Guns N Roses Reunion 2016 - Drugi Deo

Pozadina događaja, glasine i prljavština (The Dirt) - Deo II

U nastavku priče o Gunsima i njihovom "reunion-u" osvrnućemo se na niz zanimljivih događaja, činjenica i neodgovorenih pitanja, kojih je svakako na pretek, kako bi upotpunili i na neki način zaokružili priču o velikom reunion-u koji se desio ovog proleća. Naravno, Gunsi ne bi bili Gunsi kada se oko njih ne bi "vukao" i veliki broj glasina, kojih je kako vreme odmiče sve više i više. Zapravo, sa sigurnošću se može konstatovati da su svi događaji ili bar dobra većina njih, uvek prolazili uz određene glasine i nagađanja medija i publike širom sveta. Postoji više razloga zašto je to baš tako. Jedan od glavnih je svakako i reputacija benda, koja se održala još iz mladalačkih dana, (k)varljivi međusobni odnosi ali i celokupna menadžmentsko-produkcijska "mašinerija" koja prati  muzičku grupu ove veličine.  I ako su Gunsi trenutno na pauzi, što se turneje tiče, treba imati na umu da se stvari menjaju iz dana u dan, tako da će vrlo teško biti ispratiti baš sve detalje.  Možda će baš neka od činjenica iznesenih u tekstu, biti promenjena u truenutku kada ovo čitate, to treba imati na umu. No krenimo redom.

Za one koji su propustili prvi deo ove velike analize, koja je bila opisnog karaktera onoga što smo imali prilike da vidimo i čujemo za sada od Gunsa, to mogu učiniti na sledećem linku: GNR Deo I.

Medijska (ne)aktivnost - Mesecima pre koncerta u Troubadour-u, Gunsi su blago rečeno, mučili fanove širom sveta ostavljajući ih u dubokoj nedoumici o onome šta se dešava sa samom grupom. No nije prvi put, reći će neko, da se takve stvari dešavaju. Svi se sećaju, ili su bar čuli ili čitali u raznim knjigama o grupi, Axl-ov bukvalni nestanak sa lica zemlje u drugoj polovini 90-ih. Niko nije ni znao kako čovek izgleda sve do trenutka kada se pojavio u javnosti i sa Gilby Clark-om nastupio na jednom akustičnom setu 2000.godine. Ali iapk su to bile devedesete. I pored činjenice da se to ponavljalo još par puta tokom prethodne decenije, u današnje vreme napretka tehnologije vrlo je teško bilo šta sakriti. Od kada su GNR ostali bez dvojice gitarista polovinom prošle godine, krenula su nagađanja. I mi smo na ovom blogu nagađali. Jednostavno ni jedna jedina prava informacija od bilo koga ko ima aktivne veze sa GNR, se nije mogla naći. Čak su i vrlo aktivni profili članova Gunsa zanemeli. Uporedo sa tom "ćutnjom" kolale su već pomenute čuvene glasine. Konačno je ćutnja bila razbijena u novogodišnjoj noći kada se komandant W.A.R oglasio na svom Twitter nalogu, saopštivši da je jedina stvar koju može da potvrdi u tom trenutku, je njegova ljubav prema Taco Bell-u. Da upravo tako. Ali četri dana nakon toga napisao je i: "Ok,ok...:/ It is Confirmed..." Gunsi će svirati na festivalu Coachella. Pomalo ironično ali prva kapisla je najzad ispalila. U gotovo isto vreme Slash i Duff su na svojim profilima okačili stari GNR logo sa pištoljima i ružama na metku. I kada je postalo jasno šta će se desiti, GNR su nas uveli u novu rundu višemesečnog čutanja. Od Axl-a ni traga ni glasa. Nekada vrlo aktivni na društvenim mrežama Slash i Duff, su prosto "isparili". Ništa se nije moglo saznati. Ni ko će da svira, ni kada ni koliko. Bilo je po par slika instrumenata, nekih psihotičnih slika ( Slash ih i dalje postavlja). A vrhunac svega toga bilo je postavljanje slike omota Svetlane Miljuš - Bračna veza teža od poreza!!!!, koju je Slash izbacio na svom Instagram profilu. Onaj ko ga bude prvi intervjuisao sa ovih prostora, ne bi smeo da propusi da ga upita nešto više o tome. Sve u svemu, od Gunsa u tom periodu nije bilo nikakvog saopštenja, javljanja niti naznaka. Sve sama tajnovitost i mistika. Neki intervju? Ma Bože sačuvaj.Međutim, Axl je trebao da se pojavi u čuvenoj Jimmy Kimmel show emisiji, gde se očekivalo da će izneti i potvrditi velike vesti, no to se gostovanje iz nepoznatog razloga ipak nije ostvarilo.

Moguće je i da je u pitanju neka taktika.. Da li da se ljudi drže u što većoj neizvesnosti, pa da se tako ostvari još jači efekat, BUM, prilikom povratka, stvar je za opširniju polemiku. Jedino što možemo reći da ni nakon što su se "vratili" i krenuli da sviraju, Gunsi nisu promenili pristup prema obraćanju javnosti. I dalje je sve pokriveno velom tajne, posebno što se tiče međusobnog odnosa, osećanja, utisakam planova itd. Da li je to i dalje taktika (formirana u skladu sa nekim ugovornim odredbama) ili stvari ne stoje dobro, još uvek nije poznato. Valjda će se neko od njih udostojiti da nam u budućnosti odgovori na pitanje: "A bre hoće li neko nešto da nam kaže o čemu se ovde radi"? Posle 23 godine svađe, pljuvanja i razdvojenosti, red bi bio. Mnogo je otvorenih pitanja oko toga još uvek u vazduhu. Sa ovakvim pristupom kakav smo videli do sada, teško da će se u skorije vreme od Gunsa moći iščupati neka reč.

Pozadina događaja - Jedna od najvećih glasina, ili bolje rečeno kontraverzi,  koja  kruži internetom ima veze sa Slash-ovim razvodom od Perle Ferrar, nakon višegodinjeg braka i dvoje dece, koje sa njom ima. Višegodišnji prijatelj benda Marc Canter izjavio je za Daily Mail, da je Perla predstavljala jednu od nejvećih prepreka za ponovno ujedinjenje Axl-a i Slash-a. Perla je kako je on naveo predstavljala neku vrstu menadžera Slash-u tokom prethodne decenije, koja je sve stvari držala u svojim rukama i težila da ostvari kontrolu nad svim vezanim za njegovu karijeru. Axl-u se to nikad nije sviđalo pa ni ona sama kao osoba. Slash se razveo 2014.godine i po toj "teoriji" pregovori oko ponovnog okupljanja krenuli su još tada. Sam Slash se nije izjašnjavao oko svega toga. Cela ta priča sa Perlom ima veze i sa izdavanjem DVD-a od strane Gunsa odnosno Slash-a. Naime, po toj priči upravo je Perla kao Slash-ov menadžer blokirala izdavanje GNR DVD-a-a dugi niz godina ( za tako nešto bio je potreban potpis Slash-a), dok je sa druge strane Axl recipročno blokirao Slash-a u istoj takvoj nameri. Međutim, Slash-ov DVD Live At Roxy izašao avgusta 2014.godine, uzima se kao presudni momenat promene odnosa dvojice muzičara. A koliko je sve to "čudno", govori i činjenica da su Gunsi ipak izdali neku vrstu DVD-a i to još 2012.godine Appetite For Democracy.

Međutim, da je sve krenulo dosta pre 2016.godine, svedoči i skorašnja izjava bivšeg gitariste Gunsa , DJ Ashba-e, data za muzički portal Metal Insider. Na pitanje "da li je znao da se planira reunion GNR-a, Ashba je odgovrio " apsolutno", i pritom dodao da je Axl čak  njega samog planirao u tom reunionu. Dakle sve se znalo samo se vešto skrivalo, a cela stvar počela je da se krčka još davno.

Dakle Slash-ov razvod pa zatim izjava DJ Ashba-e, ukazuju na to da je priprema reuniona počela negde u 2014.godini. Tu treba dodati i pojavljivanje Duff-a na koncertima Gunsa, kada je menjao Stinson-a, a zna se da su Duff i Axl svo ovo vreme bili u normalnim međusobnim odnosima. Marc Canter je i o tome govorio u već pomenutoj izjavi za Daily Mail. Dakle Duff je bio taj središnji čovek koji je doveo Axl-a i Slash-a za pregovarački sto i svojom medijacijom uspeo da "iznudi" potpisivanje primirja. A opet, sve je to bilo moguće tek nakon Slash-ovog razvoda.

Iz svega toga zaključujemo da su Gunsi možda mogli da se ujedine mnogo ranije, ali im je jednostavno smetnju pravila Perla. Ima tu još ljudi koji se javljaju i govore kako su baš "oni" zaslužni za sve. Veliki broj raznih glasina se pojavljuje iz dana u dan, i ako ni zbog čega drugog, onda baš iz tog razloga bi neko  iz benda trebao zvanično da sve to demantuje i kaže pravu istinu o svemu. Ćutnja koju GNR forsira sa tim u vezi plodno je tlo za pojavu ovakvih neproverenih informacija. Međutim, recimo Marc Canter nije bilo ko, već dugogodišnji prijatelj Gunsa, tako da je verovatno nešto od svega ovoga tačno, samo je pitanje u kojoj meri.

