Jevanđelje po Dexteru zvanično je krenulo! U sam smiraj ove notorne 2020.godine, grupa Dexter iz Niša, odlučila je da nas počasti jednim potpuno novim izdanjem, singlom pod nazivom Jevanđelje, koji je prezentovan u vidu nesvakidašnjeg video spota.
Grupa Dexter nastala je je 2013. godine u Nišu i čine je pevač Aleksandar Božinović, gitarista Bogdan Šipetić , klavijaturista Andrija Antanasković, basista Andrija Avramović i bubnjar Đorđe Hartl. Iza sebe imaju jedno izdanje, album prvenac pod nazivom Nebitno koji je objavljen 2018.godine za izdavačku kuću RnR Records.
Ako je sudeći po novom singlu, Dexterovci u ovo novo poglavlje sopstvene karijere ulaze furiozno, bez dlake na jeziku i sa primetno promenjenim i dosta tvrđim zvukom. Biće interesatno videti kako će se ovo Jevanđelje dalje odvijati, obzirom na to da je lestvica postavljena dosta visoko. Jedino što nam uvom trenutku preostaje je da, uz rifove i urlik ove numere, sačekamo nastavak (naredna poglavlja), ovog pravog malog zemljotresa koji se upravo desio na niškoj, ali i celokupno domaćoj sceni, s obzirom da je ova pesma zapravo i najava za album br.2 grupe Dexter, koji bi trebalo da bude objavljen u toku 2021.godine.
Tekst za numeru Jevanđelje potpisuje frontmen grupe Aleksandar Božinović. Muzika i aranžmani delo su zajedničkog napora celog benda dok je bubnjar Đorđe Hartl odigrao ulogu producenta. Što se tehinčke strane tiče, sve pohvale idu studiju Fat Cat i Rodoljubu Avramoviću iz Niša, kao i mladom Bogdanu "Eho" Miloševiću koji je uradio sjajan miks i mastering.
Što se tiče samog spota, koji sam po sebi predstavlja mini remek delo, za njegovu izradu pobrinula se grupa ljudi na čelu sa producentom Mišom Ignjatovićem, zatim Milanom Marinkovićem (vxf artist), Jasminom Stojanović,Teodorom Dekovskom (maske), Monikom Đekić (šminka), Danijelom Kajmakovskim i Stašom Nikolić.
Za sam kraj ove godine stiže nam jedno izuzetno zanimljivo mini izdanje sa domaće scene, koje je delo Daniela Mihajlovića Denija, inače frontmena čuvenog beogradskog garaž-rock sastava Polyester Shock kao i grupe Elektromattik.
U miru i tišini godine za zaborav, gotovo neprimetno i bez nekih velikih najava, Deni se odlučio da načini još jedan muzičkih korak i oproba se u jednom novom polju, koje je sve do sada ostalo "neispitano". Pogađate, reč je o solo karijeri, u potpunosti nevezanoj za njegove prethodne bendove i projekte.
Rezultat svega ovoga je EP sa četiri numere pod nazivom EP01//4x1Vremeplov, koji sadrži četiri numere i koji je sniman u toku godine na izmaku. Na EP-u su pored Denija, koji je napisao sve tekstove, muziku i aranžmane (osim u pesmi Koliko vas još ima, gde se kao koautor pojavljuje i gitarista Nemanja Ilić), učestvovali još i gitarista Marko Vidojević i klavijaturista Milan Petrović.
Iza ovog izdanja stala je renomirana izdavačka kuža Multimedia Records. Snimanje je uradio sam Daniel Mihajlović Deni dok je za mastering bio zadužen Phillip Dust iz Mančestera, koji sa Denijem sarađuje još iz vremena snimanja albuma grupe Elektromattik.
EP je dostupan na svim muzičkih servisima, a kao što smo navikli kada su u pitanju radovi Daniela Mihajlovića Denija, i ovo izdanje dobilo je po jedan lyric video za svaku numeru, koje možete pogledati na YouTube stranici izdavačke kuće Multimedia Records.
Ono što je još zanimljivo je i to da je, po rečima samog autora, ovo tek prvi EP od ukupno tri koja su najavljena.
Kao i na kraju svake godine, pa tako i ove sada već "čuvene", bacamo se na naš omiljeni deo posla, odnosno na odabir najboljih albuma koji su obeležili prethodnih dvanaest meseci. Po staroj dorboj tradiciji izbor pripada vama, našim čitaocima!
Godina pod oznakom 2020 ostaće upamćena po mnogo čemu, uglavnom lošem. Tu priču nećemo dalje elaborirati jer je verovatno svima već preko glave, pa i više toga.
Što se tiče muzike koju volimo i oko koje smo se okupili na ovom mestu, može se na "prvu loptu" reći da je, i pored svih poteškoća, imala dosta toga da ponudi. Početak godine bio je dosta furiozan i ozbiljan. Albumi koji su završeni u drugom delu 2019.godine uredno su objavljivani u početna dva meseca ove i najavljivali su velike stvari. Onda je usledio mart mesec i planovi mnogih krenuli su u nekom potpuno neočekivanom smeru. Zapravo, najviše su bili pogođeni oni koji su baš u tom trenutku rasplamsavanja epidemije imali zakazane datume izbacivanja albuma. Baš u tim trenucima se nije znalo gotovo ništa, koliko će sve trajati i kakve će posledice imati. Upravo zbog toga, dobar deo bendova odlučio je da pomeri datume izlaska svojih izdanja za drugi deo godine, verujući da će tada imati priliku da ih valjano prezentuju (čitaj da krenu na turneje i sviraju jednu do najviše dve pesme sa njih).
Na kraju je svima postalo jasno da nikakvih turneja ove godine neće biti, pa je izdavanje albuma ostala i jedina stvar koju su bendovi imali na svojim agendama. Mnogi su čak to vreme bez putovanja i iskoristili da završe i ubrzaju neke svoje projekte kako bi imali sa čime da raspolažu prema fanovima, a dok su ostali (ogroman broj grupa) krenuli da rade na potpuno novim izdanjima, tako da sledeće dve godine treba posebno ispratiti što se novih izdanja tiče.
No, da se vratimo našoj centralnoj temi. Dakle, kao i svake godine na meniju se nalazi ogroman broj izdanja. Kako vam ne bi oduzeli mnogo vremena, napravili smo jedan pred-odabir i listu sveli na dvadeset albuma od kojih če te vi birati vaše omijene. Kao i uvek, nema domaćih izdanja, kompilacija, EP-eva, singlova i live albuma.
Kako i gde birati?
Na vama je da sa liste koja sledi odaberete svojih TOP 5 albuma. Redosled je potpuno nebitan. Sve što je potrebno je da "zaokružite" pet izdanja koja su vam se najviše dopala. Naravno, ukoliko baš nemate pet favorita, moguće je odabrati i manje, ali nikako više od pomenute brojke. Na kraju ćemo sabrati sve glasove i proglasiti listu Top 5 pobedničkih izdanja.
