Grupa Glad iz Niša nedavno je izdala svoj album prvenac i to baš u vreme kada je izašao januarski Junkyard žurnal, u kojem smo, neznajući da je postavljen svega nekoliko minuta pre puštanja teksta u "etar", pisali o najnovijem spotu grupe pod nazivom Pogrešan Dan. Ovoga puta imamo nešto potpuno drugačije, nešto što do sada nismo radili na ovom blogu, a što bi svakako trebalo da postane ni manje ni više nego tradicija U to ime, za ovu prvu priliku, sa nama je gitarista grupe Glad i veliki prijatelj bloga, Aleksandar Sale Videnović sa kojim pričamo o albumu koji je njegova grupa izdala početkom ove godine ali i o mnogim drugim zanimljivim temama. Prvi autorski Junkyard intervju - Q&A tipa, može da počne!
JRS: Pre svega čestitke na albumu prvencu! Dugo smo čekali ovaj trenutak, ali hajde pre nego što počnemo da pričamo o samom izdanju, kaži nam nešto više o samom bendu. Kada je i kako nastala grupa Glad?
Aleksandar Videnović: Ko čeka taj dočeka! Ideja o bendu je nastala decembra meseca davne 1996.godine, koji je trebalo da se bavi isključivo autorskim pesmama. Međutim, kao i svi durgi bendovi i Glad je u svom repertoaru imao obrade kako bi se približio publici. Međutim, prva postava benda aktivno je krenula januara 1997.godine i ubrzo snimila svoj prvi demo sa tri pesme i to u studiju "Zlatna nota". Bili smo redovno na demo listama Radio Petice i imali prvi TV nastup u emisiji Prsslook again. Nakon toga smo snimili još jedan demo sa tri pesme u studiju Ace Of Spades. Nakon toga je 2001.godine usledilo i takmičenje po većim gradovima Srbije koje je nosilo naziv Kvalifikacije za Zaječarsku gitarijadu, gde smo u konkurenciji od šest bendova osvojili prvo mesto zahvaljujući Radomiru Mihajloviću Točku (grupa SMAK) koji je bio u žiriju te godine, a koji je naše pesme ocenio progresivnim za to vreme. Svirali smo četiri pesme i prošli na 35. Zaječarsku gitarijadu. Moram napomenuti da je nakon Zaječarske gitarijade došlo do promene personala u bendu, do jednog tihog perioda bez živih nastupa, ali i te kako važnog jer su tada nastale nove pesme koje će Glad svirati na svirkama koje slede, a neke od njih su se našle i na novom albumu.
JRS: Uglavnom su ti počeci dosta turbulentni ali i u neku ruku zanimljivi. Šta se dalje dešavalo nakon pomenute pauze?
Aleksandar Videnović: Glad je ponovo počeo da radi aktivno sa svirkama 2007.godine kao podrška bendu Mama Rock. Svirali smo sa Kraljevskim Apartmanom a kasnije i sa Osvajačima. Vrhunac je svakako naše prvo javno izdanje pesme Vampir na kompilaciji demo bendova 2010.godine u izdanju PGP-RTS. Tada smo svirali kao jedan od finalista u Studiju 6 Radio Beograda.
JRS: Verujem da je mnoge ljude, baš kao i mene samog, interesovalo odakle baš to ime Glad. Kako ste došli do tog naziva?
Aleksandar Videnović: Imali smo tu sreću da smo rasli u vreme kvalitetnih filmova, stripova i zanimljivih knjiga (podvig nezamisliv u današnje doba kompjutera); ime benda je trebalo da bude jako, teško i mistično. Glad je jedan od Četiri jahača Apokalipse. Sećam se dobro da sam voditelju pomenute emisije Prsslook again, na pitanje zašto se zovemo Glad, rekao kroz osmeh da je to "glad za dobrom muzikom". Na jednoj svirci pre 7-8 godina imali smo zastavu Četiri jahača iza bubnjara. Sumnja se da je pomenuta zastava još uvek kod njega!
JRS: Vraćamo se sada na album. Izašao je, dakle, u januaru ove godine. Koliko je dugo trajala priprema, pisanje pesama pa i samo snimanje?
