Losanđesleski sleaze rokeri L.A. Guns izbacili su i drugi single pod nazivom Well Oiled Machine. Zapravo, može biti i da je ipak treći po redu... Ukoliko niste upućeni u trenutnu situaciju vezanu za ovaj bend.
O čemu se zapravo radi? Verzija koju predvodi bubnjar Steve Riley, u kojoj se još nalaze i basista i povratnik iz prve postave Kelly Nickels, potom nekadašnji basista koji sada svira gitaru Scott Griffin i pevač Kurt Frochlich, iza sebe imaju i single pod nazivom Crawl, koji je izašao krajem aprila meseca.
Ove dve pesme nikako ne treba pomešati i sa numerom pod nazivom Let You Down, koju je početkom maja izbacila druga verzija grupe L.A. Guns, koju predvode originalni gitarista i osnivač Traci Guns i originalni pevač Phil Lewis. Članovi ove grupe su još i gitarista Ace Von Johnson, basista Johnny Martin i bubnjar Scot Coogan.
Traci Guns -vs- Steve Riley, svako sa po 50% prava na korišćenje imena i znamenja ove nekada veoma cenjene grupe, nešto je što smo imali prilike da gledamo i tokom dvehiljaditih. Trenutno smo u serijalu broj 2, a kako će se sve završiti i da li će se ikada završiti, pročitajte u našoj specijalnoj analizi Ratovi pištolja drugi deo. Album Riley/Nickels verzije benda zakazan je za kraj ove godine i to pod okriljem izdavačke kuće Golden Robot Records i nosiće naziv Renegades.
Bivši gitarista bendova Guns N Roses, Candy, MC5 i Slash's Snakepit -Gilby Clarke , izbacio je i drugi single pod nazivom The Gospel Truth sa najavljenog solo albuma koji će nositi naziv Rock n Roll is Getting Louder.
Aprila meseca ove godine imali smo priliku da čujemo i prvi single, koji je poneo naziv kao i sam album, dakle Rock n Roll is Getting Louder, kao i video spot u kojem su se mogle videti i neke poznate face poput Slim Jim Phantom-a (Stray Cats), Taime Downe-a iz grupe Faster Pussycat i Teddy Zig Zag Adnreaidis-a, bivšeg harnomikaša, orguljaša i klavijaturistu grupe Guns N Roses sa UYI turneje.
Mesec dana nakon izlaska ove pesme Gilby Clarke održao je i lockdown covid-19 koncert u organizaciji Monsters Of Rock Cruise, koji je bilo moguće pratiti uživo preko Facebook-a. Pored njega, bend su činili još i basista EJ Curse(Silent Rage, White Lion) i bubnjar Jimmy D'Anda (Bulletboys, Lynch Mob).
Album pod nazivom Rock n Roll Is Getting Louder biće realizovan pod okriljem izdavačke kuće Golden Robot Records, kasnije ove godine i biće to osmi solo album po redu u karijeri ovog poznatog rock n roll gitariste. Sudeći po singlovima koji su do sada izašli, čini se da će album biti baziran na klasičnom rock n roll-u sa glasnim gitarama i opakim rifovima.
Nekadašnji gitarista grupe Guns N Roses iz vremena legendarne prve postave, i tvorac nekih od najboljih pesama ovog benda Izzy Stradlin, dobio je, ni kriv ni dužan, dokumentarni film pod nazivom Dust N Bones: A Story So Far. S obzirom na to da čoveka praktično nema na muzičkoj mapi sveta već dugi niz godina (pojavi se ponekad na kratko tu i tamo), možda će mnogi prevariti pa pomisliti da se radi o nečemu zvaničnom.
Naprotiv, sve što je vezano za grupu Guns N Roses, bilo da je to nešto iz prošlosti, što se tiče bivših članova, ili recimo sadašnjosti, i dalje je prekriveno ne jednim, već raznim debelim slojevima tajni i diskrecije. Tako na primer i dalje ne znamo u kom se stadijumu nalazi sadašnja postava grupe i hoće li biti nove muzike ili ne.
Pa otkud onda dokumentarac o Mr. Stradlin-u, pitate se sigurno? Za taj uspeh zaslužni su obični fanovi, ljubitelji lika i dela ovog otuđenog gitariste, iz kuće Ayewis Documentaries. Film je urađen uz pomoć podrške specijalnog podkasta Appetite For Distortion, posvećenom grupi Guns N Roses. Film se sastoji od audio i video snimaka samog Izzy Stradlin-a, raznih intervjua, odnosno nastupa grupa Guns N Roses i Ju Ju Hounds sa kojima je u karijeri nastupao.
Negde na početku ove decenije, koju polako ali sigurno ispraćamo ovom gorkom 2020.godinom, na svetskoj muzičkoj sceni počeli su da se pojavljuju izdanci nečega, što je renomirani muzički magazin Classic Rock. mnogo godina kasnije, kratko i jasno označio kao New Wave Of Classic Rock. Jedni od prvih protagonista ovog talasa u nastanku bili su bendovi, poput recimo, Rival Sons ili The Struts. Kasnijesu počeli da se pridružuju i mnogi drugi, zahvatajući gotovo sve delove razgranate krošnje starog drveta koje još uvek nazivamo i rock muzikom, Novi po formi i sadržaju, ovi bendovi okrenuli su vremensku mašinu unazad, i zauzeli kurs nekada slavnih 60-ih i 70-ih godina prošlog veka. Overdrive gitare, pršteće solaže, džegerovsko-morisonsko-planotvski nastupi, praćeni modernom produkcijom i aktuelnim temama, dali su ovom novom pravcu potrebnu unikatnost sa jedne, a zadržali stari "bigger than life" stav, sa druge strane.
Jedan od retkih takvih bendova sa domaće scene, ukoliko ona uopšte i postoji, koji se ne libi da odsvira rif, raspali solo ili "prikuje" betonskom ritam sekijom, jeste i niški rock "n" roll trio Prljave Sestre. Nakon albuma prvenca iz 2016.godine, kojim su postavili izuzetno visoke standarde, stigao je i naslednik pod nazivom Najgore tek dolazi. Prljave Sestre u svojoj muzici kombinuju klasične rock rifove, uz primese bluza, rokabilija i amerikane. Frenetično, drsko, beskompromisno i iskreno, ova trojka dokazuje da se, čak i kod nas, pravi i izvorni rock "n" roll zaista može svirati. Sve ovo, bio je i više nego dovoljan povod da stupimo u kontakt sa pevačem i gitaristom benda, Milošem Pavlovićem, i porazgovaramo na temu albuma. U sada već čuvenom "Preslušavanju", Miloš vas vodi kroz album Najgore tek dolazi!
