Ozzfest je muzički festival koji je 1996.godine osnovala žena slavnog Ozzy Osbourn-a, Sharon Osbourne. Od tada je na tom festivalu koji se održavao u SAD, Evropi i Japanu iz godine u godnu, sviralo mnogo poznatih i manje poznatih bendova iz svih mogućih rock-metal žanrova - UŽIVO!
Uživo je klučna reč, jer je ove godine Ozzfest održan, ni manj ni više, nego virtuelno! Od 10. do 13. novembra festival je održan u Decentraland Metaverse Music Fesitival prostoru, ili šta god, na kome su učestvovali sledeći bendovi: Ozzy Osbourne, Motorhead ???, Megadeth, Black Label Society i Skid Row.
Dakle, zvuči kao jaka postava festival, zar ne? Ko ne bi voleo da čuje sve ove bendove na jednom mestu? Ko ne bi voleo da čuje Motorhead ponovo? Ali, čekajte, zar nije Lemmy preminuo, ono kao, još 2015.godine?
Da vam skratim muku i lišim vas odgovora na ova pitanja, ostaviću vam video snimke koje možete pogledati kako bi ste stvorili sliku o tome šta je uopšte virtuelni metal festival.
Međutim, na kraju ipak moram da postavim pitanje svih pitanja: Da li je ovo poslednji ekser u mrtvačkom sanduku muzike koju toliko volimo? Da li je ovo njen konačan kraj? Šta je sledeće, prvi AI virtuelni bend sastavljen od kompjutera koji sami prave pesme (što već i postoji), i koji će postati neki novi Bitsli, Stonsi, Gunsi ili Metallica....
Da se podsetimo kako je to bilo nekada, u neka lepša i normalnija vremena!
Na YT kanalu grupe Metallica se pojavila nova pesma Lux Aeterna ispod koje stoji - pesma sa novog album 72 seasons!!!
Za pesmu je urađen u spot, a mi, najavljena je masovna turneja kao i pomenuto album. Za sada samo ovoliko znamo. Poslušajmo pesmu a više informacija stiže uskoro!
Dan kada legendarni sleaze-rokeri Faster Pussycat izbacuju novu muziku se kod nas piše crvenom bojom, tako da nikakva fudbalska lakrdija ne može da pokvari raspoloženje. Novi, dvostruki singl, na jednoj strani otkucava ime Like A Ghost, dok sa druge stoji Pirate Love.
Ako se pitate zašto opet pesma Pirate Love (obrada Johnny Thunders-a), koju smo već imali prilike da čujemo prilikom izlaska pesme NOLA, odgovor leži u tome što su u međuvremenu promenili izdavačku kuću. Sada su pod patronatom sjajne australijske Golden Robot Records, a i Taime Down iz nekog razloga voli da se sa obe strane ploče čuje po jedna pesma.
Sve u svemu stvar Like A Ghost je ono čemu se najviše radujemo. Imaju Fasteri dosta novih pesama. Nakupilo se to tokom ovih petnaestak i više godine. Pitanje je samo kada će Taime dat iznak da se sve to lepo izbaci u vidu novog kompletnog albuma. Možda je ova promena izdavača dobar korak koji vodi ka tome.
Švedske sleaze metal legende Hardcore Suprstar počastili su fanove novom-straom pesmom GTO koja se svojevremeno mogla naći jedino na japanskom izdanju albuma Hardcore Superstar iz 2005.godine. Ovog petka 25.novembra, pesma je dostupna na svim striming servisima a za nju je urađen i lyric video. Pored toga bend je izbacio i reizdanje pomenutog albuma na vinilu.
Kada je reč o albumu Hardcore Superstar iz 2005.godine, koji se još u žargonu naziva i Black Album, možemo sa sigurnošću reći da se radi o prvom pravom HC albumu, što je nedavno potvrdio i frontmen grupe Jocke Berg. On je u intervjuu za australijski The Rockpit to i potvrdio rekavši da je bend na prva tri albuma dosta lutao sa zvukom i da je pod pritiskom tada velike švedske izdavačke kuće bend morao da se prilagodi njihovim prohtevima: "Hteli su da zvučimo kao The Hives jer to tada bilo popularno" (govorimo o periodu kraja 90-ih i početka 2000-ih). Onda smo jednog dana Thomas Silver (tadašnji gitarista), Martin Sandvik (bas) i Adde (bubnjevi), odlučili da napravimo muziku kakvu zaista volimo i tako je nastala pesma Wild Boys a kasnije i ceo album. Ta 2005.godina je u tom smislu bila naša prva godina postojanja, bez obzira što smo kao bend počeli još 1997.godine."
Sve u svemu, Jocke je u pomenutom intervjuu samo potvrdio ono što su fanovi godinama pričali. Prva četiri albuma It's Only Rock n Roll (1998), Bad Sneakers and Pina Colada (2000), Thank You (2001) i No Regrets (2003), bili su čudni i vidljivo je bilo da je bend na njima muzički lutao. Tome je napokon došao kraj 2005.godine kada su konačno pronašli svoj stil i zvuk po kojem su do dan danas ostali poznati - i to je bio upravo taj zvuk na albumu Hardcore Superstar koji je do danas ostao njihov najuspešniji album i koji je bio proglašen kao jedan od Top 3 albuma u 2000-im po mišljenju Sweden Rock magazina. Zajedno sa ostalim bendovima sa scene, u istom vremenskom periodu, poput Crashdiet, Backyard Babies, Crazy Lixx, Gemini Five i dr., činili su novu sleaze-glam rock scenu.
