Energični rock n roll trio koji predvodi harizmatični pevač/gitarista Danko Jones realizovao je četvrti singl Start The Show, sa novonajvljenog albuma Power Trio, koji ćemo imati prilike da čujemo u celosti 27.avgusta. Biće to jubilarni deseti album u karijeri ove kanadske rock trojke.
Dan nakon izlaska albuma fanovi će moći da uživaju i u dva Livestream koncerta koji će biti održani u čast izlaska nove ploče. Do sada smo sa albuma Power Trio imali prilike da čujemo nekoliko singlova, i to: I Want Out, Flaunt It i Satruday.
Stariji čitaoci, koji su bili na koncertu grupe Guns N Roses u Beogradu 2010.godine će se možda i setiti ovih momaka, koji su tada nastupali kao predgrupa Gunsima u Beogradskoj Areni. Danko Jones je tada otprašio svoj kratki set onako kako to uvek radi; punim gasom i energijom koja udara ispod kaiša (ime tadašnjeg aktuelnog albuma Below The Belt), uprkos opštoj nezainteresovanosti publike. 2017. godine smo na ovom našem sajtu recenzirali album Wild Cat, dok je prethodni A Rock Supreme ušao u najuži izbor za izbor najboljih albuma 2019.godine.
Od tada pa do danas prošlo je mnogo godina a Danko je za svo to vreme uspeo da izgradi svoje ime u svetu rock muzike. U tom svetu možda da, ali kod nas definitivno ne, i pored činjenice da smo imali prilike da ga slušamo uživo. Možda je krajnje vreme da mu nakon svih tih godina pružimo priliku.
Gitarista i pevač grupe Alice In Chains Jerry Cantrell, najavio je izlazak novog solo albuma koji će nositi naziv Brighten i koji će biti dostupan 29.oktobra tekuće godine. Biće to treći album u Jerry-evoj solo karijeri nakon izdanja Boggy Depot iz 1998.godine i Degradation Trip iz 2002.
Jerry Cantrell je u nekoliko navrata govorio o svom ličnom nezadovoljstvu vezanom za svoj prethodni solo album Degradation Trip, koji je izašao u trenutku kada se borio sa zavisnošću ali u momentu kada je preminuo Layne Staley a sudbina grupe Alice In Chains bila pod velikim znakom pitanja.
Dvadesetak godina kasnije Jerry otvara novo poglavlje svoje muzičke karijere najavljenim albumom i prvim singlom Atone koji je dostupan i u video formatu. Ovo je prvo izdanje poznatog muzičara nakon albuma Rainier Fog grupe Alice In Chains iz 2018.godine.
Birghten - spisak pesama
Atone Brighten Prism of Doubt Black Hearts and Evil Done Siren Song Had To Know Nobody Breaks You Dismembered Goodbye
Otpočinje polako i odiseja zvana Restless Heart koju je David Coverdale najavljivao tokom prethodne godine. Ovaj legendarni album koji je trebalo da bude izdat pod etiketom solo ploče legendarnog pevača, nekako je igrom slučaja, tačnije pod uticajem izdavačke kuće, ipak završio u katalogu grupe Whitesnake te 1997.godine.
Strpiljivo je čekao Coverdale da se domogne prava na posedovanje originalnih traka sa snimanja ovog albuma, a strpljivo su čekali i fanovi. Doduše, na prošlogodišnjim best-of izdanjima imali smo prilike da čuejmo nekoliko pesama sa albuma Restless Heart koje su zadobile tripl R tretman (remixed, remastered and re-recorded). U ovom slučaju imaćemo ih, na dohvat ruke odnosno ušiju, sve do jedne, a i malo više od toga.
Ovom prilikom bend nam je predstavio pesmu You're So Fine za koju je urađen i spot. Sam album Restless Heart 25th anniversary izaći će zvanično 29.oktobra ove godine i to u nekoliko formata. Znate već i sami kako to biva. Deluxe, Super Deluxe, pesme u nastanku, ovo ono. Jedino što ih neće biti 26 (kao Metallicash) ili 42 (kao Judas Priest), već skromnih 4 cd-ova i jedan DVD.
Čuvena kompanija muzičke opreme koja je lansirala neke od najpoznatijih modela gitara, odlučila je da nakon 127 godina postojanja proširi svoje poslovne delatnosti i postane izdavačka kuća.
Gibson je dogovorio i partnerstvo sa izdavačkom kompanijom BMG, jednom od četiri najveće muzičke kompanije na svetu u ovom trenutku, sa kojom će sarađivati na polju realizacije muzičkih izdanja. Sedište novostvorenog Gibson Records-a biće u Nešvilu, gradu koji je u poslednjih nekoliko godina postao glavno sedište rock n roll muzičke industrije u Americi.
Debitantsko izdanje na kojem će stajati nova etiketa Gibson Records-a biće novi album grupe Slash ft Myles Kennedy and The Conspirators. Slash je inače jedan od najvećih ambasadora kompanije Gibson, koja je nedavno izbacila najnoviju liniju njegovih gitara koje su prvi put korišćene na Not In This Lifetime turneji grupe Guns N Roses.