Prljave Sestre:
Miloš Pavlović - vokal i gitara
Predrag Milosavljević - bas gitara
Milan Miggie Stojiljković - bubnjevi
1. Oni ili ti
Otkrivanje sopstvene tačke ključanja - arhetipski
rokenrol motiv koji ponovo postaje aktuelan. Kao i veliki broj naših pesama,
obraća se pojedincu, ali se istovremeno može tumačiti i iz kolektivne
perspektive. Trenutak u kome sve oko nas odlazi dođavola, jasno nam pokazuje s
kim imamo posla i poziva da napokon odaberemo stranu. Oni ili Mi? Uvek sam
pomalo rezervisan prema tom "mi", zbog beskrajnih mogućnosti
manipulacije koje se u njemu kriju. Situacija "sam protiv svih" je, iako
teža, neuporedivo čistija, i možda je bolje da se neko buduće "mi"
pojavi tek kad svako od nas pojedinačno izgubi srtpljenje i odluči šta mu je
činiti (što može da se dogodi mnogo brže nego što trenutno zamišljamo).
Muzički, pesmu bih smestio u kasne šezdesete, negde
između The Who i MC5 (vrlo uslovno, jer je smišljena,
odsvirana i producirana na moderan način). Aranžman je prepun prelaza i promena
dinamike, od nervoznog ljuljanja u strofi do eksplozije u refrenu. Idealan za
trio poput našeg i energičan
početak albuma.
2. Nova jutra
Razvedravanje posle bure, dato u fragmentima koje
slušalac sam može (i ne mora) da sklopi u celinu. Niljangovski rif praćen
jednostavnom hipnotičkom temom (sa prizvukom The Kills) i
psihodeličnim prelazima koji podižu tenziju. Dve veoma slične istovremene solo
gitare neprestano se razilaze i ponovo sastaju, kao i akteri priče, ko god oni
bili. Prilično naginje Jonathan Wilson-u i Hiss Golden Messenger,
ali - zar Ujka Neil nije idejni tvorac svega toga? Čak smo i prateće vokale otpevali
u Crazy Horse stilu. Takve stvari se spontano nadovezuju na glavnu
ideju. Uticaje po pravilu prepoznaješ tek nakon što pesma počne da dobija svoj
konačni oblik.
Ova stvar nas je
definitivno uverila da u zvuku Prljavih Sestara ima mesta za klavijature.
Odsvirao ih je Dimitrije Mandić, jedan od specijalnih gostiju iz Bohemije (uz
Didu i Janka, naravno).
3. Talas
Da li je uličnim prorocima mesto samo u treš
filmovima, ili se u njihovom buncanju mogu nazreti neke ozbiljne poruke?
Postavio sam sebi to pitanje kada sam sreo jednog od njih, neposredno nakon
protesta koji se odvijao u gradu. Tražio je nešto što je očigledno postojalo
samo u njegovoj glavi, ostavljajući utisak da je jedina izgubljena stvar on
sam. Istovremeno, najavljivao je nekakav veliki događaj. Učinilo mi se da
njegova pojava savršeno oslikava učesnike skupa sa koga sam se vraćao. Zar
sloboda u ime koje se bunimo nije već odavno nestala? Ipak, nisam u tome video
ništa obeshrabrujuće - naprotiv. Ako nas vera u ono što radimo približava
skitnicama i ludacima, neka tako bude. Kao u stihu Kris Kristofferson-a: "Freedom's just another word for nothing left to
lose".
Talas je osećaj da je šansa za revoluciju
i dalje tu. Taj osećaj sadrži jednu skoro religioznu dimenziju, nagoveštenu u
pesmi Didinim i Jankovim pratećim vokalima koji se kreću od soula ka gospelu.
Nekoliko tema koje su nastale odvojeno, vremenom se stopilo u finalni aranžman
za ovu pesmu. Dok smo preslušavali snimke iz studija, zajedničke asocijacije
bile su Harlem Shuffle, Kridensi i Patti Smitth. Kada smo je objavili,
u komentarima je više puta pomenut Supergrass, što je još jedno
drago poređenje.
4. Sjajniji od Sunca
Bilo je krajnje vreme da Prljave Sestre izbace jedan
stoprocentno optimističan tekst! (Na tome hvala Petru, ja izgleda ne mogu bez
mračenja). Muzički, stvar sadrži najviše britanskih uticaja od svih koje smo do
sada napravili. Od Stones-a preko Stone Roses do Primal
Scream. Bas linija koja vodi čitavu pesmu i british beat bubnjevi daju
dosta prostora gitarama da se razmahnu. Odsvirao sam gomilu stilski različitih
filera i rekao Janku da se u produkciji poigra njima kako god poželi (neke je i
sam odsvirao).
Da li zbog pozitivne tematike, aranžmana ili nečeg
trećeg, uspeli smo da na ovom snimku uhvatimo neke od najopuštenijih i
najrazigranijih momenata iz studija.
5. Držim te na oku
Jedna od prvih pesama koje su napisane za album Najgore tek dolazi. Skoro da bi mogla da se nađe na prethodnom.
Svirali smo je neko vreme i u originalnoj postavi, pre nego što nam se Migi
pridružio. Kao verovatno najvećem fanu Queens Of The Stone Age od sve
trojice, odmah mu je legao ovaj stoner ritam. Bas je sviran u spuštenom štimu,
sa deonicama koje vuku na rokabilii i bugi. Što se gitara tiče, ponosno ističem
da su ovo dve najbolje "retardirane" solaže na albumu. Jedan od onih
trenutaka kad se instinkt potpuno otkači sa lanca, što je u prvom slučaju
zvučalo kao Chuck Berry u blenderu, a u drugom kao divljanje na tragu Hendrix-a,
Alvin Lee-a ili Clark Hutchinson-a, sa par brljotina koje su nas
toliko oduševile da smo jednoglasno odlučili da ih ostavimo u pesmi.
Pogađajte kome je posvećen tekst!
6. Unazad
Pokušaj da se redefinišeš i nemoć da odoliš iskušenju
koje te vraća starom sebi, jesu dve strane iste medalje. Sudar preispitivanja i
nostalgije u pesmi se očitava kroz kontrast oporog teksta i brze melodične
svirke. Gitare
su na tragu Dinosaur Jr, Uncle Tupelo i Wilco, uz ritam sekciju sličnu Grateful
Dead u Touch Of Grey fazi.
Rečenica iz refrena "Najgore tek dolazi" postala je naslov albuma. Odabrali smo je jer odlično
ilustruje tenziju između iščekivanja lošeg ishoda i rešenosti da se on spreči
(ili bar izdrži), koji je glavni motiv ove ploče. Uz to, zvuči dosta catchy.
Nastala je kao obično izvrtanje svima poznate fraze, da bi u trenutku
objavljivanja albuma dobila i neke konotacije koje nismo mogli da predvidimo.
Tim bolje.
7. Naše vreme
Najemotivniji trenutak
na albumu i jedna od retkih naših pesama u kojoj je glavna tema ljubav. Dramatičan
prelaz sa strofe na refren podseća na Raconteurs ili nešto iz solo
opusa Jack White-a. Petar je, koliko se sećam, zamislio vokalni deo kao War On Drugs, što je u mojoj izvedbi ispalo kao Bajaga (navike iz
mladosti). Uz Unazad verovatno nešto najbliže pop zvuku među ovih
deset numera.