Uh, da se ovo ne bi pretvorilo u špansku seriju, bolje je da ovde stanemo sa glasinama. Dosta je i ovoliko. Sada ćemo se osvrnuti na neka neodgovorena i otvorena pitanja koja nesumnjivo lebde u vazduhu.


Studijski rad - Ili bolje rečeno album. Verovatno veliki broj GNR fanova mašta i razmišlja o nekom novom studijskom izdanju benda. Realno, ljudi na to imaju pravo, pre svega iz razloga što se za poslednjih dvadesetak godina, GNR tj Axl , "udostoijo" da napravi svega jedan celi album, koji je pritom bio vrlo slabo prihvaćen i u velikoj meri kritikovan. Da priča bude još gora, već su se pojavile (naravno) i glasine kako su Slash i Duff viđeni kako rade u studiju, i to sa sa sve Izzy Stradlin-om! I to sve u trenucima pre i posle održanih koncerta, pa i sada kada je Axl Rose prešao na "pozajmicu" u AC DC.  Pošto smo rekli da nećemo više o glasinama ( ali eto one se ipak svuda probiju), bolje je da stvari definišemo na pravi način. Da! Bilo je i više nego odlično kada bi ovi ovakvi Gunsi napravili i izbacili novi album. U svakom mogućem pogledu bendu GNR je to potrebno i verovatno bi izazvalo neviđenu pažnju muzičkog sveta. Posebno što bi se posle toliko godina na pesmama potpisali makar Slash i Duff, ako ne i neko drugi od starih članova. Bilo bi i zanimljivo čuti, šta bi posle toliko godina izašlo iz muzičke kuhinje Axl-a i Slash-a, Duff-a i ostalih. Koliko je to stvarno realno, nemoguće je odrediti. Danas se albumi tj muzika, ukoliko postoje ideje, prave sa lakoćom. Možda očekivati neki single ili EP? I to je u neku ruku moguće. mada je za bend kalibra GNR, i to ovog "obnovljenog", album donja granica dozvoljenog. A možda se odluče i za neka drugačija rešenja, poput nekog Live albuma ili DVD-a sa turneje na kojoj se nalaze. U svakom slučaju bilo šta  što GNR izdaju pod svojim imenom izazvaće ogromnu pažnju publike širom sveta. Jednostavno može im se i trebalo bi taj "luksuz" pravilno iskoristiti. Na kraju bilo bi stvarno lepo čuti, šta sada posle toliko godina, stariji i muzički iskusniji, bolje rečeno zreliji Gunsi, mogu da ponude.


Where is Izzy? - Ovo je možda i jedno od ključnih pitanja. Poznata krilatica koje se prvi put pojavljuje u spotu za Don't Cry, a koju i dan danas fanovi GNR-a ponavljaju kao mantru. Jednostavno gde je Izzy? Kao što se moglo videti bivši gitarista Gunsa, po mnogima ključni član grupe, esencija, duša benda, koji je sa Gunsima raskrstio još davne 1991.godine, nije učestvovao u pomenutim koncertima.. Čitajući blogove, sajtove , komentare i sl, lako se moglo zaključiti da je velika većina publike širom sveta bila više nego razočarana tom činjenicom. Mnogi su želeli da vide Stradlin-a rame uz rame sa ostalima, ali to se jednostavno nije ralizovalo. Zašto? Da počnemo naravno prvo od glasina. Neki muzički portali, posebno Alternative Nation, pisali su da je problem oko učešća Izzy-a u reunionu bio finansijske prirode. Novac igra veliku ulogu u svemu ovome, to je tačno, ali je u svakom slučaju čudno. Kako ne bi smo dalje razvijali ovu  glasinu i stvarno rizikovali da postanemo blog španskih serija, neka ostane na ovome. Što se samog Izzy-a tiče valja napomenuti da se on u više navrata, nakon zvaničnog izlaska iz benda, više puta pojavljivao kao gost na koncertima Gunsa. Počev od 1993. kada je menjao povređenog Gilby-a na nekoliko evropskih koncerata, preko gostovanja u GNR postavama 2006.,2012. i 2014.godine. Ako dodamo i njegovo učešće u procesu osnivanja Velvet Revolver-a, gostovanjima na njihovim nastupima, saradnji sa Slash-om na njegovom prvom solo albumu, saradnji sa Duff-om tokom poslednje dve godine na pesmama koje su pratile izdavanje knjige How To Ba a Man,  jasno da je Izzy uvek bio "tu negde" i da je sa njim sve moguće. Imao je tokom svih ovih godina odlične odnose sa obema strujama u GNR, i zapravo posle toliko gostujućih nastupa, ne vidi se razlog zašto se tako nešto ne bi ponovilo i sada. Njegov povratak tačnije pojavljivanje je sasvim realno očekivati u nastavku turneje, naravno ukoliko se one glasine ne pokažu kao tačne, a na površinu isplivaju neke nepredviđene okolnosti. Ipak, ono što znamo nakon svih ovih godina i posmatranja njegovog rada, Izzy Stradlin je jednostavno takav kakav je. Kako je opisan u čuvenoj Slash-ovoj knjizi, "poput olinjalog iskusnog mačora" koji se uvek tu i tamo mota oko svih dešavanja, sa ciljem da ispita i oproba situaciju, a onda bez traga ponovo pobegne negde daleko. Sve u svemu, bilo bi lepo videti i čuti Izzy-a kako na nekom od sledećih koncerata izvodi neki Dust N Bones ili  14 Years, rame uz rame sa Slash-om, Duff-om, Axl-om i ostalima. Uzgred, otvorio je svoj lični Twitter nalog, da nam kaže kako neće učestvovati u reunoinu Gunsa. Dobro je i to za početak, s obzirom da je čovek godinama u teškoj muzičkoj ilegali. Naknadno dodato: Izzy se oko svih pomenutih glasina vezanih za novac injegovo neučestvovanje oglasio preko svog Twittera napisavši samo: SPEC-U-LA-TION, sa objašnjenem značenja te reči)

Steven Adler - Još jedan član starih Gunsa koga bi većina volela da vidi u ovogodišnjem reunionu. Izgleda, makar po informacijama koje su kružile javnim prostorom uoči 1.aprila , da je Adler bio korak do toga da se pojavi kao gost na nekim od  koncerata.  Spekulisalo se o tome da je to trebalo da bude upravo na nastupu u Troubadour-u. Kako je Mick Wall, takođe nekadašnji prijatelj benda, izjavio za Alternative Nation, par dana nakon warm-up svirke, Adler se zapravo i pojavljivao na probama Gunsa vežbajući sa njima pesme koje je trebao da odsvira kao specijalni gost. Ali po njegovu, a i našu veliku žalost, to se nije dogodilo jer na tim probama Adler povredio leđa i tako ipak bio onemogućen da ponovo zasvira sa Gunsima. Tako je na kraju bilans u taboru bio - dvojica povređenih! Ako je sve to tačno može se jedino reći: Velika šteta! Adler je i više nego zaslužio, da se eto makar kao gost, pojavi na GNR koncertima, nakon svega što je proživeo od 1990.godine kada su ga praktično izbacili iz benda. Da se trenutno nalazi u dobroj formi, dokazao je i nastupom na M3 festivalu sa svojim novim bendom Adler krajem aprila. U svakom slučaju lepo je to čuti jer u tom ipak postoji nekakva mogućnost da Steven-a vidimo za bubnjevima Gunsa u nastavku turneje. Još kada bi se istog dana pojavio i Izzy, imali bi smo prave Gunse na delu, makar za to jedno veče.


Axl & DC/ AC DC - Od kada se ova informacija, prvobitno glasina, pokazala kao tačna, nekako je sve izgubilo smisao. Kako se uopšte to može klasifikovati? Kao kontraverza, zanimljivost, prljavština, splačina...? Mišljenja su ekstremno podeljena. Axl će u jeku turneje sa ponovo okupljenim Guns N Roses, pevati kao gost na evropskom delu turneje benda AC DC, a možda kako stvari stoje i duže od toga.  Prvo par reči o samim AC DC, mada bi to trebalo staviti u neku posebnu priču. Od slavnog benda ostali su samo Angus Young i basista Cliff Williams. Malcom Young ima demenciju tako da više nije u muzici, bubnjar Phill Rudd ima problema sa zakonom tako da je na njegovo mesto uskočio onaj Chris Slade iz spota Thunderstruck, koji je i tada bio na "pozajmici" u bendu. Na kraju, poslednji stub benda srušio se nedavno kada je pevaču Brian Johnson-u dijagnostifikovana mogućnost potpunog gubitka sluha ukoliko nastavi da se bavi ovim poslom. I umesto  da uzmu odmor i razmisle o tome da bi verovatno bilo bolje da odu u zasluženu im penziju, i tako sačuvaju ono što su decenijama predstavljali, Angus i Cliff ipak "teraju" dalje. To kako se po medijima Angus Young odnosio prema Johnson-u je blago rečeno nečuveno. Neko sa kim sviraš 36 godina, odjednom postaje, samo potrošna roba, ćao zdravo, idemo dalje. I da stvar bude još i grotesknija, eto ni manje ni više nego Axl Rose-a. Sa sve onom kljakavom nogom koju je povredio pentrajući se po monitorima u skučenom Troubadour-u.