Pomenuti album najavljen je za početak 2022.godine. Biće to peti Slash-ov album u tzv. solo karijeri a drugi od kada se ponovo vratio u Guns N Roses, na čiji novi album, još uvek čekamo……..
Bivši bubnjar grupe Slipknot Joey Jordison preminuo je u 46.godini života. Kako je izjavila njegova porodica, Joey je preminuo u snu 26.jula.
Nekašnji "Broj 1" grupe Slipknot , takođe i jedan od osnivača ovog legendarnog benda iz Ajove,u grupi je proveo vreme od osnivanja 1995.godine pa sve do 2013.godine, kada mu je dijagnostifikovana neurološka bolest koja mu je otežala kretanje pa samim tim i sviranje.
U karijeri je pored Slipknota sivrao i sa bendovima Scar The Martyr, Vimic, Murderdolls, Rob Zombie i Ministry.
Talentovani pevač iz Zagreba Dino Jelušić (AnimalDrive), postao je novi član grupe Whitesnake. Na svom FB profilu Dino je napisao (editovano): “Veoma sam počastvovan time što sam postao član mog najomiljenijeg benda. Poziv koji sam dobio od legende kakav je David Coverdale je nešto što sam samo mogao da sanjam. Jedva čekam početak turneje i šanse koja mi se ukazala da svojim pristupom doprinesem zvuku ovog legendarnog benda.”
Na sajtu grupe Whitesnake pak stoji sledeće:” Veoma smo ushićeni dolaskom talentovanog Dina u naše redove. Pratili smo njegov rad još od trenutka kada smo pre dve godine zajedno nastupali u Zagrebu. Siguran sam da će vam se dopasti” - napisao je David Coverdale.
U kom svojstvu će Dino nastupati sa grupom ostaje nepoznato. Obzirom da se radi o pevaču jasno je da će pevanje biti njegova primarana uloga na nastupima. Možda će pomagati Coverdale-u ili sa njim deliti deonice kao nekada Glenn Hughes u Deep Purple-u?
Ko zna šta je stari lisac smislio ovoga puta. Whitesnake jeste grupa kroz koju je prošlo na desetine muzičara, ali nikada do sada niko drugi nije pevao osim gazde i tvorca ove grupe. Ono što sa znamo je da će predstojeća turneja grupe Whitesnake verovatno biti i poslednja. Dino je sa druge strane i dalje u sukobu sa izdavačkom kućom Frontiers. U svakom slučaju, sve ovo je veoma interesantno i jedva čekamo da vidimo o čemu se zapravo radi.
Losanđeleski rokeri Budderside izbacili su video za pesmu Things We Do sa albuma Spritual Violence koji je izašao marta ove godine. Ovo je peti video sa pomenutog albuma a ujedno i prvi u formatu lyric videa. Pre toga ekranizaciju su dobile i numere Zen, Wide Awake, Pardon Me i Amber Alert.
Ovo je pesma koja govori o borbi sa zavisnošću, gubitku dragog prijatelja i hipokritičkim i praznim obećanjima sa kojima se zavisnici suočavaju - rekao je frontmen i osnivač benda benda Patrick Stone.
Budderside je hard rock grupa iz Los Anđelesa koju čine Patrick Stone (vokali), Sam Bam Koltun (gitara), Logan Nikolic (gitara), Gabe Maska (bas gitara) i Jeff Dewbray (bubnjevi). Detaljnije smo ih predstavili na našem sajtu u tekstu Predstavljamo: Budderside - rnr bend koji odobrio Lemmy Kilmister lično, tako da preporučujemo da obavezno pogledate.
U karijeri su do sada izbacili dva albuma: Budderside (2016) i Spiritual Violence (2'021). Ovaj potonji smo recenzirali i to u duploj verziji, na srpskom odnosno engleskom jeziku. Radi se o, po nama, jednom od najboljih ovogodišnjih izdanja do ovoga trenutka. Inače, po rečima samog frontmena Patrick Stone-a, bend je u završnoj fazi rada na trećem albumu, tako da ćemo uskoro biti u prilici da čujemo i neke potpuno nove pesme iz palete ove fantastične rock n roll petorke.
Švedski power-melodic rokeri Eclipse najavili su izlazak novog albuma Wired za 8.oktobar ove godine. Ovaj stokholmski bend nastao je 1999.godine i do sada je izbacio osam albuma u karijeri. Čitaoci našeg sajta će se možda i setiti prethodnog albuma ove grupe pod nazivom Paradigm, koji je ušao u izbor za najbolji album 2019.godine.
Da li će najavljeni album Wired uspeti da nadmaši svog prethodnika, koji se osim kod nas, takođe veoma visoko kotirao i na drugim relevantnim sajtovima koji se bave ovakvom muzikom. Delimičan odgovor na to kako će zvučati novi album daje nam i upravo realizovani drugi singl pod nazivom Bite The Bullet.
Grupa nastupa u sastavu Eric Mårtensson (vokal), Magnus Henriksson (gitare), Phillip Crusner (bubnjevi) i Victor Crusner (bas gitara). Izdavačka kuća koja stoji iza njih je italijanski Frontiers records, kuća koja je specijalizovana upravo za ovakvu vrstu bendova.