Nakon ovog malog povratka u prošlost, ne treba zaboraviti i na to da su Hardcore Superstar ove godine izbacio dvanaesti album po redu koji nosi naziv Abrakadabra.
Znamo svi šta znači biti "one hit wonder" i koliko nekada samo to dovoljno da karijera odleti u nebesa. Ali šta je sa onima koji su u karijeri izbacili samo jedan album? Kako njih tretirati? Sa hitovima je lako i to uglavnom vezujemo više za pop vode dok je u rokenrolu priča nešto drugačija. Imati samo jedan u karijeri ne znači nužno biti neuspešan. Naprotiv! Ponekad je samo to dovoljno da vas vine u legendu.
U to ime vam i predstavljamo ovu unikatnu listu bendova koji su u karijeri izbacili samo jedan album. Da ne bude nikakve zabune: 1) ovo nije rang lista, tako da je redosled albuma potpuno nasumičan 2) ovo nije ultimativna lista svih mogućih albuma na svetu, već jednostavno naš odabir koji odgovara stilu i senzibilitetu našeg sajta.
1. Sex Pistols - Never Mind The Bollocks, Here's The Sex Pistols (1977)
Ova lista ne bi bila validna ako je ne bi smo započeli sa čuvenim Sex Pistols. Najozloglašenijem britanskom bendu bio dovoljan samo ovaj jedan album da bukvalno izvrše revoluciju poput cunamija koji preti da razruši sve što je do tada bilo poznato. Generalno, u tome su i uspeli. Bez dlake na jeziku i sa otrovnim i za to vreme nečuvenim rifovima, uspeli su ne samo da redefinišu muziku toga doba i publiku navuku na punk-rock, već i da uzdrmaju samo britansko društvo. Sa pesmama poput Good Save The Queen, Anarchy In UK, Bodies, Pretty Vacant, postali su i ostali inspiracija za generacije i generacije muzičara. Ipak, svega godinu dana nakon izlaska albuma bend se jednostavno raspao usled ogromnih internih ali i spoljašnjih problema. Svet definitivno nije bio spreman za Sex Pistols-e u tom trenutku ali zato oni za svoje fanove jesu, i tada, pa sve do današnjih dana.
2. Johnny Thunders and The Heartbreakers - L.A.M.F. (1977)
Dve godine nakon odlaska iz matičnih New York Dolls-a, Johnny Thunders i bubnjar Jerry Nolan oformljuju The Heartbreakers sa kojim nastavljaju započeto. Punk se širio sa obe strane Atlantskog okeana i gosn. Thunders i njegova ekipa su u tome odigrali važnu ulogu svirajući i stvarajući u jednoj od najbogatijih muzičkih scena - njujorškoj tzv. CBGB sceni. Ipak, Nju Jork je u to vreme bio možda i previše underground tako da je ekipa morala da skokne malo do Londona gde je i nastao čuveni i jedini album pod nazivom Like A MotherFucker 1977.godine. Priča o ljubavi, drogama, snalaženju po njujoriškim prljavim ulicama, samo su neki od detalja ispričani na ovoj ploči sa izuzetno "tankom" ali i oštrom produkcijom. To se najbolje može opisati i pesmama poput Born To Loose, Cant Keep My Eyes On You ili Chinese Rocks. Zanimljivo je da je tekst ove poslednje pesme napisao Dee Dee Ramone, tačnije sve osim dela "It's hot as a bitch, I shoul'd have been rich, But I'm just diggin' the Chinese ditch", koji je napisao Richard Hell.
3. Green River - Rehab Doll (1988)
U prvoj polovini osamdesetih Seattle scena bila je tek nešto više od bilo koje lokalne muzičke scene na svetu. Preporod koji će doživeti početkom naredne decenije svakako ide i na račun grupe Green River koja ne samo da je iznedrila muzičare kao što su Mark Arm (Mudhoney), Stone Gossard i Jeff Ament (Pearl Jam, ali i još neki od bendova sa liste), već je i postavila temelje onome što će se nekoliko godina kasnije nazivati - grunge. Njihov jedini album u kratkotrajnoj karijeri pod nazivom Rehab Doll možda nije dostigao visine izdanja poput Ten ili Nevermind, ali jeste uneo sve potrebne sastojke grunge-a u njegove rane temelje. To se posebno može osetiti u pesama poput Rehab Doll, Swallow My Pride ili recimo u Bouwie-evoj obradi Queen Bitch. Okrutni i prašteći rifovi, punk senzibilitet i jad grada koji niko do tada nije umeo ni da nađe na mapi, glavni su sastojci ovog izdanja.
4.Wild - Wild 1 (1988)
Grupa Wild je i dan danas jedna velika nepoznanica. Pretraživanje po internetu daće vam mnogo pogodaka sa istim imenom, međutim, samo je jedna grupa Wild za koju možemo reći da ju je Axl Rose uništio, figurativno naravno. Evo o čemu se radi. Wild su tokom osamdesetih bili ne baš tako poznata grupa koja je iznedrila jedno pravo malo remek delo od albuma te davne 1988.godine koje nosi naziv Wild 1 (što takođe stvara veliku zbrku kada istražujete). Ukratko bi ovo izdanje moglo da se opište kao: industrial -sleazy-bike-synth-dark-lobanje iz pakla sa malo The Cult prizvuka. Da je stvar bila ozbiljna govori u prilog i činjenica da je album izdat za Sony. Međutim, dve godine nakon izlaska, došao je iznenada Axl Rose i odvukao klavijaturistu ovog benda, Dizzy Reed-a ,da mu svira klavijature dok se ovaj kupa sa delfinima i ženi po kiši. Ostalo je sve istorija. Da se to nije desilo, ko zna... Možda bi Wild uz bendove poput Shotgun Messiah ili Zodiac Mindwarp stvorili jedan poseban i unikatan žanr unutra žanra. Ovako, ako niste, obavezno pronađite ovaj album i preslušajte!
