Francuski muzički striming servis Deezer najavio je krajem prošlog meseca početak saradnje sa renomiranim muzičkim časopisom Metal Hammer-om. Mnogi će se možda setiti jednog od najpopularnijih muzičkih magazina na svetu, koji se sredinom dvehiljaditih distribuirao i u našoj zemlji, i koji se mogao nabaviti na trafikama i to na mesečnom nivou. Eh, bila su to neka lepša vremena...Časopis Metal Hammer kao i svi ostali iz istoimene franšize, poput Classic Rock, Blues, Prog itd, svakako još uvek postoje i dalje važe za vrhunske protagoniste i čuvare muzičkog novinarsta u svetu.
Međutim, da se vratimo na glavnu priču. Zapravo je Metal Hammer bio taj koji je prvi objavio pomenutu saradnju sa kompanijom Deezer. Akcenat je kako kažu na eksluzivnom sadržaju koji obe kompanije žele da podele sa svojom privrženom bazom fanova, jer fanovi rok i metal muzike zapravo i važe za najprivrženiju grupu muzičkih pristalica, prema raznim istraživanjima koja su sprovođena u proteklih nekoliko godina na digitalnim muzičkih platformama.
Šta je to što Deezer i Metal Hammer zapravo nude? Pre svega Metal Hammer je napravio nekoliko pažljivo odabranih plejlisti koje su podeljene po decenijama, pod nazivom Metal Hammer Ultimate playlists počev od 70's pa sve do 10's. Drugim rečima, sve ono najbolje u proteklih pedeset godina po izboru renomiranog časopisa. Pored toga najavljena je i plejlista pod nazivom New Noise koju će časopis takođe uređivati i koja će biti sastavljena od sve samih noviteta iz sveta metal muzike. Ipak, njaviše pažnje bi ipak mogla da privuče i treća vrsta najavljenih plejlisti, pod nazivom Global Metal Mix koja će zapravo biti fokusirana na svaku zemlju pojedinačno. Drugim rečima Metal Hammer će sastaviti plejliste najboljih metal izvođača u svakoj zemlji u kojoj je Deezer dostupan i to od bendova iz tih zemalja. Ovo može biti jako zanimljivo i korisno za manje poznate bendove jer bi im se mogla pružiti prilika da se prikažu mnogo široj metal zajednici na samoj platformi. Pored navedenih uređivačkih plejlisti najavljeno je još ekskluzivnog sadržaja poput intervjua sa poznatim muzičarima, ali i pokretanje Metal Hammer podkasta.
Kada se sve sve navedeno uzme obzir, može se sa sigurnošću reći da je ovo jedna vrsta jako dobre i nadamo se se korisne saradnje iz koje će najviše benefita imati upravo metal zajednica širom sveta, kojoj su ovi noviteti i namenjeni. Kao što smo rekli, najviše pažnje privlači najavljena Global Metal Mix plejlista. Jedva čekamo da vidimo kako će ona izgledati kada na red dođe i naša zemlja. S obzirom da je saradnja već otpočela, ceo muzički materijal več sada možete slušati na Deezer-u na opciji Metal, ili na ovom linku, dok podkaste možete pratiti ovde.
Svima dobro znana gigantska video platforma YouTube, jedna je od onih koja svoju analitiku retko obznanjuje i uglavnom drži pod strogom tajnošću. S obzirom na popularnost koju ova platforma ima u današnjem digitalnom svetu i uopšte u životu ljudi današnjice, rezultate koje otkriva kompanija za praćenje statistike i pretraživanja pod nazivom Pex, donosi neke veoma zanimljive rezultate i otkriva koji to sadržaji dominiraju popularnim YouTube-om i kako su raspoređeni. Rezultate istraživanja koje ova kompanija iznosi, odnose se na sve ono što se na YouTube-u od sadržaja moglo zateći sve do 31.decembra 2018.godine.
Zaključno sa navedenim datumom zabeleženo je sledeće: 5,2 milijarde video snimaka; 1 milijarda sati sadržaja; 29 biliona pregleda, 250 milijardi lajkova i dislajkova; 33 milijardi komentara. Impresivne brojke u svakom pogledu!