Konačno, Guns n Roses su realizovali svoj oficijalni vodeni bong kojeg svaki fan prosto mora posedovati u svom arsenalu - glasi početak promotivnog teksta ovog "nesvakidašnjeg" ostvarenja.
Dakle, ako poželite da malo čurite, bez brige. Guns n Roses su se pobrinuli za to uz pomoć kompanije Smoke Cartel koja je ovo čudo napravila. Na donjem šestouglom postolju stoji ponosno svačija kosturska glava kao sa albuma AFD.
Ništa muzika, ništa nove pesme, neki singl, ili možda album koji se evo već pet godina najavljuje i kojeg su čuli svi (uključujući i Duff-ovu i Slash-ovu ženu), osim naravno nas fanova. Ma šta će nam nove pesme kada imamo bong. Zapali i uživaj. Hvala lepo Axl Rose, Beta i Fernando Labeis. Bez vas ništa od ovoga ne bi bilo moguće. Šta je sledeće? Držač za toalet papir sa motivima sa albuma AFD?
A kada smo već kod pomenutog album Appetite For Destruction, valja pomenuti da baš danas slavi svoj 34.rođendan. Pošto je vodeni bong preoteo svu pažnju (a kako i ne bi), nemamo šta novo dodati osim našeg teksta iz 2017.godine, kada je pomenuti album proslavio ravno 30 godina, koji možete pročitati ovde. Od tada pa do danas ništa se promenilo nije. Ničeg novog nema, ponašanje je ostalo isto... ali da, pardon, tu je vodeni bong.
Krajem jula meseca ponovo kreće i turneja Not In This Lifetime, koja gazi već petu godnu za redom.
Tu je i naš podkast, tačnije epizode koje smo posvetili članovima grupe GnR.
Niški rokeri Prljave Sestre realizovali su novi spot za pesmu Sjajniji od sunca koja se nalazi na albumu Najgore Tek Dolazi koji je izašao 2020.godine. Ovo je četvrta pesma sa pomenutog albuma, inače drugog u karijeri ove rokenrol trojke, koja je dobila ekranizaciju.
Za snimanje spota bili su zaduženi Dina Abu Mayyaleh i Janko Džambas. Zajedno sa prijateljima iz niške grupe Bohemija, basista grupe Prljave Sestre Petar Milosavljević uradio je montažu.
"Bilo je krajnje vreme da Prljave Sestre izbace jedan stoprocentno optimističan tekst! Na tome hvala Petru (koji je inače i autor muzike prim. aut.), ja izgleda ne mogu bez mračenja. Muzički, stvar sadrži najviše britanskih uticaja od svih koje smo do sada napravili. Od Stones-a preko Stone Roses do Primal Scream. Bas linija koja vodi čitavu pesmu i british beat bubnjevi daju dosta prostora gitarama da se razmahnu. Odsvirao sam gomilu stilski različitih filera i rekao Janku da se u produkciji poigra njima kako god poželi (neke je i sam odsvirao).
Da li zbog pozitivne tematike, aranžmana ili nečeg trećeg, uspeli smo da na ovom snimku uhvatimo neke od najopuštenijih i najrazigranijih momenata iz studija."
Gitarista Anthony Focx i basista Kenny Kweens članovi grupe Beautiful Creatures objavili su da pripremaju izvesne novitete kada je reč o ovom bendu. Čitaoci našeg sajta i stari poznavaoci našeg rada znaće da je ova vest od izuzetnog značaja za nas, obzirom da se radi o jednoj od omiljenih grupa našeg urednika. Pomenuti dvojac je na društvenim mrežama objavio post sa slikom iz studija uz koju stoji objašnjenje da su zavirili u "trezor" i da rade punom parom.
Šta bi to moglo biti? Mnogi bendovi poslednjih godina koriste tu frazu "something from the vault" kada kreću sa realizacijom nečeg starog što će biti predstavljeno kao novo. Beautiful Creatures su u karijeri izbacili dva albuma: Beautiful Creatures (2000) i Deuce (2005). Pre četiri godine ovaj potonji dobio je remasterizovano izdanje Deuce Deluxe o čemu smo tada i pisali, kada su izbacili i jednu potpuno novu pesmu Get You High.
Šta je onda još ostalo? Neki tajni nikada objavljeni treći album je malo verovatan tako da će pre biti da se radi o nekom live izdanju ili možda reizdanju albuma prvenca koji će 16.avgusta proslaviti 20 godina postojanja. Nekako deluje da će verovatno biti ovo poslednje, ali ostaje tek da se vidi. Više informacija imaćemo u narednom periodu.
Beautiful Creatures prestali su nastupima zvanično još 2009.godine ali su se 2017. ponovo okupili u vreme reizdavanja albuma Deuce i to u postavi Joe Leste (vokal), Alex Grossi (gitara), Anthony Focx (gitara), Kenny Kweens (bas) i Timmy Russel (bubnjevi). Ukoliko vas detaljnije zanima priča o ovom sjajnom hard rock bendu, pročitajte naš tekst o njima Story Behind Beautiful Creatures iz marta 2016.godine.