Aleksandar Videnović: Znaš, neke pesme koje smo još pre nekoliko godina radili jednostavno nismo mogli ostaviti neobjavljenim, i ubeđeni smo da im je mesto na albumu. To su hitovi koje ljudi znaju: Vampir, Zona Sumraka, Nokat i Meso, Sveti Gral, a potom i pesma Tamnica koja je poslužila za naš prvi spot. Ostale pesme smo radili nekih godinu dana, recimo, i za nas imaju potpuno istu težinu kao i pesme koje smo radili ranije. Jednostavno, ne stidimo se ni jedne jedine pesme koja je obeležila prvenac. Stidimo se što je prvenac.
Aleksandar Videnović: Ko čeka taj dočeka! Ideja o bendu je nastala decembra meseca davne 1996.godine, koji je trebalo da se bavi isključivo autorskim pesmama. Međutim, kao i svi durgi bendovi i Glad je u svom repertoaru imao obrade kako bi se približio publici. Međutim, prva postava benda aktivno je krenula januara 1997.godine i ubrzo snimila svoj prvi demo sa tri pesme i to u studiju "Zlatna nota". Bili smo redovno na demo listama Radio Petice i imali prvi TV nastup u emisiji Prsslook again. Nakon toga smo snimili još jedan demo sa tri pesme u studiju Ace Of Spades. Nakon toga je 2001.godine usledilo i takmičenje po većim gradovima Srbije koje je nosilo naziv Kvalifikacije za Zaječarsku gitarijadu, gde smo u konkurenciji od šest bendova osvojili prvo mesto zahvaljujući Radomiru Mihajloviću Točku (grupa SMAK) koji je bio u žiriju te godine, a koji je naše pesme ocenio progresivnim za to vreme. Svirali smo četiri pesme i prošli na 35. Zaječarsku gitarijadu. Moram napomenuti da je nakon Zaječarske gitarijade došlo do promene personala u bendu, do jednog tihog perioda bez živih nastupa, ali i te kako važnog jer su tada nastale nove pesme koje će Glad svirati na svirkama koje slede, a neke od njih su se našle i na novom albumu.
JRS: Uglavnom su ti počeci dosta turbulentni ali i u neku ruku zanimljivi. Šta se dalje dešavalo nakon pomenute pauze?
Aleksandar Videnović: Glad je ponovo počeo da radi aktivno sa svirkama 2007.godine kao podrška bendu Mama Rock. Svirali smo sa Kraljevskim Apartmanom a kasnije i sa Osvajačima. Vrhunac je svakako naše prvo javno izdanje pesme Vampir na kompilaciji demo bendova 2010.godine u izdanju PGP-RTS. Tada smo svirali kao jedan od finalista u Studiju 6 Radio Beograda.
JRS: Verujem da je mnoge ljude, baš kao i mene samog, interesovalo odakle baš to ime Glad. Kako ste došli do tog naziva?
Aleksandar Videnović: Imali smo tu sreću da smo rasli u vreme kvalitetnih filmova, stripova i zanimljivih knjiga (podvig nezamisliv u današnje doba kompjutera); ime benda je trebalo da bude jako, teško i mistično. Glad je jedan od Četiri jahača Apokalipse. Sećam se dobro da sam voditelju pomenute emisije Prsslook again, na pitanje zašto se zovemo Glad, rekao kroz osmeh da je to "glad za dobrom muzikom". Na jednoj svirci pre 7-8 godina imali smo zastavu Četiri jahača iza bubnjara. Sumnja se da je pomenuta zastava još uvek kod njega!
JRS: Vraćamo se sada na album. Izašao je, dakle, u januaru ove godine. Koliko je dugo trajala priprema, pisanje pesama pa i samo snimanje?
Aleksandar Videnović: Znaš, neke pesme koje smo još pre nekoliko godina radili jednostavno nismo mogli ostaviti neobjavljenim, i ubeđeni smo da im je mesto na albumu. To su hitovi koje ljudi znaju: Vampir, Zona Sumraka, Nokat i Meso, Sveti Gral, a potom i pesma Tamnica koja je poslužila za naš prvi spot. Ostale pesme smo radili nekih godinu dana, recimo, i za nas imaju potpuno istu težinu kao i pesme koje smo radili ranije. Jednostavno, ne stidimo se ni jedne jedine pesme koja je obeležila prvenac. Stidimo se što je prvenac.
JRS: Jako lepo rečeno i verovatno će se mnogi bendovi pronaći u ovoj poslednjoj rečenici, ali, bitno je da je album tu. Ko je pisao većinu materijala na albumu?