Kada se malo dublje zagrebe u dobijene rezultate, dolazi se do stvarno neverovatnih podataka kao što je recimo i taj da je u toku 2018.godine, na ovoj platformi postavljano 621 sati sadržaja u minutu, odnosno po 10 sati sadržaja svake sekunde. U prevodu, to je prema pomenutom izbeštaju čak 1,3 milijarde video snimaka u toku cele 2018.godine. Zapravo, izveštaj pokazuje da su navedeni podaci dostigli svoj maksimum i da se u narednim godinama očekuje blagi pad, odnosno usporavanje postavljanja novih sadržaja. Razlog tome je činjenica da od trenutno 4 milijarde ljudi na svetu, koji imju i koriste pametne telefone (smartphone), oko 800 miliona se nalazi u zemljama u kojima postoje izvesne internet restrikcije u odnosu na to šta se postavlja, drugim rečima radi se o cenzuri.
Ono što nas ovde ipak mnogo više zanima je pitanje kako zapravo stoji procenat razvrstavanja po kategorijama, i to naravno pre svega, muzičke kategorije. Ako ste ikada nešto "kačili" na YouTube, poznato vam je da prilikom popunjavanja polja za opis vašeg snimka, imate ponuđeno i polje koje se odnosi na odabir kategorije kojoj vaš sadržaj pripada. Čak i ako to ne bi ste učinili, algoritmi ove platforme bi to kasnije sami podesili. Na osnovu toga su i izvedeni sledeći podaci:
Navedeni grafikon na slici pokazuje da je kategorija igrica zapravo najbrže rastuća kategorija na YouTube-, što se tiče novopostavljenih sadržaja. Međutim, to automatski ne znači da snimci iz te kategorije dobijaju i najviše angažovanja od korisnika. Zapravo, to mesto pripada kategoriji muzike, što pokazuje i sledeća tabela.
Muzika beleži najviše pregleda po snimku od svih drugih kategorija, kao i najviše pregleda u minuti. Uzrok tome je, kako navodi ovo istraživanje, pre svega dužina trajanja muzičkih snimaka koja je dosta kraća od snimaka iz drugih kategorija. Međutim, u ukopnom bilansu snimci iz kategorije muzike imaju udeo od 20% svih pregledanih snimaka u 2018.godini, što predstavlja tek 5% od ukupnog sadržaja na YouTube-u. Muzika i zabava spadaju u kategorije sa najvećim angažovanjem korisnika, odnosno beleže najveći broj lajkova, dislajkova, komentara i svih drugih vidova angažovanosti.
U svakom slučaju, ono što je dobro kada je reč o muzičkih snimcima na YouTube-u je to što su takvi snimci zapravo oni na koje se korisnici najčešće i vraćaju, što je potpuno logično i normalno. Muzika je nešto što se sluša stalno i uvek će imati prednost nad recimo nekom epizodom popularnog podkasta, koju kada jednom odgledate, mala je verovatnoća da će te se na nju ponovo vraćati. Ono što međutim zabrinjava, je slab procenat zarade koji generišu muzički video snimci na ovoj paltformi, i pored toga što je recimo prvi video snimak koji je dostigao 1 milijardu pregleda, zapravo bio upravo iz kategorije muzike. Možda, sa druge strane, razlog slabe zarade leži baš u toj činjenici...
Kakvo je stanje sa najvećom društvenom mrežom na svetu, popularnim i svima znanim Facebook-om, kada je reč o autorskim pravima odnosno monetizaciji muzike? Da li se i na Facebook-u, vaše pesme monetizuju i generišu određeni iznos prilikom strimovanja, i šta se dešava ako neko drugi ko nema autorsko pravo nad vašom muzikom, recimo, objavi vašu pesmu ili iskoristi muziku za izradu nekog svog video snimka?
Za sve muzičare koji su o ovim pitanjima nekada razmišljali - odgovor je DA!