Nekoliko dana nakon tajnovite realizacije novog singla The Writtin On The Wall, Iron Maiden su zvanično najavili i izlazak svog sedamnaestog albuma u karijeri koji će nositi naziv Senjutsu. Datum izlaska ovog izdanja zakazan je za 3. septembar.
Album je sniman u Parizu, počev od 2019.godine i pauze koju su imali na tadašnjoj turneji Legacy, pod palicom dugogodišnjeg producenta Kevin Shirley-a. Ukupna dužina albuma je 82 minuta, što je u odnosu na mamutski The Book Of Souls iz 2015.godine dosta manje, ali će kao i pomenuti album i ovaj novi morati da se "naštampa" na dva cd-a odnosno tri ploče. Album će biti dostupan u nekoliko varijanti uključujući standardna, deluxe kao i special edition pokavanja
Naziv albuma Senjutsu u slobodnom prevodu znači "taktika i strategija" i cela tema je idejno potekla od, koga drugog, do basiste Steve Harris-a. Zanimljivo je i to da je studio u kome je sniman ovaj album je isti onaj u kome su rađeni i prethodni The Book Of Souls ali i legendarni Brave New World iz 2000. godine.
Tu je i sam spisak pesama, mada nam to sa ovog aspekta realno ništa ne znači, ipak, praksa poslednjih godina jeste da bendovi iz nekog razloga to saopšte u zvaničnom saopštenju.
Spisak pesama albuma Senjutsu
01. Senjutsu (8:20) (Smith/Harris) 02. Stratego (4:59) (Gers/Harris) 03. The Writing On The Wall (6:13) (Smith/Dickinson) 04. Lost In A Lost World (9:31) (Harris) 05. Days Of Future Past (4:03) (Smith/Dickinson) 06. The Time Machine (7:09) (Gers/Harris) 07. Darkest Hour (7:20) (Smith/Dickinson) 08. Death Of The Celts (10:20) (Harris) 09. The Parchment (12:39) (Harris) 10. Hell On Earth (11:19) (Harris)
Ipak, ono što raduje je činjenica da je do tog 3. septembra ostalo još malo vremena. Prvi singl smo već čuli a u narednih šest nedelja ćemo sigurno dobiti makar još jedan. Mejdeni se nisu odlučili za novi "senjutsu" - singlovi umesto albuma, taktike koja se danas sve više koristi, što je u ovom slučaju veliki plus.
Lexxi Foxx više nije basista grupe Steel Panther, vest je koja je iznenadila armiju fanova ove grupe. Komedija, prodija ili jednostavno gateaway za dobar glam metal u 21.veku, Steel Panther su u svojoj prvobitnoj postavi bili mašina koja mlela sve pred sobom.
Šta više, njihovo zajedništvo datira i mnogo pre tog prvog albuma Feel The Steel iz 2009.godine nakon čega više ništa nije bilo isto. Od tada su zajedno sa Lexxi-em izdali još pet albuma Balls Out (2011), All You Can Eat (2014), Live From Lexxi's Mom's Garage (2016, Lower The Bar (2017) i Heavy Metal Rules (2019).
Ipak, bez brige, momci iz grupe najavili su da kreću u potragu za novim basistom, koji kako sami kažu, mora biti lep kao Lexxi, što je ipak teško naći. Druga varijanta je da potraže nekog ko je barem pametniji. Lexxi će se sa druge strane posvetiti svojoj novoj pasiji: ulepšavanju ružnih kučića, stoji u zvaničnom saopštenju, koju je otkrio tokom pandemije dok je skupljao pare za botox.
Šta će biti sa njehovom mamom i dalje nije poznato. Na kraju, možda iza svega stoji i Dave Mustaine kome očajnički treba novi basadžija…Ostaje da se vidi.
Nakon nekoliko dana iščekivanja, od kada su izbacili tizer na YouTube-u, Mejdeni su strimovali svoju prvu novu pesmu posle šest godina studijske pauze i albuma The Book Of Souls. Tizer je postavljen bez nekog dodatnog objašnjenja tako da su fanovi monentalno počeli da razvijaju razne teorije oko toga šta bi na kraju moglo biti. Na kraju ispalo je možda i najbolje!
Pesma nosi naziv The Writting On The Wall a potpisuju je Adrian Smith i Bruce Dickinson dok su za produkciju bili zaduženi Kevin Shirley i Steve Harris.
Spot za pesmu je urađen u stilu mini crtanog filma. Toliko za sada, Bacite pogled!
Gitarista grupe Cinderella Jeff LaBar preminuo je sinoć u 58.godini života. Ovu tužnu vest preneo je njegov sin. Uzrok smrti za sada još uvek nije objavljen. Jeff je pronađen mrtav u svom apartmanu u Nešvilu.
Sa gitaristom su se oprostili i ostali članovi grupe Tom Keifer, Fred Coury i Eric Brittingham.
