Sve je krenulo kao jedna obična bossa nova melodija koja je napisana za nekoliko minuta, pridodat country rif, kao i tekst koji govori o lažima i prevarama, a završilo se u vidu hit singla sa albuma Purple koji je prodat u više miliona kopija.
U proleće 1994.godine Stone Temple Pilots važili su za bend u usponu, koji je do tada uspeo da proda četiri miliona primeraka svog prvog albuma Core. Ipak, i pored više nego očiglednog interesovanja za njih, delovalo je da nekako nisu uspevali da priđu bliže velikoj grunge sceni iz Sijetla i bendovima koji su dolazili se nje, s obzirom da su oni sami bili iz San Dijega. U očima onih koji su odbacivali STP kao deo nove scene, stvari su delovale izuzetno povoljno. Sa druge strane, bend je ipak nekako uspevao da izvuče maksimum, mada je situacija u javnom mnjenju bila više nego zbunjujuća. Čitaoci magazina Rolling Stone odabrali su STP za "najbolji novi bend 1994", dok ih je isti taj časopis, odnosno njegovo uredništvo, u istoj godini proglasilo za "najgori bend godine".
Na turneji dugoj čitavih četrnaest meseci, na kojoj su promovisali svoj album prvenac, bend je uspeo da napiše gomilu novih inventivnih pesama, koje su bile spremne za novi album koji je imao za cilj da grupu praktično oslobodi od te, u to vreme, jako bitne grunge etikete. Naravno, tada još niko nije ni slutio da će Kurt Cobain razneti svoj mozak samo dva meseca pre izlaska ovog albuma, čime je zapravo i počelo urušavanje samog grunge pokreta.
"Ljudi obično govore da postoji to nekakvo "prokletstvo" drugog albuma, ali mi na to nismo obraćali preteranu pažnju", basista Robert DeLeo se priseća albuma Purple. "Znali smo da su pesme koje smo tada imali bile nešto posebno".
Jedna od tih pesama bila je i ona koju je komponovao upravo sam basista Rober DeLeo, sedeći u kombiju u kojem je bend prešao Severnu Ameriku uzduž i popreko. Otuda pesma i novi naziv Interstate Love Song. Kao takva je i postala perfektan soundtrack za "život ne putu".
"Pesmu sam osmislio je na gitari sa najlonskim žicama koja je koštala svega 25 dolara", sa osmehom se priseća DeLeo. " Sada imam istu takvu gitaru koja košta 125 dolara",dodaje on, brišući stari instrument na kojem svira uvodni rif u svojoj originalnoj formi. "Sve je počelo od jedne bossa nova teme za koju sam mislio da se ljudima neće nimalo dopasti, zato sam i dodao malo country uticaja kao i melodiju koja mi se tada vrzmala u glavi".
I pored toga što je za sam proces osmišljavanja bilo potrebno oko desetak minuta, DeLeo je od početka znao da ima "nešto" što će biti od velikog značaja. Ono pravo. "Bio je to jedan potpuno novi nivo komponavanja za mene", priznaje on.
Za vreme snimanja albuma Purple, frontman grupe Scott Weiland ubacuje "interstate" deo u naslovu pesme. Dok je bend snimao u studiju Southern Tracks Recording u Atlanti, njegova verenica Janina Castaneda je bila u Kaliforniji. Njihova veza je u to vreme bila na klimavim nogama i to uglavnom zbog pevačeve skrivene, ali izuzetno ozbiljne, zavisnosti od heroina u to vreme, tako da su reči u pesmi zapravo proistkle iz krvavih laži, obmana i prekršenih obećanja. Svake noći bi svoju sramotu gurao pod tepih i zvao svoju verenicu, pravdajući se da je čist. "Tekst pesme govori o svim lažima koje sam hteo da prikrijem tokom snimanja albuma Purple", priznao je godinama kasnije.
"Značenje teksta nije na prvu loptu toliko očigledno, ali kada znate o čemu je reč, onda pesma deluje veoma poetski", DeLeo napominje. "Kao tekstopisac, Scott je oduvek bio veoma poetski nadahnut. Kao takav on je uvek davao mogućnost slušaocu da sam odredi značenje svake pesme".
Kao i na albumu Core, Stone Temple Pilots su se odlučili da dirigentsku palicu na albumu Purple prepuste producentu Brandan O'Brien-u. "Potpuno smo verovali Brendan-u tako da je ceo proces bio sasvim prirodan"; priseća se DeLeo. "Potpuno je neverovatna činjenica da je Purple snimljen, miskovan i produciran za svega jedanaest dana".
U jednom intervjuu iz tog vremena bubnjar Eric Kretz je rekao: "Bili smo malo zabrinuti da pesma ne liči previše na Alice In Chains i Pearl Jam, ali nam je takve sumnje Brendan uvek lako odagnao". "Brendan nije bio onaj tip ljudi koji se previše premišlja, već koji zapravo nešto čini", dodaju DeLeo. "Bila je privilegija raditi sa njim a mi svakako nismo imali nameru da ikoga kopiramo".