5. Cats In Boots - Shotgun Sally (1989)
Da je sleaze-glam bio najpopularniji muzički pravac u rock muzici tokom osamdesetih (posebno krajem), govori nam podatak da nisu samo bendovi sa čuvenog Sunset Strip-a bili glavni vinovnici ovog žanra. Bilo je tu dosta grupa iz drugih gradova pa čak i drugih zemalja. Jedni od njih su i Cats In Boots čiji su počeci vezani za daleki Japan. Grupa se od svog nastanka početkom 80-ih vala Seikima-II i izbacila je čak tri albuma. Ipak, prava istorija ovog benda kreće 1987.godine kada se gitarista Takashi OHashi i basista Yasuhiro Hatae sele u SAD u nadi da će postati rock zvezde. Tamo im se pridružuju i pevač Joel Ellis i bubnjar Randy Meeks. Tako su zvanično u Hollywood-u i stvorene "mačke u čizmama". Dve godine kasnije stiže i album Kicked And Clawed koji važi za jedan od epitoma čistog sleaze-rock zvuka. Međutim, promene u muzičkoj industriji koje su bile na vidiku i saturacija tržišta označile su ubrzani kraj benda. Ukoliko volite ovaj žanr obavezno preslušajte komade poput Shotgun Sally, Her Monkey ili recimo Evil Angel.
6. Sea Hags - Sea Hags (1989)
Kao što rekosmo: 80's sleaze-glam daleko se čuo a Gunsi su bili suvereni vladari ovog žanra. Posebno njegovog drugog talasa iz kog nam je došao i prethodni bend, kao uostalom i Sea Hags o kojima je ovde reč. Ova četiri Izzy Stradlina nalazili su se u San Francisku, gradu koji je poznat po ipak nešto tvrđoj muzici i sceni. Ipak, uz bendove poput Vain i AlleyCat Scratch činili su tu neku malu scenu koja se ugledala na veću i važniju u Los Anđelesu. Punokrvni i prljavi sleaze rock koji su Hagsi gajili privukao je pažnju poznatih poput recimo Kirk Hammet-a koji im je producirao neke demo snimke ali i pravih producenata poput Mike Clink-a koji je bio zadužen za finalni proizvod albuma prvenca. Nije se krilo - svi su te 1989.godine tražili nove Gunse. Možda bi ih i našli da se Sea Hags nisu udavili u probleme sa drogama od kojih je 1991.godine nastradao basista grupe Chris Schlosshardt. Kao i u prethodnom slučaju pesme koje morate poslušati su Half The Walley, Doghouse, Under The Nicht Stars, čisto za početak. Nakon raspada grupe 1990.godine, bubnjar Adam Maples svirao je jedno kratko vreme sa Gunsima (pre Sorum-a), gitarista Frank Wisley pridružio se supergrupi Arcade koju je osnvao frontmen grupe Ratt Stephen Pearcy, dok je pevač Sea Hags-a Roon Yacoom prešao u now-wave vode sa projektom The Power of 3.
7. Mother Love Bone - Apple (1990)
Grupa Mother Love Bone - nepravedno zaboravljeni osnivači grunge muzike, glasi naslov teksta iz 2018.godine koji smo objavili na našem sajtu. Nastali su fuzijom bendova Malfunkshn i Green River. Iz "zelene reke" u MLB prešli su te 1988.godine, nadaleko poznati Stone Gossard i Jeff Ament, dok je Malfunkshn deo tima činio harizmatični pevač i frontmen Andrew Wood. Uz gitaristu Bruce Fairweather-a i bubnjara Regan Hagar-a postava benda bila je potpuna. E sad, Andrew Wood je bio prva muzička zvezda Sijetla još mnogo pre nego su muzičke zvezde uopšte dolazile iz tog grada. Pa, pre nego i što se grunge ustalio kao pokret odnosno muzički pravac. Svojom harizmom i scenskim nastupom bio izdvajao se i ubrzo postao prepoznatljiv i ceo grad, scena i izdavačke kuće videle su u njemu i u bendu Mother Love Bone nešto potpuno novo za šta su predvideli da će ubrzo promeniti svet. Nažalost, to se nikada nije dogodilo. Samo nekoliko dana pre izlaska albuma Apple, Andrew Wood je preminuo nakon overdoziranja, a preuzimanje sveta prešlo je na pleća jednog drugog benda iz istog ovog grada. Ovaj nemili događaj doveo je do stvaranja još jedne ad-hoc grupe - Temple Of The Dog koja je nastala kako bi odala počast upravo premilom Andrew-u (takođe sa samo jednim izdatim albumom), a iz čega je kasnije nastao i Pearl Jam, što svi verovatno znate. I pored toga što su izbacili samo jedan album u karijeri, ime Mother Love Bone ostaće zauvek upisano zlatnim slovima u istoriji muzike Sijetla, a samim tim i celog sveta. Jer da se stvari nisu odigrale kako su se odigrale, verovatno bi mnogo toga danas bilo drugačije.