Ukoliko nemate Facebook nalog, nikakav problem! Napišite nam u komentarima na kraju ovog teksta svoje favorite i vaši glasovi će biti dodati glasanju na Fejsu.
Lista albuma:
1. Dirty Shirley - Dirty Shirley
2. Black Swan - Shake The World
3. Ozzy Osbourne - Ordinary Man
4. Revolution Saints - Rise
5. Shakra - Mad World
6. Cherie Currie - Blvds Of Splendor
7. Pearl Jam - Gigaton
8. Vandenberg - 2020
9. Heat - Heat II
10. Alestorm - Curse Of Crystal Coconout
11. Bloody Heels - Ignite The Sky
12. Seether - Si Vis Pacem
13. Bush - The Kingdom
14. Balck Stone Cherry - The Human Condition
15. L.A. Guns - Renegades
16. Corey Taylor - CMFT
17. Neon Coven - Future Postponed
18. Phill Campbel and The Bastard Sons - We Are Bastards
Muzički streaming servisi su u deceniji, kojoj ističu poslednji dani, postali jedan od najčešćih načina konzumiranja muzike. Zapravo, ne samo muzike, već i bilo kog drugog sličnog sadržaja poput filmova, koncerata, spotova, raznih emisija i dr.
Kako smo zapravi došli u ovu situaciju u kojoj su nam Spotify, YouTube, Deezer (Netflix), postali neraskidivi deo svakodnevnice? U kom trenutku smo prestali da kupujemo CD-ove ili zaboravili na kasete?
U kojoj meri je muzička piraterija, koja je postojala mnogo godina unazad, a praktično eksplodirala početkom 2000ih, zahvaljujući pre svega Napster-u, dorpinela odnosno pokvarila muzički svet i načine konzumacije muzike?
O svemu ovome upravo i razgovaramo u najnovijoj epizodi Junkyard Rock Stories podkasta, koju možete tradicionalno preslušati na našem YouTube kanalu:
Ovo pitanje je jedno od najčešće postavljanih u zajednici ljubitelja rock muzike u poslednjih nekoliko godina. Šta se to događa sa ovim, nekada popularnim muzičkim žanrom? U kakvom se stanju danas nalazi rock muzika? Koji su njeni nedostaci i šta treba učiniti kako bi se situacija, koja nije ni malo povoljna, popravila i preokrenula u korist svih? Kako se mlađi bendovi snalaze u svetu u kojem još uvek vladaju etablirani rock velikani, odnosno u svetu u kojem su rep, hip-hop, RnB i EDM ubedljivo na vrhu muzičkog sveta?
Tema je sama po sebi dosta široka i univerzalni odgovor nije baš lako dati. Postoji tu još puno faktora koji su tokom godina uticali na to da do postavljanja ovog pitanja uopšte i dođe. U najnovijoj epizodi podkasta pokušavamo da, upravo kroz te neke nedostatke koje smo registrovali, damo ako ne odgovor, onda bar smernice ka tome gde se rock danas nalazi i u kom smeru ide.
Da li je problem u tome što se, recimo, na svim velikim svetskim festivalima mogu videti i čuti isključivo bendovi iz tzv. "rock nasleđa"? Ili je možda problem u tome što u rock svetu nema ničeg novog? U smislu, da se nakon velikih potresa i promena kursa koji su se kroz istoriju događali i iznova oživljavali rock muziku, u poslednjih dvadesetak godina nije desilo ništa tome slično. Da li je možda problem u tome što novi bendovi nisu dovoljno inovativni? Ili je recimo, problem u tome što se nisu "naštelovali" na 21.vek?
Kako objasniti upliv repera u rock muziku, kako striming servisi utiču na mogućnost zarade, koliko je rock muzika skupa i isplativa, samo su još neka od mnogobrojnih pitanja koja smo u ovoj epizodi dotakli.
Na kraju, ono što preostaje je da preslušate epizodu kako bi ste imali uvid u to sa čime se sve rock muzika u današnje vreme suočava, i da nam saopštite vaše mišljenje koje bi smo voleli da čujemo! Temu smo, kao što je navedeno, tek načeli, tako da će se o ovome pričai i u buduće!
Pored standarnog YouTube formata, epizodu možete preslušati sa svih mogućih podcast servisa koje možete pronaći na našem oficijelnom Anchor linku:
Nakon realizacije albuma prvenca So It Begins krajem 2019.godine, i započinjanjem turneje, koja je u nekoliko navrata bivala prekidana iz dobro poznatih razloga, bend se vrlo brzo vratio u dobro poznati beogradski studio Blaze, u kojem je rađen i prethodni album, i na taj način otpočeo rad na novom albumu koji će nositi naziv Purge.
BaYaT je petočlani rok bend iz Novog Sada, formiran 2018. godine. 25. Decembra 2019. godine BaYaT je objavio svoj debi album “So It Begins” sa osam numera čistog roka, uz primese Alt roka i NU Metala. Album karakterišu temeljni vokali i jake poruke o zbivanjima u svetu. Sam album je samo početak jedne duže priče koja će se pretočiti u buduća izdanja.
Madness se prirodno nastavlja na prvi album i nagoveštava šta se može očekivati od drugog albuma Purge. Ova pesma oslikava trenutno stanje društva u kojem živimo. Previše informacija u kombinaciji sa modernom tehnologijom i eksplozijom lažnih vesti šalje ljude u jedno stanje konfuzije i ludila. Ovu numeru karakteriše snažna poruka u refrenu, prateći strofe koje idu dublje u suštinu toga zašto se nalazimo gde se trenutno nalazimo i šta treba da uradimo povodom toga. Sve ovo je savršeno oslikao glavni vokal, Miloš Bajat, svojim zasigurno najimpresivnijim vokalnim izvođenjem do sada u karijeri.
Pesmu možete preslušati na svim relevantnim muzičkim striming servisima a video pogledajte na linku ispod.
Šta se dešava na planeti Guns n Roses u 2020.godini?
Pitanje iz naslova ovog članka predstavlja jednu od glavnih nedoumica, koja muči fanove širom sveta kada je reč o ovoj čuvenoj grupi. Suštinski, ne bi ste progrešili da ste se ovako zapitali u bilo kom trenutku istorije ove grupe, počev od 1994.godine pa sve do danas. Medijski mrak i dalje je jedno od glavnih obeležja ove skupine, a kako godine odmiču, a komunikacija na svetskom nivou postaje sve brža i pristupačnija, tako vesti iz tabora GnR-a postaju sve nedostupnije i sve ih je manje i manje.
Slično smo se i sami zapitali još 2015.godine, te čuvene i prelomne godine koja je označila kraj jedne ere i mogući početak neke sasvim drugačije. Delimično smo i bili u pravu kada smo ocenili šta je grupi najbolje činiti, odnosno šta bi smo mi voleli da vidimo kao krajnji ishod nadolazećih promena. Nakon toga pisali smo i o samoj turneji Not In This Lifetime, koja se tada već bila zahuktala, i to iz dva dela, a nakon toga pratili situaciju iz godine u godinu, koja se ruku na srce, od aprila 2016. pa sve do danas nije pomerila ni za milimetar...