A da stvar bude još i gora, i nekako "ljigava", oglasio i sam Axl Rose. Prvo su Angus, Cliff i on napravili jedan mini video u kome pozivaju publiku na koncerte po Evropi (verovatno učinjeno usled podatka da je veliki broj fanova tražio povraćaj novca sa koncerata jer ne žele da vide AXl & DC, najviše u Belgiji 7000 zahteva). Axl je u tom kratkom klipu rekao kako apsolutno jedva čeka da sve počne. A dan nakon toga usledio je  vrhunac, Axl Rose daje svoj prvi intervju u zadnjih 5 GODINA, za BBC Radio 6 i program koji vodi Matt Everitt! I to pretpostavljate, o AC DC! Ko ovde koga pravi ludim? Axl Rose govorio je o tome kako je  srećan i uzbuđen što će pevati sa AC DC, pa onda kako je to ustvari nesrećan splet okolnosti, i on je tu samo da pomogne i veoma mu je žao šta se desilo Brian-u. Potom je govorio kako je i kada upoznao članove benda, kako su mu određene pesme jako teške za pevanje (ma šta mi napriča). Otkrio je još i to da je on bio taj koji je napravio prvi korak ka AC DC. Govorio je i o probama sa bendom, kojih je bilo oko 20ak za jako kratko vreme. Uglavnom ni jedne jedine reči o GNR, tačnije bilo je pomena ali bukvalno usput.  Šta reći onda posle svega ovoga, a ne ostati uvređen. Da se razumemo, ne radi se ovde o AC DC, već o tome koliko je cela ta priča oko GNR tajnovita, skrivena, nekako nebitna i sakrivena iza ovoga što on sada radi. Čovek se godinama ne pojavljuje u medijima, ćuti kao zaliven a onda se odjednom posle skoro dve i po decenije pojavi na bini sa čovekom čije ime nije smelo da se izgovori u njegovom prisustvu. Odsvira par koncerata bez ikakvog komentara, a onda ode u drugi bend koji je jedan od najvećih u rock istorji, i koji je svakako imao uticaja na razvoj njegovog sopstvenog benda i muzičkog formiranja uopšte.

Na kraju nije to ni toliko loše što će Axl pevati u AC DC. Mnoge poznate ličnosti su to podržale poput Nikki Sixx-a, Alice Cooper-a i dr. Biće zanimljivo videti i kako peva Hells Bells, Shoot To Thrill i sl. Jednostavno problem je u tome što ne postoji nikakva iskrenost prema ljudima širom sveta kada je reč o GNR. Dokle će trajati, kako su se ponovo dogovorili, kada se to desilo, šta planiraju u budućnosti, hoće li snimati nešto novo, samo su neka od pitanja za koja bi fanovi širom sveta voleli da znaju odgovore. Možda će se to i desiti u budućnosti. Gunsi jesu nepredvidivi, tj njihov generalni nastup ili bolje rečeno imidž. Ali kada Axl Rose dve nedelje posle poslednjeg povratničkog koncerta, izađe u javnost (nakon 5 godina medijske izolacije), i priča o svemu samo ne o GNR, onda sve to deluje toliko neiskreno i bedno, da se stiče utisak da su GNR samo jedan običan solo projekat koji se eto našao na putu Axl-ovog velikog i toliko željenog "brejka" u bendu poput AC DC. S tim što eto, taj nesrećni projekat koji se tu umešao ima zakazanu turneju, milione nestrpljivih fanova, a i milione na bankovnim računima koje treba opravdati. Da li da se zalažemo da se napravi neki RnR Intelidžens servis ili šta već, kako bi pronikli u njihove planove i namere, jer ovako teško da ćemo nešto saznati. Ipak treba napomenuti da je u jednom susretu sa fanovima u Portugalu (gde su održane probe AC DC),Axl nagovestio mogući dolazak Gunsa u Evropu.

Ovde ćemo napraviti presek. Ima još dosta zanimljivosti oko Gunsa koje bi mogle da se pomenu, međutim  to bi verovatno bilo previše. Sa druge strane stvari se brzo menjaju, gotovo iz dana u dan, tako da još jednom ovaj tekts treba uzimati sa rezervom jer se u trenutku kada ga budete čitali, neke činjenice mogu drastično promeniti. I za kraj još jedna bitna stvar. Mnogo puta do sada pominjali smo glasine. One postoje i postojaće, međutim zanimljiva je stvar da šta god je krenulo na nivou glasina na kraju se i obistinilo, tako da sa tim treba biti vrlo oprezan.

Naknadno dodato: Axl & DC održali su svoj prvi koncert u Lisabonu.

Pomenuti intervju možete pročitati ovde.

Slike preuzete sa GNR Facebook Page

Obavezno pročitajte i prvi deo Povratak Gunsa na velika vrata


Maj 2016.godine                                                                                           Autor: JP

Guns N Roses Reunion 2016 - Prvi Deo

Povratak Gunsa na velika vrata - deo I

Eto konačno, desilo se  i to. Posle više od dvadeset godina (23 tačno), Axl, Slash i Duff ponovo su zajedno na bini pod imenom Guns N Roses. Veliki reunion konačno je uspeo nakon svega što se dešavalo tokom istorije ove grupe. Da se ne bi vraćali na sve to, u ovom tekstu analiziraćemo dešavanja neposredno pre aprila meseca, odnosno osvrnućemo se na ono šta se zapravo moglo videti i čuti na i između ovih sedam nastupa koje su Gunsi zabeležili u prvom delu svoje povratničke turneje. Za dešavanja od prošle godine i kako je uopšte počelo da se intezivno "radi" na  povratku starih članova Gunsa, možete se potsetiti iz avgustovske analize Guns N Roses - Šta se dešava sa bendom. Nešto od svega toga smo čak šta više i pogodili.

Za ovu priliku, kao izvori iz kojih ćemo analizirati, poslužiće nam pored ostalog: Youtube snimci sa nastupa, razni butlezi koji se već mogu naći na internetu, bezbroj članaka sa raznih stranih muzičkih portala, Twitter odnosno aplikacija Periskope, preko koje je i autor ovog teksta bio u prilici da uživo prati neke od ovih sedam nastupa, razni GNR forumi, live strimovi itd. Šta reći, hvala dostupnoj tehnologiji  na svemu, bez koje ovako nešto ne bi bilo moguće. Sa druge strane, kamo lepe sreće da je bar nešto od toga moglo da se vidi i oseti uživo, ali daleko je Amerika. Bar za sada.

Postava

Pa da krenemo pvo od same postave benda. Kao što smo videli ostvarila se upravo ona najrealnija varijanta.  Međutim, ako se vratimo na period sa početka godine i postavljanja starog GNR logoa na sve zvanične internet profile benda, videćemo da je još tada postalo kristalno jasno, čak i onim najvećim skepticima, da se povratak Gunsa sprema. Kada su to i sto učinili i Slash i Duff, ta poruka je sa oduševljenjem bila prihvaćena. Ipak, Gunsi nam  nisu govorili ama baš nikakve detalje o tome ko bi u tom vozu još mogao da se nađe. Jedino je bilo sigurno mesto Dizzy Reed-a, jer budimo realni, Axl se niakda ne bi odrekao sviranja pesama poput Estranged, November Rain, Civil War i drugih u kojima umeće ovog klavijaturiste dominira. Najveća misterija bila je oko mesta drugog gitariste odnosno bubnjara. Bilo je raznih nagađanja, želja i  tračeva , ali jedan događaj koji se desio negde u februaru mesecu dao je odgovor na pitanje ko će imati tu čast da uz Slash-a čini gitarski tandem GNR-a. Bio je to naravno Richard Fortus, a čitanjem između redova vesti da je Doug Aldrich, nekadašnji gitarista Whitesnake-a, postao član grupe The Dead Daisies koja je u tom trenutku radila na novom albumu, a u kojoj je inače Richard Fortus do tog momenta bio gitara br.1, potvrdila je sve moguće sumnje. Da ne pominjemo da je i sam Dizzy Reed takođe član The Daisies-a. Ali eto zahvaljujući urnebesnim Daisies-ima i njihovim živopisnim snimcima sa snimanja novog albuma, dalo se lako primetiti u kom pravcu će krenuti dvojica Gunera. Jedino je pitanje bubnjara ostalo otvoreno do samog kraja međutim Gunsi su se odlučili za u tom trenutku najbolje rešenje, a to je Frank Ferrer koji je u bendu još od 2006.godine. Jedino iznenađenje bila je klavijaturistkinja Melissa Reese koja je postala novi član benda. Postava Gunsa 2016 dakle izgleda ovako:

Ovakva postava Gunsa od velikog broja fanova dočekana je praktično "na nož". Da li se radi o reunion-u ili ne bilo je glavno pitanje. Da, a možda i ne. Zavisi sa koje se strane posmatra. Prvo treba da definišemo neke stvari. Originalnu postavu Gunsa činili su Axl, Slash , Duff, Izzy i Adler. Kada su Izzy i Adler otišli iz benda imali smo Gilby Clark-a i Matt Sorum-a tokom devedesetih. Dakle reunion originalne postave Gunsa značio bi da se su bendu priključili još Izzy i Adler. Zašto je to bilo vrlo malo verovatno opisivali smo u već pomenutom tekstu. Drugo, povratak Gilby Clark-a i Sorum-a, bila je za neke čak i bolja varijanta od postave koju danas imamo. Ali postavite sebi jedno pitanje: U čemu je razlika između Gilby/Sorum i Fortus/Ferrer tandema? Pa, realno ni u čemu. Svi su oni bili nečije zamene. Ovaj prvi dvojac imao je tu čast da sa Gunsima nastupa u vreme njihovog najvećeg uspeha. Ova druga dvojica su u bendu sada već mnogo duže od njih, a i bolje barataju sa Chinese materijalom, tako da je to bio i više nego očekivan izbor. Da li to onda znači da nismo dobili renuion? Da dobili smo reunion originalnih članova Gunsa, koji su to isto  bili i 1992.godine. Zapravo dobili smo Gunse nove generacije koji predstavljaju spoj starog i novog, a da li ćemo uz sve to videti još nekog od starih članova, biće reči u nastavku. Verovatnoća za to je za sada jako velika.