8.Shooting Gallery - Shooting Gallery
Nakon što su se Hanoi Rocks raspali sredinom 80-ih, gitarista i osnivač ove legendarne finske grupe Andy McCoy pokušavao je da ostane "na sceni" u drugoj polovini pomenute decenije sa raznim projektima poput Suicide Twins i Cherry Bombz (sa kojima je izbacio i tri albuma). Početkom devedesetih napravio je još jedan takav pokušaj kada je u Los Anđelesu okupio sleaze rock ekipu sa izuzetno lošim biografijama (čak četvorica su bili u zatvoru) koja je nazvana Shooting Gallery, opet, reklo bi se, smisleno. U kratkom periodu postojanja ovog benda izbacili su jedan album 1992.godine, koji je izašao za kuću Mercury records sa kojom je McCoy bio pod ugovorom nakon što su se Cherry Bombz raspali. Za to vreme su odsvirali i turneju kao predgrupa grupi Kiss. Osim legendarnog Finca, članovi benda bili su još i basista Dave Tregunna iz bendova Sham 69 i The Lords Of The New Church, bubnjar Paul Garisto iz The Psychodelic Furs, pevač Billy G Bang i gitarista Jo Almeida koji je svirao i sa britanskim sleaze-drunk legendama The Dogs D'Amour. Ovo kratko vreme postojanja grupe obeležile su stvari poput McCoy-a koji se čisti od droge, ostalih članova koji su u jeku adikcije, raznih tuča sa producentima i menadžerima, što je sve dovelo do brzog raspada nakon čega se Andy McCoy konačno opredelio sa solo karijeru koja traje i dalje.
9. Mad Season - Above (1995)
Vraćamo se opet u Sijetl gde se sredinom devedestih rađa još jedan bend/supergrupa, sastavljane od članova nekh drugih velikana. Pearl Jam gitarista Mike McCready je tokom snimanja albuma Vitalogy (1994) otišao na rehabilitaciju gde je upoznao basistu John Baker Saunders-a, sa kojim je i započeo projekat koji ćemo kasnije zvati Mad Season. Ubrzo im se pridružuje i bubnjar grupa Skin Yard i Screammg TreesBerrett Martin, a postavu kompletira niko drugi do Layne Staley koji je bio McCready-ev drugar i pozvan je kako bi bio u društvu treznih i očišćenih muzičara. Možda je McCready imao dobru nameru, ali Layne-u izgleda nije bilo spasa. Grupi se takođe priključio i frontman benda Screaming Trees, Mark Lanegan, koji je gostovao na određenim pesmama na albumu Above iz 1995.godine. Nakon tog, ispostaviće se jedniog albuma, bend odlazi na pauzu kako bi se članovi vratili obavezama svojih matičnih grupa. 1997. pokušali su da se vrate sa sve Layne-om ali je to bilo prosto nemoguće, s obzirom da je Layne tada već započeo svoje "samoizgnanstvo" iz ne samo muzičkog već i iz sveta ovakvog kakav jeste, i koje će se tragično završiti 2002.godine. Bend je bez njega probao i sa novim imenom Disinformation, ali nakon smrti basiste 1999.godine sve jednostavno otišlo u propast i zaborav, osim tog jednog jedinog albuma Above koji nam je ostao kao spomenik jedne grupe ljudi sa velikim potencijalom.
Iste godine kada je izašao prethodni album sa liste, u Los Anđelesu na Sunset Strip-u, u klubu Viper Room koji je držao Johnny Depp i ispred koga je preminuo River Phoenix, grupa poznanika imala je svoj prvi jam-session. Bili su to Steve Jones iz Sex Pistols, Duff McKagan i Matt Sorum koji su brojili svoje zadnje dane u tada trulom i raspadnutom bendu Guns N Roses, i John Taylor iz mega popularnih Duran Duran. Naredne 1996.godine uspeli su čak i da snime jedan fantastičan album, malo svirali po Americi i Evropi, da bi se 1997. raspali. Sve u svemu, kratko, drsko, ubitačno i sa šmekom. Punk-rock u svom najboljoj mogućoj verziji. Možda nam više od toga i nije bilo potrebno jer se album iz 1996.godine i dan danas smatra legendarnim.
To bi bilo to što se tiče ove liste. Zbog prekoračenja dužine nismo pisali o bendovima i izvođačima poput: Temple Of The Dogs, Jeff Buckley, Contraband, War Babies, The Germs, Probot, Damageplan, Loaded, Califronia Breed, koji su takođe iza sebe ostavili samo po jedan album. Možda nekom drugom prilikom, videćemo. Ako vi imate neke svoje favorite koji ovde nisu pomenuti, pišite nam!
Godsmack su pre nekoliko nedelja izbacili singl pod nazivom Surrender koji je ovog vikenda pojačan i spotom. Na taj način su ovi rokeri iz Masačusetsa najavili i novi album, osmi po redu i njihovoj karijeri, koji će nositi naziv Lightning Up The Sky. Album će biti dostupan 24.februara sledeće godine.
Biće to naslednik albuma When Legends Rise iz 2018.godine, čija su sva četiri singla završila na mestu broj 1 tadašnje top plejliste singlova. Produkciju novog albuma uradili su frontman grupe Sully Erna kao i Andrew Murdock koji je poznaz po radu sa grupom Avenged Sevenfold.
Osim ovog spota Godsmack su u međuvremenu izbacili još jedan singl sa nadolazećeg albuma koji nosi naziv You And I.
