Na svojoj poslednjoj Gitarijadi bio sam tačno pre 20 godina. Leto 2005. Sećam se odličnog nastupa Atomskog Skloništa sa Tifom koji je izašao da peva pesmu Pakleni Vozači sa pozdravom publici: "al ste lijepi, lepi". Bio je tu sa svojim pajtašem iz Jagoda i Dugmeta, Alenom Islamovićem. Bio je tu nekim čudom i Milić i njegov Vatreni Poljubac i gomila power metal bendova koji su se takčimčili.
Tih ranih godina prve decenije novog milenijuma power metal je bio verovatno najpopularniji žanr među metalcima kod . Power sa raznim primesama naravno, od death, black do symphonic elemenata. Kad se samo setim bendova kao što su Alogia, Aeterna, Atlantida, Nightfall, Dargoron, Rain Delay, Abonos, pa čak i Art Diler., iako sam fan jedne potpuno drugačije vrste rocka i metala, moram da priznam da je to ipak bila jedna ozbiljna scena.
No ipak, ne sećam se tačno ko je od navedenih sve tada svirao, ali se sećam da je te 2005.godine pobedio bend koji je u jednoj svojoj pesmi pozivao ljude "na bermude". "Vodi me, na bermude" glasio je rafren. Ukoliko me pamćenje zaista služi. Imena benda, normalno, i da hoću, ne mogu da se setim. I nije bio power metal, niti bilo koj drugi metal.
A što se društveno političke situacje iz tog doba tiče, mogu je opisati samo jednom rečju - "milina". Internet je i dalje spor. Društvenih mreža ni na vidiku jer će Myspace kod nas postati popularan tek godinu nakon 2005. YouTube je star svega 4 meseca! Da, da, i to u Americi naravno. Mi ćemo krenuti da ga opipavamo tek nešto kasnije. Muziku i dalje slušamo na cd-ovima, što rezanim, što piratskim koji su te godine počeli polako da iščezavaju. Jbg, mp3 piraterija uspela je da uništi čak i cd pirateriju, pa vi vidite. Striming servisi još uvek ne postoje, ali se nalaze u prenatalnoj fazi. Koncerti su puni a mi nemamo čime da ih snimamo i slikamo do besvesti. Telefoni su nam crno beli i uglavnom igramo zmijice na njima i kad ima kredita šaljemo sms-ove voljenim i dragim osobama. One koje još uvek to nisu, a mi bi želeli da jesu, u te svrhe poso je radilo dobro staro "cimanje".
U redu, ali šta je sa političkom situacijom? Ukratko - uživamo u čarima privatizacije, i rasprodaji privrede na sve strane. Uživamo i u umeću Koštuničine vlade bez DS-a ali sa podrškom SPS-a i opskurnim strankama poput G17+ i SPO. Uživamo i u Ahtirsarijevim planovima za rešenje Kosova (khm, jel se seća neko toga). A pošto jbg 2003. nismo bili spremni za ulazak u EU, nestrpiljivo čekamo tu sudbonosnu 2007.godinu, jer su nam dobre čike iz najdemokratskije tvorevine svih tvorevina obećali da ulazimo baš tada. Samo je potrebno da otkačimo jedan deo zemlje, pohvatamo osuđenike, otuđimo još privrede i resursa i "usaglasimo" još nekoliko drugih sitinica. "Ljudi hoće u jEvropu, a ti vućeš nazad", reče jednom jedan naš poznati glumac.
Ako se sada miunjevitom brzinom teleportujemo 20 godina kasnije, zahvaljujući brzom internetu i smart telefonima, jasno nam je da u EU nikad nismo ušli iako smo sve zahteve ispunili. Društvene mreže, strimovanje, YouTube i ostala zamajavanja imamo u izobilju. I više nego što je potrebno. Svega imamo. Sve smo to za ovih 20 godina dobili, ali smo smo zato izgubili slobodu (koja ni tad nije bila nešto, al ajde), dostojanstvo, ljudskost, osećaj za druge, osećaj za zajedništvo, zajedničko ili više dobro. Ma sve! Izgubili smo i još mnogo toga materjalnog iz prethodnog pasusa, nego ne bih da dužim jer i sami o tome sve već znate.
A Gitarijada? Gitarijada je ostala ista, tu gde jeste, u malenom Zaječaru na istoku zemlje. Čak je i nekoliko izvođača za ovu godinu isto kao i pre 20.
Ali ovoga puta ipak postoji jedna veoma bitna razlika. Gitarijade možda neće ni biti, jer, na njoj po svemu sudeći neće imati ko da svira.
Zbog katastrofalne političke situacije u zemlji koju neću da vam prepričavam jer je i sami znate, a da je kojim slučajem ne znate ili ne razumete, do ove stranice NIKADA ne bi ste ni došli, tako da, Gitarijade ove godine praktično neće ni biti.
Krenulo je sa otkazivanjem nastupa uvek glasnim i besnim Goblinima (otkazao im organizator). Sve to inače nije prvi put da im se ovog leta dešava. Razlika je u u tome što su ovoga puta i ostali bendovi stali uz svoje kolege. Redom su otkazivali NIT, Deca Loših Muzičara, Bolesna Štenad, Električni Orgazam, SARS, kao i komšije Brkovi. Poslednji koji su to učinili su i niški velikani Kerber dok je Whitesnake bez Coverdale-a to uradio još među prvima. Ostali su samo Riblja Čorba (ne razumem stvarno zašto postoji bend sa takvim imenom), Generacija 5, kao i komšije Atomsko Sklonište i Alen Islamović.
Verovatnoća da će ostati sami da sviraju je veoma mala, a s obzirom da je većina otkazala, proglašavam ovu Gitarijadu otkazanom i neuspelom. I dobro je što je tako. Za razliku od čudnih koncerata po gradskim trgovima, palankama i selima, kojih je biilo kao ladne vode u prethodnih 13 godina, Gitarijada ima neuporedivo veću simboličku vrednost i ovo otkazivanje bendova ima mnogo veću težinu u datom trenutku. Da vam ne objašnjavam dalje. Znate i sami. A sledeći put kad vidite "Festival taj i taj iu tom i tom gradu ili palanci", setite se Gitarijade, setite se ko to sve organizuje i kako organizuje... ako se do tada već nešto be promeni.