U novoj epizodi Junkyard Rock Stories podkasta, po prvi put od kada radimo ovakav format emisija, imamo i sagovornika. U pitanju je dugogodišnji saradnik našeg sajta Danilo Petrović. Tema ove epizode, koja nosi naziv "Snejkpitovanje", je priča o grupi Slash's Snakepit.
Slash's Snakepit je grupa koju je Slash osnovao nakon završetka grandiozne turneje Use Your Illusion, koju su Guns N Roses završili u leto 1993.godine. Bend je otišao na zasluženi odmor, međutim, sam Slash onakav kakav je u to vreme bio, nastavio je da radi na novoj muzici. Nakon što je Axl Rose odbio sve muzičke ideje koje mu je Slash predstavio 1994.godine, uz pomoć izdavačke kuće odlučuje da oformi sopstveni bend, snimi album i krene na turneju.
Slash's Snakepit postojao je, uz povreme pauze, u periodu od 1994. do 2001. godine. Za tih sedam godina izbaciće i dva albuma: It's Five O Clock Somewhere 1995. i Ain't Life Grand 2000.godine. U tom periodu Slash je i napustio svoju matičnu grupu Guns N Roses.
Opširnije o svemu, poslušajte u samoj epizodi na nekom od podkast hvatača!
Chris Cornell estate, kompanija koja se stara o muzičkom zaveštanju legendarnog frontmena grupe Soundgarden izbacila je obradu pesme Patience grupe Guns N Roses, koju izvodi sam Chris, i to baš na dan kada je legendarni pevač trebalo da proslavi svoj 56. rođendan (20.07.). Pesmu je producirao Brendan O'Brien i to u periodu neposredno pred smrt Cornell-a 2017.godine.
Prema navodima samog O'Brien-a, Chris Cornell je u mesecima pre kobnog događaja koji se odigrao u maju 2017.godine, radio na albumu sa obradama. Stoga, postoji i velika verovatnoća da ćemo u budućnosti imati prilike da čujemo još pesama sa ovog nikada objavljenog albuma.
Saradnja bendova Guns N Roses i Soundgarden datira još iz perioda 1991-1993 kada su Gunsi na svojoj mamutskoj turneji Use Your Illusion, između ostalog, priliku da otvara koncerte davali i ovom legendarnom grunge rock sastavu iz Sijetla.
Sam Axl Rose je u mnogo navrata na toj turneji isticao Soundgarden kao jedan od najboljih sastava toga vremena, a Cornell-a javno hvalio i kao jednog od najboljih pevača čitave te scene. Pesma koju je Cornell obradio datira sa albuma GNR Lies iz 1988.godine. U njegovu čast, nakon tragičnog događaja iz maja 2017., Guns N Roses su na svoju setlistu uvrstili i najveći hit grupe Soundgarden pod nazivom Black Hole Sun, koji su izvodili sve do završetka poslednjeg dela turneje Not In This Lifetime koja je trenutno na pauzi.
Najpoznatiji muzički kolektiv rock 'n' roll sveta poznatiji još i kao The Dead Daisies, koji predvodi multimilioner i preduzetnik, a u slobodno vreme i gitarista, inače australijanac David Lowy, realizovao je EP pod nazivom The Lockdown Sessions. Na prvi pogled, može se učiniti da je u pitanju još jedan obi;an 2020-projekat iz karantina. Suštiniski, ovo izdanje to i jeste, međutim, pozadina ovog EP-a je sasvim drugačija. Kako su The Dead Daisies od samog početka bili sastavni deo sadržaja na Junkyard Rock Stories blogu, pravi je trenutak da se posvetimo ovom mini izdanju.
Ova najnovija epizoda kolektiva zvanog The Dead Daisies počinje sa završetkom turneje koja je ispratila njihovo prethodno izdanje Burn It Down iz 2018.godine. Tokom naredne 2019. grupa će, ne samo promeniti svoj DNK i prozvati se "muzički kolektiv", umesto uobičajenih naziva "bend" odnosno "grupa", već će i drastično promeniti postavu. Iz grupe su početkom 2019. godine otišli dugogodišnji članovi, pevač John Corabi (The Scream, Motley Crue), kao i basista Marco Mendoza (Whitesnake). Mnogi su se pitali zbog čega se ovo uopšte desilo, s obzirom na to da je The Dead Daisies delovao kao grupa koja se i te kako dorbo zabavlja i više nego uživa u onome što radi. Mnogi su slutili da je došlo do nesporazuma i svađa. Ipak, sve sumnje odagnao je David Lowy, objasnivši tada da je poenta postojanja kolektiva The Dead Daisies upravo u čestim promenama postava, odnosno eksperimentisanju što se tiče i same muzike. Zbog toga je svoje muzičko čedo prozvao kolektivom.