Ovde imamo čak dva
specijalna gosta na gitarama. Jedan je Robert Telčer, u čijem smo studiju u
Vrbasu snimali album. Njegove deonice na ritam gitari unose magiju u ovaj
snimak. Ima nečeg “prezirovskog” u finalnoj verziji za šta više nisam siguran
da li je od početka bilo tu ili je nastalo nakon što je Teča odlučio da
učestvuje na pesmi... Drugi gost je naš producent Janko Džambas, koji je
odsvirao završni solo. Opasan
gitarista kome to nikad nije bilo u prvom planu.
8. Muzika za liftove
Old school garažna
stvar sa pub rock i punk primesama. Nešto između The Sonics, Legend i Dr Feelgood. Osećam se kao kod kuće u ovakvoj
svirci.
Tekst je odgovor na
poplavu autistične, bezidejne kvazi-avangarde koja već duže vreme žari i pali,
a u poslednjih par godina dobija jednu posebno bljutavu crtu pod uticajem
sveopšteg povampirenja osamdesetih i trendova koje ono proizvodi na muzičkoj
sceni (izveštačeno prenemaganje vokala, povratak sint zvuka i infantilna
lirika). Rođen sam u toj
dekadi i nisam sasvim imun na njenu estetiku (čitaj: voleo sam Gunise i gledam Stranger Things). Ali, u onome što nostalgija za njom danas pravi
od muzike vidim poslednji stadijum nestajanja bunta i najgoru vrstu konformizma
koji pokušava da se predstavi kao nekakva alternativa. Toj vrsti umrtvljujuće
sladunjavosti i dalje savršeno odgovara termin skovan u vreme njenog nastanka -
elevator music.
9. Nikako da sjašu
Hronološki prva pesma napravljena za ovaj album. Nikako da sjašu - refren jasan da ne može biti jasniji, izlaz iz
situacije još neizvesniji nego u vreme kada ga je Petar napisao. Bugi na
steroidima, sa dosta brejkova i rifovima koji vuku na Dead Weather.
Zvučno ukorenjena u kasnim šezdesetim / ranim sedamdesetim, što se najviše
oseća u gitarama koje su na granici distorzije ali i dalje bistre i definisane,
i šizofrenom razdvajanju sola na levi i desni kanal (ideja koju je na licu
mesta predložio Telčer).
10. Kiša
Desetominutna psihodelična vožnja prepuna obrta. Najvećim
delom zvuči kao džemovanje, sa asocijacijama na Grinderman, The Doors, Ten Years After... Petrov bas drži čitavu stvar
na okupu. Na gitarama sam bez ikakve jasne namere proleteo kroz sve što umem i volim.
Migi na čudesan način balansira između nas dvojice, prati gitaru u solažama i
prelazima, i vraća se na glavnu temu nakon njih. Kompletan bend je ovde u
maksimalnom naponu. Snimci poput ovog nisu nešto što možeš detaljno da
isplaniraš. Izuzev nekoliko
tema, sve je stvar trenutka i konstantno na ivici. Imali smo neverovatnu sreću
da je u studiju zabeležimo kako treba, što će reći kao na dobrom live nastupu.
Tekst je neka vrsta
apokaliptične mantre. Može da se tumači kao prihvatanje neizbežnog, očekivanje
da će viša sila dovršiti ono što više nije u tvojoj moći, ili jednostavno dobar
kadar iz nekog filma. U startu nam je bilo jasno da je ova stvar zbog teme, atmosfere
i krešendo završnice idealna za kraj albuma. Neke slučajnosti otkrivam mesecima
nakon što smo odredili konačan redosled pesama. Recimo, to da su se početak i
kraj ploče spontano spojili, jer se negde na sredini Kiše pojavljuje varijacija rifa iz Oni ili ti (zapravo, trag uvoda iz
Džimijeve Castles Made Of Sand koji podsvesno inkorporiram u svaki
peti odsvirani rif). Da li je to prirodna evolucija od "Izaberi - oni ili
ti" do "Čekamo da padne velika kiša", poziv na još jedno
preslušavanje albuma, ili trenutak u kome se kula od peska koju si pravio ruši,
neka ostane otvoreno.
Album Najgore tek dolazi poslušajte na striming servisu po želji - ovde.
Nakon tri godine od izlaska poslednjeg albuma pod nazivom Poison The Parish, multiplatinumski rock bend Seether najavio je povratak i zakazao novi album Sis Vis Pacem, Para Belum za 28.avgust ove godine.
U prevodu sa latinskog naslov ovog izdanja glasio bi: “ukoliko želite mir,pripremite se za rat”. Album će sadržati trinaest pesama od kojih je jedna, pod nazivom Dangerous, već postala dostupna u vidu singla i može se poslušati na svim striming servisima.
Seether je inače bend nastao u Južnafričkoj Republici 1999.godine. Danas nastupaju u sastavu Shaun Morgan (frontmen grupe), Dale Stewart (bas gutara), John Humphrey (bubnjevi) i Corey Lowery (gitara). Muzika koju ovaj bend izvodi gravitira u razmaku od grunge i post-grunge stila do modernog hard rock-a.
Novi single i video spot Dangerous poslušajte ovde
Kad već nisu imali mogućnosti da to urade na turneji pred nekoliko desetina hiljada ljudi, onako kako dolikuje kada vam izađe novi album, onda može i ovako. Pearl Jam su po prvi put izveli svoj najnoviji hit Dance Of The Clairvoyants sa dugo očekivanog albuma Gigaton, koji je izašao u martu ovde godine.
Radi se naravno o "live stream" koncertu koji se prenosio isključivo u američkoj državi Washington na lokalnim radio i TV stanicama u okviru All in WA: A concert for COVID-19 relief programa.
Na snimku na kojem članovi benda izvode pesmu, svako iz svoje kuće, može se videti kako recimo: gitarista Stone Gossard svira bas gitaru dok basista Jeff Ament proizvodi intro na klavijaturama a u rukama drži gitaru koja kasnije "upada". Matt Cameron standardno -radi svoj posao, Mike McGready provlači pesmu kroz sve moguće i nemoguće rifove, a Eddie Vedder, pa, Eddie peva, šta će čovek, sve držeći sveću i upaljač. Na kraju spota se pojavljuju i njegova supruga i ćerka.
U spotu se takođe na kratko pojavljuje i bivši gitarista RHCP Josh Klinghoffer. Probajte da ga uočite!
Niški rock 'n' roll trio Prljave Sestre, koji nastupa u sastavu Miloš Pavlović (vokal i gitare), Petar Milosavljević (bas gitara) i Milan Stojiljković Miggie (bubnjevi), izbacio je i treći single sa nedavno objavljenog albuma Najgore tek dolazi. Za potrebe ovog singla urađen je i spot u saradnji sa Pop Depresijom i Kišobranom. Nakon numera Nova jutra i Talas sa pomenutog izdanja, ekranizaciju je dobila i pesma broj šest, pod nazivom Unazad.