Turneja, koncerti, bina, merchandise

Da ne bi bilo nikakve zabune, valja naglasiti da se Gunsi zapravo nalaze na turneji koja se vodi pod imenom "Not In This Lifteime Tour" 2016. Ovu krilaticu je zapravo izgovorio sam Axl Rose pre nekoliko godina, kada ga je u prolazu novinar upitao: "da li je moguć povratak starih članova u GNR". Axl je onako sa osmehom odgovorio upravo to. Da li je on još tada nagoveštavao šta bi se moglo desiti u budućnosti ili je samo hteo da se što pre otarasi dosadnog novinara nije poznato. Turneja je upravo tako i nazvana, onako "šmekerski" dvosmisleno, a video zapis o tome se može naći na Youtubu. 

Dakle, ako pridodamo i onaj iznenadni koncert u Troubadour-u, Gunsi su do sada zabeležili sedam nastupa sa istoimene turneje. Inače, u ovom trenutku turneja je na pauzi, a nastaviće se 23.juna sa ( za sada) još 24 nastupa u svim većim gradovima Amerike i Kanade. A do ovog trenutka Gunsi su zabeležili po dva koncerta u Las Vegasu, Mexico City-u i festivalu Coachella koji se održava u Kaliforniji. Kako je Las Vegas postao stecište rock n rolla poslenjih godina, i time preoteo na neki način slavnu ulogu Los Anđelesa koju je ovaj grad igradio tokom 80ih godina, odabir je manje više bio  logičan. Bila su to dva vezana nastupa u roku od dva dana na kojima su Gunsi svirali veoma interesantne repertoare o čemu će reči biti kasnije. Na drugom nastupu u Vegasu kao gost se pojavio nekadašnji frontmen Skid Row-a Sebastian Bach. Potom je usledio prvi vikend na Coachella festivalu na otvorenom, na kojem je po procenama bilo preko 90.000 ljudi. Gunsi su bili zvezde večeri a strimovane su i dve pesme sa tog nastupa: Welcome To The Jungle i November Rain, a kao gost pridružio se Angus Young.  Nakon toga Gunsi su prešli "preko grane" i usrećili vatrene Meksikance podarivši im takođe dva vezana koncerta na gradskom stadionu na otvorenom, koje nije mogla da pokvari čak ni kiša. Finale ovog prvog seta turneje usledilo je još jednim Coachella nastupom, ovoga puta bez gostiju. 

Ono što se moglo videti na tim koncertima je da je kako po set listi, tako i po samoj izvedbi, uglavnom ono drugo veče bilo bolje od prvog. A takođe, svaki sledeći nastup bio je za nijansu bolji od prethodnog.  Naravno tako nešto je skroz normalno. Kako god to zvučalo, ipak je ova formacija GNR-a još uvek "nova" i ovi koncerti su lepo iskorišćeni sa zahuktavanje mašine i vrhunca koji tek treba da usledi tokom leta. Od predgrupa su se mogli videti, baš kao nekada devedesetih, Alice In Chains u Las Vegasu, odnosno The Cult u Meksiku.

Što se vizuelnog dela tiče, Gunsi su ponovo na ogromnim gotovo kolosalnim binama, ukrašenim video bimovima na kojima se povremeno smenjuju slike članova benda, publike kao i izuzetno zanimljive kompjuterske kreacije, koje u potpunosti dočaravaju ceo događaj. Produkcija je besprekorna i jasno se vidi da se na tim stvarima nije ni malo štedelo. Šra reći, potpuno u GNR maniru. Merchandise i promo stvari sa druge strane, obiluju starim logotipima benda, starim fontovima, koji se po potrebu menjaju od koncerta do koncerta ( od meltalik sivog do onih palmi iz Kalifornijske pustinnje) i sl, što je za promenu lepo videti. Nema više kineskih slova i logotipa sa petokrakama. Ponovo su u modi pištolji i ruže na metku, lobanje , kosturi, zgodne devojke i ostalo i z bogate GNR kuhinje.

 Troubadour

Naravno pre svega  treba pomenuti i nastup u legendarnom Troubadoour-u. Danima je pre 1.aprila Los Anđeles bio oblepljen plakatima i bilbordima sa logom Gunsa i natpisom "Patience". Kako se 1.april bližio, mnogi su pomišljali da bi Gunsi mogli da po starom dobrom običaju negde u LA-u organizuju jednu ad hoc svirku za zagrevanje. Drugi su sa druge strane mislili da je sve to neka farsa, i da od svega neće biti ništa. Ipak Gunsi su naravno  još jednom iznenadili, tako da su one "aprilske budale" koje su danima pre toga formirale red ispred Troubadour-a, ipak na kraju imali priliku da prisustvuju svojevrsnom istorijskom momentu. Glasine koje su tih dana kolale gradom da će baš Troubadour biti to mesto, na kraju su se obistinile. A samo mesto verovatno nije slučajno izabrano. U tom klubu su upravo, daleke 1985.godine Gunsi pod tim imenom odsvirali svoj prvi koncert. Poruka je dakle bila jasna. a set od 17 pesama, uglavnom rokačina, bio je i više nego dovoljan za otvaranje novog poglavlja istorije rock muzike. Ipak, ovaj nastup ostaće upamćen i po tome što je Axl Rose imao nezgodan pad u toku pesme Mr.Brownstone, prilikom čega je povredio nogu, pa je tako na sledećih šest nastupa morao da peva sedeći prikovan za muzički tron koji je pozajmio od Dave Grohl-a. 

Od tog 1.aprila nekako je sve delovalo poznato. Duh Gunsa se širio neverovatnom brzinom. Fenomenalni nastupi, ogromna medijska pažnja, pa i prvi problemi (počev od Axl-ovog pada), glasine, kontraverze. Sve je nekako podesećalo kao da je u pitanju recimo 1996.godina i da su Gunsi odmorni od one megalomanske turneje od dve i po godine, u nešto izmenjenom sastavu, ponovo spremni da pokore svet. Axl i Slash ponovo zajedno na bini? Ko bi mogao da poveruje? A i na predstavljanju članova benda se čulo čuveno: "You know this guy , it is wierd it is pissed of and it calls it so Slash". Malo li je?

Repertoar

Ono što smo do sada mogli da čujemo, na ovih sedam nastupa, i više je nego zadovoljavajuće. Setliste su varirale od 17 pesama iz Troubadour-a pa do 25 koliko ih je bilo na poslednja četri nastupa. Naravno, svirku u Troubadour-u treba uzeti sa rezervom jer se radi o popularno nazvanoj "warm up" svirci, klupskog tipa, na kojoj recimo nije bilo mesta za Axl-ov klavir, pa su shodno tome i izostale neke standardne pesme.  Ukupno gledano na repertoaru dominiraju pesme sa Appetite For Destruction koje zvuče drsko, bezobrazno, jasno i glasno, upravo onako kako smo i navikli. Tu su svi standardi poput It So Easy koja uglavnom otvara koncerte, pa potom Mr Brownstone, Nightrain, Welcome To The Jungle, Rocket Queen, Sweet Child Of Mine. My Michelle i Out Ta Get Me spadaju u pesme koje su se menjale od koncerta do koncerta pa je tako prva svirana dva puta (jednom je gost bio Sebastian Bach) a druga je svirana na poslednjem koncertu ovog dela turneje, što je bilo lepo iznenađenje. Za kraj uvek ostaje neprikosnovena Paradice City, a nadamo se da će tokom dalje turneje Gunsi ubaciti bar na momente i ostale dve pesme sa ovog albuma.

Potom sledi repertoar sa UYI albuma kojih je nešto manje u proseku ali ako se uzme u obzir da su izabrane uglavnom one najduže od po skoro 10 minuta, jasno je da ih zbog toga  ima manje. Estranged, November Rain i Coma traju gotovo pola sata. Da da, dobro ste čuli! Gunsi su svirali desetominutnu stvar Coma, sa UYI 1 albuma. Ova pesma svirana je svega dva puta tokom devedesetih a sada je definitivno jedna od najvećih iznenađenja koje su GNR mogli da prirede svojim fanovima sa aspekta repertoara. Slash je dakle posle 23 godine ponovo uživo odsvirao ove "dugometražne" klasike, što je lepo videti i čuti. Od ostalih pesama sa ova dva albuma standardne su bilie You Could Be Mine, Double Talkin Jive, Live And Let Die, Knockin OTHD i Civil War koja zviči besprekorno. Od pesama "iznenađenja" iz ovog dela opusa GNR-a mogli smo čuti još i Dont Cry koja je povratila svoju prvobitnu formu kao i Yesterdays, koja nije svirana uopšte još od devedesetih.Ima tu i pesama sa GNR Lies. Uglavnom je bila svirana Patience, ali je na poslednjem nasutpu na Coachell-i svetlost dana ugledala i Used To Love Her. Duff McKagen je zadužen za Spaghetti Incident  period pa smo tako imali prilike da čujemo Attitude, New Rose i deo pesme You Can Put Your Arms Around A Memory.