Grupa Cinderella pojavila se sredinom osamdesetih i ubrzo ostvarila multiplatinumske uspehe sa albumima Night Songs (1986), Long Cold Winter (1988) i Heartbreak Station (1990). Poslednji album Still Climbing, izbacili su davne 1994.godine i od tada, pa sve do danas, bend se nekoliko puta razilazio pa ponovo vraćao. Poslednji put je Tom Keifer zvanično objavio 2017.godine da nema nameru da ponovo nastupa pod imenom grupe Cinderella. Jedan od razloga koji je tada pominjao bilo je i loše stanje gitariste Jeff LaBar-a.
To što bendovi slave godišnjice sopstvenih izdanja tako što izbacuju dorađene verzije starih albuma nije ništa novo. Generalno sa aspekta fanova to nije nužno ni dobro ni loše. Nanoviji primer najavljenog reizdanja je Black album grupe Metallica. Znate svi o kakvom je albumu reč, tako da možemo odmah da preskočimo deo gde vam ja pričam o tome koliko je ta ploča bila značajna, u koliko se primeraka prodavala, koje je mesto na top listi zauzimala i bla bla... Pređimo odmah na ono glavno.
Metallica kao Metallica. Bend koji jednostavno ne želi da bude običan, pa tako recimo ode da pravi svirku na Antarktiku za šaku ljudi koji rade u istraživačkoj stanici, samo da bi se posle pričalo kako se sviralo na svih sedam kontinenata. Ista matrica ponovalja se i sa pomenutim reizdanjima. Običan bend napravi reizdanje u vidu jednog, dva, tri, pa ajd nek je i četiri cd-a, dok Metallica to uradi sa 14! Samo još kad bi to bilo sve...
Ono što je zapravo najavljeno kao reizdanje u čast tridesetogodišnjice Black albuma je sledeće: Pošto je spisak nenormalno dugačak i gotovo ga je nemoguće prekopirati u tekstu moraćete da pogledate na njihovom zvaničnom sajtu, pa da se posle vratite na ovaj tekst. U suštini radi se o 6 LP-a. 14 cd-ova i 6 DVD-a. U prevodu: od tih 26 nosača zvuka remasterizovano izdanje albuma nalazi se logično na jednom cd-u, odnosno na dve ploče. Ostalo su dodaci tipa live snimci, snimci sa proba, rifovi, intervjui, probe, pre-produkcija, produkcija i ko će ga znati šta sve ne. Evo jednog primera:
Dakle, neka mi neko sad objasni: kome je bre uopšte potrebno da sluša Sad But True i to u 36. tejku? Ja razumem da postoje okoreli fanovi nekog benda, i ja sam sam takav, ali ne mogu ni da zamislim nekoga (posebno ne sebe) ko se probudio i rekao: "Hmm šta bih danas mogao da pustim od muzike da slušam i uživam? Ah da, daj da raspalim onaj 36. tejk pesme Sad But True. " Jer šta će nam studijska verzija kad imamo 36. tejk? Ili recimo, hajde da uživamo u petominutnom izdrkavanju Kirka na gitari iz kojeg je nastao rif za Enter Sandman.Vau! Da ne bih išao dalje, mislim da su ova dva primera dovoljna da se bar nasluti nebuloznost svega ovoga i nesvakidašnje preterivanje kome je ovaj bend sklon. Da ne pričamo tek o samoj ceni ovog seta.
Što se buniš, reći će sada neko. Ne moraš da ga kupiš niti da slušaš 36.tejk ili Hollier Than Thou u rifovima u nastanku. Takva opaska je na mestu i skroz je razumljiva. Međutim, sa druge strane, ako recimo navedemo činjenicu da je Metallica nedavno otkupila prava na trake sopstvenih albuma i tako ih vratila u svoje vlasništvo, što se u slušaju ovakvog mega benda naplaćuje u ciframa sa mnooogo nula, mogu donekle da shvatim zbog čega ovaj box-set mora da košta 240 dolara. Lars Urlich je to. Ko sam ja da ga učim kako se vodi biznis.
E sad. Ako vam ovih 26 nosača zvuka nije bilo dovoljno (zamislite kad to stigne i kad krenete da otpakujete, pa dok nađete mesto na policama, a dok sve odslušate tek...), Metallica ne bi bila bila Metallica da nije napravila još veće iznenađenje. Još veće čudo, Nešto što do sada nikada niste videli i čuli.
1 album - 12 pesama - 53 izvođača - neograničene mogućnosti! U prevodu, Metallica je spremila i album pod nazivom Blacklist.
Blacklist će biti album gde će 53 (pedeset i tri rečima) različitih izvođača da izvede tih 12 pesama sa originalnog Black albuma. Mogu samo da kažem, jadne te pesme šta im se tek sprema. Ustvari jadni oni koji to i pokušaju da slušaju. Baš me zanima kako će se slušalac osećati kada bude čuo 12 puta Nothing Else Matters, 8 puta Sad But True, 7 Enter Sadnman-a i tako dalje. Zamislite vi to. I ajd što ih ima toliko puno, nego što su to sve fantastični izvođači. Uh kako će da pršti kad Biffy Clyro, Elthon John ili Dave Gahan budu otpevali neke od ovih pesama. Ma šta oni? Šta nam tek sledi kada budemo čuli verzije izvođača poput PUP, Juanes, Rina Sawayama, Diet Cig, Izia, Kamasi Washington, Mon Laferte, Rodrigo y Gabriela i ostalih gromada svetske muzike, čije radove, pretpostavljam, svi vrlo dorbo poznajete... Prosto umirem da čujem sve to, a verujem i vi takođe.