Autor muzike i teksta za pesmu, čiji stih je i dao naslov ovom izdanju, inače drugom u karijeri benda, je gitarista i pevač Miloš Pavlović.
"Unazad istovremeno govori o pokušaju da redefinišeš sebe i nemoći da pobegneš od svog starog ja pred nekim izazovom. Preispitivanje pre nego nostalgija, mada muzika upućuje na ovo drugo. Brz tempo odgovara premotavanju stare trake "preko glave", bez zadržavanja na detaljima, slično nizanju kadrova u Petrovom spotu. Melodični rifovi u stilu Dinosaur Jr. ili Wilco asociraju na Mnogo godina ranije sa prvog albuma Prljavih Sestara, uz mnogo više ironije u tekstu. Rezultat toga je i rečenica "Najgore tek dolazi" iz refrena, koju smo odabrali za naslov novog albuma, jer sumira kontrast između apokaliptičnih motiva i nade koji je prisutan na celokupnom materijalu. Trebalo je da bude cinično izvrtanje dobro poznate fraze, ali je u međuvremenu poprimilo ozbiljnije konotacije, zbog svega što se oko nas odvija," objasnio je inspiraciju za pesmu gitarista i pevač Sestara Miloš Pavlović.
Sam video spot za numeru Unazad, koji u jednoj lo-fi varijanti dočarava život i rad grupe, delo je basiste ovog sastava Petra Milosavljevića, koji je pomoću snimaka nekih od prijatelja benda osmislio koncept i sve pretočio u video zapis koji ima vrlo zanimljivu pozadinu.
"Meni je ideja bila da snimim neki jednostavan spot mobilnim telefonom, ali pošto naša muzika više korespondira s analognim nego digitalnim, onda sam se odlučio da umesto digitalnog snimka, specijalnim efektima i softverskom obradom probam da imitiram anolognu super 8mm, jer je ona zapravo daleki predak kamere na mobilnim telefonima (prva kamera za masovnu upotrebu, kojom su se pravili kućni snimci). Prvi put sam zapazio super 8 kod Jarmusa, kada je tom kamerom snimio Year of the Horse i video spotove za The Raconteursi Toma Waits-a. Naš zvuk je na neki način pandan video zapisu super 8ice. I ja nisam režiser, više hobi momak iz foto sekcije," rekao je Petar Milosavljević.
Album Najgore tek dolazi izašao je 29.maja 2020. i dostupan je za preslušavanje i preuzimanje na svim digitalnim striming servisima.
U saradnji sa grupom Prljave Sestre najavljujemo i jedan poseban članak koji će uskoro biti objavljen ekskluzivno na stranicama Junkyard Rock Stories.
Gitarista Reb Beach koji trenutno nastupa i radi sa grupama Winger, Whitesnake i Black Swan, pojaviće se se kao gost na koncertima grupe Dokken, sa kojom je nastupao u periodu 1998-2001. Te 1998.godine Reb Beach je postao član Dokken-a zamenivši originalnog gitaristu grupe Geroge Lynch-a. Za kratko vreme provedeno u ovoj hard rock grupi snimio je album Erase The State (1999), kao i live izdanje Live From The Sun (2000).
Grupa Dokken će sledećeg meseca odraditi dva "social-distance" koncerta i upravo je to bio povod pozivanja Reb Beach-a. Kao predgrupa nastupiće i grupa Lynch Mob koju predvodi originalni gitarista grupe DokkenGeorge Lynch. Na kraju nastupa biće održan i bis na kome će se George Lynch pridružiti nekadašnjem bendu sa kojim je iznedrio mnoštvo velikih hitova, a koji danas i dalje predvodi frontmen Don Dokken. Koncerti će biti održani 17. i 18. jula.
Što se same grupe Dokken tiče, osim osnivača Don Dokken-a u bendu se nalaze još i gitarista Jon Levin, basista Cris McCarvill i bubnjar BJ Zampa. Pažljiviji slušaoci i uopšte ljubitelji ovog benda primetiće da na spisku osim Don-a, nema ni jednog drugog člana originalne postave. Bend se trenutno nalazi u fazi izdavanja nove kompilacije pod nazivom The Lost Songs 1978-1981, koja će biti sastavljena od pesama nastalih pre prvog albuma grupe pod nazivom Breaking The Cahins iz 1981.godine.
Reb Beach sa druge strane, ostavlja utisak vrlo zauzetog čoveka s obzirom da je uključen u više različitih projekata. Naravno, glavna "gaža" mu je i dalje rad sa grupom Whitesnake koja je se nalazila na turneji pre početka pandemije a i studijski je vrlo aktivna.
Što se tiče njegovog matičnog benda Winger, u aprilu mesecu je pevač grupe Kip Winger potvrdio da je zajedno sa Reb-om. otpočeo rad na pesmama koje bi trebalo da čine novi album grupe. Poslednji album Better Days Comin izdali su 2014.godine.
Na kraju, da pomenemo i vrlo uspešan album Shake The World sa početka ove godine, koji je Reb izbacio sa sueprgrupom Black Swan, u kojoj se pored nejga nalaze još i Jeff Pilson, Robin McAuley i Matt Starr. O tome smo naširoko pisali u našoj specijalnoj rubrici "Preslušavanje" u februaru ove godine. Radi se o vrlo kvalitetnom izdanju, možda i jednom od najboljih u tekućoj godini. Basista ovog sastava Jeff Pilson najavio je čak i moguće snimanje drugog albuma ove supergrupe.
Zbog čega svaki razgovor o grupi Whitesnake sa nekom osobom kojom do tada nikada niste govorili na ovu temu, započne otprilike ovako: "Da naravno da volim Whitesnake: And here i go again on my own...". Zašto to uvek mora da bude ovaj stih a ne recimo nešto kao "looking for love...". Deo odgovora ovog rebusa dao je i sam David Coverdale, gostujući u podkastu poznatog rock voditelja Mitch Lafon-a, u kojem je pored najavljene kompilacijke trilogije i reizdanja albuma Restless Heart, govorio i o mnogim drugim zanimljivim događajima iz svoje karijere.
Jedna od tih zanimljivosti vezana je i za spotove koje je grupa radila u periodu 1987 - 1989.godine, u jeku svoje popularnosti. Muzički video spotovi su u to vreme bili nešto sasvim drugo od onoga ša predstavljaju danas. Imati spot na MTV-u u to vreme značilo je da ste u nečemu uspeli, ali i da vas penjanje na toj magičnoj lestvici tek očekuje, između ostalog i u zavisnosti od toga da li ste napravili dobar izbor. Iz tog razloga bilo je krucijalno odabrati pravu pesmu koja će dobiti ekranizaciju i na taj način vam doneti blagodeti slave i uspeha. Danas, ti muzički postulati koji su diktirali "tržišnu utakmicu", važe koliko i dinar iz 1993.godine. Vremena se manjaju...