Aleksandar Videnović: Ono što je meni važnije od toga je da su svi oni koji su učestvovali u snimanju dali svoj pečat, kako se to već kaže. Tačno je da sam većinu pesama napisao ja, ali među autorima su i naš bivši klavijaturista Bojan Videnović, koji je takođe svirao klavir na baladi Vera, zatim i dugogodišnji bivši gitarista Darko Đorđević kao i sadašnji Milan Tričković Cile.
JRS: Gitarske deonice na albumu su veoma zanimljive. RIfovi i solaže su u pravom heavy rock maniru. Odakle ste crpeli inspiraciju?
Aleksandar Videnović: Moram priznati da ja pripadam starijoj školi pa moje solaže tako i zvuče, i ponosan sam na to, jer to sam ja. Nema tu kopiranja, to su emocije prenesene na žice. Cile je malo moderniji s obzirom na našu razliku u godinama, a i malo je brži! Gledali smo da rifovi budu jaki i bez mnogo "prilagođavanja" onima koji bi hteli da čuju nešto drugačiji Glad. Ne damo se!
JRS: Pošto sam i sam gitarista, zanima me i to; kako su podeljene dužnosti, tipa solaže, ritmovi? Delom smo to već pričali, ali eto neka ovo bude za sve nas gitariste.
Aleksandar Videnović: Tu smo Cile i ja, dakle , dogovarali ko će šta da svira. Ja sam se trudio da malo "teže" solaže prepustim njemu, jer ima delova koje jednostavno zahtevaju "prženje", kao recimo u pesmi Tamnica. Tamo gde se njemu činilo da su moje solaže sasvim pristojne i da ne ubijaju pesmu, ostalo je na meni. Važno je da se nismo otimali za delove i da svako voli ono što je odsvirao.
JRS: Da pređemo sada malo i na tekstove pesama. Možeš li nam reći o čemu zapravo govore tekstovi grupe Glad i kakvu poruku šalju? Inače da napomenem i to da je Nemanja Vacić - Waca, uradio đavolski dobar posao što se tiče vokala!
Aleksandar Videnović: Waca je nesebično dao onu potrebnu energiju svakoj pesmi, što je pomoglo i tektstovima da dođu do izražaja. Kada pevaš "iz muda", onda dobiješ takav vokal koji lepo priča priču o slobodi, ljubavi, prevari... Takođe i o strahu od gubitka ne samo one druge polovine jabuke, ma koliko ona bila crvljiva, već i o strahu od gubitka samog sebe. Imamo i jednu staru epsku pesmu o potrazi za svetim Gralom, o temi koja nas je od uvek fascinirala. Što se tiče poruka, jasno je da svaka pesma nosi svoju težinu, samo je pitanje koga će to u kojoj meri da pogodi. Bolesno verujem da ljudi znaju da slušaju pesme.
JRS: Zanima me koje su tvoje omiljene pesme sa albuma? Kao autoru prirodno je da su ti sve drage, ali ako bi mogao da izdvojiš neku, koja bi to bila? Meni je, recimo, od uvek Nokat i Meso bila favorit.
Aleksandar Videnović: Drago mi je da spadaš u onu grupu ljudi koja ističe Nokat i Meso, naš prvi hit koji se, eto, našao i na albumu. Ja se obično vežem za svaku novu pesmu koju napravimo. Preslušavajući album stotinu puta, uvek dođem do onoga što si i ti rekao, da je teško odvojiti pesme. Niko to ne radi, ali hajde da napravimo izuzetak: tu se vodi mrtva trka između Noćas mi se samo govori o tebi i Tamnice, koja me i danas dirne kada gledam spot. Inače, verovao ili ne, pomenuta pesma Noćas... je nastala u snu! Sanjao sam melodiju i tekst refrena, ustao sam u toku noći i odmah na kompu snimio melodiju i tekst pevajući. Posle nekoliko dana napravio sam celu pesmu. Eto, i to mi se dogodilo!
JRS: Gitarske deonice na albumu su veoma zanimljive. RIfovi i solaže su u pravom heavy rock maniru. Odakle ste crpeli inspiraciju?