Dakle, šta radite u trenutku kada vam iz postave odu basista i pevač? Pa, dovedete Glenn Hughes-a naravno. Kako drugačije... Čovek je u svojoj karijeri dugoj pedesetak godina odsvirao tri albuma sa Deep Purple dok se broj "one time" projekata u kojima je učestvovao verovatno ne može pobrojati i na samoj Wikipediji. Mnogi od njih zavšili su se nakon samo jednog albuma, kao recimo onaj iz 2014.godine pod nazivom California Breed, za koji se govorilo da će daleko dogurati.
Kada je izdata obznana da će se Glenn Hughes pridružiti grupi/kolektivu The Dead Daisies, bili smo skeptični upravo iz pomeutog razloga, odnosno čestih promena i odlazaka ovog muzičara iz bendova i projekata sa kojima je radio. Srećom, u ovom slučaju, to se još uvek nije desilo. Možda zahvaljujući i samoj panedmiji, koja je uticala i na to da se najavljivani novi album i odloži, a samim tim borvak Hughes-a u kolektivu produži. No, to su za sada samo nagađanja.
Upravo je pandemija glavni i jedini razlog izlaska EP-a The Lockdown Sessions. Još tokom 2019. novi album najavljen je singlom Righteous Days, na kojem smo po prvi put imali prilike da The Dead Daisies čujemo kao četvorku koju predvodi Hughes. Doug Aldrich, Dean Castranovo i David Lowy "pretekli" su iz prethodne reinkarnacije sastava. Naredni singl pod nazivom Unspoken izašao je u aprilu ove godine nakon čega je takođe objavljeno da je album snimljen i da će nositi naziv Holy Ground. Jedina nedoumica bila je oko samog datuma izlaska ovog izdanja. U međuvremenu je buknula pandemija i sled događaja doživeo je drastične promene.
Realizacija albuma Holy Ground je, po svemu sudeći, pomerena za 2021.godinu, i pored toga što je bio najvljivan za kraj 2020. Umesto toga bend je u karantinu snimio ovaj EP koji nosi četiri numere. Sve pesme snimane su "na daljinu", odnosno svaki član je svoje deonice snimao zasebno ali paralelno sa ostalima, tako da je zapravo dobijen jedan "live" snimak, ili bolje rečeno karantinsko-online živi snimak. Sve je odrađeno u akustičnom maniru, pa prema tome ovo izdanje nosi i epitet akustik albuma. Pomenute numere Righteous Days i Unspoken dobile su svoje akustične verzije dok ostatak ovog kratkog izdanja popunjava obrada grupe Creedence Clearwater Revival, koju je bend već snimio na albumu Make Some Noise iz 2016. godine i koju umesto Corabi-a sada izvodi bubnjar Dean Castranovo. Za kraj ovog petnaestominutnog izdanja dodata je i obrada grupe Humble Pie,30 Days In The Hole.
Sve u svemu, odlaganje muzičkih izdanja u 2020.godini nije nikakav slučaj, već gotovo pravilo. Mnoge grupe, poput recimo Bon Jovi i Deep Purple, odlučile su za identično rešenje. odloživši svoja izdanja za kraj godine. The Dead Daisies su sa druge strane, to odlaganje i čekanje makar popunili jednim ovakvim brzopoteznim i lakim izdanjem. Čisto da se prekrati vreme dok se svet ne izbavi iz haosa u kojem se našao.
Spotify je konačno stigao u Srbiju i zemlje u okruženju poput Hrvatske, BiH, Severne Makedonije, Crne Gore itd. "Pa šta"! Reći će neko sigurno. I do sad smo imali druge servise i muziku dostupnu besplatno svuda... Da, sve je to tačno, osim što je dolazak vodeće striming kompanije na naše tržište stvar i te kako vredna pomena, i ne bi trebalo da ostane neobjašnjena.
S obzirom kakva je godina, za sve, a posebno za propalu domaću muzičku indistriju, ova vest o dolasku Spotify-a kod nas, verovatno je nešto najbolje što se desilo godinama unazad na napaćenoj i propaloj muzičkoj sceni. Na ovaj način kompletirali smo sve servise, pored YouTube Music i Apple Music koji su takođe počeli sa radom na našim prostorima u prethodnih godinu dana, kao i dobrog starog Deezer-a, koji je tu još odavno. Međutim, zbog čega je dolazak Spotify-a ravan tektonskim poremećajima na sceni, pokušaćemo da vam dočaramo kroz neke činjenice, koje su od posebnog značaja za bendove i izvođače.
Na mestu broj jedan u svetu strimovanja muzike se, bez ikakve sumnje, što dokazaju i razni parametri, nalazi švedski muzički gigant Spotify. Osnovan je 2006.godine i predstavlja bukvalno sinonim za strimovanje muzike. Prema navodima iz tekuće godine, Spotify ima oko 286 miliona aktivnih mesečnih korisnika. Od te brojke nešto preko 130 miliona su Premium korisnici, dok ostali koriste usluge besplatne verzije, poznatije još i kao Freemium. Upravo ove cifre i stavljaju Spotify na sam vrh svetske liste digitalnih muzičkih platformi, jer osim Apple Music koji je i dalje dosta daleko sa oko 60 miliona korisnika, ostali servisi su i dalje miljama daleko, bar kada je reč o brojkama.