Četvrt veka kasnije, optužbe da je njegov bend bio ništa više nego kopija Pearl Jam-a, i dalje zasmejavaju basistu. "Takva vrsta kritike me nikada nije previše zabrinjavala", kazao je. "Radili smo sa ljudima Brendan-ovog kalibra i mišljenja tih ljudi su zapravo bila najbitnija. Sve osim pravljenja i izvođenja pesama su bile samo gluposti".
Bilo kako bilo, uspeh koji je numera Interstate Love Song doživela zajedno sa pesmama kao što su Vasoline ili Big Empty, dovelo je do toga da Purple album dostigne masivni komercijalni uspeh, probijajući sve rekorde na tadašnjim top listama i prodajući se u tiražu od više od šest miliona primeraka u vrlo kratkom periodu. DeLeo, međutim, priznaje da je strmoglavi porast popularnosti grupe za njih predstavljao problem. "Ne znam baš mnogo ljudi koji mogu da se suoče sa tolikom količinom pažnje koja se iznenada pojavljuje u vašem životu u tolikoj meri", priznao je on. "Svi u bendu smo to doživeli na različite načine, ali treba reći da to može biti veoma opasno".
To se nažalost i dokazalo godinama kasnije, na sreću ili nesreću. Kako se uzme. U nadolazećim godinama Scott Weiland će po nekoliko puta izlaziti i vraćati se, što u bend, što u kliniku za odvikavanje, i tako sve do svoje 48. godine kada je mrtav pronađen u svom stanu u toku turneje svog solo benda The Wildabouts 2015.godine. Za uzrok smrti će se, naravno, uspostaviti predoizranje alkoholom, kokainom... i ko zna čime još.
Stone Temple Pilots danas i dalje nastupa, snima i izbacuje albume. Basista Robert DeLeo je odlučan u nameri da pesma Interstate Love Song i dalje ostane na njihovom repertoaru, bez obzira što je od 2017.godine za mikrofonom STP-a novi pevač Jeff Gutt.
"Živa svirka ponekad podseća na školski "reunion" - u samo jednom trenu se ponovo nađete tamo gde ste bili godinama ranije", zaključuje DeLeo, vraćajuči svoju gitaru od 125 dolara u kofer. "Znate šta? Jednog dana bih zapravo voleo da Interstate Love Song snimim u bossa nova stilu"!
Kako bi se zadržali na centralnoj temi pesme Interstate Love Song, STP su snimili i propratni video, uglavnom u crno-belo-sivoj varijanti, u kojem je glavni lik poput Pinokija, s obzirom da njegov nos postepeno raste sa svakom novom obmanom i lažima koje dolaze sa njegovih usana. "Kako je mnoštvo video spotova toga vremena bilo ultra-ozbiljno, odlučili smo se da ovde uradimo potpuno suprotno i da spot bude smešan i zabavan, i kao takav zauvek ovekoveči jedan momenat u našim životima".
Interstate Love Song - fakti.
Datum izdavanja: 9. septembar 1994
Najviša pozicija na top-listama: US - No.18 i UK - No. 53
Personel: Scott Weiland - vokali, Dean DeLeo - gitara, Robert DeLeo - bas, Eric Kretz - bubnjevi
Autori: Robert DeLeo i Scott Weiland
Produkcija: Brendan O'Brien
Izdavačka kuća: Atlantic
Jedna od tih pesama bila je i ona koju je komponovao upravo sam basista Rober DeLeo, sedeći u kombiju u kojem je bend prešao Severnu Ameriku uzduž i popreko. Otuda pesma i novi naziv Interstate Love Song. Kao takva je i postala perfektan soundtrack za "život ne putu".
"Pesmu sam osmislio je na gitari sa najlonskim žicama koja je koštala svega 25 dolara", sa osmehom se priseća DeLeo. " Sada imam istu takvu gitaru koja košta 125 dolara",dodaje on, brišući stari instrument na kojem svira uvodni rif u svojoj originalnoj formi. "Sve je počelo od jedne bossa nova teme za koju sam mislio da se ljudima neće nimalo dopasti, zato sam i dodao malo country uticaja kao i melodiju koja mi se tada vrzmala u glavi".
I pored toga što je za sam proces osmišljavanja bilo potrebno oko desetak minuta, DeLeo je od početka znao da ima "nešto" što će biti od velikog značaja. Ono pravo. "Bio je to jedan potpuno novi nivo komponavanja za mene", priznaje on.