Facebook je doneo odluku da otpočne sa zaštitom muzičkih autorskih prava i monetizacijom muzike, i to po gotovo identičnom principu na kome to sprovodi Youtube. Dakle, ako se vaše pesme nalaze na ovoj društvenoj platformi, a s obzirom koliko je sam Facebook popularan i gotovo neizbežan u svakodnevnom životu, nemate razloga za brigu jer je ovaj program otpočeo još prošle godine.
Po istom principu kao i Youtube Content ID, vaša muzika je povezana preko Facebook-ovog Content ID sa vašim autorskim pravima, iza kojih stoje vaš dsitributer ili izdavačka kuća. To pre svega znači da bi bilo pametno stupiti u kontakt sa svojim izdavačem ili distributerom i proveriti da li oni u svom programu podržavaju ovaj vid monetizacije. S obzirom da je Facebook monetizacija poprilično nova stvar, vrlo je moguće da je još uvek u fazi prepeme kod nekih izdavača. Mnoge izdavačke kuće i distributeri zapravo nude opciju gde možete sami odabrati da li želite da vaša muzika potpadne prod program prikupljanja zarade.
Na kraju, stiče se utisak da je ovo jedna i te kako dobra novina koja je krenula u pravom smeru. S obzirom koliki je značaj Facebook-a u današnje vreme, o čemu ne treba trošiti mnogo reči, zaštita vaših autorskih prava i monetizacija vaše muzike, čini se kao totalno ispravna stvar. Posebno ako se uzme u obzir da je Facebook, pomoću svojih algoritama, sveo prolaznost postova sa drugih platformi na minimum (reach je svega 4% za sadržaj koji nije sa FB-a), a u isto vreme maksmimalno podigao prolaznost materijala poput Facebook video snimaka, pravljenje tih istih video snimaka sa vašim pesmama i na vašim bendskim profilima, dobilo je još više na značaju. Zaštićeni ste od zloupotrebe i još vam se generiše izvesna zarada. Ne može da škodi!
Početkom juna meseca iz kompanije Apple stigle je vest koja je, u neku ruku, podigla dosta prašine na globalnom muzičkom planu. Najburnije reakcije povodom odluke ovog tehnološkog giganta, došle su upravo iz sveta muzike, i pored toga što je iTunes zapravo bila jedna vrsta prodavnice, gde su korisnici mogli da skidaju i kupuju i druge stvari poput knjiga, podkasta, video snimaka itd.
Međutim, nakon početnog zemljotresa koji je ova vest izazvala, stiglo je i objašnjenje o tome šta zapravo Apple planira da uradi. Kompanija ustvari planira da podeli ono što je nekada bio iTunes na nekoliko posebnih celina i to: Music App, Books App, Podcast App, Movies App i dr. Dakle, sve će ostati kako je i bilo, samo će se sav ovaj sadržat kupovati u posebnim aplikacijama. Jedino što još uvek nije naznačeno kada će do promene tačno doći. Glavni razlozi zbog kojih se kompanija odlučila na ovu promenu odnose se na, kako su to i sami napomenuli, prenatrpanost dosadašnje iTunes aplikacije, koja je često zbog toga bila usporena, ispoljavala određene bagove, ali i bila pomalo konfuzna i teška za snalaženje. Na ovaj način, deljenjem na manje aplikacije, Apple pokušava da korisnicima povrati nekadašnji užitak korišćenja svojih usluga.
Sa druge strane, nisu samo muzičari postali uznemireni ovom odlukom. Ono što je zabrinulo korisnike ove aplikacije bilo je pitanje šta će se desiti sa već kupljenim sadržajem? Apple je što se toga tiče jasno stavio do znanja da će se sav prethodno kupljeni sadržaj nalaziti razvrstan po pomenutim novim kategorijama u sistemima svih korisnika.