Šalu i "rantovanje" na stranu, apsolutno me ne zanima ovaj cd. Ne zanima me niti mi u životu treba a eto vidiš, nekakav sam fan Metallica-e. Ne treba mi čak ni na Spotify-u da budem iskren. Međutim, ipak, ali, čekaj čekaj, uvek tu ima neko ALI. Ovaj cd nije samo običan cd, reći će neko. Radi se o tome da će sav prihod od prodaje ovog izdanja ići će u dobrotvorne svrhe. Odmah da kažem to je lepo, ali naravno i vrlo lukavo od stane Larsa i družine (ubeđen sam da je on glavni u tom tamo menadžment timu a ne neki zalizani sa diplomama). U svakom slučaju, dobrotvnorno ili ne, tvrdim i dalje da ovo izdanje nikome nikada nije bilo potrebno....
A šta bi recimo fanovi ovog benda možda zaista voleli i verovatno se potukli da dođu do svog primerka ne štedeći pare. Evo jel može ovako? Zašto recimo umesto svog ovog đubreta ne izbace :
1) And Justice For All sa stvarnom i normalnom bas gitarom koja će se čuti u pesmama
2) St.Anger sa normalnim bubnjevima a ne sa onim raspuklim kantama sa originalnog izdanja
Da li bi to recimo bio remaster set vredan neke pažnje... i sve to naravno da bude u dobrotvorne svrhe! Verovatno bi se na kraju više para skupilo tako nego ovako.
Članke koji se odnose na prezentovanje nove muzike u vidu singlova i spotova obično nalazite na našem pod-sajtu Junyard Rock Stories Vesti, međutim, ovoga puta ćemo se ipak zadržati ovde i pokušati da odgonetnemo jednu malu misteriju. U pitanju je grupa ClasslessAct koja je upravo izbacila svoju prvu pesmu u karijeri pod nazivom Give It To Me.
Kako sam uopšte i saznao za ovu stvar? Šetajući kroz razne Instagram priče odjednom su iskočili nekakvi klinci u “rock odelima” kako skaču i vitlaju gitarama, u vidi nečega što je zapravo isečak iz njihovog spota, što sam kasnije naravno i saznao. E sad, nije baš da svaki dan srećem takve reklame po Instagram Story-u. Uglavnom su to razne gluposti, tipa popularna gazirana pića, ponude koje nikom nikada u životu nisu bile potrebne i tome slično, ali ne i rock muzika. U prevodu, bio je to prvi znak za uzbunu!
Tako uzbunjen posegnuh naravno za Google-om, gde drugo, da proverim o čemu se zapravo radi dok u glavi počinje da mi se vraća misao da sam ime ove grupe već negde nekad i čuo. Pretraživanje me vodi do bendskog websajta ali i do jednog jedinog teksta o ovoj pesmi koji kaže ovako: Classless Act će svirati na stadionakoj turneji grupa MotleyCrue i DefLeppard. Auuu. Dovoljno da se uzbuna podigne na najviši mogući nivo!
Neka mi neko sad objasni; kako je pobogu bend, koji iza sebe ima tek jednu pesmu, dobio mesto na takvoj stadionskoj turneji? Bend koji postoji od 2019.godine i koji je pratioce navidno stekao, kako sami navode na svom sajtu, preko Tik Tok-a i Instagrama. I pored toga što se Nikki Sixx hvalio novim mladim fanovima koji su oduševljeni filmom The Dirt pojurili da slušaju stare Motley albume, ne bih baš stavio pare na kladžu da publika koja koristi Tik Tok umire za Lepardima i Motlijevcima.
Dalje istraživanje odvelo je do toga da se zapravo radi o bendu u kojem svirao Slash-ov sin koji je u međuvremenu otišao iz grupe (zbog toga mi je ime bilo poznato), a iza grupe je stala trenutno najpoznatija izdavačka kuća Better Noise Music (No.1 na Billboard-u trenutno), koja stoji iza grupa poput Motley Crue, Sixx AM, The Hu, Asking Alexandria, Bad Wolves, Five Fingers Death Punch… koje variraju kao što se da primetiti, od starijih pouzdanih izvođača do trenutno najjačih mejnstrim rock grupa. Inače producent pesme koju je ovaj bend izbacio, radio je sa grupama poput U2, Elron John, The White Stripes i The Killers…
Na kraju nemam ništa protiv toga ko ih zastupa, ko im producira pesme ili ko je čiji sin, ali ako mi neko kaže da su se ovi momci pojavili da povrate rock n roll na staze stare slave i da se industrija uveliko interesuje za njih (a imaju tek jednu pesmu izašlu pre jednog dana), onda već imamo veliki problem. Sa 8 hiljada pratilaca na Instagramu i 50 na Tik Toku (u trenutku kada ovo pišem) i samo jednim jedinim člankom na internetu (takođe u trenutku kada ovo pišem), ovo ni po kojim mogućim osnovama i nategnutim tezama nije bend kakvim ga “industrija” uporno opisuje. Pre će biti da se radi o još jednom Greta Van Fleet projektu, ali za to je potrebno malo vremena da se dokaže kao tačno ili ne.