Još malo o brojkama, čisto da se razume zbog čega je Spotify neprevaziđeni lider striming sveta.
- Spotify drži 36% tržišta striming sveta
- Prosečno slušanje muzike na Spotify-u po korisniku u toku jednog meseca iznosi 25 sati
- 44% korisnika sluša Spotify na dnevnoj bazi ( to je 125 miliona korisnika)
- Jedna trećina vremena koju korisnici provode na ovoj platformi odlazi na ALGORITAMSKE PLEJLISTE koje pravi sam Spotfiy, druga trećina na PRIVATNE PLEJLISTE KORISNIKA, a poslednja na sve ostalo.
- Spotify u svom katalogu ima preko 50 milion pesama
Priznaćete da ovo stvarno deluje impozantno! Izbor muzike na ovoj platformi je ogroman i raznovrstan. Žanrovski obuhvata gotovo sve postojeće kategorije muzike. Ono što ga zapravo čini najpopularnijim striming servisom su, pre svega plejliste koje Spotify nudi, a potom i vrlo moderan i za upotrebu veoma lak interfejs.
Što se tiče plejlisti, one se dele na tri kategorije:
- Privatne - one koje uređuju sami korisnici
- Editorijalne - one koje uređuju poznate ličnosti, sajtovi, kompanije
- Algoritamske - peljliste koje uređuje sam Spotify i koje predstavljaju njihovo najjače oružje. Tu postoje: 1) Release Radar - lista noviteta koja izlazi svakog petka 2) Discover weekly - otkrivanje novih pesama svakog ponedeljka 3) Daily mix - miksovi koji se menjaju svakog dana na osnovu onoga šta ste slušali
O svemu ovome smo detaljnije pričali u jednom od starijih epizoda podkasta. Taj segment dostupan je na našem YT kanalu. Ovo se posebno odnosi na vas koji imate bendove, odnosno sopstvenu muziku na ovoj platformi. Pogledajte ponovo brojke iznesene u tekstu, poslušajte, pa vidite šta vam je činiti!
Što se tiče plejlisti, to manje više važi i za ostale servise, međutim, ono u čemu Spotify pobeđuje konkurenciju je zapravo raznovrsnost ovih muzičkih miksova koji se menjaju gotovo na denvnom nivou Inače, valja napomenuti i to, da je najnovija investicija ove kompanije bazirana na podkastima, što će sigurno obradovati fanove ovakvog sadržaja. Spotify za sada nudi veliki broj raznovrsnih podkast emisija i taj deo je u konstantnoj ekspanziji. Ovde ubrajamo i naš Junkyard Rock Stories podkast, naravno!
Interfejs je kao što je već pomenuto, veoma lak za upotrebu i jako dobro ogranizovan, kako na mobilnim uređajima tako i na računarima. Pored toga sadrži i jako zanimljivu socijalnu komponentu. Korisnici su u mogućnosti da se povežu (follow button) i na taj način budu u toku sa tim ko šta trenutno sluša. Ova opcija se, naravno, može i isključiti. Povezanost sa društvenim mrežama je besprekorna i deljenje pesama je veoma lako. Može se ubaciti i direktno na Instagram Story ili Facebook Story.
Kao što se može primetiti iz svega do sada navedenog, Spotify pruža veliki broj prednosti i pogodnosti. To se pored samih ljubitelja muzike, posebno odnosi i na bendove, muzičare i sve vrste izvođača čija se muzika nalazi na ovoj platformi. Sa svojim impozantnim brojkama i mogućnostima koje pruža, predstavlja platformu broj 1 za usavršavanje i građenje dalje karijere svih koji se bave muzikom. S obzirom da je sve to konačno dostupno i kod nas, predlažemo vam da obavezno pročitate tekst o platformi Spotify For Artist koja vam pruža mogućnosti poput uređivanja vaših muzičkih profila, praćene analitike i statistike i još mnogo mnogo toga.
Što se plejlisti tiče obavezno pogledajte naše plejliste i zapratite!
Nakon nekoliko "slabih" muzičkih nedelja, vraćamo se rubrici Junkyard Noviteti, kako bi smo vam skrenuli pažnju na neka zanimljiva izdanja, ukoliko ste u potrazi za novom muzikom.
Bloody Heels - Ignite The Sky
Momci iz Letonije, o kojima smo već pisali, i o kojima će se tek pričati (ako je muzičke pravde u svetu), izbacili su dugo najavljivani album, drugi u karijeri, pod nazivom Ignite The Sky. Za one manje upućene, radi se o mladom sastavu koji dolazi iz Letonije a zvuči kao da je iz L.A. Muzički kombinuju elemente klasičnog hard rock-a, a na momente se može osetiti i mnoštvo heavy primesa. Neki ih ubacuju i u grupu New Bread Of Hair Metal bendova. Čini se da su ipak mnogo više od toga. Recimo da upravo ovako treba da zvuči jedan moderan hard/heavy bend. Da se ne ponavljamo, obavezno preslušajte i hvala Frontiers-u što je stao iza ovih momaka.