Trenutno se nalazimo u sličnoj situaciji kao pre pet godina. Koronarna 2020. i dalje traje, sa mršavim, ili bolje rečeno vrlo maglovitim ishodom. Sa ove distance deluje da će ovo biti jedna od najdužih godina, gledano iz ugla posledica koja ostavlja na život ljudi. No, nismo se mi ovde skupili da kukamo i opisujemo uticaj pandemije na svetski poredak...
Gledano iz muzičkog ugla ova godina donela je jednu vrstu preseka. Koncerti su i dalje nedostupni, osim nekih mini isprobavanja sa socijalnim distancama, kao i "drive-in" ugođaja, o velikim turenajama na stadionima i po arenama još uvek nema ni govora. Bendovi su shodno tome presavili tabak i što zbog dobrog njuha kada je reč o biznisu, a što i zbog činjenice da im je dosadno jer ništa drugo u životu nisu naučili da rade, shodno tome odlučili su da se pozabave pralvjenjem nove muzike. Generlano u tome nema ničeg lošeg. Rad na novim idejama i stvaranje nove muzike jedna je od obaveza muzičkih grupa, pa su tako i mnogi vleikani, odnosno grupe kao što su: Metallica, AC DC, Megadeth, Halestorm, Faster Pussycat, Ozzy Osbourne i mnogi drugi, najavili da ovaj period "ništavila" koriste kako bi radili na novoj muzici. U ovom trenutku, ta sledeća godina koja dolazi posle ove koronarne, koja god bila, izgleda kao da će biti legendarna kada se ova tempirana muzička bomba bude aktivirala.
A gde se u svemu tome nalaze heroji ovog teksta? Pa, pogađate, ni tamo ni ovamo. Tokom poslednjih pet godina mogli smo u više navrata čuti kako recimo ritam gitarista grupe Richard Fortus govori o radu na novoj muzici. Po jednom ili dva puta isto su izjavili i Slash i Duff, dok su se njihove lepše polovine po društvenim mrežama hvalile kako su zapravo imale privilegiju i da čuju novi materijal. Sve je to jako lepo, ali nama običnim fanovima sve to jednostavno ništa ne znači. Prvo, najava nove muzike nikada nije stigla od "najviših instanci", čitaj: Axl Rose i njegov brazilski menadžment u čijim se kandžama nalazi još od početka devedesetih. Drugo, medijski mrak u kojem se ova grupa samovoljno nalazi ne dozvoljava nam da se bilo čemu poradujemo, onako kako dolikuje fanovima jedne grupe.
Teško je danas biti dan ovog benda! Izjava je koja odslikava našu poslednju epizodu podkasta u kojoj smo još jednom pokušali da damo odgovor na pitanje iz naslova. Šta se to pobogu dešava sa ovim bendom? Situaciji smo prišli na nešto drugačiji način diskusijom o svim bivšim i sadašnjim članovima ove grupe. Njihov lični odnos prema bendu u mnogome oslikava celokupno stanje i ukazuje na to u kom pravcu treba tražiti odgovor na mnoga pitanja vezana za GnR.
U drugom delu emisije bavili smo se sadašnjom postavom, a na samom kraju i direktno uputili pitanje samom Axl-u ali i svima vama: Kada će i da li će ikada, biti nove Guns N Roses muzike? Zvanične naravno! Nikakvi snimci sa NITLT turneje, nepotpuna albumska reizdanja od pre 30 (tačnije 31 godinu) ili curenje pesama na internetu, ne može i ne sme da nas na volšeban način navodi na pogrešan put....
Zapravo, ceo taj mini serijal o tzv. "Planeti GnR" započeli smo pričom o grupi Slash's Snakepit koju je oformio sam Slash 1994.godine na samom početku tih nekih, ispostaviće se kasnije smutnih godina, koje traju i do današnjih dana. Diskutovali smo o nastanku, razvoju i rasformiravanju ove hard rock grupe i o tome kako je Slash praktično uspeo da svu tu godinama nagomilavanu negativnost, koja se prelivala iz GnR tabora, pretvori u jedan izuzetno vredan muzički projekat.
Nakon toga, napravili smo i osvrt na jednu od definitivno najboljih hard rock grupa koje su se pojavile početkom novog milenijuma. Reč je naravno o supergrupi Velvet Revolver koju su osnovali bivši članovi Gunsa,Slash, Duff i Matt zajedno sa legendarnim frontmenom grupe Stone Temple Pilots Scott Weiland-om. Ova petorka pojačana i ritam gitaristom Dave Kushner-om obeležila je period prve decenije dvehiljaditih godina. Svojom pojavom, scenskim nastupom, originalnom i razarajućom muzikom, ali i ekscesima, međusobnim problemima, nagradama, sukobima na relaciji VR - GnR, nikoga nisu ostavljali ravnodušnim. Za neke su bili nešto potpuno novo, a za neke samo Guns N Roses 2. Bilo kako bilo, nama je sve to bilo i više nego dovoljno da jednu celu epizodu posvetimo ovoj nesvakidašnjoj rock n roll pojavi!
Na taj način smo i kompletirali ovaj mini serijal posvećen bendu Guns N Roses ali i "sporednim" projektima nekih od članova ove grupacije. Kako bi ste uvek ostali u toku sa svim novinama na Junkyard Rock Stories podkastu, najbolje bi bilo da zapratite naš YouTube kanal. Ukoliko pak, više volite da podkaste konzumirate na tradicionalan način, tu je i naša Anchor platforma koja vas vodi do svih relevantnih podkast stanica sa kojih nas možete slušati!
Frontmen bendova Slipknot i Stone Sour, Corey Taylor, gostovao je nedavno u podkastu Talkin' Rock with Meltdown, u kojem između ostalog govorio i o sudbini grupe Stone Sour koju zajedno sa gitaristom Josh Rand-om predvodi poslednjih dvadesetak godina.
"Stone Sour se trenutno nalazi na neodređenoj pauzi. Razgovarao sam sa članovima benda i svi smo se složili da je trenutno tako najbolje", rekao je Corey Taylor.
U daljem toku razgovora pomenuo je i to da neki od članova benda rade na sosptvenim solo projektima, poput gitariste Josh Rand-a, i naglasio da bend nije prestao sa radom za sva vremena već da se u nekoj neodređenoj budućnosti može očekivati povratak ove grupe, kada se poklope sve kockice i ponovo stvore uslovi za to.
Stone Sour su 2017.godine izdali svoj poslednji album pod nazivom Hydrograd, a dve godine kasnije izbacili su i live izdanje Hello, You Bastards: Live In Reno. U međuvremenu je i grupa Slipknot, koju takođe predvodi Corey Taylor, realizovala dugo očekivani album We Are Not Your Kind 2019.godine.