Aleksandar Videnović: Moram priznati da ja pripadam starijoj školi pa moje solaže tako i zvuče, i ponosan sam na to, jer to sam ja. Nema tu kopiranja, to su emocije prenesene na žice. Cile je malo moderniji s obzirom na našu razliku u godinama, a i malo je brži! Gledali smo da rifovi budu jaki i bez mnogo "prilagođavanja" onima koji bi hteli da čuju nešto drugačiji Glad. Ne damo se!
JRS: Pošto sam i sam gitarista, zanima me i to; kako su podeljene dužnosti, tipa solaže, ritmovi? Delom smo to već pričali, ali eto neka ovo bude za sve nas gitariste.
Aleksandar Videnović: Tu smo Cile i ja, dakle , dogovarali ko će šta da svira. Ja sam se trudio da malo "teže" solaže prepustim njemu, jer ima delova koje jednostavno zahtevaju "prženje", kao recimo u pesmi Tamnica. Tamo gde se njemu činilo da su moje solaže sasvim pristojne i da ne ubijaju pesmu, ostalo je na meni. Važno je da se nismo otimali za delove i da svako voli ono što je odsvirao.
JRS: Da pređemo sada malo i na tekstove pesama. Možeš li nam reći o čemu zapravo govore tekstovi grupe Glad i kakvu poruku šalju? Inače da napomenem i to da je Nemanja Vacić - Waca, uradio đavolski dobar posao što se tiče vokala!
Aleksandar Videnović: Waca je nesebično dao onu potrebnu energiju svakoj pesmi, što je pomoglo i tektstovima da dođu do izražaja. Kada pevaš "iz muda", onda dobiješ takav vokal koji lepo priča priču o slobodi, ljubavi, prevari... Takođe i o strahu od gubitka ne samo one druge polovine jabuke, ma koliko ona bila crvljiva, već i o strahu od gubitka samog sebe. Imamo i jednu staru epsku pesmu o potrazi za svetim Gralom, o temi koja nas je od uvek fascinirala. Što se tiče poruka, jasno je da svaka pesma nosi svoju težinu, samo je pitanje koga će to u kojoj meri da pogodi. Bolesno verujem da ljudi znaju da slušaju pesme.
JRS: Zanima me koje su tvoje omiljene pesme sa albuma? Kao autoru prirodno je da su ti sve drage, ali ako bi mogao da izdvojiš neku, koja bi to bila? Meni je, recimo, od uvek Nokat i Meso bila favorit.
Aleksandar Videnović: Drago mi je da spadaš u onu grupu ljudi koja ističe Nokat i Meso, naš prvi hit koji se, eto, našao i na albumu. Ja se obično vežem za svaku novu pesmu koju napravimo. Preslušavajući album stotinu puta, uvek dođem do onoga što si i ti rekao, da je teško odvojiti pesme. Niko to ne radi, ali hajde da napravimo izuzetak: tu se vodi mrtva trka između Noćas mi se samo govori o tebi i Tamnice, koja me i danas dirne kada gledam spot. Inače, verovao ili ne, pomenuta pesma Noćas... je nastala u snu! Sanjao sam melodiju i tekst refrena, ustao sam u toku noći i odmah na kompu snimio melodiju i tekst pevajući. Posle nekoliko dana napravio sam celu pesmu. Eto, i to mi se dogodilo!
JRS: Poslednja pesma na albumu je instrumental pod nazivom Mrtvima. Odakle je potekla ta ideja i o čemu se tu zapravo radi?
Aleksandar Videnović: Moram da priznam da si jedan od retkih koji postavlja prava pitanja. Čovek se tokom svog života susreće sa smrću bližih ili daljih ljudi koji mu znače. Gitara je čudesna naprava koja u nekim trenucima može da proizvede i bol. Ta pesma je posveta mrtvima koji su i dalje živi u nama.
JRS: Jako inspirativan instrumental, nema se šta više dodati. No, da se osvrnemo i na staru dobru temu, koja je iz nekog razloga tema broj jedan gotovo svih recenzija sa ovdašnjih prostora - produkciju. Za mene je lično mnogo bitnija pesma kao pesma, odnosno ideja i njeno izvođenje, nego "cena" produkcije. Ovo pitam iz razloga što znam da si produkciju celog albuma zapravo uradio ti. Koliko je taj deo posla za tebe bio izazovan?