Stari dobri čikaški sleaze/glam rokeri vraćaju se na scenu sa albumom Brainwashed Generation. Bend je nastao 1984.godine u Čikagu ali se, kao i svi drugi toga doba. obreo na sceni koja u toj deceniji eksplodirala u Los Anđelesu. Album iz 1989. pod nazivom Strenght vinuo ih je do visina, devedesete su bile teške ali je prkos bio veći. Uspeli da prežive sve i evo ih opet, sa petnaestim albumom u karijeri. Okupljeni oko basiste Chip Znuff-a, koji bend predvodi i kao pevač, donose set od deset novih numera koje je na diskove i ploce utisnuo takođe Frontiers Records, i postavio na striming servise svakako!
Za one koji su osamdesetih voleli manje opasne, a više "prefinjenije" bendove te mamutske scene, poput recimo Danger Danger ili Trixter, članovi upravo pomenutih bendova, koji sada sebe nazivaju Tokyo Motor Fist, donose drugi album u karijeri koji takođe pakuje Frontiers. Već smo ih pominjali tako da ovoga puta nećemo mnogo da dužimo. Steve Brown iz grupe Trixter i Ted Poley iz Danger Danger, vas pozivaju na igranku uz jedanaest novih numera u ritmu Leppard-a, Bon Jovi-a sa prisutnim AOR elementima.
Michael Grant and The Assassins - Always The Villain
Momak koji je zamenio višegodišnjeg gitaristu grupe L.A. GunsStacey Blades-a, nakon samo nekoliko godina više nije bio u kombaniciji ni jedne ni druge postave ove grupe. Obreo su u Phill/Traci verziji (tada jedinoj), za vreme snimanja albuma The Missing Peace, ali je ubrzo zbog neslaganja sa pomenutim dvojcem biva izbačen iz grupe. Danas, osim što daje intervjue u kojima otkriva razloge odlaska iz L.A. Guns tabora, radi i na solo muzici koja je rezultirala i izdanjem pod nazivom Always The Villain. Valjda time potvrđuje da je on bio taj "negativac" u pomenutom sukobu. Takođe maslo Italijana iz Frontiers-a.
Ovo izdanje izašlo je još 26.06., za razliku od prethodnih koje smo u tekstu pomenuli. Nekako osećamo da bi smo vam učinili veliku nepravdu kada vas ne bi smo uputili i na ove momke koji dolaze iz Londona. Rock, rock , rock i još samo rock, prepun adrenalina, visoko-oktanskih eksplozivnih rifova i prljavih solaža, neki su od epiteta koji krase ovaj album, inače drugi u karijeri benda. Ukoliko ste za malo Stones-a na sleazy steroidima 70-ih i 80-ih, zaliveno modernom produkcijom, onda je ovo album za vas. Nisu džabe Englezi patentirali rock n roll. Ovaj mladi bend, pored mnogih drugih koje smo na ovaj ili onaj način pominjali, obaraju tvrdnje svih pametnjakovića koji u glas kliču kako je muzika koju ovde poštujemo mrtva.
Muzički video spotovi i lyric video animacije nemaju neki posebno definisan rok, kada je reč o tome kada ih predstaviti faonovima. U eri kad video spot ne znači gotovo ništa, osim skupljanja pregleda na društvenim mrežama (u neka davna vremena spot je bio suvo zlato za karijere bendova), gitarista švedske rock n roll četvorke Backyard Babies, Andreas Tyrone Svensson ili ti poznatiji i kao Dregen, odlučio se da fanove počasti jednim novim lyric videom za numeru One Man Army. Video je nov ali album je star. Radi se o izdanju iz 2013.godine, inače prvom solo albumu ovog gitariste o kojem smo tada i pisali.
Te sada već daleke 2013.godine, u vreme kada su Bacykard Babies bili na pauzi, uspeo je Dregen da nas sa deset poptuno lucidnih rock n roll numera, totalno hipnotiše a ovim spotom i vrati u vreme kada je nastupao kao solo izvođač. Jedino pitanje koje ostaje je, zbog čega je ovo baš sad uradio?
Ako bi smo uopšte i pokušavali da odgovorimo na ovo pitanje, moramo se pozabaviti trenutnom situaciju u Dregen-ovom matičnom bendu Backyard Babies. Bend se nakon dugogodišnje pauze ponovo okupio 2015.godine snimivši povratnički album Four By Four. Četiri godine kasnije usledilo je i slavljeničko izdanje Sliver And Gold (2019) , kojim je bend obeležio trideset godina postojanja u konstatno istoj postavi.
Međutim, kao i za sve druge, nastupila je 2020.godina pa su tako i švedski bendovi morali na prinudni odmor. Krenule su i prve karantinske striming svirke a Backayard Babies su se na svoj prvi i jedini ovakav nastup odlučili tek nedavno. U subotu 4.jula strimovali su svoj prvi koncert ovog tipa iz Malmea ali i poručili fanovima da se takav vid akcije neće ponavljati.