Jedan od verovatno bitnijih razloga donošenja odluke vezane za grupu Stone Sour je i rad na svom prvom solo albumu koji je Corey Taylor započeo u prethodnom periodu. Do sada je izbacio dva singla Black Eyes Blue i CMFT Must Be Stopped, na kojem gostuju i reperi Tech N9ne i Kid Bookie, dok se izlazak kompletnog albuma očekuje u oktobru 2020.godine. Gitarista Christian Martucci, koji takođe svira u grupi Stone Sour, deo je ekipe koja je radila na Taylor-ovom solo albumu.
U spotu za pesmu CMFT Must Be Stopped se pojavljuje i veliki broj poznatih faca iz sveta rock i metal muzike. Spot pogledajte ovde:
Specijalni intervju pod nazivom Operacija Hydrograd koji su za Classic Rock Magazin dali Corey Taylor i Josh Randmožete pročitati ovde.
Rokeri iz Kentakija, Black Stone Cherry. najavili su izlazak novog studijskog albuma, inače sedmog po redu u karijeri, koji će nositi naziv The Human Conditions. Album će biti realizovan 30.oktobra ove godine pod okriljem izdavačke kuće Mascot Label Group. Bend je takođe izbacio i prvi single sa ovog izdanja pod nazivom Again.
Što se samog albuma The Human Conditions tiče, zanimljivo je to da su album producirali sami članovi benda, a sniman je u studiju basiste Jon Lawhon-a. Snimanje je zavšreno u danima tik pred uvođenje vanrednog stanja u SAD.
Grupa Black Stone Chrerry osnovana je 2001. godine u Edmontonu (Kentaki) i od tada, pa sve do danas, ova heavy rock četvorka, koja u svojoj muzici prikazuje i izvesnu dozu "southern" prizvuka, ostala je u istom sastavu, što je svakako prava retkost i činjenica kojom se može pohvaliiti izuzetno mali broj poznatih bendova.
Chris Robertson - vokal i gitara, Ben Wells - gitara, Jon Lawhon -bas gitara i John Fred Young - bubnjevi, napisali su 2006.godine svoj album prvenac pod nazivom Black Stone Cherry, proslavili se albumom Between The Devil and The Deep Blue Sea iz 2011, a nakon toga, malo i izkoketirali sa čistim bluzom na prethodna dva izdanja. Danas, u ovoj teškoj 2020.godini vraćaju sa potpuno novim izdanjem, koje ako je suditi po dostupnom singlu, najavljuje povratak njihovom unikatnom heavy rock zvuku.
Da je skandinavska muzička scena bogata rock/metal bendovima poznato je od davnina. Još od Europe i Hanoi Rocks, preko Backyard Babies i The 69 Eyes, pa sve do današnjih dana u kojima najsevernije zemlje Evrope i dalje izbacuju veliki broj kvalitetnih bendova, među kojima je i puno novih i mladih snaga.
Priča nas ovoga puta vodi u Finsku, za koju se može reći da predstavlja zemlju sa najvećim brojem rock/metal bendova po glavi stanovnika. Jedan od njih, iz malog gradića Vantaa, naslonjenog na glavni grad Helsinki, je i mladi i prespektivni petočlani sastav pod nazivom Shiraz Lane. Oni svoje rock n roll snove prvi put započinju još 2011.godine, nastupajući uglavnom lokalno, sve do 2014.godine kada beleže nastup u Torontu (Kanada) 2014.godine. Godinu dana kasnije izbacuju i prvi EP pod nazivom Be The Slave Or Be The Change. Od tog trenutka njihova karijera beleži vrtoglavi uspon. Ređaju se nastupi po Finskoj, Kanadi, Japanu, kao i na velikim festivalima poput Wacken Open Air. Album prvenac For Crying Out Loud izdaju 2016.godine, i to za poznatu italijansku izdavačku kuću Frontiers. Dve godine nakon toga izbacuju i drugi album u karijeri - Carnival Days. Dva albuma, dve poptuno različite priče. Prvi je više u nekom fazonu klasične skandinavske sleaze-glam metal scene, po ugledu na starije i slavnije kolege iz grupe Crashdiet, dok drugi album obiluje dosta modernijim zvukom, pevljivim "catchy" refrenima, upotrebom saksofona i klavijatura, što svoje muzičke korene vuče od samog Michael Monroe-a, inače legende finske rock scene i frontmena grupe Hanoi Rocks.
Januara 2020. godine Shiraz Lane izbacuju i novi EP pod nazivom Vibration I sa pet novih pesama, koji predstavalja svojevrstan nastavak albuma Carnival Days. Personel koji je radio na ovom izdanju je sledeći:
Vokal: Hannes Kett
Lead gitara: Jani Laine
Ritam gitara: Miki Kalske
Bas gitara: Joel Alex
Bubnjevi: Ana Willman
1. Keep It Alive
EP pod nazivom Vibration I otvara vrlo interesantna i energična numera Keep It Alive. Sa svojim "groovy" rifom, "party kind of" prizvukom i pevljivim refrenima, prosto mami i navodi slušaoca da uleti svom silinom u ovo izdanje. U nekoliko navrata ima i tih "woohoo" momenata koji pesmi daju i pop prizvuk. Kako stvar odmiče energija raste, vožnja traje, sve do refrena kada se dešava i eksplozija adrenalina. Primećuju se takođe i fantastične vokalne sposobnosti pevača Hannes Kett-a.
2. Do You
Pesma broj dva nosi vrlo sličnu energiju kao i prethodna. Stvar je inače izašla još 2019.godine kao single a snimljen je i video spot. Ovo je inače prva pesma koju sam čuo od grupe Shiraz Lane, i kao što se može primetiti, "kupljena" je istog momenta. Sama numera obiluje odličnim vibracijama, kao za neku cool modernu rock n roll žurku, sa sve pevljivim refrenima. Podseća dosta na radove sa pomenutog albuma Carnival Days.
3. Revolution
Ova pesma je zaista nešto posebno na ovom izdanju. Otvara je razbijački rif na početku, u mid tempu sa jakim pratećim vokalima i pevljivim refrenima. Takođe jedna od onih koje odmah ulaze u uho slušaoca. Sam tekst podiže masu, na neki onako, pacifistički hipi način u smislu "We can do it all the way". Još jedna od mogućih pesama za jedan pravi pravcati rock n roll party!
4. You Will Remain
You Will Remain je poslednja autorska stvar na EP-u i moglo bi se reći da predstavlja sam vrhunac ovog kratkog izdanja. Radi se o "power" baladi modernog prizvuka, Umirijuće uvodne note polako nas uvode u jedan mini uragan koji kulminira u samom refrenu. Muzički predstavlja sjajnu kombinaciju klasičnih "power" rock balada sa modernom "top" produkcijom u stilu Sixx AM. Hannes pokazuje jedan skroz novi spektar svojih glasovnih mogućnosti koji se ogleda u sjajnom kombinovanju čistih i sleaze vokala. Definitivno jedna od najupečatljivijih pesama benda Shiraz Lane.