Tracklisting:
"You And I" "Red White & Blue" "Surrender" "What About Me" "Truth" "Hell’s Not Dead" "Soul On Fire" "Let’s Go!" "Best Of Times" "Growing Old" "Lighting Up The Sky"
Sve je to super. Box-set u pripremi u slavu tridesetprve godine od izlaska albuma. Gomila snimaka iz studija, remasterizovane pesme sa originalnog izdanja, nekoliko koncerata za koje će se pravi fanovi jedino i poradovati, fotografije, trzalice, prstenje i ko zna šta sve još biće deo paketa koji će takođe koštati ko zna koliko.
Ali ne bi to bilo da a da se ne izbaci jedna od najvećih pesama u katalogu benda, remasterizovana i sa još pridodatim orkestrom od pedesetak kojekakvih instrumenata. Naravno radi se o pesmi November Rain. Ona realno, sama po sebi je još iz tog vremena predstavljala kost u grlu mnogima. Kako fanovima, tako i konkurenciji ali i samim članovima benda...pojedinim.
Oduvek je ona u sebi sadržala klavir, klavijature i razne neke dodatke na originalnom snimku uz osetan nedostatak tvrdih gitara, što je kod mnogih fanova razvilo odbojnost prema benda. Naravno, mnoge nove je baš to i pridobilo, makar one koji ne slušaju rock muziku. Konkurencija je sa čuđenjem češala glavu i pitala se odakle nama pare da napravimo ovako nešto, i spot i kompoziciju. Neki članovi benda, baš ovi što drže gitare u rukama pričali su svojevremeno da im je izuzetno teško i dosadno da sviraju ovu pesmu, jer jednostavno nemaju mnogo posla....
Nema veze, sve smo to već prošli i za ovih 30 (31) godina prihvatili ovu stvar kao jednu od najepskijih rock numera ikada. Remek delo kakvo samo može da osmisli um poput Axl Rose-a!
Ali onda se na mom YouTube profilu jednog jutra pojavio thumbnail sa poznatom fotografijom gitariste sa Les Paul-om na klaviru na kojem je pisalo November Rain 2022 Version. To 2022 Version podiglo je sumnju na maks!
Dakle, pesma je naravno izbačena kao singl (ako to uopšte može tako da se nazove) sa nadolazećeg box-seta. Razlika nakon samo pola minuta slušanja bila je očigledna, osim ako baš nemate istančano uho za muziku... gomila nekih čudnih istrumenata, valjda iz tog pomenutog orkestra, šta znam, koji se prepliću sa originalnim snimkom i instrumentima koji su tu već 31. godinu i koji su nam svima usađeni u mali mozak.
Naravno, ne bi to sve bilo ni tako loše i katastrofalno da ti prašnjavi (ali bitni) instrumenti sa početka nisu morali da plate ceh novog remastera. Da ne pominjem da je i glavni Axl-ov vokal morao da položi belu zastavu pred najezdom raznih back-vokala koji su na originalnom snimku igrali tek epizodnu ulogu. Poslušajte epski kraj pesme i "čućete" upravo ovo o čemu pišem.
Sve u svemu, da ne dužim više, ovo je bila jedna nepotrebna stvar i promena koja je bar što se mene tiče, apsolutno izbrisala originalni karakter ove velike pesme. Dok sam slušao ovaj snimak na kojem je pisalo Version 2022, jednostavno nisam osetio taj mračni vajb koji tera na jezu svaki put kad ga čujete. Sve je to isto ali je potpuno drugačije i nije to to. Vajb je promenjen u potpunosti i to je ono što je glavna zamerka ovde. Ne treba vam flauta tamo gde su gitara, bas i klavir utisnuli svoj pečat za sva vremena!
Ne znam kome je palo na pamet da ovako nešto izbacuje i to još kao singl. Ajde da je tamo negde u tom box-setu među ostalih 100 snimaka, niko ga nikad ne bi čuo i ne bi se dizala ovolika frka. Ali kad to upakujete kao singl i još ceo muzički svet o tome izveštava, plus izbacite opet legendarni spot koji samo što je proslavio prelazak zlatne milijarde na YT, onda se sve nekako multiplikuje u negativnom smislu naravno. Šta će nam sad pa ta druga verzija spota, stvarno neverovatno!
Razočarenjima nikada kraja od ovog benda. Još ako vam je jedan od omiljenih, e onda ste ga ugasili totalno!
Sa najnovijeg albuma The Gang's All Herekoji smo nedavno recenzirali i ocenili visokom ocenom, stiže pesma October's Song u formatu lyric videa. Mi na ovom sajtu obično ne dajemo ovakvu vrstu vesti, ali ovoga puta pravimo izuzetak.
Jednostavno rečeno, radi se o epskoj pesmi October's Song, kako smo je i sami u recenziji prozvali odnosno nadenulu pomenuti epitet, koja se svojom formom u svakom pogledu izdvaja od ostalih. Radi se o moćnoj polu-baladi, ali ne onako njanjavog tipa. Nikako! Moglo bi se reći da, ako spojite Wasted Time sa Quicksand Jesus i polijete ih sa In A Darkened Room ukusom, dobijate ovo remek delo koje su Erik i ekipa sakrili pred sam kraj fantastičnog albuma.