Dakle sve u svemu, radi se samo o jednoj estetskoj promeni Apple-ove internet prodavnice, tako da nema razloga za preteranu brigu. Ipak, ako celu ovu stvar pogledamo sa malo drugačijeg aspekta, sa stanovišta samih muzičara, evidentno je da će oni u buduće biti na gubitku, što se tiče zarade od kupovine muzike u digitalnom formatu. Zapravo, muzičari su već dugi niz godina na gubitku što se toga tiče, s obzirom da je trend nekada vrlo popularnog download-ovanja muzike u velikom padu. To se može videti iz tabele koju smo predstavili u jednom od naših prethodnih tekstova. S obzirom da i sam Apple svu svoju pažnju usmerava ka svom Apple Music striming servisu, u borbi sa ostalim velikanima iz ove branše, jasno da će ovaj trend u budućnosti nastaviti sa padom, i pored toga što download ostaje i dalje u igri.
Za vas koji imate svoj bend, ili ste recimo solo umetnik, a vaša se muzika već nalazi na svim mogućim striming servisima, više je nego sigurno da vam ovo pitanje iz naslova često pada na pamet. U suštini zašto da ne. Imate svo pravo da naplatite svoj uloženi rad, trud, odricanja, muku, a na kraju i uloženi novac, koji su ostali zauvek ugrađeni u to vaše ostvarenje. U vremenu u kome živimo, gde su prodavnice ploča i cd-ova retkost, a kupci u istim još i ređa pojava, ostaju jedino Spotify, Deezer i ostala družina striming platformi, da vam koliko-toliko, povrati deo uloženih sredstava. E sad, postavlja se pitanje, u kolikoj meri je to zapravo moguće, i na koji način?
Kako bi uopšte i bili u mogućnosti da zaradite od strimovanja vaše muzike, ona pre svega mora biti zvanično distribuirana. To znači da vam je potrebno da:
1) Imate izdavača (izdavačku kuću) - koja u opsegu svojih delatnosti ima saradnju sa distributerima koji vašu muziku zapravo "kače" na striming platforme. Ti distributeri se još nazivaju i agregatori. Oni nisu izdavačke kuće već jednostavno posrednici između vašeg izdavača i striming servisa direktno.
2) Nemate izdavača, album izdajete samostalno - to je sasvim u redu jer ne zavisite od volje izdavača, a ne morate na kraju ni da delite profit sa njim. Jedino što će te morati sami da se reklamirate. U suštini, postoje načini da se direktno obratite agregatorima i sa njima sklopite dogovor, platite im koliko je potrebno (u zavisnosti od paketa) i vaša muzika će biti na svim mogućim servisima.
3) Treći način bi trebalo da bude da zaobiđete i same agregatore, međutim to još uvek nije rasprostranjena pojava, mada neke manje striming platforme pružaju takve mogućnosti. Jedino što se radi o pojedinačnim slučajevima, tako da vaša muzika neće biti plasirana na svim servisima kao u prva dva slučaja.
Nakon što smo ovo razjasnili, vreme je da pređemo i na glavno pitanje ovog teksta, koliko se zapravo može zaraditi od strimovanja? U tabeli koja je pred vama nalazi se spisak nekolicine glavnih striming platformi sa količinom novca koji generiše jedan strim, odnosno jedno puštanje vaše pesme. Da bi strim bio validan, to puštanje mora da traje duže od 30 sekundi. Cifre koje vidite u tabeli su proračunate na osnovu raznih uzoraka i predstavljaju nešto što bi moglo biti najbliže proseku. Problem je u tome što cena strima zavisi od: 1) zemlje do zemlje 2) da li je strim potekao od korisnika koji je pretplaćen ili od onoga koji koristi besplatnu varijantu 3) u nekim slučajevima zavisi i od samih imena izvođača.
Tabela: procena zarade od striming servisa za 2019.godinu
Dakle, kao što se iz tabele vidi, na prvom mestu su Napster i Tidal koji daju najviše (druga deciamala). Potom sledi grupa na trećoj decimali dok je Youtube na poslednjem mestu. Zapravo, ovde se radi o Youtube video platformi a ne o Youtube Music servisu koji je počeo sa radom tek pre godinu dana.