Možda ovi momci jednog dana i budu imali milione pratilaca i milione prodatih ploča (strimova), ali dok taj dan ne dođe, ljudi koji odu na Motley turneju će duboko verujem, uživati da slušaju ove momke na stadionu, tačnije ovu jednu pesmu (do tada možda još po neku obzirom da su najavili EP) kao verovatno i i gomilu obrada, jer, to je ono što će spasiti rock. Zar ne? Dok idete da pišate i kupujete viršle na kiosku, neko tamo vam spašava rock, ali avaj.
A možda sam ja u svemu ovome malo i prenaglio? Možda je rano da se ovako priča? Nemam ništa protiv ovakve muzike i toga kako momci sviraju, mada ih nigde nisam čuo jer u ovom sastavu nisu miali još nijedan nastup... Kako god, dok me industrija i dalje bude učila da će razne “Grete” čije reklame izlaze na instagram storiju širom sveta i koje sa jednom pesmom dobijaju mesto na stadionima da spasu rock, ja ću baš zato slušati grupe poput Budderside, Wildstreet, The Pretty Reckless, Dorothy, Halestorm, Shiraz Lane i plejadu drugih mladih NWOCR bendova, koji ne spašavaju rock svakog dana samodeklarativno, koje ne sviraju na stadionima već po klubovima, i pored toga što imaju pozamašne diskografije, ali ga zato čine onim šta jeste i šta bi valjda trebalo da bude.
Nakon tri godine studijske pauze grupa Dorothy, koju predvodi harizmatična pevačica i rokenrol heroina DorothyMartin, izbacila je novi singl pod nazivom What’s Coming To Me. Na taj način najavljen je i novi album koji će se zvati Gifts From The Holy Ghost.
Grupa je nastala 2014.godine u Los Anđelesu i pored same Dorothy postavu čine još i bubnar Jason Ganberg, gitaristi Devon Pangle i Eli Wulfmeier kao i basista EliotLorango. Do sada su u karijeri realizovali dva albuma: Rockisdead (2016) i 28 Days In The Walley (2018).
Ukoliko ste raspoloženi da čujete nešto novo i sveže i ako vam je potreban rock n roll fix novih generacija, preporučujemo da poslušate pomenuti singl i odgledate spot koji za ovu pesmu urađen.
Pesmu takođe možete poslušati i na našoj Top New Rockplejlisti.
Nakon objave da je album 15 grupe Buckcherry iz 2006.godine dostigao dupli platinasti tiraž, najavili smo i datum izlaska novog, devetog po redu, albuma ove kalifornijske grupe koji nosi naziv Hellbound. Josh Todd, Stevie D. i ekipa, ovoga puta pojačana i gitaristom grupe Jetboy Billy Rowe-om, realizovali su deset novih pesama u svom starom dobrom poznatom elektrificiranom maniru.
Za dvadeset pet godina karijere klaifornijski rokeri Buckcherry uspeli su da, sa još nekoliko vršnjačkih bendova, vrate klasičnu rock n roll muziku iz ambisa u koji je upala tokom devedesetih. Hvala im na tome i hvala im što su i dalje prisutni na sceni i to ovoga puta sa novim albumom Hellbound, koji dolazi svega dve godine nakon izdanja Warpaint. Za te dve godine nije se desilo baš mnogo toga iz svima dobro poznatih razloga. Kada je konkretno reč o grupi, za te dve godine uspeli su još jednom da prođu kroz promenu postave. Kevin Roentgen, gitarista koji je zamenio osnivača benda Ketih Nielson-a 2017.godine i bio prisutan na prethodnom albumu, iznenada je napustio grupu, tako da su se Josh Todd (frontman), Stevie D. (gitara) i Kelly LeMieux (bass), bacili u potragu za novim gitarošem. Loptica je ovog puta pala na gitaristu grupe Jetboy Billy Rowe-a. Ah da, promenili su i bubnjara čisto da dodamo.
Da li zbog promene ili možda zbog prebrzog izbacivanja novog albuma, odnosno nedovoljnog sazrevanja prethodnog, Hellbound deluje kao neki left-over pomenutog Warpaint-a. Nije da nema loših pesama već jednostavno album u celini i to nakon nekoliko preslušavanja, zvuči dosta tanje i slabije nego neki raniji radovi, posebno kada je reč o zvuku gitara. Generalno to jeste Buckcherry koji se očekuje i na kraju uvek dobije, osim što je ovoga puta osećaj ushićenja oko i nakon izlaska ovog izdanja izostao. Bolji deo albuma čine numere poput furiozne uvodne cepačine 54321, zatim jedne old-school bakčerijevske Hellbound i eventualno pesme broj 7 pod nazivom Junk koja dosta dobro stoji u tom nekom elektrificiranom novotalasnom classic rock maniru koji je danas na ceni. Ako neko zna da napravi takvu pesmu onda je to definitivno Buckcherry koji je godinama pre reinkarnacije novog classic rock-a svirao upravo to. Ostatak izdanja čine poprilično osrednje pesme poput So Hott, Gun, No More Lies i Here I Come i upravo je to najveći problem ovog izdanja i razlog zbog koga se ovo izdanje definitivno čini slabijim od svog prethodnika. To je to neko "meso" koje nedostaje... Ipak, u trenutku kada vam se čini da ovom izdanju nema spasa Josh Todd i ekipa izbacuju Waisting No More Time na mestu broj osam, koja je nešto smirenijeg tempa ali ima tu neku karakternu crtu starog BC zvuka. Poslednje dve pesme Way i Barricade su kako god okrenuli i obrnuli, napravljene za izbegavanje.