Naime, te 1989.godine Whitesnake je izbacio album Slip Of The Tongue i pripremao da snimi spot za, jednu od možda i najgrandioznijih pesama sa tog izdanja, numeru Judgement Day. Sve je bilo spremno, po rečima samog David Coverdale-a, ali je izdavačka kuća u poslednjem trenutku rešila da promeni plan. Tako je umesto pomenute pesme na dnevni red upala Fool For Your Loving, koju je bend ponovo snimio za potrebe albuma iz 1989.godine. "Napravili smo set za snimanje spota u tom nekom maniru modernog bluz benda 21.veka, i baš u trenutku miksovanja, tri najviša zvaničnika iz Geffen-a stavila su nam do znanja da moramo, umesto Judgement Day, da uradimo Fool For Your Loving. Nikada u životu nisam video svoj bend toliko demoralizovan kao tada kada sam im ovu vest preneo. To se odrazilo i na energičnost prikazanu u samom spotu."
David je u intervjuu napomenuo da se nešto slično desilo i 1987.godine kada je izdavačka kuća rešila da urade spot za pesmu Here I Go Again. Umesto nje u planu su bile Looking For Love ili eventualno You're Gonna Break My Heart Again. Najveći uticaj na odluku da se pesme poput Here I Go Again i Crying In The Rain uopšte i snime za potrebe ovog albuma, takođe su imale same izdavačke kuće. S obzirom da grupa nikada pre albuma Slide It In (1984) nije pokušala prodor na američko tržište, odluke da se neki stari hitovi presnime, činila se opravdano sa komercijalne strane, ali ne i ako se posmatra sa stanovišta samih autora. "To presnimavanje pesama nije baš bilo u duhu tog vremena u kome smo se i mi našli. Presnimavati stare pesme značilo je da bend nema ideje i progresivnosti da napravi nešto novo, označavala je slabost, što uopšte nije bio slučaj sa nama."
Još jedna zanimvljivost koju je Coverdale otkrio u gostovanju u pomenutom podkastu odnosila se i na solo deonicu za pesmu Here I Go Again, koju je kao što znamo. snimio Adrian Vandenberg, umesto John Sykes-a koji je zapravo osmislio i snimio gitare za album 1987 . "Na prethodnom box-setu albuma 1987 hteo sam da izbacimo i verziju pesme sa John-ovom solažom, koja u tom trenutku nije baš odgovarala pesmi, zbog čega je i promenjena, ali mi jednostavno taj solo nismo imali, pošto je greškom bio obrisan od strane Keith Olson-a ili nekog od drugih inžinjera u studiju", rekao je Coverdale.
Koliko su ove odluke promenile sudbinu grupe, verovatno nikada nećemo saznati. Činjenica je da je pesma poput Here I Go Again koja je originalno sa albuma Saint And Sinners iz 1982.godine, popularnost doživela tek svojom prvom reinkarnacijom te 1987 (imala ih je još nakon toga). i do danas ostala najveći hit grupe. Slično se može reči i za Crying In The Rain, sa istoimenog albuma, koja je bila čak i preuređena prema tadašnjem bubnjaru benda Cozy Powell-u, koji je na kraju nije ni snimio u studiju. "Što se ove šesme tiče, iskreno, nisam bio zadovoljan kako je ispala u originalu. John, Neil, Cozy i ja izvodili smo je tokom Slide It In turneje, i takav način izvođenja bio je onaj pravi" , prisetio se Coveradale. Cela pesma je preuređena tako da odgovara grandioznom načinu sviranja Cozy Powell-a. Međutim, iz privatnih razloga on nije bio u mogućnosti da snima album 1987 pa je tako na omotu ove ploče upisano ime bubnjara Ansley Dunbar-a. Bilo kako bilo, pesma je i dan danas ostala neizostavna na koncertima grupe.
Sa druge strane pomenute numere Looking For Love i You're Gonna Break My Heart Again, nisu gotovo nikada svirane uživo a čak šta više, bile su izostavljene sa američke verzije albuma 1987 u to vreme. Judgement Day kojoj je ekranizacija takođe bila uskraćena. doživela je koliko-toliko bolju sudbinu od pomenute dve, s obzirom da je izvođena uživo i godinama nakon 1989. Koliko su ovkave odluke bile sudbonosne po grupu moglo bi se diskutovati, ali u rubrici "šta bi bilo kad bi bilo". Što se Whitesnake-a tiče, bilo je upravo onako kako je svima ostalo do današnjih dana poznato. Zbog toga je i verovatnoća da umesto Here I Go Again na radiju, ili još gore, na koncertu grupe, čujete Looking For Love, jednaka je vrednosti onog dinara iz 1993.godine....
Grupa Whitesnake nedavno je izbacila najavljenu kompilaciju The Rock Album i o tome možete pročitati ovde.
Kao što smo mnogo puta do sada govorili, petak je u novijoj konstelaciji odnosa u muzičkoj industriji postao dan kada izlaze noviteti. Naravno, to ne mora biti uvek tako, ali za devedeset posto novih izdanja bira se upravo petak kao dan kada se ona mogu naći u prodavnicama, na striming servisima i digitalnim platformama. Ovaj novi vid izveštavanja pruža nam mogućnost da vam ih u kratkim crtama predstavimo, stoga dobrodošli u ovaj prvi "petak je dan za novitete" cirkus na Junkyard Rock Stories blogu.
Albumi:
Whitesnake - The Rock Album
O ovom izdanju smo već pisali i nagoveštavali nekoliko puta. David Coverdale and Co su u punom zamahu što se tiče reizdavanja starih albuma. Zapravo, ove se radi o kompilaciji, i to tek o prvom delu trilogije koja će pored kompilacije The Rock Album sadržati i Love Album, odnosno Blues Album. No, ni to nije sve. Izgleda da je i rezdanje albuma Restless Heart na vidiku, bar po onome što je i sam Mr. Coverdale najavio.
Kao što sam naziv govori, na ovoj kompilaciji imamo priliku da čujemo neke od najvećih rokačina koje grupa Whitesnake iznedrila, i to počevši od albuma Slide It In (1984) pa sve do pretposlednjeg Forevermore (2013). Tu je naravno i jedna pesma iz perioda albuma Flesh and Blood iz 2019.godine, kao bonus sa tog izdanja. Ono što je možda najzanimljivije na ovom izdanju, nešto što bi za neke fanove moglo biti i novina, jesu pesme sa albuma Restless Heart, posebno dve koje su bile izdate za japansko tržište poput Always The Same i Can't Stop Now. Treba pomenuti i numeru She Give Me koja datira sa albuma Into The Light iz 2000.godine koji je David Coverdale izdao kao solo ploču. Ostalo su sve dorbo poznati rock hitovi koji su dobili osveženje u vidu remiksovanja i remastera. Sve u svemu, za svakog iskrenog fana grupe Whitesnake, ovo je dobra prilika da se podsete nekih straih dobrih hitova poput Judgement Day ili recimo Can You Hear The Wind Blow i poslušaju pesme iz nekih različitih perioda koje sada zvuče dosta približnije.