Nakon nastupa pevač i gitarista grupe Nicke Borg, dao je intervju ekipi koja je organizovala ovaj događaj i objasnio da bend do daljnjeg, neće nastupati, niti raditi u studiju. Međutim, Nicke je takođe i napomenuo da će članovi grupe pojedinačno,ipak nastaviti sa aktivnostima i da se mogu očekivati razni projekti, što solo, što u saradnji sa drugim muzičarima. Možda je ovaj Dregen-ov lyric video samo početak upravo ovoga o čemu je Nicke Borg govorio. Ostaje da se vidi. Inače, pored Dregen-a, Nicke Borg takođe iza sebe ima uspešnu karijeru kao solo izvođač.
Losanđeleska alternative-darkwave-sleaze grupa pod nazivom Neon Coven izbacila je singl i lyric video za numeru Blame It On The Drugs i na taj način najavila izlazak albuma prvenca, koji će nositi naziv Future Postponed i koji je zakazan za 30.oktobar.
S obzirom da se na Junkyard Rock Stories blogu po prvi put susrećemo sa ovim bendom, postavlja se logično pitanje ko su Neon Coven i otkud jedan synth-darkwave bend na našim stranicama? Odgovor leži u pitanju šta se dobije kada pomešate Depeche Mode, The 69 Eyes i Faster Pussycat/L.A.Guns ?
Radi se i grupi koji su oformili i osmislili gitarista Ace Von Johnson, poznatiji kao gitarista losanđeleskih sleaze rock velikana Faster Pussycat i L.A. Guns(Lewis/Guns), sa kojim trenutno nastupa. Pored njega, ovom ostvarenju kumovao je i Jacob Bunton, poznatiji i kao pevač grupe Adler koju predvodi bivši bubnjar Gunsa Steven Adler, kao i solo benda gitariste Motley Crue-a Mick Mars-a. Radi se o dvojici mlađih momaka stasalaih na sceni velikana u Los Anđelesu u nekim potpuno drugačijim vremenima.
Pomenutom osnivačkom dvojcu pridružuju se još i bubnjar Kyle Cunningham i pevač Anthony Montemarano, s obzirom da je Jacob Bunton zadužen za bas gitaru i klavijature, dok je Ace Von Johnson, standardno, zadužen za rifovanje.
Inače, ovo nije prvo pojavljivanje grupe Neon Coven s obzirom na to da su 2017.godine izbacili EP pod nazivom Risen, pa potom i još jedan 2019. koji nosi naziv The Haunting. Muzički bi se mogli opisati kao bend koji kombinuje elemente već pomenutog darkwave-synth manira, preliveno jednom pravom goth rock estetikom (ima tu nečeg sikstinajnovskog), a sve to zaokruženo i opakim i teškim gitarskim rifovanjem.
Po rečima gitariste Ace Von Johnson-a, bend je zapravo nastao na Monsters Of Rock Cruise turneji. Za one malo slabije upućene, radi se o setu svirki i koncerata koji se održavaju na velikom kruzeru koji plovi svetskim morima a na čijoj palubi se svakodnevno održavaju koncerti Monsters Of Rock bendova. Tako su se na jednom od tih putovanja zajedno našli Ace i Jacob, jedan sa svojim L.A. Gunsima a drugi sa Adler-om, što je i rezultiralo nastanku grupe koja dosta obećava.
Nova rock supergrupa pod nazivom Echobats nastala je početkom jula meseca, i to pogađate, pravo iz karantina. Ideju je započeo bivši pevač norveško-američke hard rock grupe TNTTonny Harnell, koji je jedno kratko vreme predvodio i Skid Row, okupivši jednu pravu pravcatu "crem de la creme ekipu".
Pored njega, novonastalu grupu čine još i gitarista Joel Hoekstra (Whitesnake, TSO), klavijaturista Eric Levy (Night Ranger), bubnjar Matt Starr (Mr. Big, Beautiful Creatures) i basista James Lomenzo (White Lion, Megadeth).
Prvi karantinski single ovog benda, inače jedna potpuno nova vrsta muzičkog izdanja nastala u doba panedemije, nosi naziv Save Me From Loving You i na "prvu loptu" muzički najviše podseća na glam-rock radove iz 70-ih godina, pa možda čak i sa blagim uplivima šezdesetih, sa jednim totalno letnjim vajbom ali i dosta ironičnim, i u neku ruku mračnim tekstom.
Muziku prati i video spot koji su članovi ovog benda napravili, snimajući se u karantinu onako kako su u tom trenutku bili u mogućnosti. Sve u svemu, jedan jako zanimljiv pokušaj. Pesma se može preslušati na svim striming servisima, što joj u suštini daje epitet oficijelnog izdanja. Ostaje jedino da se vidi da li će od ovog projekta u budućnosti, kada se sve završi, nastati i nešto ozbiljnije ili ne. Potencijala svkako ima i više nego što se može zamisliti.