I tako dolazimo do onog onog najneizvesnijeg dela. Kada je već bilo jasno da se Slash vraća u GNR jedno od najpostavljanijih pitanja bilo je i: Da li će svirati pesme sa Chinese Democracy albuma? I naravno to se i dogodilo. Nije ni bilo razloga da bude drugačije. Do sada su izvedene Chinese Democracy, Better, This I Love i There Was A Time, sa blago izmenjenim aranžmanom. Kako zvuče? Više nego odlično, ali o tome malo kasnije.Treba još dodati i čiste obrade, dakle ne one koje su Gunsi snimali na svojim albumima. i tu spadaju The Seeker grupe The Who, zatim AC DC klasici Whole Lotta Rosie i Riff Raff koji su izvedeni kada je na prvoj Coachelli gostovao Angus Young. Tu je naravno i Slash-ov The Godfather solo, kao i bendovsko džemovanje pesama Wish You Were Here od Pink Floyd-a, odnosno Layla od Derek and The Dominos.  

Sve u svemu vrlo raznovrstan repertoar. Interesantan spoj starog i novog, sa raznim obradama i bendskim džemovanjem. Baš onako, u stilu GNR-a kako smo inače  navikli. Postavlja se pitanje da li će biti još pesama? Poznajući GNR verovatno hoće shodno situaciji ili nekim novim gostovanjima. Verovatno su spremili još dosta različitih pesama koje će biti ubacivane od svirke do svirke , pored onog glavnog dela reprtoara koji će i dalje činiti srž svakog naradnog nastupa. A sada, bend. Pa krenimo redom!

Članovi grupe

Axl Rose - centrala figura svih događaja koji se odnose na GNR je svakako kontraverzni frontmen ovog benda. Imao je taj već pomenuti peh iz Troubadour-a, sedam dana pre početka turneje i  mnogi su već tada pomislili da se Gunsima ponovo po ko zna koji put namestila loša sreća. Ali ipak rešenje je nađeno. Muzičko-gitarski tron Dave Grohl-a pomogao je Axl-u kako bi mogao da nastupa. Zahvaljivao se Axl Dave-u na tome na gotovo svakom nastupu. E sad, ta imobilnost i privezanost za stolicu, onemogućila je inače vrlo pokretljivog Axl-a, da publici pruži svoj unikatni i nezaboravni live performans. Ne bi to ni bilo kao nekada shodno čovekovim godinama, onako u stilu pomahnitalog pantera na acidu, ali Axl je uspeo da se i u takvoj iznenadnoj situaciji prilagodi i kao pravi mašinovovođa pokrene zatutnjali GNR voz. Naravno sa druge strane upravo ta njegova nepokretnost nedostajala je u ukupnom količniku energije koju ovaj bend može da pruži. Videlo se na momente da bi Axl bukvalno kao metak poleteo iz one stolice da može. Cupkao je, vrteo se, čak i komentarisao kako ga sve to mnogo "žulja". U pesmi Patience je umesto "sitting here on the stears" pevao onako sa smeškom : "sitting here on this chair" na veliko oduševljenje publike. Pomoć su mu prilikom odlaska do bekstejdža pružali roudiji a posebno seksi devojke u bolničkim uniformama. Međutim, shodno situaciji Axl se nije  mnogo puta presvlačio, niti odlazio iza bine, tako ja de na nekim pesmama koje izvodi bend bez njega, u kojima bi on uglavnom odlazio na odmor, ipak sedeo na svom tronu i tako igrao u ritmovima muzike. Što se samog vokala tiče, o tome će više reči biti nekom drugom prilikom. Za sada se može jedino reći da je Axl-ov vokal meastralno dobro "podešen". Pesme iz niže lage zvuče besprekorno, poput It So Easy, Mr Brownstone, Chinese i dr. Takođe, njegovo jedinstveno režanje prisutno je više nego prethodnih godina, posebno u Welcome To The Jugnle i sličnim pesmama. Nema više Micky Mouse glasa, mada još uvek postoje pesme na kojima je uočljivo blago mučenje sa vokalom, a to se pre svega odnosi na Sweet Child Of Mine, donekle Civil War i dr. No ipak, jeste to sve za nijansu slabije nego 90-ih ali je daleko bolje nego u periodu dvehiljaditih i poslednjih par godina. Upoređujući koncerte iz 2014.godine i ove sada, razlika u kvalitetu njegovog pevanja je evidentna. Svaka čast na tome. Mnogo se o tome spekulisalo, kako će zapravo zvučati Axl i da li če pokvariti utisak svojim Micky Mouse glasom ili ne. Na kraju je ipak uspeo ja da u svakom pogledu razuveri svakoga ko je imao sumnju,   tako da pesme definitivno, posebno one stare,  zvuče potpuno  rokerski pljavo, besprekorno glasno sa tom jedinstvenom oštricom koju Axl poseduje. Uostalom onaj frenetični urlik na Live And Let Die govori više od hiljadu reči. Ni prikovanost za stolicu nije uticala na pogoršanje njegovog glasa. Možda je čak i pomogla. Videćemo već u nastavku.

Sve u svemu kada se saberu utisci, Axl ipak pružio najbolje što je u tom trenutku mogao i još jednom dokazao svoju veličinu. Čak su i kašnjenja bila svedena na minimum. Na poslednjem nastupu u Coachell-i bend je zakasnio svega 3 MINUTA! Da li zbog zabrane da se posle 01:00 AM svako prekoračenje plaća 1000 dolara za minut ili ne, ovoga puta sam Axl i bend ponašali su se i više nego profesionalno. Što se povrede tiče, Axl se oporavlja i ako sve bude kako treba u nastavku turneje imaćemo prilike da ga vidimo u svom pravom elementu.


Slash - Kako je Axl bio onemogućen da pruži svoj prepoznatljivi performans, čini se da je najveći deo tereta pao upravo na Slash-a. Iz više razloga veći deo pažnje publike i fanova bio je uperen u njega. Pre svega postalvjalo se pitanje odnosa pomenute dvojice. U Troubadour-u se moglo videti kako Axl i Slash, rame uz rame, baš kao nekada,i sigurnim hodom prolaze kroz vanvremenski GNR materijal. Na narednim koncertima, kada je Axl iz dobro poznatih razloga bio prikovan za stolicu, mogli smo videti nešto uzdržanijeg Slash-a. Da li zbog solidarnosti sa kolegom iz benda, ili možda zbog godina,  sve u svemu energičnost Gunsa nije bila na nivou iz mladosti. Ukoliko je neko tako nešto očekivao, svakako se može reži da je bio u zabludi. Kada se sve uzme u obzir Slash-ov live nastup bio je i više nego dovoljan. Gitare pod uglaom od 90 stepeni prilikom soliranja, povremeno penjanje po monitorima uz po koji trk ka drugom kraju bine ili gornjoj platformi. Za čoveka u šestoj deceniji života i pejsmejkerom u srcu, sasvim dovoljno!

Druga bitna stavka vezana za Slash-a je naravno muzički deo performansa. Jednostavno rečeno, po tom pitanju, Slash = Guns N Roses! Tu prosto nema mesta, ama baš nikakvoj diskusiji. Džabe Buckethead-u kofa na glavi, DJ Ashbi svetlucave gitare, Bumblefoot-u gitara sa četri vrata ili Finck-u brada kao u popa Raše. Džabe svo njihovo umeće koje je svakako vanserijsko. Slash-ov zvuk i ton Gibson  Standard Les Paul-a iz 1987.godine za progoretinom od cigarete, je esencija GNR-a. Ko ne veruje neka nađe butlege i neka posluša. Njegovim povratkom u bend, Gunsi su povratili davno izgubljenu blues-rock osnovu po kojoj su bili prepoznatljivi a koja se upravo nalazi u Slash-ovim prstima. To što mu za sada, na momente "beže" oni "bendovi" na November Rain, stvar je rutine. Sve ostalo je toliko zdravo i originalno. Poslušajte solo sa Double Talkin Jive, Rocket Queen ili bilo šta drugo i vedećete o čemu je reč. Nema više zvuka "tetris" gitara koje su neki od prethodnika proizvodili i pokušaja skidanja solaža sa ploča. Cela stvar je konačno na pravom mestu.