Ako vam se ove cifre čine neverovatno malim, potpuno ste u pravu, one jesu jako male i veliki broj svetskih muzičkih zvezdi vodi kampanju o povećanju ovih zarada. Njihovim milionima koje mesečno zarađuju potrebni su i milioni koje bi da uzimaju od strimovanja. Možda i uspeju u tome, ali onda pretplata za korisnike sigurno neće koštati samo 9,99 dolara mesečno.
Sa druge strane, za nas "male bendove" i muzičare, stvari uopšte ne izgledaju tako loše. Razmislite! Mladi bend, grupa koja tek počinje, snima svoj prvi single i "kači" ga naravno na Youtube. Za par dana dostiže cifru od hiljadu pregleda, što od prijatelja, što od sopstvenih puštanja (ajde dobro, znamo da svi to ponekad rade), što od nekih novih slušalaca koji su slučajno naleteli na pesmu. HIljadu puta nula nažalost jednako je nula. To bar svako ko je zavšrio par razreda osnovne zna. To je vaša zarada od pesme na YT, i to bez reklama, jer da bi ste konkurisali za taj program morate imate više od hiljadu pretplatnika, moderno rečeno sabskrajbera.
A sada zamislite drugu situaciju. Snimili ste pesmu i dogovorili distribuciju na striming platformama. Vaši prijatelji imaju recimo Deezer koji redovno koriste, a vi ste napravili jako dobru promo kampanju na vašim bendskim profilima. Hiljadu puta 0,0064 je 6,4 dolara! Još uvek je to "ništa" u odnosu na vaših stotinjak evra koje ste uložili za snimak. Još kada se to podeli izdavaču, agregatoru i samoj prlatformi, vama ostaje jedan manji deo. Međutim, ovo je samo jedan servis u pitanju. Pesma monetizovana dokle god vi to želite da bude, od trenutka kada je postavljena na platforme. A šta ako je u pitanju album od deset pesama a ne single? Na kraju, nikad se i ne zna. Šta ako je upravo vaš bend novi The Rolling Stones ili nešto slično? Šta ako vam za godinu dana popularnost naraste na 10k pregleda (slušanja) dnevno? Razmislite o tome...
Izbor digitalnih muzičkih servisa ili bolje rečeno muzičkih platformi veoma je raznolik. U toj digitalnoj trci takmiči se veliki broj kompanija, koje se bore za primat na ogromnom svetskom tržištu, Prema izveštaju za 2018.godinu, ukupna zarada od prodaje i strimovanja muzike iznosila je 19,1 milijardu američkih dolara. U odnosu na prethodnu 2017.godinu, zabeležen je porast od 9,7%. Ono što je posebno bitno napomenuti su i procenti zarade po "nosačima" zvuka, u koje spadaju i pomenute digitalne muzičke platforme.
U poslednjih desetak godina primetan je porast udela zarade sa digitalnih platformi u odnosu na konvencionalne načine distribuiranja muzike poput vinila, diskova i dr. U pomenutoj 2018.godini udeo digitalnih muzičkih platformi iznosio je ogromnih 47% udela u ukupnoj distribuciji muzike. Od toga je čak 37% udela "otišlo" na korisnike koji imaju mesečnu pretplatu (Premium users) , dok je preostalih 10% deo zarade ostvaren od korišćenja istih platformi ali u tzv. besplatnom, ili "freemium" modelu, koji je podržan reklamama.
Sa druge strane, udeo zarade muzičke industrije sa konvecionalniih nosača zvuka, nastavlja svoj višegodišnji pad. Po najnovijem izveštaju to iznosi 24,7% prihoda, što je čak 10,1% manje nego prethodne godine. U toj grupi pimetan je porast prodaje vinila, koji je već trinaestu godinu zaredom u porastu u odnosu na diskove i muzičke kasete. Međutim, gledano u ukupnom iznosu, to je i dalje premalo.