5. To The Moon And Back
Poslednja pesma, kao što iz samog naslova možete pretpostaviti, predstavlja obradu grupe Savage Garden iz 1996.godine. Ovde ne treba previše trošiti reči o samoj numeri. U suštini, uspeli su da očuvaju originalni vibe pesme i da je u isto vreme oboje svojim sopstvenim zvukom. Odličan odabir. Ovu pesmu svirali su najviše tokom turneje 2019.godine.
Dakle, nakon vrlo uspešnog izdanja Carnival Days iz 2018.godine, ovaj EP definitivno predstavlja neku vrstu nastavka cele te priče. Ovi momci iz malog finskog gradića, rođeni devedesetih godina, stvarali su svoje ime polako i strpljivo, korak po korak, i svakako imaju čime da se ponose. EP Vibration I spada u red izdanja koja dokazuju ovu trvdnju. Nastavak pod nazivom Vibration II trebalo je već da bude realizovan, međutim pandemija je učinila svoje i odložen je do daljnjeg. Sve u svemu Shiraz Lane je bend sa ogromnim potencijalom i spada u red onih koji se mogu svrstati u kategoriju New Wave Of Classic Rock grupa, što je inače izum renomiranog muzičkom magazina Classic Rock. Što se nas tiče, ovi momci spadaju u red grupa za koje se kod nas verovatno nikada neće čuti, dok se u isto vreme besomučno ponavlja kako je rock muzika propala. Baš iz tog razloga, nastavićemo da pratimo rad ove magične petorke sa severa Evrope.
Enigmatični alternativni rock n roll bend Jane's Addiction, zabeležili su nastup na Lollapalooza Lolla 2020 streaming festivalu, koja se održava u danima kada je ovaj veliki festival zapravo i trebalo biti održan u svom punom formatu. Ipak, pandemija je učinila svoje, te je festival koji je inače i osnovao frontmen grupe Jane's Addicton, poprimio drugačiji karakter.
Ovo okupljanje čuvene grupe iz Los Anđelesa, osnovane 1985.godine, može se okarakterisati i kao reunuon, s obzirom na to da su poslednji put zajedno nastupali pre tri godine. U punom i originalnom sastavu, frontman Perry Farrel, gitarista Dave Navarro, basista Stephen Perkins i bubnjar Chris Chaney odsvirali su dve pesme, i to; I Would For You sa albuma Jane's Addiction iz 1987.godine, kao i Stop sa albuma Ritual De Lo Habitual iz 1990.
Svoj poslednji studijski album, tek četvrti u karijeri, ovi predstavnici alternativnog rock zvuka sa kraja osamdesetih, izbacili su 2011. godine pod nazivom The Great Escape Aritst.
Nastup na Lolla 2020 festivalu možete pogledati ovde:
U novoj epizodi Junkyard Rock Stories podkasta, po prvi put od kada radimo ovakav format emisija, imamo i sagovornika. U pitanju je dugogodišnji saradnik našeg sajta Danilo Petrović. Tema ove epizode, koja nosi naziv "Snejkpitovanje", je priča o grupi Slash's Snakepit.
Slash's Snakepit je grupa koju je Slash osnovao nakon završetka grandiozne turneje Use Your Illusion, koju su Guns N Roses završili u leto 1993.godine. Bend je otišao na zasluženi odmor, međutim, sam Slash onakav kakav je u to vreme bio, nastavio je da radi na novoj muzici. Nakon što je Axl Rose odbio sve muzičke ideje koje mu je Slash predstavio 1994.godine, uz pomoć izdavačke kuće odlučuje da oformi sopstveni bend, snimi album i krene na turneju.
Slash's Snakepit postojao je, uz povreme pauze, u periodu od 1994. do 2001. godine. Za tih sedam godina izbaciće i dva albuma: It's Five O Clock Somewhere 1995. i Ain't Life Grand 2000.godine. U tom periodu Slash je i napustio svoju matičnu grupu Guns N Roses.
Opširnije o svemu, poslušajte u samoj epizodi na nekom od podkast hvatača!
Chris Cornell estate, kompanija koja se stara o muzičkom zaveštanju legendarnog frontmena grupe Soundgarden izbacila je obradu pesme Patience grupe Guns N Roses, koju izvodi sam Chris, i to baš na dan kada je legendarni pevač trebalo da proslavi svoj 56. rođendan (20.07.). Pesmu je producirao Brendan O'Brien i to u periodu neposredno pred smrt Cornell-a 2017.godine.
Prema navodima samog O'Brien-a, Chris Cornell je u mesecima pre kobnog događaja koji se odigrao u maju 2017.godine, radio na albumu sa obradama. Stoga, postoji i velika verovatnoća da ćemo u budućnosti imati prilike da čujemo još pesama sa ovog nikada objavljenog albuma.
Saradnja bendova Guns N Roses i Soundgarden datira još iz perioda 1991-1993 kada su Gunsi na svojoj mamutskoj turneji Use Your Illusion, između ostalog, priliku da otvara koncerte davali i ovom legendarnom grunge rock sastavu iz Sijetla.
Sam Axl Rose je u mnogo navrata na toj turneji isticao Soundgarden kao jedan od najboljih sastava toga vremena, a Cornell-a javno hvalio i kao jednog od najboljih pevača čitave te scene. Pesma koju je Cornell obradio datira sa albuma GNR Lies iz 1988.godine. U njegovu čast, nakon tragičnog događaja iz maja 2017., Guns N Roses su na svoju setlistu uvrstili i najveći hit grupe Soundgarden pod nazivom Black Hole Sun, koji su izvodili sve do završetka poslednjeg dela turneje Not In This Lifetime koja je trenutno na pauzi.
Najpoznatiji muzički kolektiv rock 'n' roll sveta poznatiji još i kao The Dead Daisies, koji predvodi multimilioner i preduzetnik, a u slobodno vreme i gitarista, inače australijanac David Lowy, realizovao je EP pod nazivom The Lockdown Sessions. Na prvi pogled, može se učiniti da je u pitanju još jedan obi;an 2020-projekat iz karantina. Suštiniski, ovo izdanje to i jeste, međutim, pozadina ovog EP-a je sasvim drugačija. Kako su The Dead Daisies od samog početka bili sastavni deo sadržaja na Junkyard Rock Stories blogu, pravi je trenutak da se posvetimo ovom mini izdanju.