Na dan kada ovo pišemo, izašao je intervju koji je Adrian Vandenberg dao u podkastu koji vodi jedan od najpoznatijih rock novinara u rock/metal svetu, Eddie Trunk, u kojem je poznati gitarista izneo neke, do sada nepoznate, detalje i kontraverze iz perioda snimanja albuma 1987 grupe Whitesnake. Ono što je opšte poznato u vezi sa ovim albumom je činjenica da je bend koji je snimao pesme u studiju u postavi John Sykes - gitara, Neil Murray - bas i Ansley Dunbar -bubnjevi, nikada nije imao priliku da uživo izvede ove pesme. Kada je krenula promocija albuma u vidu spotova i turneje, pored David Coverdale-a stajali su neki potpuno novi muzičari, među njima i sam Adrian Vandenberg kao jedan od dvojice gitarista.
Što se samog intervjua tiče, valja pomenuti da je u početku uglavnom bilo reči o novom albumu grupe Vandenberg pod nazivom 2020, čiju recenziju možete pročitati na našem blogu. Adrian je govorio o tome kako je album nastao i ko je sve u sadašnjoj postavi grupe, a najavio je i moguć početak rada na sledećem izdanju grupe koju predvodi.
Ipak, ono što je definitivno najinteresantnije iz ovog gostovanja, jesu odgovori koje je Adrian Vandenberg dao kada ga je stari znalac Eddie Trunk, pitao za stvari iz prošlosti vezane za grupu Whitesnake. Priča o tome da je Adrian Vandenberg snimio solo za pesmu Here I Go Again je opšte poznata stvar, međutim, Adrian je u intervjuu potvrdio i to da je takođe nasnimio i ritam gitare za ovu pesmu, s obzirom da je prvobitni miks ispao "previše metal" po mišljenju glavnog čoveka Geffen-aJohn Kalodner-a.
Zapravo, evo šta se tačno događalo u studiju Good Night L.A. koji je držao poznati producent Keith Olson. Priča je smeštena negde na samom kraju 1986.godine. Adrian Vandenberg dobio je poziv od John Kalodner-a da dođe u Ameriku kako bi mu Geffen Records ponudio novi ugovor da sa grupom Vandenberg (koja je tada bila na pauzi), započne novu turneju i rad na albumu sa potpuno novom postavom koju bi činili neki od najpoznatijih muzičara iz L.A. toga doba. Ono što Adrian nije znao, a što će saznati tek po dolasku u L.A. bio je i drugi deo ponude: da postane novi gitarista grupe Whitesnake!
U tom trenutku, Adiran Vandenberg, kako sam kaže, nije pristao ni na jedno ni na drugo. Zapravo, zatražio je malo vremena da o svemu razmsili. Ipak, s obzirom da se već obreo u "gradu Anđela" gde su se vodile završne sesije oko snimanja albuma 1987, to njegovo prisustvo je iskorišćeno za to da se "prepravi" već pomenuta pesma Here I Go Again, što je i urađeno na jeftinoj kopiji Stratocaster gitare, koju je tada imao pri ruci. Dakle, Adrian je sve to uradio još pre nego što je potpisao za Whitesnake, što je do sada bilo gotovo nepoznata činjenica. Upravo tih dana kada se snimanje odvijalo, menadžment grupe pozvao je gitaristu John Sykes-a, koji se tada nalazio u Engleskoj, da se momentalno vrati u Ameriku na razgovore sa David-om i menadžmentom. Sedeći u jednoj od prostorija velikog studija Good Night L.A. i radeći na nasnimavanju gitara za Here I Go Again, Vandenberg je u intervjuu priznao da su se u susednoj sobi, John Sykes i David Coverdale bukvalno na sav glas prepucavali vodiviši možda i presudnu, a svakako poslednju svađu, koja će ih za sva vremena udaljiti jednog od drugog.
Ovo otkrovenje oduševilo je i samog voditelja Eddie Trunk-a. Za one koji ne poznaju rad i delo ovog čoveka, radi se o voditelju koji poseduje neku vrstu enciklopedijskog znanja kada je reč o rock i metal muzici. Poslom se bavi još od 1983.godine i nekada je vodio razne radijske programe, čuvenu emisiju That Metal Show koja je izlazila na kanalu VH1 i još mnogo toga. Upravo iz tog razloga sam ekskluzivitet ovog otkrića postaje još i veći.
Nakon toga Adrian je objasnio i svoj odnos sa gitaristom koji će se takođe pridružiti bendu 1987.godine, Vivian Campbell-u, o tome kako su njih dvojica bez problema i bez uplitanja ega, podelili solo deonice koje je trebalo odsvirati sa albuma 1987 za predstojeću turneju. Što se pomenutih solo deonica tiče, Adrian je priznao da je sviranje solaža koje je John snimio, bilo vrlo izazovno i da ga je skidanje tih solaža dovelo do toga da i sam izmeni, odnosno usmeri svoj način sviranja u jednom potpuno novom pravcu. Isto se desilo i kada je dužnost delio sa Steve Vai-om. Priznao je da su jedan od drugog učili nove stvari, što je kako i sam kaže, bilo neverovatno čuti od strane jednog od najboljih gitarista na svetu svih vremena.