Treća stvar koja je mučlila ljude svih ovih godina je pitanje da li će Slash svirati pesme sa Chinese Democracy ukoliko se jednog dana vrati u GNR. U prethodnom tekstu o Gunsima napomenuli smo da tu ne bi trebalo da bude nikakvih problema, tj. da  Slash  ne bi imao razloga, kao svaki pravi muzičar, da odbije tako nešto. Naravno to se i obistinilo. Za sada su svirane Chinese Democracy, Better , This I Love i There Was A Time.  A kako sve to zvuči? Najbolje je da procenite sami. Kada bi sada napisali da je to daleko bolje nego što je bilo pre, onda bi ona rečenica od nekoliko redova iznad postala besmislena, a autor ovog teksta bi se optužio za dvostruke standarde. Pesme su pre svega doživele blage aranžmanske promene, što je rezultat pre bendskog dogovora nego Slash-ove lične volje. Drugo podela odgovornosti išla je po liniji Slash preuzima uglavnom Finck-ove deonice dok Fortus po potrebi pokriva svemirske Buckethead solaže. Odličan izbor s obzirom na umeće Fortusa. Što se tiče Slash-ovog soliranja u ovim pesmama valja istaći da se to svakako razlikuje od snimaka, da Slash još nije odredio kako će solaže zvučati jer se uglavnom za sada radi o imrpovizaciji. Još jednom treba ponoviti da je cela ta stvar u domenu ličnog dakle subjektivnog doživljaja. Za autora teksta lično, te solaže zvuče solidno dobro, svakako mnogo više u duhu GNR-a, što je dobra stvar i  što može u budućnosti dovesti do toga da oni fanovi koji nikada do sada nisu prihvatili pesme sa Chinese, to konačno urade. Možda će ih upravo taj Slash-ov blues/rock ton koji je nedostajao, privoleti na tako nešto. A možda je upravo to "ono" što je nedostajalo celom tom albumu da bude snažnije prihvaćen. Vreme će pokazati, posebno ako budu svirane još neke pesme.


Duff - Duff je svoj povratak u GNR okusio još 2014.godine kada je menjao Tommy Stinson-a. Praktično on je uvek i bio taj posrednik između Axl-a i Slash-a pa o pitanju odnosa ne bi trebalo mnogo diskutovati. Sa aspekta zvuka može se slobodno reći da su Gunsi njegovim povratkom vratili onu davno zaboravljenu i zapostavljenu punk oštricu koju su nekada imali i koja je činila drugu polovinu njihove muzičke unikatnosti. Duff McKagen to u sebi nesumnjiva ima i time  suvereno vlada. Kako izgledom tako i muzički. Njegov uvod sa It So Easy kojim su se otvarali koncerti ponovo je moćan, lucidan i na pravom mestu. Duff takođe "časti"i moćnim punk komadom Attitude, baš kao nekada, ali od večeri do večeri publika je bila "počašćena" i pesmom New Rose, koja se sa ovom prvom smenjivala. Ako dodamo još i uvod sa You Can Put Your Arms Around A Memory onda je GNR slika utoliko potpunija. Nadamo se naravno još nekom punk-spaghetti iznenađenju ili recimo So Fine. A što se GNR slike tiče ona bez  Duff-a nikako ne bi bila potpuna. Bilo bi apsurdno da je recimo samo on tu bez Slash-a ili pak,  samo Slash bez njega. Ovako imamo tri čoveka koji predstavljaju srž Gunsa. Zanimljivo je bilo videti ih obojicu kako pogledom uprtim u Axl-a na tronu čvrsto drže konce u svojim rukama. Što se Duff-ovog performansa tiče, nema posebnih zamerki. Duff je na bini pojava sama za sebe, onako i pankerski i šmekerski u isto vreme. A košulje na tufne su ponovo u modi!


Fortus - Gitarski tandem Gunsa za ovu priliku zajedno sa Slash-om čini i Richard Fortus. Od svih gitarista iz prethodnih "saziva" grupe, verovatno i najbolje rešenje. Ne samo što po liku i dalje podseća na Stradlina, nego i sa muzičkog aspekta. Treba napomenuti da je muzička saradnja dvojice gitarista počela još na prvom  The Dead Daisies albumu i pesmi Lock And Load, kada se Slash pojavio kao gost u toj numeri. Richard je tokom svih ovih godina predstavljan kao ritam gitarista Gunsa. E sad, ta podela na ritam i solo, ili ritam i lead, nikada nije do kraja bila jasno razgraničena. Tako smo imali prilike da vidimo Fortusa kako solira na velikom broju pesama i pre ali i sada. Međutim, mnogi se slažu sa činjenicom da Fortus ima taj stradlinovski fil kada su u pitanju ritam deonice, što se i pokazalo kao tačno upravo sada u tandemu sa Slash-om, s obzirom da sve zviči besprekorno. Druga prednost koju Fortus donosi bendu i je i ta što upravo njegovo umeće dozvoljava da se "pokriju" modernije solaže sa Chinese za koje su bili zaduženi Buckethead i Bumblefoot. Fortus ima potrebnu brzinu i virtuoznost za tako nešto, u mnogo većoj meri nego što ima "fil" za Slash-ove deonice koje je prethodnih godina pokrivao. Sada je sve to uredno vratio Slash-u, preuzeo one "svemirske" stvari sa CD albuma, a kao nagradu dobio solo tačku na Knockin On The Heavens Door, koja je pre dve decenije bila rezervisana za Slash-a. U svakom pogledu Slash i Fortus pokrivaju ceo gitarski muzički opus, podeljeni po sistemu staro - novo. Najbolje moguće rešenje u svakom slučaju a i time se pokazala kao tačna pretpostavka o nepotrebnosti sviranja sa tri gitare.


Ferrer - Frank Ferrer je možda mnogima nesimpatičan bubnjar. Međutim i on ima svoje prednosti i mane. Od mana bi se mogle izdvojiti blage promene u tempu određenih pesama, poput Sweet Child Of Mine recimo ili It So Easy. Mada ako se poslušaju neke starije izvedbe pomenutih pesama stiče se utisak da tempo dosta varira od slučaja do slučaja, verovatno i zbog samog opredeljenja benda. Nekada je to brže a nekada sporije. Sa druge strane mnogi su priželjkivali Steven Adler-a za bubnjevima. On je i bio u kombinaciji i kako stvari stoje još je u igri, ali o tome nešto kasnije. Svi ostali bubnjari koji su prošli kroz GNR, a tu spada i Matt Sorum, su jednostavno bivši bubnjari, i zašto bu tu uopšte nešto trebalo menjati. Ferrer je profesionalac i odlično barata celim GNR materijalom od početka pa do Chinese albuma.


Dizzy Reed - Bez Dizzy-a se jednostavno ne može. O tome smo pisali u već pomenutom tekstu o Gunsima iz avgusta prošle godine. Ko je mislio da će Gunsi da se vrate na postavu iz osamdeseetih, taj verovatno ne poseduje mnogo znanja iz oblasti rok muzike uopšte. Ako ste mislili da će se Gunsi "oprostiti" od više dve trećine svog materijala, bili ste u zabludi. Dizzy Reed klavirom i klavijaturama pokriva ogroman borj pesama koje se izvode na koncertima. I ne samo to. Tim svojim deonicama Dizzy je postao nezamenjiva karika u muzičkoj kuhinji Gunsa, a sve to datira još iz daleke daleke 1990.godine. Na kraju, set bez November Rain, Estranged, Civil War i sl, je jednostavno nemoguć. Stari dobri Dizzy je dakle i dalje tu i biće do kraja tu, ukoliko ne dođe do nekih nepredviđenih dešavanja.

Ostalo je još opisati i novog člana benda Melissu Reese. Prva dama član benda GNR, hm pa kako se uzme. Ako računamo Tracy, Robertu i onu treću, koje su tokom 1992.godine svirale duvačke instrumente i pevale prateće vokale, onda Melissa nije prva. Zašto je tu? Pa Axl je eksperimentisao sa duplim klavijaturama još i ranije. Zamenila je Patman-a i to je to. Sve u svemu veliko iskustvo i čast za nju samu. Nek joj je sa srećom.


Zbog dužine teksta odlučili smo da ovde zastanemo i naparvimo rez. Do sada smo se pre svega orijentisali  ono što smo od Gunsa mogli da vidimo  i čujemo. U nastavku će više reči biti o raznim neodgovorenim pitanjima, misterijama, kontraverzama i zanimljivostima koje prate ovaj bend. Toga nikada nije manjkalo kada su Guns N Roses u pitanju, pa je tako i ovoga puta. O tome čitajte u nastavku.

Drugi deo možete pročitati: GNR Drugi Deo

Sve slike preuzete sa: 1) All About Slash 
                                   2)  Slash Mob
                                   3) Guns N Roses Twitter


april 2016.godine                                                                       Autor: JP JunkyardRock

Predstavljamo: Beautiful Creatures - Priča o bendu (The Story Behind)

Ovo je priča o jednom manje poznatom bendu na našim prostorima - Beautiful Creatures. Ovaj američki hard sleaze rock bend nažalost danas nije više aktivan, ali s obzirom da se ime grupe već pojavljivalo na stranicama ovog bloga, odlučili smo da Beautiful Creatures predstavimo u okviru jedne biografske priče. To je ujedno i novina u samom sadržaju bloga, pored do sada već klasičnih recenzija, ekskluzivnih intervjua kao i sveobuhvatnih analiza. Sa ovom pričom započinjemo novu rubriku u kojoj će se naći veliki broj manje više poznatih muzičara i grupa. 

