoloženje. Ako ste početkom dvehiljaditih igrali igirce, onda sigurno znate o čemu je reč! 

GTA Vice City je legendarna video igrica iz Rockstar Games franšize koja izašla 2002.godine, kao nastavak GTA III, i igrica koja je ostala upamćena ne samo po mogućnostima koje je pružala, u smislu dobre zabave, već i po fantastičnoj muzici koju ste kao igrač u ulozi glavnog protagoniste Tommy Vercetti-a, mafijaša koji se vratio iz zatvora tražeći osvetu i polako osvajajući grad, mogli da puštate dok se vozite kolima po gradu.

U mnoštvu dobrih radio stanica jedna se posebno izdvajala, a to je bila upravo V Rock stanica koju je predvodio Lazlow Jones, kao voditelj i urednik programa. S obzirom da je radnja igrice smeštena u 1986.godinu, period najveće slave rock i metal muzike, na ovim talasima mogli su se čuti hitovi bendova poput Motley Crue, Ozzy Osbourne, The Cult, Iron Maiden, Megadeth, Slayer, Twisted Sister, Quiet Riot, Judas Priest i mnogih drugih. Ne smemo da zaboravimo ni pesme legendarnog fikcionog benda Love Fist, inače škostskog glam metal sastava, čiji je frontman Jezz Torrent takođe  najvljivao pesme na ovom radiu u ulozi pomoćnog voditelja svojim aberdinskim teškim akcentom. Bend Love Fist je inače bio umešan u mnoge prljave radnje novog gradskog mafijaškog bosa, Tommy Vercetti-a. Svi se sećamo legendarne epizode u kojoj Tommy spašava bend vozeći ih u limuzini na kojoj je zakačena bomba i koja, ukoliko kola čak i malo uspore, detonira i njega i ceo bend.

Za ovu priliku smo vam spremili peljlistu sačinjenu od pesama sa pomenute radio stanice, kako bi napravili omaž ovoj legendarnoj igrici i još jednom uživali u vanvremenskim hard n heavy hitovima toga doba!

Plejlistu možete preslušati na našem Youtube kanalu na sledećem linku: GTA Vice City V Rock Radio.  Kanal možete takođe i zapratiti!

Plejlista na Spotify-u: 

Septembar 2019.godine                                                                                           Autor: JP

L.A. Guns - The Devil You Know (2019) AUDIO

Novi album grupe L.A. Guns pod nazivom The Devil You Know, ugledao je svetlost dana marta 2019.godine. Sa malim zakašnjenjem donosimo vam recenziju ovog izdanja u novom audio formatu na Junkyard podkastu. L.A. Gunsi predstavljaju jedan od najboljih bendova kasne losanđeleske rock scene i u karijeri koja traje više od trideset godina izdali su čak 12 studijskih albuma i zajedno sa bendovima poput Faster Pussycat, Jetboy i Guns n Roses, čine veliku losanđelesku četvorku sa kraja osamdesetih. Ova četirit benda, a posebno L.A. Gunsi, glavni su krivci za rađanje tada novog muzičkog rok sub-žanra koji se popularno naziva sleaze.

 Recenziju možete poslušati na našem Youtube kanalu, koji takođe možete i zapratiti.

                               


Ukoliko vam se više dopada, emisiju možete slušati na svim podcast platformama.



Septembar 2019.                                                                                                                   Autor: JP