Aleksandar Videnović: Prethodno moram reći da su pesme snimane na različitim insturmentima, sa dugim pauzama. To i jeste bio izazov s obzirom da sam se prvi put latio tog posla, moram priznati, u veoma teškim uslovima. Iako nisam sasvim zadovoljan, mogu reći da sam se trudio da dam svoj maksimum. Opet kažem, moglo je to i bolje ali ne u uslovima u kojima je rađeno.
JRS: Pošto pratim vaš rad već dugi niz godina, znam da ste na svirkama izvodili još neke pesme, pored ovih deset koje su završile na albumu. Da li imate u planu da i neke od njih snimite?
Aleksandar Videnović: Mnogo mi je drago da te pesme nisu izgubile na značaju. Čvrstog sam stava da čovek mora svoj rad da sačuva. Jednom će i te pesme doći na red.
JRS: Kako je nastao omot albuma? Ko je zaslužan za to i odakle inspiracija?
Aleksandar Videnović: Model na omotu je jedna zanimljiva osoba koja se zove Jelena Ilić. Naime, ona je i autor našeg logoa koji sam ja, ruku na srce, teško prihvatio, ali sam ubrzo uvideo da sam se prevario jer to je ono što nam je trebalo. Što se tiče omota, Jelena je tu svoju fotografiju "doterala" i dala joj onu mističnu notu. Taj takav omot je bio na našem maksi singlu koji smo sami štamapali na disku u vreme kada je bilo nezamislivo snimiti album. Te diskove smo delili na svirkama. Onda je taj omot modifikovan od strane našeg bubnjara Ljupčeta Cvetanovskog koji je omot u boji potpuno zamračio i napravio ga onakvim kakav nam odgovara. Ja sam tu nešto malo korigovao i napravio "buklet" za disk. Moram napomenuti da je foto za album radio naš bivši basista Davorin Dinić.
JRS: Snimili ste i nekoliko spotova koji prate ovo izdanje. Možeš li nam reći nešto više o tome? Da li je možda u planu još neki spot?
Aleksandar Videnović: To je zaista priča za sebe. Kada smo uradili Tamnicu, palo mi je napamet da ta pesma, koja je inače bila jedan veliki iskorak u izvođenju, treba da se prenese na video. To je naš prvi spot. Ljubaznošću dobrih ljudi dobili smo Logor na Crvenom krstu za snimanje, doduše dobili smo i samo dva sata za to. Drugari su nam pomogli oko snimanja. Izdvojio bih Milana Mitrovića našeg kamermana koji je nesebično dao sebe da u nemogućim uslovima snimi ono što smo tražili od njega. Glumac je pomenuti nekadašnji basista, svestrani, Dača Davorin Dinić, a njegova partnerka u spotu Nikoleta Milosavljević. Veselje je kratko trajalo jer je neko udurženje boraca "podivljalo" i kukalo kako je snimanje muzičkog spota u Logoru skrnavljenje žrtava; tu su međutim upravo zaboravili da pesma govori upravo o slobodi i ljubavi, a takođe nisu ni pomenuli gomilu političara koji svake godine 12.februara skrnave to sveto mesto svojim prisustvom i bljuvotinama koje izgovaraju u njihovim besmislenim govorima. Povukli smo spot na mesec dana, posvetili ga žrtvama Logora i pustili ga da se dalje vrti. Da li ima nečega blasfemičnog u spotu gledaoci mogi da se uvere na Youtube-u.
Tokom 2017. i 2018. godine snimili smo još tri spota: za pesmu Kao nekad kad sam bio sam, sa mojim trenerom kendoa Željkom Hotićem i drugarima iz kluba Mushin, u kome mu je prtnerka bila moja drugarica Irena Živković. Potom za pesmu Pogrešan dan sa Draganom Kocićem i njegovom lepšom polovinom Aleksandrom. Poslednji spot koji još uvek nije izašao i u produkcijskoj je fazi; to je prva akustičarska Glad balada i zove se Vera, sa sjajnom Majom Kovačević i Damirom Mladenovićem, inače bivšim pevačem benda Glad!
JRS: Kako se Glad uklapa u današnju domaću rock n roll scenu i šta je to što vas čini jedinstvenim?