1999-2002 Hellstar, Beautiful Creatures

Hard rock band Beautiful Creatures formirali su 1999. godine pevač grupe Bang Tango Joe Leste i gitarista nekada poznatih  Bulletboys-a, DJ Ashba. DJ-a, koga danas znamo kao već bivšeg člana Guns N Roses-a ali i jednog od glavnih karika i praktično osnivača grupe Sixx AM. Sa druge strane Joe Leste je svoj muzički put započeo još krajem osamdesetih godina u naletu bendova takozvane losanđeleske Sunset strip scene. Zapravo Bang Tango pripada onoj grupi tadašnjih bendova sa velikim potencijalom, koji ipak nisu uspeli da ostave neki dublji trag na svetskoj muzičkoj sceni. Bang Tango takođe pripada onoj grupi bendova toga vremena koji su koketirali sa različitim muzičkim pravcima poput funk-a, čime su se na neki način razlikovali od ostalih jednoličnih muzičkih pokušaja. Jednostavno, ta prezasićenost sličnim bendovima u nastanku, potpomognuta njihovim  vrtoglavim rastom i uspehom na MTV-u, dovela je igrom slučaja, a ponajviše odlukom muzičke industrije da sve bednove sličnog žanra jednostavno otpiše i zabrani im svakav iole normalan pristup istoj,   do propadanja velikog broja sastava, kako loših tako i onih koji su u sebi imali evidentan  potencijal. Ako dodamo i to da je početkom naredne decenije došlo i do izvesnih muzičkih potresa i pojave grunge-a, situacija je nepovratno bivala sve gora i gora po bend. Urbana legenda losanđeleske Sunset strip scene kaže da je samo 3% posto tadašnjih bendova uspelo da ostavi zapaženiji muzički trag i napravi kakav takav uspeh. No to je ipak tema za neku drugu opširniju priču. Premotavamo i idemo desetak godina kasnije, tačnije u 1999.godinu, kada je pak, situacija u svetu muzike totalno promenjena u odnosu na sve što se izdešavalo u prethodnoj deceniji. Hard rock osamdesetih i grunge bili su prošlost.

Što se Beautiful Creatures-a tiče, pored pomenutog dvojca grupi se pridružuje Anthony Focx kao bubnjar, ali on ubrzo prelazi na ritam gitaru usled dolaska jednog od poznatijih studijskih muzičara i  bubnjara Glen Sobel-a Tačnije Focx postaje ritam gitarista u trenutku kada je Brent Muscat iz legendarnih Faster Pussycat, koji je tokom 1999 bio u opticaju u Creatures-ima, ipak odlučio da karijeru nastavi u drugom pravcu. Postavu upotpunjuje i basista Kenny Kweens iz grupa Shake the Faith a danas LA Guns. Tadašnja originalna postava Beautiful Creatures ostaće upamćena i kao najbolja i po imenima najzvučnija,  usled čestih promena koje su kasnije nastupile.

Nakon uspostavljanja prve postave bend počinje sa živim nastupima i pored činjenice da u tom trenutku nisu posedovali nikakav autorski materijal. Prvi nastup desio se jula 2000.godine i to pod nazivom Hellstar. Međutim ubrzo nakon toga bend se vratio svojoj prvobitnoj ideji i nazivu Beautiful Creatures. Tri meseca kasnije izdaju i prvi demo snimak. Da su stvari po momke iz Beautiful Creatures počele dobro, govori i podatak da su ih baš u tom trenutku, na samom početku i bez opipljivog autorskog materijala, spazili i "agenti" izdavačke kuće Warner Bros. Bend potpisuje ugovor sa tom kućom i počinje da snima album prvenac koji će izaći tokom 2001.godine pod nazivom Beautiful Creatures. Uz sve to Creatures-i dobijaju i zapaženo mesto na tada vrlo jakom i poznatom festivalu Ozzfest. Beautiful Creatures bili su u punom pogonu, željni uspeha, spremni na osvajanje srca fanova širom sveta, ali.....

Krajem 2001. godine stvari počinju naglo da se menjaju. Dešava se nešto što u tom trenutku nije zaobišlo gotovo nikog na aktivnoj sceni. Dešava se nešto što zapravo  sa samim bendom nije imalo baš nikakve veze. Naime, na prelazu 2001. na 2002. godinu dešavaju se veliki potresi u centrima muzičke industrije. Novi milenijum donosi i nova pravila, bukvalno preko noći brišući do tada čvrsto uspostavljene postulate na kojima počiva muzička indistrija kakvu je svet poznavao poslednjih pedesetak godina. Izdavačka kuća Warner Bros, samo jedna u nizu, bila je primorana na spajanje sa mnogo većom korporacijom AOL. U svom tom metežu veliki broj grupa ostaje bez pristojne promocije pa čak i bez samih ugovora. Tačnije bez ičega, ako ćemo pošteno (gotovo isto kao sleaze/glam bendovi 1992.godine). Taj svojevrsni uragan nije zaobišao ni tek zahuktale Creatures-e pa tako njihov album prvenac ne dobija gotovo nikakvu medijsku promociju, a sve se to dešava u vremenu koje je "svetlosnim godinama" daleko od današnjeg, u smislu društvenih mreža i mogućnostima koje one pružaju po pitanju samo-promocije,  što sve neminovno dovodi i do razlaza  prvobitne postave.

Prvi koji napustio  brod bio je  upravo DJ Ashba, usmeravajući se ka radu na sopstvenoj muzici. Kasnije će se ispostaviti da je to možda, za njega lično, bila i dobra stvar. Preskočio je ponudu Nikki Sixx-a da zasvira u hard/sleaze/punk supergrupi toga vremena Brides of Destruction, rame uz rame sa legendarnim Tracii Guns-om. Drugu priliku, međutim,  nije propustio. Radi se o trenutku kada je nastao Sixx AM, a negde u međuvremenu zapazio ga je i sam Axl Rose. Na njegovo mesto lead gitariste Beautiful Creatures  te 2002.godine dolazi gitarista glam metal benda Tuff - Michael Thomas (danas Brand New Machine). Uskoro iz benda za Ashbom odlazi i bubnjar Glen Sobel. Njega zamenjuje Matt Starr iz grupe Bang Tango. Bez obzira koliko je kratko trajao, ovaj period grupe ispostaviće se, bio je i najbolji što se tiče uspeha. I pored svih teškoća koje su pogodile ovu supergrupu i potencijal koji su imali, ipak su uspeli da ostave kakav takav trag na sceni.

2003-2006  Deuce

Nakon velikog kraha nastalog usled pomenutih promena u svetu muzičke industrije Beautiful Creatures se vraćaju i počinju sa radom na novom albumu. Međutim, personalne promene neće zaobići bend ni ovoga puta. U toku 2003. godine grupu napušta Michael Thomas koji počinje saradnju sa Suki Jones, prvom verzijom nečega što će kasnije postati Adler's Appetite. Na njegovo mesto dolazi Alex Grossi (Jani Lane, Quiet Riot, Bang Tango...). Leste, Kweens, Focx, Grossi i Starr tako počinju praktično od nule radeći na novom albumu koji izlazi 2004. godine i to isključivo na japanskom tržištu. Sa američkim i evropskim izdavačima dolazi do raznih nesporazuma i ogromnog kašnjenja, tako da album po imenu Deuce izlazi 2005.godine na američkom a čak 2006. godine na evropskom tržistu. A između svega toga, ništa novo. Iz benda odlaze Alex Grossi i Matt Starr a zamenjuju ih gitarista Mark Simpson ( Jetsam, Folsam) i bubnjar Bang Tango-a Jimmy Russel. Nakon toga bend zakazuje i turneju radi promocije albuma, uključujući i turneju po Evropi sa Stephen Pearcy-em iz benda RATT.  Čini se da u tom trenutku stvari napokon dolaze na svoje mesto, međutim....

Što se tiče pomenutog Deuce perioda valja pomenuti i činjenicu da je tokom 2003. godine pevač Joe Leste ponovo počeo da radi sa svojim prvobitnim bendom Bang Tango. Bang Tango čak izdaje i album 2004.godine Ready To Go. Koliko je ta paralelna angažovanost uticala na rad u Creatures-ima pokazaće se u narednim godinama. Iz ove perspektive se čini da je Joe Leste ipak veći primat davao svom  matičnom bendu.

2007- ? Post BC

U periodu između 2007-2009. godine BC su nastavili sa sporadičnim nastupima širom sveta. Joe Leste je najavljivao početak rada na novom albumu, međutim to se do dana današnjeg nije realizovalo.  Prelomna godina, odnosno trenutak od kada Beautiful Creatures praktično više ne postoji, bila je  2009. i ozbiljni zdravstveni problemi Joe Leste-a, tj njegov pad na bini tokom jednog koncerta Bang Tango i hispitalizacija. Po medijima su počele da kolaju glasine o tome kako se pevač nalazi bukvalno sa "samrtnoj postelji" usled burnog načina života koji je vodio. Pokazaće se zapravo  da je umesto Lestea, sam bend Beautiful Creatures bio u takvom položaju. Došlo je (naravno) do daljih personalnih promena i u samoj 2009.godini, ali to sve više nije bilo ni bitno. Ono što je važno je to da od 2009. grupa nije zabeležila niti jedan nastup a do najavljivanog trećeg albuma nikada nije ni došlo. Joe Leste je nastavio da vodi Bang Tango koji postoji i danas i sa kojim je izdao još dva albuma u međuvremenu. Što se druge dvojice stalnih članova tiče, Kenny Kweens je već duže vreme basista LA Guns-a. Anthony Focx se posvetio produciranju. Poslednji muzičari, na takoreći ukletim pozicijama lead gitare i bubnja u bendu BC bili su:  Delta Starr odnosno Justin Sandler.