Za vreme snimanja albuma Purple, frontman grupe Scott Weiland ubacuje "interstate" deo u naslovu pesme. Dok je bend snimao u studiju Southern Tracks Recording u Atlanti, njegova verenica Janina Castaneda je bila u Kaliforniji. Njihova veza je u to vreme bila na klimavim nogama i to uglavnom zbog pevačeve skrivene, ali izuzetno ozbiljne, zavisnosti od heroina u to vreme, tako da su reči u pesmi zapravo proistkle iz krvavih laži, obmana i prekršenih obećanja. Svake noći bi svoju sramotu gurao pod tepih i zvao svoju verenicu, pravdajući se da je čist. "Tekst pesme govori o svim lažima koje sam hteo da prikrijem tokom snimanja albuma Purple", priznao je godinama kasnije."Značenje teksta nije na prvu loptu toliko očigledno, ali kada znate o čemu je reč, onda pesma deluje veoma poetski", DeLeo napominje. "Kao tekstopisac, Scott je oduvek bio veoma poetski nadahnut. Kao takav on je uvek davao mogućnost slušaocu da sam odredi značenje svake pesme".
Kao i na albumu Core, Stone Temple Pilots su se odlučili da dirigentsku palicu na albumu Purple prepuste producentu Brandan O'Brien-u. "Potpuno smo verovali Brendan-u tako da je ceo proces bio sasvim prirodan"; priseća se DeLeo. "Potpuno je neverovatna činjenica da je Purple snimljen, miskovan i produciran za svega jedanaest dana".
U jednom intervjuu iz tog vremena bubnjar Eric Kretz je rekao: "Bili smo malo zabrinuti da pesma ne liči previše na Alice In Chains i Pearl Jam, ali nam je takve sumnje Brendan uvek lako odagnao". "Brendan nije bio onaj tip ljudi koji se previše premišlja, već koji zapravo nešto čini", dodaju DeLeo. "Bila je privilegija raditi sa njim a mi svakako nismo imali nameru da ikoga kopiramo".
Četvrt veka kasnije, optužbe da je njegov bend bio ništa više nego kopija Pearl Jam-a, i dalje zasmejavaju basistu. "Takva vrsta kritike me nikada nije previše zabrinjavala", kazao je. "Radili smo sa ljudima Brendan-ovog kalibra i mišljenja tih ljudi su zapravo bila najbitnija. Sve osim pravljenja i izvođenja pesama su bile samo gluposti".
Bilo kako bilo, uspeh koji je numera Interstate Love Song doživela zajedno sa pesmama kao što su Vasoline ili Big Empty, dovelo je do toga da Purple album dostigne masivni komercijalni uspeh, probijajući sve rekorde na tadašnjim top listama i prodajući se u tiražu od više od šest miliona primeraka u vrlo kratkom periodu. DeLeo, međutim, priznaje da je strmoglavi porast popularnosti grupe za njih predstavljao problem. "Ne znam baš mnogo ljudi koji mogu da se suoče sa tolikom količinom pažnje koja se iznenada pojavljuje u vašem životu u tolikoj meri", priznao je on. "Svi u bendu smo to doživeli na različite načine, ali treba reći da to može biti veoma opasno".
To se nažalost i dokazalo godinama kasnije, na sreću ili nesreću. Kako se uzme. U nadolazećim godinama Scott Weiland će po nekoliko puta izlaziti i vraćati se, što u bend, što u kliniku za odvikavanje, i tako sve do svoje 48. godine kada je mrtav pronađen u svom stanu u toku turneje svog solo benda The Wildabouts 2015.godine. Za uzrok smrti će se, naravno, uspostaviti predoizranje alkoholom, kokainom... i ko zna čime još.
Stone Temple Pilots danas i dalje nastupa, snima i izbacuje albume. Basista Robert DeLeo je odlučan u nameri da pesma Interstate Love Song i dalje ostane na njihovom repertoaru, bez obzira što je od 2017.godine za mikrofonom STP-a novi pevač Jeff Gutt.
"Živa svirka ponekad podseća na školski "reunion" - u samo jednom trenu se ponovo nađete tamo gde ste bili godinama ranije", zaključuje DeLeo, vraćajuči svoju gitaru od 125 dolara u kofer. "Znate šta? Jednog dana bih zapravo voleo da Interstate Love Song snimim u bossa nova stilu"!
Kako bi se zadržali na centralnoj temi pesme Interstate Love Song, STP su snimili i propratni video, uglavnom u crno-belo-sivoj varijanti, u kojem je glavni lik poput Pinokija, s obzirom da njegov nos postepeno raste sa svakom novom obmanom i lažima koje dolaze sa njegovih usana. "Kako je mnoštvo video spotova toga vremena bilo ultra-ozbiljno, odlučili smo se da ovde uradimo potpuno suprotno i da spot bude smešan i zabavan, i kao takav zauvek ovekoveči jedan momenat u našim životima".
Interstate Love Song - fakti.
Datum izdavanja: 9. septembar 1994
Najviša pozicija na top-listama: US - No.18 i UK - No. 53
Personel: Scott Weiland - vokali, Dean DeLeo - gitara, Robert DeLeo - bas, Eric Kretz - bubnjevi
Autori: Robert DeLeo i Scott Weiland
Produkcija: Brendan O'Brien
Izdavačka kuća: Atlantic
Prevod i adaptacija: JP
April 2020.