Ova najnovija epizoda kolektiva zvanog The Dead Daisies počinje sa završetkom turneje koja je ispratila njihovo prethodno izdanje Burn It Down iz 2018.godine. Tokom naredne 2019. grupa će, ne samo promeniti svoj DNK i prozvati se "muzički kolektiv", umesto uobičajenih naziva "bend" odnosno "grupa", već će i drastično promeniti postavu. Iz grupe su početkom 2019. godine otišli dugogodišnji članovi, pevač John Corabi (The Scream, Motley Crue), kao i basista Marco Mendoza (Whitesnake). Mnogi su se pitali zbog čega se ovo uopšte desilo, s obzirom na to da je The Dead Daisies delovao kao grupa koja se i te kako dorbo zabavlja i više nego uživa u onome što radi. Mnogi su slutili da je došlo do nesporazuma i svađa. Ipak, sve sumnje odagnao je David Lowy, objasnivši tada da je poenta postojanja kolektiva The Dead Daisies upravo u čestim promenama postava, odnosno eksperimentisanju što se tiče i same muzike. Zbog toga je svoje muzičko čedo prozvao kolektivom.
Dakle, šta radite u trenutku kada vam iz postave odu basista i pevač? Pa, dovedete Glenn Hughes-a naravno. Kako drugačije... Čovek je u svojoj karijeri dugoj pedesetak godina odsvirao tri albuma sa Deep Purple dok se broj "one time" projekata u kojima je učestvovao verovatno ne može pobrojati i na samoj Wikipediji. Mnogi od njih zavšili su se nakon samo jednog albuma, kao recimo onaj iz 2014.godine pod nazivom California Breed, za koji se govorilo da će daleko dogurati.
Kada je izdata obznana da će se Glenn Hughes pridružiti grupi/kolektivu The Dead Daisies, bili smo skeptični upravo iz pomeutog razloga, odnosno čestih promena i odlazaka ovog muzičara iz bendova i projekata sa kojima je radio. Srećom, u ovom slučaju, to se još uvek nije desilo. Možda zahvaljujući i samoj panedmiji, koja je uticala i na to da se najavljivani novi album i odloži, a samim tim borvak Hughes-a u kolektivu produži. No, to su za sada samo nagađanja.
Upravo je pandemija glavni i jedini razlog izlaska EP-a The Lockdown Sessions. Još tokom 2019. novi album najavljen je singlom Righteous Days, na kojem smo po prvi put imali prilike da The Dead Daisies čujemo kao četvorku koju predvodi Hughes. Doug Aldrich, Dean Castranovo i David Lowy "pretekli" su iz prethodne reinkarnacije sastava. Naredni singl pod nazivom Unspoken izašao je u aprilu ove godine nakon čega je takođe objavljeno da je album snimljen i da će nositi naziv Holy Ground. Jedina nedoumica bila je oko samog datuma izlaska ovog izdanja. U međuvremenu je buknula pandemija i sled događaja doživeo je drastične promene.
Realizacija albuma Holy Ground je, po svemu sudeći, pomerena za 2021.godinu, i pored toga što je bio najvljivan za kraj 2020. Umesto toga bend je u karantinu snimio ovaj EP koji nosi četiri numere. Sve pesme snimane su "na daljinu", odnosno svaki član je svoje deonice snimao zasebno ali paralelno sa ostalima, tako da je zapravo dobijen jedan "live" snimak, ili bolje rečeno karantinsko-online živi snimak. Sve je odrađeno u akustičnom maniru, pa prema tome ovo izdanje nosi i epitet akustik albuma. Pomenute numere Righteous Days i Unspoken dobile su svoje akustične verzije dok ostatak ovog kratkog izdanja popunjava obrada grupe Creedence Clearwater Revival, koju je bend već snimio na albumu Make Some Noise iz 2016. godine i koju umesto Corabi-a sada izvodi bubnjar Dean Castranovo. Za kraj ovog petnaestominutnog izdanja dodata je i obrada grupe Humble Pie,30 Days In The Hole.
Sve u svemu, odlaganje muzičkih izdanja u 2020.godini nije nikakav slučaj, već gotovo pravilo. Mnoge grupe, poput recimo Bon Jovi i Deep Purple, odlučile su za identično rešenje. odloživši svoja izdanja za kraj godine. The Dead Daisies su sa druge strane, to odlaganje i čekanje makar popunili jednim ovakvim brzopoteznim i lakim izdanjem. Čisto da se prekrati vreme dok se svet ne izbavi iz haosa u kojem se našao.
Spotify je konačno stigao u Srbiju i zemlje u okruženju poput Hrvatske, BiH, Severne Makedonije, Crne Gore itd. "Pa šta"! Reći će neko sigurno. I do sad smo imali druge servise i muziku dostupnu besplatno svuda... Da, sve je to tačno, osim što je dolazak vodeće striming kompanije na naše tržište stvar i te kako vredna pomena, i ne bi trebalo da ostane neobjašnjena.
S obzirom kakva je godina, za sve, a posebno za propalu domaću muzičku indistriju, ova vest o dolasku Spotify-a kod nas, verovatno je nešto najbolje što se desilo godinama unazad na napaćenoj i propaloj muzičkoj sceni. Na ovaj način kompletirali smo sve servise, pored YouTube Music i Apple Music koji su takođe počeli sa radom na našim prostorima u prethodnih godinu dana, kao i dobrog starog Deezer-a, koji je tu još odavno. Međutim, zbog čega je dolazak Spotify-a ravan tektonskim poremećajima na sceni, pokušaćemo da vam dočaramo kroz neke činjenice, koje su od posebnog značaja za bendove i izvođače.
Na mestu broj jedan u svetu strimovanja muzike se, bez ikakve sumnje, što dokazaju i razni parametri, nalazi švedski muzički gigant Spotify. Osnovan je 2006.godine i predstavlja bukvalno sinonim za strimovanje muzike. Prema navodima iz tekuće godine, Spotify ima oko 286 miliona aktivnih mesečnih korisnika. Od te brojke nešto preko 130 miliona su Premium korisnici, dok ostali koriste usluge besplatne verzije, poznatije još i kao Freemium. Upravo ove cifre i stavljaju Spotify na sam vrh svetske liste digitalnih muzičkih platformi, jer osim Apple Music koji je i dalje dosta daleko sa oko 60 miliona korisnika, ostali servisi su i dalje miljama daleko, bar kada je reč o brojkama.
Još malo o brojkama, čisto da se razume zbog čega je Spotify neprevaziđeni lider striming sveta.
- Spotify drži 36% tržišta striming sveta
- Prosečno slušanje muzike na Spotify-u po korisniku u toku jednog meseca iznosi 25 sati
- 44% korisnika sluša Spotify na dnevnoj bazi ( to je 125 miliona korisnika)
- Jedna trećina vremena koju korisnici provode na ovoj platformi odlazi na ALGORITAMSKE PLEJLISTE koje pravi sam Spotfiy, druga trećina na PRIVATNE PLEJLISTE KORISNIKA, a poslednja na sve ostalo.
- Spotify u svom katalogu ima preko 50 milion pesama
Priznaćete da ovo stvarno deluje impozantno! Izbor muzike na ovoj platformi je ogroman i raznovrstan. Žanrovski obuhvata gotovo sve postojeće kategorije muzike. Ono što ga zapravo čini najpopularnijim striming servisom su, pre svega plejliste koje Spotify nudi, a potom i vrlo moderan i za upotrebu veoma lak interfejs.