Postoji nekoliko ključnih razloga zbog kojih Beautiful Creatures nikada nisu dostigli nivo koji su realno prema prikazanom i te kako zaslužili. Pre svega, reč je o tajmingu. Početkom dvehiljaditih kada bend nastaje, dolazi do već pomenutih potresa u samoj muzičkoj industriji. BC su tada ostali "golih rukava" što se tiče promocije i podrške njihovog albuma prvenca. Na taj način BC su zapravo od samog početka  oštećeni i time im je drastično  smanjena mogućnost daljeg proboja.  Nakon toga dolazi period Deuce albuma. Ovoga puta muzička klima bila je mnogo povoljnija. Ponovo oformljeni Motley Crue, superpopularni Velvet Revolver pa i Guns n Roses sa dredovima, utirali su bendovima poput BC put ka novom proboju prema svetskim muzičkim visinama. NU-metal zauzeo je svoje mesto na drugoj strani a činilo seda se uspavana (tačnije uništena, devastirana ) Sunset strip scena ponovo budi. Zrelija, modernija i bolja nego ikad. Veliki broj bendova ponovo počinje aktivno da radi, oformljuju se razne supergrupe, dok ih veliki festivali širom sveta dočekuju širom otvorenih ruku. Tu su i nove snage poput Buckcherry, Hinder, Papa Roach, Sixx AM sa one strane okeana, ali i velika post glam/sleaze scena koja nastaje u Evropi predvođena uglavnom Šveđanima poput Backyard Babies, CrashDiet, Hardcore Superstar i dr.

Ipak, čak i u takvim, po svemu sudeći drastično boljim okolnostima i mogućnostima, pevač Joe Leste se odlučuje da ponovo oformi svoju prvobitnu grupu Bang Tango. Činjenica je da se Beautiful Creatures ne može sagledavati bez pomena Bang Tango-a. Umesto da iskoristi priliku sa BC, Joe Leste uporedo pravi tzv Bang Tango vol. 2 bez originalnih članova te grupe. Praktično Bang Tango i BC bili su jedan bend. Polovina članova jednog svirala je u drugom. Na turneji po Evropi 2009. godine listu su činili: Beautiful Creatures, Bang Tango i Faster Pussycat. To je značilo u prevodu Joe Leste i drugovi, pa onda opet Joe Leste i drugovi plus na kraju Faster Pussycat (i drugovi, pošto ni taj bend nije bio u originalnoj postavi). Naravno iz svega toga, deblji kraj su izvukli upravo Beautiful Creatures-i. Velika prilika je još jednom propuštena.  Koliko je zapravo Joe Leste bio usredsređeniji na Bang Tango nego na BC govori i činjenica da je od 2004. do danas taj Bang Tango vol.2 izdao čak tri albuma. U filmu Attack of Life: The Bang Tango Movie iz 2015.god, Joe Leste je čak odbio da prokomentariše perioda nastanka Beautiful Creatures-a i bilo šta u vezi sa bendom. Preporučujem svim fanovima da pogledaju istoimeni film.

Beautiful Creatures koji su, može se slobodno reći, bili pioniri ponovnog oživljanja nekadašnje glam/sleaze rock Sunset strip scene, tj njene reinkarnacije i novovekovne modernizacije, ostali su tako na marginama celog tog muzičkog komešanja. Spoljašnji faktori, unutrašnje razmirice i česte promene, plus loše odluke, uticale su previše negativno na sudbinu benda. Bend nikada nije dostigao nivo koji je po  svemu sudeći zaslužio. Ipak iza njih su ostala dva fenomenalna albuma. A koliko su zapravo bili cenjeni, govori i činjenica da su fanovi 2013.godine samoinicijativno napravili Facebook stranicu Beautiful Creatures Reunion, na taj način zahtevajući od članova benda da se ponovo okupe. Da li će to toga ikada doći, pokazaće vreme.


Beautiful Creatures iz muzičkog ugla

Beautiful Creatures - Beautiful Creatures 2001 

1. 1 A.M.
2. Wasted
3. Step Back
4. Ride 
5. Wish
6. Kickout
7. Blacklist
8. Kickin For Days
9. Time And Time Again
10.Goin Off
11. New Orleans
12. I Got It All
13. 1. A.M. Acoustic ( japaneese edition)
14. Get Up ( japaneese edition) 


Vokal - Joe Leste
Gitara - DJ Ashba
Gitara - Anthony Focx
Bas - Kenny Kweens
Bubanj - Glen Sobel 

Muzički posmatrano prava je šteta što album prvenac BC-a nije doživeo propisnu medijsku pokrivenost. Album, a samim tim i grupa, trebalo je da u tom trenutku postane pravi hit. S obzirom na tadašnju muzičku ponudu album je zaslužio visoko mesto na svimn mogućim listama, ne zato što je konkurencija tada bila loša, već zato što je album za to vreme bio više nego  kvalitetan.  Muzika Creatures-a imala je taj glam metal "in your face" momenat, upakovan u modernu muzičku formu toga doba. Nešto ne toliko krucijalno novo ali sa druge strane sveže i zdravo. Ovaj album je najbolji dokaz kako bi reinkarnirani glam/sleaze tada trebalo da zvuči. Modernije, metalskije, opasnije ali sa onim neodoljivim šmekom prošlog vremena. Kao što smo već napomenuli pojava BC-a i ovog albuma može se u neku ruku uzeti kao pionirski početak stvaranja nove/stare glam/sleaze scene. Neka vrsta oporavka ovog žanra krenula je gotovo uporedo sa ovim album. Od pesama se svakako izdvaja 1 A.M. koja otvara album i koja se našla kao soundtrack horor filma Valentine. Wasted, Step Back , Ride, Got It All, Kickout predstavljaju prvoklasne rokerske komade. Zanimljivo je i prisustvo neke vrste repovanja u određenom broju pesama, doduše samo na momente, što je možda i odraz toga vremena i pojave mnogih nu-metal i rap metal bendova. Naravno, ima tu i sporijih polubalada poput Wish, New Orleans i Time and Time Again. Joe Leste-ov vokal varira od potmulih dubina do visina kakve su ravne Axl Rose-u ili Steven Tyler-u. Gitarski deo iskazuje veliku raznovrsnost, ali opet, stavljen u okvire klasičnog hard rock-a sa primesama modernih efekata, što kasnije i postaje unikatni autirski pečat Dj Ashba-e. Sve u svemu  album za najvišu moguću ocenu. Suštinki ovaj album  je trebalo da postane neka vrsta Appetite Of Destruction toga vremena, ili makar jednim delom, što je neminovno i zaslužio. Vizuelno se za bend ne bi moglo reći da svoje korene vuče iz 80-ih, koji je upakovan u formi mračnijeg, bolje rečeno darkerskog imidža.

Beautiful Creatures - Deuce 2005 

1. Anyone

2. Freedom 

3. Unforgiven

4. Save Me 

5. Superfly

6. Empty

7. Never

8. Straight To Hell

9. The Unknown

10. Ton Of Lead

11. Brand New Day

12. Thanks

13. I Wont Be The One

Vokal - Joe Leste

Gitara - Alexx Grossi 

Gitara - Anthony Focx

Bas - Kenny Kweens

Bubanj - Timmy Russel

Gitara - Michael Thomas, Mark Simpson

Bubanj - Glen Sobel, Matt Starr

Koliko je muzička scena nudila bolje mogućnosti uoči izlaska ovog albuma već smo opisali u prethodnom delu teksta. Kao i razloge zbog čega ni ovo izdanje BC-a nije uspelo da ostvari zapaženiji uspeh, tako da ćemo ovoga puta to preskočiti. Muzički je album sadržao sve potrebne primese: vrištuće vokale, zapaljive gitarske deonice, čvrstoću, modernost i pevljivi prizvuk. Čak ni promena glavnog gitariste nije bitno uticala na promenu stila. S obzirom da je veliki broj gitarista, koji su se smenjivali kao na traci, učestvovao u izradi albuma, album ni malo nije izgubio celinu. Kratke, brze i ubitačne pesme poput Anyone, Save Me, Unforgiven, Brand New Day  dominiraju albumom. Međutim ono što je možda najveća prednost ovog albuma su tekstovi pesama, koji pokazuju određen stav, koji je bend vremenom oformio usled svih pozitivnih i negativnih događaja koji su ih pratili. Pesme poput Anyone ili Freedom u kojima Joe Leste govori o usuđivanju da se bude različit u svetu rock n rolla govore dovoljno o svemu onome što smo ranije pisali. Ima tu i sporijih stvari poput I Wont To Be The One ali i potpuno rokerskih Velvet/Guns komada poput Unforgiven, Superfyly i dr. Album je  pravi naslednik BC-a iz 2001.godine u svakom pogledu. Jedino što nakon slušanja ove ploče ostaje, jeste žal  za propuštenim mogućnostima ovog benda, ali više od svega, zbog činjenice da posle Deuce-a nisu izdali nikakv autorski materijal. Taman kada je priča počela da poprima ozbiljne obrise, Joe Leste je odlučio da da primat Bang Tango vol.2. Šteta. Beautiful Creatures su mogli da postignu mnogo, mnogo više od toga što je Bang Tango ikada postigao. Ako je Bang Tango jednom ubila muzička industrija i grunge, Beautiful Creatures-e su ubili takođe industrija, ali i oni sami, pre svih Joe Leste.

Na kraju, svim ljubiteljima dobrog glam/sleaze rocka u modernoj varijanti iskreno preporučujem ova dva albuma Beautiful Creatures-a.

mart 2016.godine                                                                                       Autor: JP