Grupa Electric Mob možda nije toliko poznata na ovim prostorima, s obzirom da se radi o potpuno novoj grupi koja je realizovala svoje album prvenac pod nazivom Discharge, ali to ne nikako ne umanjuje njihov značaj i pojavu na današnjoj muzičkoj sceni. Ova četvorka dolazi iz Brazila, verovali ili ne, i to u sastavu Renan Zonta (vokal), Ben Hur (gitara), Yuri Elero (bas) i Andre Leister (bubnjevi).
Na samom albumu nalazi se dvanaest numera čistokrvnog hard rock-a u stilu velikana poput Aerosmith, Guns N Roses i dr. Grupa je potpisala ugovor sa fantastičnom Frontiers Records, i moglo bi se reći da je pred njima pred njima lepa budućnost, s obzirom da su već sa izdavanjem prvih singlova poput Devil You Know i Upside Down počeli da stvaraju buzz.
Iz Velike Britanije stiže i novo izdanje melodic hard rock grupe Vega, inače šestog po redu u njihovoj karijeri, pod nazivom Greet Your Teeth. Melodični hard rock sa himničnim numerama kao stvorenim za stadione, sa modernom produkcijom ali i izvesnom dozom oštrice, koja i nije baš tako prisutna kod melodic bendova, ova grupa koja nastupa u sastavu Nick Workman (vokal), Marcus Thurston (girtara), Tom Martin (bas), James Martin (klavijature), Michael Kew (gitara) i Martin Hutchison (bubnjevi), pokazuje u kom pravcu danas može i treba da se kreće melodic hard rock.
Sa prošlim albumom Only Human iz 2017.godine, postigli su uspeh i našli se na pobedničkom postolju UK National Rock Charts sa prekaljenim i iskusnim grupama poput Black Stone Cherry i Shinedown, a ovoga puta očigledno planiraju da ovu prestižnu nagradu prime sa najvišeg mesta. Ne bi bilo uopšte začuđujuće da u tome i uspeju. Ah, da, naravno. Da ne zaboravimo i to da na omotu ovog izdanja takođe piše Frontiers Records.
Iskusni melodic-glam rokeri House Of Lords koji su izbacili deseti po redu album u karijeri pod nazivom New World/New Eyes. Bend koji je osnovao Gregg Guffria i pevač James Christian koji i danas predvodi grupu. Kroz ovaj bend prošlo je mnogo poznatih imena poput Doug Aldrich-a, Tommy Aldrige-a i drugih. Godine iskustva i istrajavanja na sceni koja se davno ugasila, jasno je osećaju na ovom izdanju koje ljubitelji dobrog hard rock-a ne smeju propustiti.
Grupa Tokyo Motor Fist koju predvode pevač grupe Danger DangerTed Poley i gitarista grupe Trixter Steve Brown, izbacili su single broj 2 sa albuma Lions koji je najavljen za 10. jul. U grupi su još i bivši članovi RainbowGreg Smith i Chuck Burgi. Za ljubitelje pomenutih grupa glam metal scene iz osamdesetih preliveno def-lepardovskom produkcijom i prizvukom.
Phill X and The Drills - Right On The Money
Phill Xand The Drills ovim singlom najavljuju izlazak albuma Stupid Good Lookings Vol.2 koji izlazi za izdavačku kuću Golden Robot Records. Radi se o grupi koju već neko vreme predvodi gitarista Phill X, poznatijij i kao čovek koji je zamenio legendarnog Richie Samboru-u u grupi koja je nakada svirala rock, opštepoznatoj po nazivu Bon Jovi. Ovo će biti peti album u karijeri ove grupe i po navodima samog Phill-a biće veoma raznovrstan, s obzirom da će na njemu biti i gostovanja nekih poznatih faca, uglavnom bubnjara poput Tommy Lee-a, Liberty Devitto-a, Kenny Arnolf-a i Ray Luzier-a.
Bloody Heels - Farewell To Yesterday
Još samo malo strepljenja! Za tačno tri nedelje imaćemo prilike da konačno čujemo i ceo album ovog fenomenalnog letonskog benda. Momci ni ovim singlom ne posustaju ni za pedalj u odnosu na ono što su nam predstavili do sada. A ovoga puta imamo i video u formatu 360 stepeni!
Od ostalih albuma i singlova koji su izašli u skorije vreme, a im ih baš dosta, predlažemo da posetite našu oficijelnu Junkyard Rock Stories plejlistu noviteta, na Spotify-u ili Deezer-u, i zapratite je kako bi ste u svakom trenutku bili u toku sa svim novim izdanjima!
Da. Dobro ste čuli. Uz pomoć veštačke inteligencije, ili prostim narodskim rečnikom rečeno, uz pomoć kompjuterskog bota, jutjuber koji se potpisuje kao Funk Turkey sklopio je novu pesmu grupe Nirvana.
Uz pomoć programa lyrics.zip koji je procesuirao Genious Lyrics databazu, dobijena je sklepotina od reči i fraza iz originalnih tekstova pesama grupe. Pa tako, dok slušate ovu stvar, kojoj je bot odabrao ime Smother, možete čuti stihove pesama poput Heart Shaped Box, Lounge Act i dr.
Muzički ova kompozicija podseća, rekli bi se, najviše na pesmu About a Girl, posebno što se tiče refrena. Za aranžmane i samo snimanje muzike i vokala, bio je zadužen autor ideje, čovek po imenu Kirt Connor aka Funk Turkey. Gitare su snimane u kuhinji na jeftinom Stratu, uz pomoć zastarele verzije Pro Tools programa, dok su bubnjevi kucani u programu Sperrior Drummer 2. Connor je imao i posebnu poruku za nekadašnjeg bubanjara grupe Nirvana i frontmena grupe Foo Fighters, Dave Grohl-a, kome se izvinio zbog korišćenja ovakvog načina snimanja bubnjeva, s obzirom da je poznato kakav je stav Dave-a po tom pitanju.
Sve u svemu, poslušajte i sami, pa recite da li vam se ovo čini zanimljivim ili degutantnim. Inače. ovo nije prvi put da je Kirt Connor uradio ovako nešto, s obzirom da je već eksperimentisao sa pesmama grupa AC DC i Metallica.
Pesma iz dana u dan postaje sve veći hit i polako postaje viralna na YouTube-u. Pitamo se samo, šta će na sve to reći dežurni policajac zaveštanja grupe NirvanaCourtney Love. Sam Kurt da je i dalje sa nama, ili ako sve ovo od nekuda posmatra, verovatno bi se iskidao od smeha kada bi čuo kako bot piše pesme njegovog benda.