Da su digitalne muzičke platforme definitivno preuzele ptimat u svetu govore i rezultati zabeležni u SAD, državi koja predstavlja najveće muzičko tržište na svetu. Od ukupno 4,7 milijardi dolara zarade od muzike na ovom gigantskom tržištu, više od polovine došlo je upravo sa digitalnih platformi poput Spotify, Apple Music, Google Play Music i drugih. Na drugom mestu nalaze se Azija i Okeanija, koje su pretekle Evropu, dok je Latinska Amerika jedan od najbrže rastućih regiona u svetu po pitanju zarade muzičke industrije.
Grupa Glad iz Niša nedavno je izdala svoj album prvenac i to baš u vreme kada je izašao januarski Junkyard žurnal, u kojem smo, neznajući da je postavljen svega nekoliko minuta pre puštanja teksta u "etar", pisali o najnovijem spotu grupe pod nazivom Pogrešan Dan. Ovoga puta imamo nešto potpuno drugačije, nešto što do sada nismo radili na ovom blogu, a što bi svakako trebalo da postane ni manje ni više nego tradicija U to ime, za ovu prvu priliku, sa nama je gitarista grupe Glad i veliki prijatelj bloga, Aleksandar Sale Videnović sa kojim pričamo o albumu koji je njegova grupa izdala početkom ove godine ali i o mnogim drugim zanimljivim temama. Prvi autorski Junkyard intervju - Q&A tipa, može da počne!
JRS: Pre svega čestitke na albumu prvencu! Dugo smo čekali ovaj trenutak, ali hajde pre nego što počnemo da pričamo o samom izdanju, kaži nam nešto više o samom bendu. Kada je i kako nastala grupa Glad?
Aleksandar Videnović: Ko čeka taj dočeka! Ideja o bendu je nastala decembra meseca davne 1996.godine, koji je trebalo da se bavi isključivo autorskim pesmama. Međutim, kao i svi durgi bendovi i Glad je u svom repertoaru imao obrade kako bi se približio publici. Međutim, prva postava benda aktivno je krenula januara 1997.godine i ubrzo snimila svoj prvi demo sa tri pesme i to u studiju "Zlatna nota". Bili smo redovno na demo listama Radio Petice i imali prvi TV nastup u emisiji Prsslook again. Nakon toga smo snimili još jedan demo sa tri pesme u studiju Ace Of Spades. Nakon toga je 2001.godine usledilo i takmičenje po većim gradovima Srbije koje je nosilo naziv Kvalifikacije za Zaječarsku gitarijadu, gde smo u konkurenciji od šest bendova osvojili prvo mesto zahvaljujući Radomiru Mihajloviću Točku (grupa SMAK) koji je bio u žiriju te godine, a koji je naše pesme ocenio progresivnim za to vreme. Svirali smo četiri pesme i prošli na 35. Zaječarsku gitarijadu. Moram napomenuti da je nakon Zaječarske gitarijade došlo do promene personala u bendu, do jednog tihog perioda bez živih nastupa, ali i te kako važnog jer su tada nastale nove pesme koje će Glad svirati na svirkama koje slede, a neke od njih su se našle i na novom albumu.
JRS: Uglavnom su ti počeci dosta turbulentni ali i u neku ruku zanimljivi. Šta se dalje dešavalo nakon pomenute pauze?
Aleksandar Videnović: Glad je ponovo počeo da radi aktivno sa svirkama 2007.godine kao podrška bendu Mama Rock. Svirali smo sa Kraljevskim Apartmanom a kasnije i sa Osvajačima. Vrhunac je svakako naše prvo javno izdanje pesme Vampir na kompilaciji demo bendova 2010.godine u izdanju PGP-RTS. Tada smo svirali kao jedan od finalista u Studiju 6Radio Beograda.
JRS: Verujem da je mnoge ljude, baš kao i mene samog, interesovalo odakle baš to ime Glad. Kako ste došli do tog naziva?
Aleksandar Videnović: Imali smo tu sreću da smo rasli u vreme kvalitetnih filmova, stripova i zanimljivih knjiga (podvig nezamisliv u današnje doba kompjutera); ime benda je trebalo da bude jako, teško i mistično. Glad je jedan od Četiri jahača Apokalipse. Sećam se dobro da sam voditelju pomenute emisije Prsslook again, na pitanje zašto se zovemo Glad, rekao kroz osmeh da je to "glad za dobrom muzikom". Na jednoj svirci pre 7-8 godina imali smo zastavu Četiri jahača iza bubnjara. Sumnja se da je pomenuta zastava još uvek kod njega!