Što se tiče plejlisti, one se dele na tri kategorije:
- Privatne - one koje uređuju sami korisnici
- Editorijalne - one koje uređuju poznate ličnosti, sajtovi, kompanije
- Algoritamske - peljliste koje uređuje sam Spotify i koje predstavljaju njihovo najjače oružje. Tu postoje: 1) Release Radar - lista noviteta koja izlazi svakog petka 2) Discover weekly - otkrivanje novih pesama svakog ponedeljka 3) Daily mix - miksovi koji se menjaju svakog dana na osnovu onoga šta ste slušali
O svemu ovome smo detaljnije pričali u jednom od starijih epizoda podkasta. Taj segment dostupan je na našem YT kanalu. Ovo se posebno odnosi na vas koji imate bendove, odnosno sopstvenu muziku na ovoj platformi. Pogledajte ponovo brojke iznesene u tekstu, poslušajte, pa vidite šta vam je činiti!
Što se tiče plejlisti, to manje više važi i za ostale servise, međutim, ono u čemu Spotify pobeđuje konkurenciju je zapravo raznovrsnost ovih muzičkih miksova koji se menjaju gotovo na denvnom nivou Inače, valja napomenuti i to, da je najnovija investicija ove kompanije bazirana na podkastima, što će sigurno obradovati fanove ovakvog sadržaja. Spotify za sada nudi veliki broj raznovrsnih podkast emisija i taj deo je u konstantnoj ekspanziji. Ovde ubrajamo i naš Junkyard Rock Stories podkast, naravno!
Interfejs je kao što je već pomenuto, veoma lak za upotrebu i jako dobro ogranizovan, kako na mobilnim uređajima tako i na računarima. Pored toga sadrži i jako zanimljivu socijalnu komponentu. Korisnici su u mogućnosti da se povežu (follow button) i na taj način budu u toku sa tim ko šta trenutno sluša. Ova opcija se, naravno, može i isključiti. Povezanost sa društvenim mrežama je besprekorna i deljenje pesama je veoma lako. Može se ubaciti i direktno na Instagram Story ili Facebook Story.
Kao što se može primetiti iz svega do sada navedenog, Spotify pruža veliki broj prednosti i pogodnosti. To se pored samih ljubitelja muzike, posebno odnosi i na bendove, muzičare i sve vrste izvođača čija se muzika nalazi na ovoj platformi. Sa svojim impozantnim brojkama i mogućnostima koje pruža, predstavlja platformu broj 1 za usavršavanje i građenje dalje karijere svih koji se bave muzikom. S obzirom da je sve to konačno dostupno i kod nas, predlažemo vam da obavezno pročitate tekst o platformi Spotify For Artist koja vam pruža mogućnosti poput uređivanja vaših muzičkih profila, praćene analitike i statistike i još mnogo mnogo toga.
Što se plejlisti tiče obavezno pogledajte naše plejliste i zapratite!
Nakon nekoliko "slabih" muzičkih nedelja, vraćamo se rubrici Junkyard Noviteti, kako bi smo vam skrenuli pažnju na neka zanimljiva izdanja, ukoliko ste u potrazi za novom muzikom.
Bloody Heels - Ignite The Sky
Momci iz Letonije, o kojima smo već pisali, i o kojima će se tek pričati (ako je muzičke pravde u svetu), izbacili su dugo najavljivani album, drugi u karijeri, pod nazivom Ignite The Sky. Za one manje upućene, radi se o mladom sastavu koji dolazi iz Letonije a zvuči kao da je iz L.A. Muzički kombinuju elemente klasičnog hard rock-a, a na momente se može osetiti i mnoštvo heavy primesa. Neki ih ubacuju i u grupu New Bread Of Hair Metal bendova. Čini se da su ipak mnogo više od toga. Recimo da upravo ovako treba da zvuči jedan moderan hard/heavy bend. Da se ne ponavljamo, obavezno preslušajte i hvala Frontiers-u što je stao iza ovih momaka.
Stari dobri čikaški sleaze/glam rokeri vraćaju se na scenu sa albumom Brainwashed Generation. Bend je nastao 1984.godine u Čikagu ali se, kao i svi drugi toga doba. obreo na sceni koja u toj deceniji eksplodirala u Los Anđelesu. Album iz 1989. pod nazivom Strenght vinuo ih je do visina, devedesete su bile teške ali je prkos bio veći. Uspeli da prežive sve i evo ih opet, sa petnaestim albumom u karijeri. Okupljeni oko basiste Chip Znuff-a, koji bend predvodi i kao pevač, donose set od deset novih numera koje je na diskove i ploce utisnuo takođe Frontiers Records, i postavio na striming servise svakako!
Za one koji su osamdesetih voleli manje opasne, a više "prefinjenije" bendove te mamutske scene, poput recimo Danger Danger ili Trixter, članovi upravo pomenutih bendova, koji sada sebe nazivaju Tokyo Motor Fist, donose drugi album u karijeri koji takođe pakuje Frontiers. Već smo ih pominjali tako da ovoga puta nećemo mnogo da dužimo. Steve Brown iz grupe Trixter i Ted Poley iz Danger Danger, vas pozivaju na igranku uz jedanaest novih numera u ritmu Leppard-a, Bon Jovi-a sa prisutnim AOR elementima.
Michael Grant and The Assassins - Always The Villain
Momak koji je zamenio višegodišnjeg gitaristu grupe L.A. GunsStacey Blades-a, nakon samo nekoliko godina više nije bio u kombaniciji ni jedne ni druge postave ove grupe. Obreo su u Phill/Traci verziji (tada jedinoj), za vreme snimanja albuma The Missing Peace, ali je ubrzo zbog neslaganja sa pomenutim dvojcem biva izbačen iz grupe. Danas, osim što daje intervjue u kojima otkriva razloge odlaska iz L.A. Guns tabora, radi i na solo muzici koja je rezultirala i izdanjem pod nazivom Always The Villain. Valjda time potvrđuje da je on bio taj "negativac" u pomenutom sukobu. Takođe maslo Italijana iz Frontiers-a.
Ovo izdanje izašlo je još 26.06., za razliku od prethodnih koje smo u tekstu pomenuli. Nekako osećamo da bi smo vam učinili veliku nepravdu kada vas ne bi smo uputili i na ove momke koji dolaze iz Londona. Rock, rock , rock i još samo rock, prepun adrenalina, visoko-oktanskih eksplozivnih rifova i prljavih solaža, neki su od epiteta koji krase ovaj album, inače drugi u karijeri benda. Ukoliko ste za malo Stones-a na sleazy steroidima 70-ih i 80-ih, zaliveno modernom produkcijom, onda je ovo album za vas. Nisu džabe Englezi patentirali rock n roll. Ovaj mladi bend, pored mnogih drugih koje smo na ovaj ili onaj način pominjali, obaraju tvrdnje svih pametnjakovića koji u glas kliču kako je muzika koju ovde poštujemo mrtva.