Grupa The Pretty Reckless predvođena pevačicom Taylor Momsen izbacila je sredinom maja meseca 2020.godine prvi single sa albuma Death By Rock and Roll koji je najavljen za kraj godine. Biće to četvrti po redu studijski album ove rock n roll četvorke koja se proslavila hitovima poput Heaven Knows, Fucked Up World i Follow Me Down koji su sredinom ove decenije u nekoliko navrata zauzimali prvo mesto Bilbordove top liste. Bend je u to doba važio za jednu od najperspektivnijih mladih grupa koja uspela da rock muziku, bar na kratko, povrati na staze stare slave, utkane u legendu koja i dalje živi pod nazivom classic rock na moderan način. Godinama pre nekih drugih, izvikanih bendova, koji će se pojaviti.
Taylor Momsen otkrila je da će na novom albumu između ostalog gostovati i legendarni gitarista grupe RATMTom Morello, i to na pesmi koja nosi naziv And So It Went. Album će biti realizovan kroz izdavačke kuće Fearless Records i Century Media Records.
Lyric video o pesmi koja govori o slobodi i načinu života koji rock muzika uglavnom propagira, a to je živeti po svom sopstvenom nahođenju, objasnila je Taylor Momsen.
Helsinški vampiri The 69 Eyes izdali su svoj dvanaesti album West End u jesen prošle, koji je bar što se tiče čitalaca Junkyard Rock Stories sajta, prošao veoma dobro, zauzevši visoko četvrto mesto u izuzetno jakoj konkurenciji u izboru za najbolji album 2019.godine.
Sada isporučuju novi video spot i to za numeru Change sa pomenutog albuma. Legendarni Finci nalazili su se na turneji kojom su obeležavali 30 godina postojanja benda, koja je nažalost, kao i sve drugo morala biti otkazana. Samim tim je i spot za numeru Change rađen u tom maniru.
Međutim, trideset godina je veliki jubilej za svaki bend a ova 2020-a je i dalje izuzetno podmukla i nepredvidiva, tako da su Jyrki 69 i ekipa najavili i poseban streaming koncert koji će u čast tog jubileja biti održan 26.juna u 19:00 po helsinđkom vremenu, što je identično vremenu u našoj zemilji.
O albumu West End
Helsinški vampiri su na novom, praktično dvanaestom albumu u karijeri, uspeli da bukvalno skupe sve ono najbolje što ih je krasilo tokom karijere, odnosno da prikupe sve elemente i sastojke prisutne na prethodnicima albuma West End, koje su vremenom doktorirali. Neizostavni upliv gotike, horor pristup, sleaze rock u osnovi, "Halloween" tematika, vampirski mračan Jyrki-ev vokal i helsinški hladne i melodične gitare, daju ovom albumu bukvalno status nekog "best off-a", i pored toga što je reč o potpuno novim pesmama.
Ubitačne pesme: Two Horns Up, Cheyenna, The Last House On The Left
Kada smo prvi put čuli grupu pod nazivom Bloody Heels i tada prvi njihov single poda nazivom Criminal Masterminds, delovalo je da se radi o bendu koji po izgledu i produkciji dolazi najmanje iz Los Anđelesa. Međutim, nije baš tako. Momci koji sebe potpisuju kao "krvave potpetice" dolaze iz male baltičke republike Letonije.
U karijeri su već izdali jedan album pod nazivom Trough Mystery 2017.godine, ali ipak, čini se da im je potpisivanje za trenutno najangažovaniju izdavačku kuću, italijanski Frontiers, donelo potrebni "boost" koji ih je bukvalno lansirao u svetsku muzičku orbitu. Sa po četvrt miliona pregleda i jednog i drugog spota na YouTube-u (za sada), gostovanjima na svim relevantnim podkast emisijama, ova četvorka koju čine pevač Vicky White, gitarista Harry Rivers, basista Gun Everett i bubnjar Gus Hawk, ne prestaje da privlači pažnju i opominje da rifove, opake solaže i vrišteće vokale uvek treba računati.
Mnogi ih porede i sa finskom grupom Santa Cruz koje je početkom ove decenije unela dosta svežine u tu neku novu glam metal scenu. Pred grupom Bloody Heels je, čini se, velika budućnost. A da li če tako stvarno biti, videćemo kada album Ignite The Sky bude ugledao svetlost dana 12.jula ove godine.
Australijska heavy rock grupa Wicked Smile izbacila je i treći single pod nazivom Daze Of Delirium sa EP-a Delirium koji treba da izađe 1. jula.
Nakon numera We Fall i Love s Got A Hold On You koje smo imali prilike da čujemo, bend koji predvode Denny Cecati (vokal) i Steve Janevski (gitare), pokazuje dosta potencijala. Za produkciju EP-a zadužen je Paul Laine iz grupe The Defiants koji takođe svira bass gitaru.
S obzirom na to da se radi o potpuno novom bendu, nema se još šta toliko reći o ovim momcima. Vreme će pokazati šta i koliko uemju, a mi vam ih za ovu priliku upravo i prepuručujemo it tog razloga. Ukoliko volite klasičan hard n heavy sa bogatom produkcijom, neki spoj Skid Row iz devedesetih i recimo grupe Dio, na pravom ste mestu.
Nekadašnji voditelj kultne muzičke emisije Headbangers Ball, vlasnik čuvenog muzičkog sleaze rock kluba Cathouse i voditelj podkasta Riki Ratchmans Cathouse Hollywood Podcast i The Triple R, na svom YouTube kanalu najavio je mogućnost povratka kultnih epizoda emisije Headbangers Ball.
Ova emisija bila je emitovana od 1987.godine na televiziji MTV, koja je verovali ili ne, nekada stvarno puštala muziku i pravila programe ovakvog tipa. Najnovije, vesti, spotovi, live nastupi i gostovanja svetski poznatih faca iz rock i metal sveta, bile su sastavni deo svake od epizoda ovog legendarnog programa. Karijere mnogih bendova toga vremena, bukvalno su zavislie isključivo od toga da li će njihov najnoviji spot biti predstavljen u ovom programu. Kraj osamdesetih i prva polovina devedesetih i dan danas predstavljaju zlatne godine rock/metal muzike, između ostalog zahvaljujući i samom MTV-u.
Riki Ratchman izabran je za voditelja ove emisije 1990.godine i na toj poziciji je ostao sve do 1995.godine u američkoj verziji programa, dok je plavokosa Vanessa Warwick vodila evropsku verziju u sličnom periodu.
Riki je na svom YouTube kanalu otkrio da je nedavno došao u posed VHS kaseta svih epizoda programa, u kojima je on bio glavni voditelj i najavio da će početi sa postavljanjem istih na svom kanalu. U suštini, epizode neće sadržati muziku, zbog pravila ove striming platforme, tako da će publika moći da uživa u intervjuima i nekim od najpoznatijih ludorija zabeleženih u ovom programu, poput onog kada grupa Alice In Chains odlazi u akva-park kako bi sa Riki-em snimila intervju.