Vraćamo rubriku Preslušavanje koja je nadaleko poznata po tome što predstavlja jedino mesto u domaćem medijskom prostoru gde vas sami autori muzike vode kroz najveće tajne i najsitnije detalje svoje muzike. To se uglavnom dešava onda kad se za to stvori prilika, što se ovoga puta sa stopostotnom sigurnošću i desilo. U goste su nam došli članovi beogradskog "benda u usponu" pod nazivom Stain. Glavna tema ovog preslušavanja njihov album prvenac pod nazivom Flesh and Form.
Album prvenac, osam pesama i pregršt spotova je ono što smo imali prilike da vidimo i čujemo od ovih beogradskih grunge rokera do sada.. Međutim, nije to baš sve tako jednostavno. Prvo, da bi se neki domaći bend uopšte našao na ovim našim stranicama on mora da zadovolji određene stroge kriterijume. Momci iz grupe Stain su sa lakoćom postigli sve to. Dovoljno je da odete na njihov profil na bilo kojoj društvenoj mreži i videćete grupu momaka koja se istinski trudi da potkrepi ono čime se bavi. Pobogu, čak su i onu malu riđu iz Stranger Things stavili kako sluša jednu njigovu pesmu! Ako mislite da su takve stvari nebitne, pa, kako da vam kažem, zato oni jesu ovde a vi niste i zbog toga oni imaju preko 500 mesečnih Spotify slušalaca (u momentu kad ovo pišem, što za jedan novi bend nije mala stvar) dok mnogi domaći bendovi i dalje ne znaju da Spotify postoji i da na njemu imaju muziku i profile.
Drugo, što se muzike tiče, tu nećemo mnogo ulaziti u detalje s obzirom da će nam to i sami objasniti u ovom Preslušavanju. Realno, da nam se nije dopala ne bi smo ih ni pratili svo ovo vreme. E sad, napravićemo mali izuzetak i osvrnućemo se na gitarski deo muzičkog spektra. Dugokosi momak sa Les Paul-om u rukama je, bar što se nas tiče, glavno oružje ove četvorke! Na domaćoj sceni se iz nekog razloga uopšte ne daje dovoljno kredita gitaristima i njihovom gitarskom umeću, odnosno onome šta i kako prenose na pesme. Niti su gitaristi na našim prostorima dovoljno odvažni da pokažu ono što znaju i umeju, iz nekih čudnih i neshvatljivih razloga. Poslušajte rad Stain-ovog gitaroša Ivana Ljubičića na ovom albumu i videćete da se momak ne stidi da opali dobar rif ili da da odsvira lepu i upečatljivu solažu! Možda gitarska muzika danas nije INN ali uvek je lepo sve to čuti i kao kolega gitarista jednostavno moram da pohvalim ovog momka!
Još ako dodamo i to da bend izvodi pesme na engleskom, što je u našoj zemlji i dalje nekakav tabu, to nam samo daje još veći razlog da ih u svemu ovome podržimo. No dosta više, hajmo sada da zavirimo u tajne albuma Flesh And Form koje nam otkrivaju Ivan Ljubičić (gitara), Nikola Đurović (vokal), Aleska Pejović (bas gitara) i Staša Rudić (bubnjevi).
Spiral
Iako hronološki gledano, “Spiral” nije prva pesma koju smo napravili, ona jeste najpitkija za nove slušaoce. Najkraća je od svih pesama na albumu i zbog toga je najbolje poslužila kao uvertira za ceo album. Ivan je imao inspiraciju za glavni riff i tekst slušajući “And I See You” od benda Lem Jem (koji nažalost više ne postoji, ali pesmu možete naći na YouTube).
He Who Disappears
E ovo je naša prva pesma! Stain je isprva bio cover bend, a Pantera i Metallica su bili neizostavni deo naše setliste, što se da i čuti u ovoj pesmi. Interesantno je da je riff nastao na prvoj probi kada je Staša došao u aprilu 2015. godine. Od tog momenta smo znali da smo nas četvorica “kliknuli” u kreativnom smislu. Aranžman smo naknadno menjali za snimanje albuma da bi zvučalo skladnije sa pesmama koje smo kasnije napravili.
Faceless
Pesma koju publika već zna napamet i koju smo najviše puta do sad snimali u studiju (4 puta). Često je zbog njene strukture, pevljivosti i jednostavnosti zovemo “Enter Sandman”-om našeg skromnog ali jakog opusa. Bilo je nekih neuspelih pesama nakon He Who Disappears-a, tako da nam Faceless dođe zvančino druga pesma koju smo napravili. Đura je imao već gotov tekst, ali ono što je bila novina u instrumentalnom delu i što je za naše stvaralaštvo u tom trenutku bilo novo jeste kontrapunkt između gitare i bas gitare, odnosno uporedno sviranje dve zasebne melodije koje se ritmički razlikuju. Kada dodamo vokalnu melodiju na sve to, dobijamo jednu ,,formulu” kojom se često služimo u daljem stvaranju pesama.
Flesh and Form
Alfa i Omega našeg stvaralaštva. Pesma je nastala odmah nakon Faceless-a, ali smo je dugo pravili. Ideja za refren je došla na probi, a onda smo sve ostale njene delove pravili u skladu sa njim. Eksperimentisali smo sa psihodeličnim instrumentalom u sredini i uspeli da mu nađemo mesto u celoj pesmi. U tom središnjem refrenu možete u više navrata da čujete i teretni lift iz BIGZ-a. Njegovo škripanje je jako karakteristično, pa smo ga jednom prilikom snimili telefonom i rešili da ubacimo u ovaj deo, pa tako i ova pesma ima deo BIGZ-a u sebi. Jednostavno smatramo da je u svakom pogledu ovo naša najbolja pesma, i zato album nosi naziv po njoj.