Adrian Vandenberg nikada nije upoznao samog John Sykes-a, pa čak ni tada u tom istorijskom momentu u studiju krajem 1986.godine. Jednostavno, bilo je bolje ne uplitati se u dešavanja iz susedne sobe, kako je sam priznao. Interesantno je i to su se putevi ove dvojice gitarista još jednom zamalo ukrstili i to u trenutku kada je bend Thin Lizzy bio zainteresovan za usluge ovog Holanđanina, što se desilo baš u periodu neposredno pre dolaska Sykes-a u ovu grupu. Na kraju su sagovornici u ovom, pa možemo reći i istorijskom intervjuu, pomenuli i činjenicu da John Sykes već dobrih sedam godina od završetka snimanja svog novog albuma, ne pokazuje nikakve znake kada će se konačno vratiti na scenu i kada će taj album uopšte ugledati svetlost dana. No, to je već za neku potpuno drugu priču.
Nekada su se ovakvi delikatni i ekskluzivni detalji mogli saznati iz televizijskih muzičkih emisija, ili čak iz muzičkih časopisa, magazina ili novina. Danas za to služe podkasti. Ceo muzički svet, posebno ovaj kojim se bavimo i koji volimo, preselio se na talase (strimove) ovog novog vida komunikacije, koji ruku na srce, i nije baš tako nov. Sve u svemu, ako ste ljubitelji grupe Whitesnake, pogledajte i naš specijal na Junkyard Rock Stories YouTube kanalu koji se bavi upravo nekim od najzanimljivijih detalja vezanih za istorijat grupe Whitesnake.
Najskuplji Black Sabbath tribute bend na svetu, pod nazivom Zakk Sabbath koji čine gitarista i pevač Zakk Wylde(Ozzy Osbourne, Black Label Society), basista Blasko(Ozzy Osbourne, Rob Zombie) i bubnjar Joey Castillo(Danzig, Queens Of The Stone Age), najavili su specijalno re-izdanje legednarnog albuma grupe Black Sabbath istovetnog imena, povodom pedesetogodišnjice od izlaska ove ploče.
Originalni album koji predstavlja i prvenac grupe Black Sababth izašao je u petak 13. februara 1970.godine i na taj način za sva vremena promenio sudbinu rock muzike, uvodeći je u jedan potpuno novi svet i dajući joj epitet koji do današnjeg dana ponosno nosi. Kratko i jasno, za mnoge, upravo tada , ovim izdanjem rođen je Metal!
Pedeset godina kasnije, Zakk i ekipa predstavljaju tribute ovom izdanju, koji će nositi naziv Vertigo i biće realizovan 4.septembra ove godine pod okriljem izdavačke kuće Magnetic Eye Records. Album je sniman u duhu originala, uživo u studiju u jednom dahu (original je po rečima Tommy Iommi-a snimljen za svega 12 sati). Ceo proces dokumentovan je i u video formatu.
Interesantno je i to da je ovaj tribute album sniman po ugledu i na neke žive nastupe pa će tako sadržati i neke alternativne solo i druge deonice. Album neće biti dostupan digitalno, kako bi sve bilo u duhu vremena iz koga potiče original, pa će tako biti dostupan isključivo na vinilu.
Kao što smo u poslednjih godinu dana mogli da čujemo, Slash i grupa Guns N Roses navodno rade na novoj muzici. Namerno kažemo ovo "navodno", s obzirom da bilo kakva informacija vezana za neko stvarno snimanje nove muzike, ni jednom do sada nije došla od onoga ko zaista ima glavnu reč u tom bendu. Verovatno nikada i neće. Uglavnom smo do skoro mogli da se susretnemo sa izjavama žena i devojaka članova benda, a u nekoliko navrata, ruku na srce, slično smo mogli čuti od Richard Fortus-a, (nekoliko puta), pa i od samog Slash-a.
Međutim, od nove muzike i dalje ni traga, osim onih čuvenih "procurelih" pesama o čemu smo pričali u Junkyard Rock Stories podkastu prošle godine. Da stvar bude još uvrnutija, neke od tih pesama su završavale na porno sajtovima. Čisto jedan mali primer da se zna kako funkcioniše menadžment grupe Guns N Roses.
No bilo kako bilo, Slash se ponovo javio, ovoga puta iz karantina i to za podkast poznate prodavnice muzičke opreme Sweetwater, koji vodi Nick Bowcot. Ceo intervju možete poslušati na linku ispod.
O čemu je Slash pričao? Pa, klasika, rekli bi se. Uglavnom je govorio o tome kako provodi vreme u karantinu, koliko je to frustrirajuće za nekog ko je navikao da život provodi na turnejama ali i o tome kako je imao problema sa mačkom, koju su Meegan (njegova devojka) i on, morali na kraju da uspavaju.