Inače, na YouTube se već nalazi dosta Headbangers Ball materijala, koji se može pogledati, ali ipak, verovatno će to sve izgledati mnogo bolje iz ugla samog voditelja ovog nezaboravnog muzičkog programa.
Alfa i omega grupe Whitesnake, David Coverdale, nedavno je gostovao u podkastu Rock Talk With Mitch Lafon, poznatog rock voditelja, u kojem je otkrio i najavio mnogo toga zanimljivog. Sudeći po onome što se moglo čuti iz razgovora pomenutog dvojca, fanove grupe Whitesnake očekuje izuzetno uzbudljiv period koji je pred nama.
Prve svega je bilo reči o novom kompilacijskom izdanju The Rock Album koji je najavljen za 19.jun. Biće to jedna prava zbirka rokačina po izboru samog Coverdale-a, koje su kako je sam rekao, snimane i rađene u različitim vremenima i sa različitim ljudima i tehnikom. Opus koji ova kompilacija zahvata seže od albuma Slide It In (1984) pa sve do Forevermore iz 2013.godine, plus jedna koja je "otpala" sa abuma Flesh and Blood iz prošle godine. Sve numere biće tretirane po čuvenom "triple R" maniru: revisited, remastered and remixed. Neke od numera sa ovog izdanja već smo imali prilke da čujemo, a među njima su i dve pesme sa albuma Restless Heart, poput istoimene pesme ali i numere Anything You Want koja je 1997.godine realizovana na verziji albuma isključivo za japansko tržište. Zanimljivo je da jeDavid u intervjuu pomenuo da je ova pesma prvobitno nosila naziv Red Light, Green Light.
Nakon ovog izdanja, fanovi mogu da očekuju i još dve kompilacije pod nazivom The Love Songs i The Blues Songs, koje će biti realizovane do februara sledeće godine i imaće isti tretman kao i The Rock Album. Po rečima David Coverdale-a, sve je deo dogovora koji je sklopio sa izdavačkom kućom Warner/Rhino. Upitan od strane voditelja o listi pesama za nadolazeća dva izdanja, David Coverdale nije hteo da komentariše, ostavivšti to za neku drugu priliku. Inače, pored izdanja ovih albuma, bend takođe radi i na retuširanju starih video spotova, poput onog za Still Of The Night koji je dobio svoju HD poboljšanu rezoluciju i kvalitet.
Međutim, ono što bi zapravo trebalo najviše da obraduje istinske ljubitelje grupe Whitesnake, a što je David i potvrdio, je reizdanje albuma Restless Heart iz 1997.godine i to u dobro poznatoj "box-set" varijanti. Album Restless Heart predstavljao je deveti album grupe, a malo je falilo da to i ne bude, s obzirom da je Coverdale zapravo želeo da ga izda kao solo ploču. Teška vremena za hard rock muziku i promene u muzičkoj industriji uticale su na to da ovo kvalitetno izdanje ne dobije odgovarajuću pažnju u to vreme. Ni dan danas se ne može slušati na striming servisima jer ga prosto tamo nema.
Prema najavi gosn. David-a, album će takođe dobiti "triple R" tretman, ali će kako je objasnio, dobiti i muzičku podršku od strane sadašnjih članova benda. Reb Beach i Joel Hoekstra dodavaće, tu i tamo, malo svojih gitara, ali se Vandenberg-ove solaže i osnova pesama neće menjati. Uostalom, nešto od svega toga smo imali prilike da čujemo na pesmama sa The Rock albuma. Pored toga za deonice sa klavijaturama biće zadužen niko drugo do Derek Sherinian. Poenta dosnimavanja nije u tome da promeni strukturu pesama, već da ih približi zvuku i produkciji današnjeg vremena, objasnio je David Coverdale.
Restless Heart biće realizovan kao "box-set", dakle nekoliko cd-ova koji će, ako je suditi po nekim prethodnim sličnim akcijama, sadržati demo snimke, snimke "iz monitora", kao i ogoljene ideje od kojih su pesme nastale (evolutions). David Coverdale napomenuo je da će se na ovom izdanju naći i video zapisi iz tog perioda, za vreme dok je tadašnja postava grupe boravila u studiju radeći na albumu.
Prema najavi koju je dao u ovom podkastu, ovo grandiozno i izuzetno vredno izdanje, a po mnogo čemu potcenjeno i zaboravljeno, trebalo bi da bude realizovano tek krajem 2021.godine.
O raznim drugim zanimljivostima o kojima je David Coverdale govorio pročitajte ovde.
Alternativ rock/metal bend Bayat, nedavno je izbacio novi lyric video i to za numeru Empty Skies.
Na ovaj način je bend, koji inače dolazi iz Novog Sada, kompletirao ekranizaciju svih pesama sa albuma prvenca pod nazivom So It Begins. Empty Skies bila je poslednja od devet pesama, koliko se zapravo nalazi na ovom izdanju, koje su dobile svoju lyric video podršku.
Album So It Begins izašao je u decembru 2019. godine i predstavlja prvo izdanje ove rock/metal petorke. Bend se trenutno nalazi na turneji "So It Begins 2020", koja je jedno vreme bila stopirana zbog nastale svetske pandemije.
Bivši gitarista grupe WhitesnakeAdrian Vandenberg, izbacio je krajem maja novi album sa svojom dugogodišnjom grupom Vandenberg pod nazivom "2020".
U svom katalogu grupa takođe ima i albume Vandenberg (1982), Heading For A Storm (1983) i Alibi (1985), na kojima je učestvovala originalna postava u sastavu Bert Heerink (vokal), Dick Kemper (bass) i Jos Zoomer (bubnjevi).
U razgovoru za Antihero Magazine, koji vodi rock novinar Mark Dean, Adrian je bio upitan zbog čega u novoj postavi nema ni jednog jedinog člana nekadašnjeg benda? Gitarista je odgovorio: "Pre svega, stvar je u tome što je Ronnie Romero neverovatno talentovan pevač. I Bert Heerink je takođe bio, da se razumemo, međutim Ronnie je posebna liga, i ako je dobar Ritcihie Blackmoore-u, dobar je imeni."
"Problem je u tome što, ne znam koliko su ljudi upućeni u celu tu priču, su članovi nekadašnjeg benda Vandenberg pre jedno šest,sedam godina pokušali da na sudu od mene preotmu pravo na korišćenje imena grupe. Nakon šest sudskih parnica pokušali su da me spreče da ikada više koristim ime i prava na muziku ove grupe."
"Pokušali su da preotmu moje porodično ime (Van den Berg), po kojem sam bend i nosi naziv. To je bilo stvarno razočaravajuće i tužno, a pokvarilo je naše odnose i sećanja na vreme kada smo svirali zajedno. Bilo je dosta laži izrečenih na sudu ali su slučaj, na kraju naravno, izgubili. Upravo iz tog razloga bih svirao sa bilo kim drugim osim sa tim ljudima".