Radni naziv ove pesme bio je "Mexican spaceship". Ne pitajte nas zašto.
Fade
Ovo je jedna od onih pesama koje nastaju spontano u momentu i koje se ne diraju mnogo. Aleksa je Đuri u studiju odsvirao riff na bas gitari i Đura je odmah imao ideju za melodiju i tekst. Ubrzo zatim je i Aleksa doprineo pisanju teksta, tako da je pesma bila skoro gotova. Mučio nas je središnji instrumentalni deo jer smo pokušavali da napravimo nešto ,,zanimljivo”, da bismo se posle mnogo izgubljenih živaca fokusirali na emociju i odsvirali nešto najjednostavnije. Nakon te promene u pristupu stavaranja, pesma je bila gotova kroz dve probe, a taj središnji deo smo snimili uživo u jednom tejku da bismo što bolje preneli tu sirovu energiju i emociju.
In Touch with The Sky
Pesma za koju uvek kažemo da je namenjena lepšem polu. Nastala je jako brzo i bila je poslednja pesma koju smo napravili za album. Ona malo odstupa po stilu i zvučanju od ostalih pesama, a i tekstualno u prvi plan stavlja “nju”, što nije uobičajeno za naše pesme. Interesantno je da Ivan uopšte nije imao ideju za solo deonicu i to se vuklo par proba. Najzad, Đura i Aleksa su uskočili u pomoć, davali mu ideje, reference i smernice, te smo zajedno za jednu probu napravili solažu i zaokružili pesmu.
The Heel
Inspiracija za riff je došla od Tool-ove obrade pesme “You lied”, ali je pesma ubrzo otišla svojim tokom. U ovoj pesmi se mogu čuti uticaji progersivnog roka, pogotovo od drugog refrena do kraja pesme. Prosto, mi puštamo pesmu da nas ponese, nekad bude jednostavna, nekad bude tipske hard rock strukture, a nekad bude progresivna, kao što je the Heel. Zanimljivo je da je tekst za ovu pesmu Đura dobio u toku samog procesa snimanja albuma. Jednom prilikom, dok smo pravili žurku u našem studiju u Bigzu, u naletu inspiracije je "naškrabao" za možda 5 minuta ceo tekst pesme, tako da i ova pesma nosi "duh" tog mesta u sebi.
Interesantno je i još da smo ovu pesmu nazivali “Peta” (jer je nastala peta po redu) sve dok ona nije dobila svoj pravi naziv, a eto, Heel na engleskom znači peta.
OK
Stoner balada koju niko nije tražio i koja je sasvim slučajno ispala to što jeste. Opet, duh studija iz Bigz-a je utkan u ovu pesmu čiji je prepoznatljiv rif nastao spontanim džemovanjem Alekse i Ivana obavijenih u bordu svetlost refrakcije zavesa. Solaža u ovoj pesmi je Ivanova omiljena, a snimao ju je na tehnički neispravnoj i loše intoniranoj ručno rađenoj replici Fender Stratokastera. Ali, taj šupljikav hrapavi ton je bilo ono što je Ivan tražio, a ponekad se baš takvi tonovi kriju samo u gitarama od 200e.
Axl Rose je osim po fenomenalnom glasu svojevremeno bio poznat i po izuzetno upečatljivom scenskom nastupu koji je bio sastavljen od raznih vrsta pokreta, od kojih je najpoznatiji bio i tazkozvani zmijski ples. Taj ples se može videti u mnogim snimcima sa početka karijere ali i u spotovima poput Welcome To The Jungle ili Sweet Child Of Mine.
Međutim, da li je baš Axl bio taj koji je izmislio i patentirao popularne pokrete, jedna je od enigmi koja datira još iz osamdesetih i koja se do dan danas prenosi s kolena na koleno kod fanova. Možda su neki od vas već čuli nešto o ovome ali sigurno ima i onih koji nisu i kojima bi tema možda bila zanimljiva.
Na sajtu melodicrock.com pojavio se 2006.godine tekst u kojem čovek po imenu Richard Black tvrdi da je Axl ovaj čuveni ples pokupio upravo od njega, što je mnoge fanove dovelo u sumnju da li se radi o prevarantu koji je naprasno posle toliko godina odlučio da se na ovakav način ovajdi od slave velikog frontmena ili je zapravo reč o istinitoj priči.
Ali pre nego što dođemo do toga, da vidimo ko je uopšte taj Richard Black?
Rick Czerny (koji će kasnije promeniti ime u Richard Black) je pevač grupe Shark Island koju je zajedno sa gitristom Spencer Sercombe-om osnovao 1979.godine u Los Anđelesu pod imenom Sharks. Grupa je pod tim imenom postojala do 1985.godine kada je promenila ime u Shark Island koje je ostalo do današnjih dana. U tih prvih nekoliko godina izbacili su dva samostalna albuma (bez izdavačke kuće) i postali jedan od bitnijih bendova Sunset Strip scene koja je tih godina tek bila u povoju. Sredinom osamdesetih postali su i "house band" u čuvenom klubu Gazzari's, što je u prevodu značilo da je bend sebi izgradio ime na već pomenutoj sceni. Ipak, zvanični ugovor sa nekom od velikih izdavačkih kuća nikako nije stizao sve do 1989.godine kada su Shark Island potpisali za Epic Records i izbacili album Law And Order (1989) koji je praktično bio njihov prvi zvanični veliki album. Kako je to ipak bio kraj osamdesetih i promene u muzičkoj industriji vrebale su iza ugla, bend nije nikada dostigao neki veći komercijalni uspeh, poput mnogih drugih sa Sunset Strip scene koji su se na njoj pojavljivali i mnogo kasnije. Shark Island ipak nisu bili te sreće.