Međutim, ono što nas ovde zaista zanima, a to je naravno nova GnR muzika, Slash je izjavio sledeće: "Uglavnom vreme provodim u kuči ali redovno idem i do studija u kojem uglavnom radim na novim idejama. Nekoliko puta sam i džemovao sa Duff-om, ali i sa samim Axl-om. Na taj način smo, uglavnom, pozavršavali neke stvari. Osim toga, nisam radio ništa drugo. Nikakvih kolaboracija sa drugim muzičarima nije bilo. Dakle, uglavnom sam fokusiran ka tome da pišem novu muziku, snimam ideje i demo snimke za nove GnR pesme ili šta god..."
Čuveni crtani film za odrasle Beavis and Butt-Head se vraća na scenu.
Ova popularna crtana serija koja je nastala 1993.godine iz pera Mike Judge-a, emitujući se na MTV-u, ubrzo je postala jedna vrsta definicije Generacije X i kao takva ostala jedna od najpopularinijih crtanih serija za odrasle svih vremena. Kako je objavila kuća Comedy Central dogovoreno je produciranje dva serijala potpuno novih dogodovština legendarnih likova ove serije koja je bila nagrađena i Emmy nagradom.
U svom prvobitnom pojavljivanju Beavis i Butt-Head bavili su se temama koje su početkom devedesetih mučile tadašnje tinejdžere i omladinu, komentarišući čak i muzičke trendove toga doba. Pored socijalnih pitanja, problema tinejdžera sa kojim se susreću, pa čak i prava radnika, ova dva momka su svojim komentarima uobličavali i mišljenje fanova na tadašnjoj rock/metal sceni. U istoriji rock muzike ostalo je zabeleženo da su komentari ovog dvojca direktno uticali na propast nekih bendova, poput recimo grupe Winger, koja je nakon ismevanja u ovoj crtanoj seriji praktično završila svoju karijeru. Sa druge starne grupe poput Anthrax, Primus, White Zombie i mnoge druge, dobile su jednistvenu priliku da se prikažu poptuno novoj publici i to u pozitivnom kontekstu.
U dva nova serijala, koja će takođe uraditi i producirati Mike Judge, Beavis i Butt-Head baviće se temama koje muče sadašnju, već odraslu Generaciju X ali i njihovu decu iz takozvane Generacije Z. "Vreme je da počnemo ponovo da se glupiramo", izjavio je Mike Judge,
Biće svakako zanimljivo videti kako će se Beavis i Butt-Head snaći u današnjem svetu koji je, budimo realni, jedno milion godina drugačiji od onog nekadašnjeg u kojem su ova dva smešna momka carovala.
Bivši bubnjar grupa Guns N Roses, The Cult i Velvet Revolver,Matt Sorum, koji je sa Gunsima proveo period od 1990-1997, objasnio je u svojoj novoj autobiografskoj knjzi Double Talkin' Jive', razlog iz kojeg nije učestvovao u reunion-u 2016.godine.
Kako prenosi specijalizovani podkast GNR Central, koji je došao u posed ove knjige (mi još uvek nismo), Matt je objasnio kako je iznenada jednog dobio poruku od dugogodišnjeg menadžera grupe Guns N Roses, Brazilca Farnando Labeis-a, u kojoj je Matt-u ponuđeno da se priključi grupi na nekoliko nastupa kako bi odsvirao nekoliko pesama.
Problem je, kako to obično biva, nastao oko isplate novca. Navodno je Matt-u bila ponuđena kompenzacija oko avionskih karti i smeštaja, ali bez kompenzacije za same nastupe. Takvu odluku Matt je ljubazno odbio, navodi se u knjizi.
E sad, ova vest verovatno ne bi probudila našu znatiželju i sasvim sigurno ne bi "osvanula" na JRS blogu, da nismo tako pomno pratili celokupnu situaciju tokom svih ovih godina. U prevodu, nešto tu ne štima. Ljubiteljima grupe GnR koji se sećaju kako je sve počelo te 2016.godine, odnosno od prvog nastupa reunion postave, sigurno nije promakla činjenica da je sam Matt Sorum, u nekoliko navrata bio upitan od strane medija, o tome da li je uopšte bio pozvan da učestvuje u ponovnom okupljanju grupe ili ne, na šta je on gotovo uvek odgovorao da nije nikada dobijao takve pozive.
Da li je to stvarno bilo tako, ili su jednostavno mediji spekulisali i izmišljali, "click-bait" fora, ostaje nejasno. Jedno google pretraživanje deli svakoga od nas da te navodne tvrdnje Matt-a proverimo. Na kraju je i totalno nebitno šta je istina a šta ne. Menadžment grupe GnR pokazao se mnogo puta do sada kakvog je karaktera... Kao i mediji sa druge strane.
Matt Sorum nije učestvovao u reunion-u a nije ni Izzy Stradlin, koji je takođe nekoliko puta izjavljivao da je problem nastao oko "nepravednog deljenja para". Jedini koji je učestvovao bio je Steven Adler koji je na kraju zahvalio grupi na pozivima, jer kako je sam rekao, nije bilo svrhe proputovati pola sveta kako bi odsvirao samo jednu jedinu pesmu na setu.