Muzički video spotovi i lyric video animacije nemaju neki posebno definisan rok, kada je reč o tome kada ih predstaviti faonovima. U eri kad video spot ne znači gotovo ništa, osim skupljanja pregleda na društvenim mrežama (u neka davna vremena spot je bio suvo zlato za karijere bendova), gitarista švedske rock n roll četvorke Backyard Babies, Andreas Tyrone Svensson ili ti poznatiji i kao Dregen, odlučio se da fanove počasti jednim novim lyric videom za numeru One Man Army. Video je nov ali album je star. Radi se o izdanju iz 2013.godine, inače prvom solo albumu ovog gitariste o kojem smo tada i pisali.
Te sada već daleke 2013.godine, u vreme kada su Bacykard Babies bili na pauzi, uspeo je Dregen da nas sa deset poptuno lucidnih rock n roll numera, totalno hipnotiše a ovim spotom i vrati u vreme kada je nastupao kao solo izvođač. Jedino pitanje koje ostaje je, zbog čega je ovo baš sad uradio?
Ako bi smo uopšte i pokušavali da odgovorimo na ovo pitanje, moramo se pozabaviti trenutnom situaciju u Dregen-ovom matičnom bendu Backyard Babies. Bend se nakon dugogodišnje pauze ponovo okupio 2015.godine snimivši povratnički album Four By Four. Četiri godine kasnije usledilo je i slavljeničko izdanje Sliver And Gold (2019) , kojim je bend obeležio trideset godina postojanja u konstatno istoj postavi.
Međutim, kao i za sve druge, nastupila je 2020.godina pa su tako i švedski bendovi morali na prinudni odmor. Krenule su i prve karantinske striming svirke a Backayard Babies su se na svoj prvi i jedini ovakav nastup odlučili tek nedavno. U subotu 4.jula strimovali su svoj prvi koncert ovog tipa iz Malmea ali i poručili fanovima da se takav vid akcije neće ponavljati.
Nakon nastupa pevač i gitarista grupe Nicke Borg, dao je intervju ekipi koja je organizovala ovaj događaj i objasnio da bend do daljnjeg, neće nastupati, niti raditi u studiju. Međutim, Nicke je takođe i napomenuo da će članovi grupe pojedinačno,ipak nastaviti sa aktivnostima i da se mogu očekivati razni projekti, što solo, što u saradnji sa drugim muzičarima. Možda je ovaj Dregen-ov lyric video samo početak upravo ovoga o čemu je Nicke Borg govorio. Ostaje da se vidi. Inače, pored Dregen-a, Nicke Borg takođe iza sebe ima uspešnu karijeru kao solo izvođač.
Losanđeleska alternative-darkwave-sleaze grupa pod nazivom Neon Coven izbacila je singl i lyric video za numeru Blame It On The Drugs i na taj način najavila izlazak albuma prvenca, koji će nositi naziv Future Postponed i koji je zakazan za 30.oktobar.
S obzirom da se na Junkyard Rock Stories blogu po prvi put susrećemo sa ovim bendom, postavlja se logično pitanje ko su Neon Coven i otkud jedan synth-darkwave bend na našim stranicama? Odgovor leži u pitanju šta se dobije kada pomešate Depeche Mode, The 69 Eyes i Faster Pussycat/L.A.Guns ?
Radi se i grupi koji su oformili i osmislili gitarista Ace Von Johnson, poznatiji kao gitarista losanđeleskih sleaze rock velikana Faster Pussycat i L.A. Guns(Lewis/Guns), sa kojim trenutno nastupa. Pored njega, ovom ostvarenju kumovao je i Jacob Bunton, poznatiji i kao pevač grupe Adler koju predvodi bivši bubnjar Gunsa Steven Adler, kao i solo benda gitariste Motley Crue-a Mick Mars-a. Radi se o dvojici mlađih momaka stasalaih na sceni velikana u Los Anđelesu u nekim potpuno drugačijim vremenima.
Pomenutom osnivačkom dvojcu pridružuju se još i bubnjar Kyle Cunningham i pevač Anthony Montemarano, s obzirom da je Jacob Bunton zadužen za bas gitaru i klavijature, dok je Ace Von Johnson, standardno, zadužen za rifovanje.
Inače, ovo nije prvo pojavljivanje grupe Neon Coven s obzirom na to da su 2017.godine izbacili EP pod nazivom Risen, pa potom i još jedan 2019. koji nosi naziv The Haunting. Muzički bi se mogli opisati kao bend koji kombinuje elemente već pomenutog darkwave-synth manira, preliveno jednom pravom goth rock estetikom (ima tu nečeg sikstinajnovskog), a sve to zaokruženo i opakim i teškim gitarskim rifovanjem.
Po rečima gitariste Ace Von Johnson-a, bend je zapravo nastao na Monsters Of Rock Cruise turneji. Za one malo slabije upućene, radi se o setu svirki i koncerata koji se održavaju na velikom kruzeru koji plovi svetskim morima a na čijoj palubi se svakodnevno održavaju koncerti Monsters Of Rock bendova. Tako su se na jednom od tih putovanja zajedno našli Ace i Jacob, jedan sa svojim L.A. Gunsima a drugi sa Adler-om, što je i rezultiralo nastanku grupe koja dosta obećava.
Nova rock supergrupa pod nazivom Echobats nastala je početkom jula meseca, i to pogađate, pravo iz karantina. Ideju je započeo bivši pevač norveško-američke hard rock grupe TNTTonny Harnell, koji je jedno kratko vreme predvodio i Skid Row, okupivši jednu pravu pravcatu "crem de la creme ekipu".
Pored njega, novonastalu grupu čine još i gitarista Joel Hoekstra (Whitesnake, TSO), klavijaturista Eric Levy (Night Ranger), bubnjar Matt Starr (Mr. Big, Beautiful Creatures) i basista James Lomenzo (White Lion, Megadeth).
Prvi karantinski single ovog benda, inače jedna potpuno nova vrsta muzičkog izdanja nastala u doba panedemije, nosi naziv Save Me From Loving You i na "prvu loptu" muzički najviše podseća na glam-rock radove iz 70-ih godina, pa možda čak i sa blagim uplivima šezdesetih, sa jednim totalno letnjim vajbom ali i dosta ironičnim, i u neku ruku mračnim tekstom.
Muziku prati i video spot koji su članovi ovog benda napravili, snimajući se u karantinu onako kako su u tom trenutku bili u mogućnosti. Sve u svemu, jedan jako zanimljiv pokušaj. Pesma se može preslušati na svim striming servisima, što joj u suštini daje epitet oficijelnog izdanja. Ostaje jedino da se vidi da li će od ovog projekta u budućnosti, kada se sve završi, nastati i nešto ozbiljnije ili ne. Potencijala svkako ima i više nego što se može zamisliti.