Richard Black je nakon toga prešao u sueprgrupu Contraband sa Michael Schenker-om, Traci Guns-om, Bobby Blotzer-om (RATT) i Share Pedersen (Vixen), da bi nakon tog neuspeha nastavio da vodi Shark Island sve do današnjih dana. Bend je čak i izbacio album 2020. godine pod nazivom Bloodline. Gitarista Spencer Sercombe počeo je da radi za BC Rich i bio je jedan od ljudi koji su patentirali čuvenu gitaru Warlock.
No, da se vratimo sada glavnoj temi - kakve veze imaju Richard Black i Axl Rose, koji su se sredinom osamdesetih aktivno i družili, nastupali zajedno i jednostavno bili deo scene.
U intervjuu za MisplacesStraw koji je preneo Bravewords 2020.godine, Richard Black osvrnuo se na pitanje da li je Axl Rose ukrao njegov "stage performance" i zašto nikad nije pomenuo bend Shark Island koji je imao uticaja na GnR. Prenosimo samo ključne delove, a vi pročitajte u celosti intervju.
Richard Black: "Godinama nisam hteo ništa da pričam o tome jer ako pogledate to iz moje perspektive ispalo bi da pokušavam da se "ovajdim" na tuđoj slavi. Stoga sam i morao da ćutim jer nisam imao izbora. Danas, nakon toliko vremena, sve to više nije ni toliko bitno. Ipak, to što je Axl Rose radio, mi se čak nikada nije ni svidelo...
"Ja sam svojevremeno bio profesionalni plesač. Dakle, pevač, tekstopisac i profesionalni plesač i u to vreme sam ulagao mnogo napora i trenirao taj svoj "stage performace", da bi onda odjednom grupa došljaka banula niotkuda, sišla sa kamiona i praktično pokupila te moje scenske fore..."
"Reći ću vam nešto što se desilo u Gazzari's svojevremeno. Mi smo tamo svirali svake nedelje i ti nastupi su bili prepuno. Bilo je te vreme pre mobilnih telefona ali su ljudi nekako uspevali da unesu VHS kamere i da snimaju te nastupe. Kada sam jednom otišao kod Axl-a, sa kojim sam se inače družio u to vreme, video sam da pored svog TV-a ima jedno desetak kaseta na kojima je pisalo Shark Island. Dakle, on je snimao naše nastupe i verovatno ih proučavao. Pošto je njegov bend u to vreme počeo da šuruje sa Geffen-om bilo mi je jasno da ako budu uspeli, da će moći da prisvoje bilo šta što možda nije bilo originalno njihovo..."
"Iskreno Axl ništa od toga što sam ja radio na bini nije radio ni blizu tako dobro. Ne bih da se hvalim ali tako je. Zanimljivo je i to da kada su izbacili svoj prvi spot Welcome To The Jungle, Axl je izgledao potpuno drugačije od onoga kako će izgledati kasnije. Bio je sav glamurozan sa natapiranom kosom, a kasnije su oni prisvojili taj neki Hells Angels izgled. Mi nismo bili takvi. Ja sam oduvek težio tom nekom elegantno-dekadentnom stilu...."
"Dakle, ako pogledamo taj spot, videćemo ih u tom nekom stilu koji je tih godina upravo bio aktuelan na sceni, posebno među bendovima koji su svirali u Gazzari's. Gledajući širu sliku moglo bi da se kaže da su oni, posebno Axl, jurili taj neki imidž, koji je tada bio popularan, a imidž je bio veoma bitan u to vreme, kao uostalom i dan danas..."
Axl Rose nastupa sa bendom Shark Island u klubu Gazzari's 26.aprila 1985.godine (photo Marc Canter Twitter)
"I opet, glupo je što sada ovo pričam i ispada da se žalim, ali mi nakon deset godina na sceni nismo mogli da dobijemo ugovor. Grunge je već kucao na vrata i stvari su po bendove kao što smo mi išle nizbrdo velikom brzinom. Za nas je postajalo kasno, ali oni (Gunsi) su mogli bar u nekom intervjuu da kažu, da nas pomenu, da kažu "hej imamo jednog prijatelja iz tog i tog benda" koji je uticao na to i to... ali ne. To se nikada nije desilo. Nakon svih ovih dogina više nije ni bitno, jer ko zna zašto je to tako ispalo i zašto je to dobro...."
Sve u svemu, ako guglate reči "richard black axl rose" videćete i sami koliko ima tekstova na ovu temu. U komentarima ispod videoa na YT ćete takođe naći razne stvari poput "cela Zapadna obala je znala da je Axl pokrao pokrete od Richarda" i tome slično.
Ostaje na kraju na vama da li da verujete ili ne. Odnosno ostaje i to da se razjasni da li pokreti mogu da se ukradu, posude, ili da se bude pod uticajem scenskog nastupa neke osobe. Moje mišljenje je da je to sasvim moguće i da postoji mnogo ovakvih primera u svetu rock muzike. Pitanje je samo gde je ta granica između krađe i uticaja, i ko kako to sa sobom nosi...
Ko bolje snejkdensuje i ko je na koga uticao, pogledajte i na snimku iz 1985.godine.
.png)