Aleksandar Videnović: Pa, iskreno, mislim da Glad radi iskrenu svirku, Nema mnogo dopadanja ovim ili onim, i dosta mi je deljenja na neki underground i mainstream pravac, i kojekakve druge budalaštine. Time se nažalost i dalje bave polupismeni i samozvani poznavaoci muzike kojima je dato da pišu svašta po portalima i da pljuju. Glad jeste jedinstven po tome što se nikako ne uklapa u moderno poimanje muzičke scene koja je apsolutno upropašćena kao i sve u zemlji Srbiji. Srećni smo što ne moramo da molimo nikoga, a publiku imamo.
JRS: Kakvo je tvoje mišljenje o našoj, niškoj rock sceni? Svirali smo mnogo puta zajedno deleći svirke. Da li se nešto promenilo od tada?
Aleksandar Videnović: Moram reći da je ova rabota kojom se bavimo u stvari nezahvalan posao. To znači da su neravnopravni uslovi izražavanja onoga što radiš. Verujem da me razumeš jer si i ti u toj priči. Imati bend koji radi autorske pesme na inače vrlo plodnom zemljištu, a koje se suočava sa, slobodno mogu reći diskriminacijom branše u vidu kvazi muzičkih portala, samozvanih kritičara, pojedinaca koji ne osećaju muziku i ono što je rečeno kroz tekstove, realno je mnogo teško i nezahvalno. Pa ipak, bendovi tvrdoglavo i po meni sasvim opravdano, nastavljaju da rade po svome, da izražavaju svoj bunt kroz pesme, da pevaju o slobodi , pravdi ili nepravdi. Malo ko, ili gotovo niko, neće moći dopreti do ušiju slušalaca što zbog gore rečenog, što zbog neobjašnjive nezainteresovanosti publike da uopšte načulji uši i pokuša da probije tu medijsku barijeru. Jer, mnogo toga može da se čuje iz poruka koje šalju bendovi kroz pesme.
JRS: Potpuno se slažem! Inače, reci nam i to, kako ljudi mogu doći do vašeg izdanja i u kojem formatu je sve album distribuiran?
Aleksandar Videnović: Naš album je dostupan na sajtu izdavača - One Records. U Nišu se može naći u prodavnici CD Sound u podzemnom prolazu u centru grada. Pored toga, ima nas i na svim muzičkim platformama poput Spotify, Deezer, Google Play, Youtube i mnogim drugim.
JRS. Kakvi su vam planovi za budućnost?
Aleksandar Videnović: Glad će raditi na drugom albumu koji će biti konceptualan; naime, pre ravno deset godina napravili smo jedan projekat povodom dvestogodišnjice Boja na Čegru. To je trebalo da bude svojevrsna rock opera, ali sa neafirmisanim pevačima u glavnim ulogama. Oduvek sam želeo da radim sa onima koji su talentovani a nemaju mogućnost da se izraze i da se njihov kvalitet vidi i čuje. Celu priču nismo mogli da izvedemo sami; potrebna nam je bila Letnja pozornica u Tvrđavi i napravili smo projekat zajedno sa NKC-om i Balkanrock-om, aplicirali, ali nismo dobili ni dinara za to. ni od grada ni od države. Pouzdano znam da predstavnici kulturnih ustanova u to vreme, na sastanku kod gradnoačelnika, nisu znali da se jedan takav jubilej uopšte obeležava nekoliko meseci nakon tog sastanka; a Glad se godinu dana pre toga pripremao za koncert. Radi se o pesmama koje govore o događajima uoči, za vreme i nakon Boja na Čegru, naravno ispevano na naš način, sa dodacima melosa podneblja o kome se u pesmama govori. Pošto tada nismo mogli da iznesemo ovu priču, Glad će drugi album upravo uraditi na ovu temu.
JRS: Ovo zvuči jako zanimljivo. Moram priznati da jedva čekam da čujem sve to. Inače, hvala ti na izdvojenom vremenu i nadam se da smo, ovako kroz časkanje, uspeli da što bolje predstavimo vaš album prvenac! Eto za kraj, možda neka poruka za čitaoce?
Aleksandar Videnović: Najpre hvala tebi, velikom borcu za rock n roll, što si mi ukazao čast da govorim za tvoj portal i što si odškrinuo vrata onima koji nemaju uvid u naš rad, kako bi se eventualno zainteresovali da čuju šta nose te pesme koje Glad izvodi. Ljudima poruka može da bude samo jedna: nema ničeg slađeg i važnijeg od slobode i ljubavi.
Fotografije preuzete sa zvanične stranice benda.