Sve u svemu kad se podvuče crta album Hellbound definitivno nije nešto što bi smo preporučili bilo kome ko ovoga trenutka počinje da otkriva grupu Buckcherry. Jednostavno, ovo izdanje deluje kao da je rađeno na brzinu, što možda i jeste slučaj obzirom da je pandemija promenila planove svima, pa se bend u nedostatku živih nastupa odlučio da ponovo poseti studio. Takođe, deluje da su neke pesme rađene sa ciljem da se puštaju američkim domaćicama dok prave ručak i slušaju lokalne radio stanice. Posebno one dve poslednje. Ocenjivati Buckcherry i pisati recenzije o njihovim izdanjima ravno pisanju o AC DC ili Iron Maiden. To je onaj momenat vezan za takvu vrstu bendova kada znate šta vas očekuje i šta možete dobiti. Elektrificirani Chuck Berry rifovi, ritmične i brze pesme za đuskanje sa prljavim vrištećim vokalima Josh Todd-a. Čini se da je ovoga puta svega toga bilo nekako premalo. Pravi Buckcherry sladokusci će sa ovog izdanja možda uzeti poneku pesmu za sopstvene plejliste dok će ostale vrlo verovatno pasti u zaborav do neke nove prilike kada bend bude slavio svoj jubilarni deseti album u karijeri. To već mora biti grandiozno!
Legendarne dokumentarne muzičke emisije Behind The Music koje su se početkom dvehiljaditih emitovale na televiziji VH1 vraćaju se ovog leta na "male ekrane". Za novu sezonu koja bi trebalo da počne 29.jula, autorska prava preuzela je medijska kuća Paramount +, preko koje će epizode biti i dostupne.
Međutim, ako su vam na pamet pale one čuvene emisije sa početka ovog veka, koje su u to vreme "nerazvijenog interneta" predstavljale suvo blago za ljubitelje rock muzike, o grupama Aerosmith, Red Hot Chili Peppers, Guns N Roses, Motley Crue, Megadeth i dr., ovoga puta se takvih stvari ipak nećete nagledati. Od osam epizoda koliko će biti emitovano najbliže rock muzici biće epizoda o pevaču grupe Poison Bret Michaels-u (inače grupa Poison već ima epizodu iz pomenutog zlatnog perioda), kao i grupi Duran Duran. Ostale će biti posvećene izvođaćima poput Ricky Martin, Busta Rhymes, New Kids On The Block, Fat Joe, Huey Lewis i LL Cool J.
Ipak , bez obzira što rock muzika danas nije u mejnstrimu u kakvom je još uvek bila krajem devedesetih i početkom dvehijladitih, ovo svakako nije loša vest za ljubitelje muzike generalno. Ako projekat ponovo zaživi, sasvim sigurno možemo očekivati i ponešto iz našeg voljenog žanra u nekim sledećim sezonama. Interesanto sa medijskom kućom Paramount je i to što im ovo nije prvo pokretanje starih televizijskih emisija. Pre toga su najavili i nove epizode Beavis and Butthead-a, kao i film o ovim crtanim junacima.
Kako prenosi The Hollywood Reporter, život i delo legendarnog frontmena grupa Stone Temple Pilots i Velvet Revolver Scott Weiland-a, uskoro bi trebalo da dobije ekranizaciju u vidu filma. Produkcijska kuća Dark Pictures preuzela je realizaciju ovog projekta koji će nositi naziv Paper Heart. Datum izlaska filma još uvek nije poznat.
U saradnji sa Orian Williams-om, ova izdavačka kuća osigurala je pravo na knjigu Not Dead and Not For Sale, odnosno memoare Scott-a Weiland-a koja je napisana u saradnji sa David Ritz-om a izašla je još 2011. godine i po kojoj će biti napravljen scenario.
Poput knjige, film bi trebalo da obuhvati kompletnu Scott-ovu karijeru, život van bine kao i sve demone sa kojima se ovaj harizmatični pevač godinama borio. Scott Weiland preminuo je tragično u svojoj 48. godini 3. decembra 2015.godine dok se nalazio na turneji sa svojim bendom Scott Weiland and The Wildabouts.
Epizodu podkasta posvećenu grupi Velvet Revolver poslušajte ovde
Našu specijalnu plejlistu posvećenu Scott-u možete poslušati ovde