Fb stranica grupe: Official Facebook - Glad
Album grupe Glad možete poslušati na Deezer-u!
Maj/jun. 2019.godine Razgovor vodio: Janko Petrović
JRS: Pošto pratim vaš rad već dugi niz godina, znam da ste na svirkama izvodili još neke pesme, pored ovih deset koje su završile na albumu. Da li imate u planu da i neke od njih snimite?
Aleksandar Videnović: Mnogo mi je drago da te pesme nisu izgubile na značaju. Čvrstog sam stava da čovek mora svoj rad da sačuva. Jednom će i te pesme doći na red.
JRS: Kako je nastao omot albuma? Ko je zaslužan za to i odakle inspiracija?
Aleksandar Videnović: Model na omotu je jedna zanimljiva osoba koja se zove Jelena Ilić. Naime, ona je i autor našeg logoa koji sam ja, ruku na srce, teško prihvatio, ali sam ubrzo uvideo da sam se prevario jer to je ono što nam je trebalo. Što se tiče omota, Jelena je tu svoju fotografiju "doterala" i dala joj onu mističnu notu. Taj takav omot je bio na našem maksi singlu koji smo sami štamapali na disku u vreme kada je bilo nezamislivo snimiti album. Te diskove smo delili na svirkama. Onda je taj omot modifikovan od strane našeg bubnjara Ljupčeta Cvetanovskog koji je omot u boji potpuno zamračio i napravio ga onakvim kakav nam odgovara. Ja sam tu nešto malo korigovao i napravio "buklet" za disk. Moram napomenuti da je foto za album radio naš bivši basista Davorin Dinić.JRS: Snimili ste i nekoliko spotova koji prate ovo izdanje. Možeš li nam reći nešto više o tome? Da li je možda u planu još neki spot?
Aleksandar Videnović: To je zaista priča za sebe. Kada smo uradili Tamnicu, palo mi je napamet da ta pesma, koja je inače bila jedan veliki iskorak u izvođenju, treba da se prenese na video. To je naš prvi spot. Ljubaznošću dobrih ljudi dobili smo Logor na Crvenom krstu za snimanje, doduše dobili smo i samo dva sata za to. Drugari su nam pomogli oko snimanja. Izdvojio bih Milana Mitrovića našeg kamermana koji je nesebično dao sebe da u nemogućim uslovima snimi ono što smo tražili od njega. Glumac je pomenuti nekadašnji basista, svestrani, Dača Davorin Dinić, a njegova partnerka u spotu Nikoleta Milosavljević. Veselje je kratko trajalo jer je neko udurženje boraca "podivljalo" i kukalo kako je snimanje muzičkog spota u Logoru skrnavljenje žrtava; tu su međutim upravo zaboravili da pesma govori upravo o slobodi i ljubavi, a takođe nisu ni pomenuli gomilu političara koji svake godine 12.februara skrnave to sveto mesto svojim prisustvom i bljuvotinama koje izgovaraju u njihovim besmislenim govorima. Povukli smo spot na mesec dana, posvetili ga žrtvama Logora i pustili ga da se dalje vrti. Da li ima nečega blasfemičnog u spotu gledaoci mogi da se uvere na Youtube-u.
Tokom 2017. i 2018. godine snimili smo još tri spota: za pesmu Kao nekad kad sam bio sam, sa mojim trenerom kendoa Željkom Hotićem i drugarima iz kluba Mushin, u kome mu je prtnerka bila moja drugarica Irena Živković. Potom za pesmu Pogrešan dan sa Draganom Kocićem i njegovom lepšom polovinom Aleksandrom. Poslednji spot koji još uvek nije izašao i u produkcijskoj je fazi; to je prva akustičarska Glad balada i zove se Vera, sa sjajnom Majom Kovačević i Damirom Mladenovićem, inače bivšim pevačem benda Glad!
JRS: Kako se Glad uklapa u današnju domaću rock n roll scenu i šta je to što vas čini jedinstvenim?
Aleksandar Videnović: Pa, iskreno, mislim da Glad radi iskrenu svirku, Nema mnogo dopadanja ovim ili onim, i dosta mi je deljenja na neki underground i mainstream pravac, i kojekakve druge budalaštine. Time se nažalost i dalje bave polupismeni i samozvani poznavaoci muzike kojima je dato da pišu svašta po portalima i da pljuju. Glad jeste jedinstven po tome što se nikako ne uklapa u moderno poimanje muzičke scene koja je apsolutno upropašćena kao i sve u zemlji Srbiji. Srećni smo što ne moramo da molimo nikoga, a publiku imamo.
JRS: Kakvo je tvoje mišljenje o našoj, niškoj rock sceni? Svirali smo mnogo puta zajedno deleći svirke. Da li se nešto promenilo od tada?
Aleksandar Videnović: Moram reći da je ova rabota kojom se bavimo u stvari nezahvalan posao. To znači da su neravnopravni uslovi izražavanja onoga što radiš. Verujem da me razumeš jer si i ti u toj priči. Imati bend koji radi autorske pesme na inače vrlo plodnom zemljištu, a koje se suočava sa, slobodno mogu reći diskriminacijom branše u vidu kvazi muzičkih portala, samozvanih kritičara, pojedinaca koji ne osećaju muziku i ono što je rečeno kroz tekstove, realno je mnogo teško i nezahvalno. Pa ipak, bendovi tvrdoglavo i po meni sasvim opravdano, nastavljaju da rade po svome, da izražavaju svoj bunt kroz pesme, da pevaju o slobodi , pravdi ili nepravdi. Malo ko, ili gotovo niko, neće moći dopreti do ušiju slušalaca što zbog gore rečenog, što zbog neobjašnjive nezainteresovanosti publike da uopšte načulji uši i pokuša da probije tu medijsku barijeru. Jer, mnogo toga može da se čuje iz poruka koje šalju bendovi kroz pesme.
JRS: Potpuno se slažem! Inače, reci nam i to, kako ljudi mogu doći do vašeg izdanja i u kojem formatu je sve album distribuiran?
Aleksandar Videnović: Naš album je dostupan na sajtu izdavača - One Records. U Nišu se može naći u prodavnici CD Sound u podzemnom prolazu u centru grada. Pored toga, ima nas i na svim muzičkim platformama poput Spotify, Deezer, Google Play, Youtube i mnogim drugim.
JRS. Kakvi su vam planovi za budućnost?
Aleksandar Videnović: Glad će raditi na drugom albumu koji će biti konceptualan; naime, pre ravno deset godina napravili smo jedan projekat povodom dvestogodišnjice Boja na Čegru. To je trebalo da bude svojevrsna rock opera, ali sa neafirmisanim pevačima u glavnim ulogama. Oduvek sam želeo da radim sa onima koji su talentovani a nemaju mogućnost da se izraze i da se njihov kvalitet vidi i čuje. Celu priču nismo mogli da izvedemo sami; potrebna nam je bila Letnja pozornica u Tvrđavi i napravili smo projekat zajedno sa NKC-om i Balkanrock-om, aplicirali, ali nismo dobili ni dinara za to. ni od grada ni od države. Pouzdano znam da predstavnici kulturnih ustanova u to vreme, na sastanku kod gradnoačelnika, nisu znali da se jedan takav jubilej uopšte obeležava nekoliko meseci nakon tog sastanka; a Glad se godinu dana pre toga pripremao za koncert. Radi se o pesmama koje govore o događajima uoči, za vreme i nakon Boja na Čegru, naravno ispevano na naš način, sa dodacima melosa podneblja o kome se u pesmama govori. Pošto tada nismo mogli da iznesemo ovu priču, Glad će drugi album upravo uraditi na ovu temu.
JRS: Ovo zvuči jako zanimljivo. Moram priznati da jedva čekam da čujem sve to. Inače, hvala ti na izdvojenom vremenu i nadam se da smo, ovako kroz časkanje, uspeli da što bolje predstavimo vaš album prvenac! Eto za kraj, možda neka poruka za čitaoce?
Aleksandar Videnović: Najpre hvala tebi, velikom borcu za rock n roll, što si mi ukazao čast da govorim za tvoj portal i što si odškrinuo vrata onima koji nemaju uvid u naš rad, kako bi se eventualno zainteresovali da čuju šta nose te pesme koje Glad izvodi. Ljudima poruka može da bude samo jedna: nema ničeg slađeg i važnijeg od slobode i ljubavi.
Fotografije preuzete sa zvanične stranice benda.
Fb stranica grupe: Official Facebook - Glad
Album grupe Glad možete poslušati na Deezer-u!
Maj/jun. 2019.godine Razgovor vodio: Janko Petrović