JRS: Vraćamo se sada na album. Izašao je, dakle, u januaru ove godine. Koliko je dugo trajala priprema, pisanje pesama pa i samo snimanje?
Aleksandar Videnović: Znaš, neke pesme koje smo još pre nekoliko godina radili jednostavno nismo mogli ostaviti neobjavljenim, i ubeđeni smo da im je mesto na albumu. To su hitovi koje ljudi znaju: Vampir,Zona Sumraka, Nokat i Meso, Sveti Gral, a potom i pesma Tamnica koja je poslužila za naš prvi spot. Ostale pesme smo radili nekih godinu dana, recimo, i za nas imaju potpuno istu težinu kao i pesme koje smo radili ranije. Jednostavno, ne stidimo se ni jedne jedine pesme koja je obeležila prvenac. Stidimo se što je prvenac.
JRS: Jako lepo rečeno i verovatno će se mnogi bendovi pronaći u ovoj poslednjoj rečenici, ali, bitno je da je album tu. Ko je pisao većinu materijala na albumu?
Aleksandar Videnović: Ono što je meni važnije od toga je da su svi oni koji su učestvovali u snimanju dali svoj pečat, kako se to već kaže. Tačno je da sam većinu pesama napisao ja, ali među autorima su i naš bivši klavijaturista Bojan Videnović, koji je takođe svirao klavir na baladi Vera, zatim i dugogodišnji bivši gitarista Darko Đorđević kao i sadašnji Milan Tričković Cile.
JRS: Gitarske deonice na albumu su veoma zanimljive. RIfovi i solaže su u pravom heavy rock maniru. Odakle ste crpeli inspiraciju?
Aleksandar Videnović: Moram priznati da ja pripadam starijoj školi pa moje solaže tako i zvuče, i ponosan sam na to, jer to sam ja. Nema tu kopiranja, to su emocije prenesene na žice. Cile je malo moderniji s obzirom na našu razliku u godinama, a i malo je brži! Gledali smo da rifovi budu jaki i bez mnogo "prilagođavanja" onima koji bi hteli da čuju nešto drugačiji Glad. Ne damo se!
JRS: Pošto sam i sam gitarista, zanima me i to; kako su podeljene dužnosti, tipa solaže, ritmovi? Delom smo to već pričali, ali eto neka ovo bude za sve nas gitariste.
Aleksandar Videnović: Tu smo Cile i ja, dakle , dogovarali ko će šta da svira. Ja sam se trudio da malo "teže" solaže prepustim njemu, jer ima delova koje jednostavno zahtevaju "prženje", kao recimo u pesmi Tamnica. Tamo gde se njemu činilo da su moje solaže sasvim pristojne i da ne ubijaju pesmu, ostalo je na meni. Važno je da se nismo otimali za delove i da svako voli ono što je odsvirao.
JRS: Da pređemo sada malo i na tekstove pesama. Možeš li nam reći o čemu zapravo govore tekstovi grupe Glad i kakvu poruku šalju? Inače da napomenem i to da je Nemanja Vacić - Waca, uradio đavolski dobar posao što se tiče vokala!
Aleksandar Videnović: Waca je nesebično dao onu potrebnu energiju svakoj pesmi, što je pomoglo i tektstovima da dođu do izražaja. Kada pevaš "iz muda", onda dobiješ takav vokal koji lepo priča priču o slobodi, ljubavi, prevari... Takođe i o strahu od gubitka ne samo one druge polovine jabuke, ma koliko ona bila crvljiva, već i o strahu od gubitka samog sebe. Imamo i jednu staru epsku pesmu o potrazi za svetim Gralom, o temi koja nas je od uvek fascinirala. Što se tiče poruka, jasno je da svaka pesma nosi svoju težinu, samo je pitanje koga će to u kojoj meri da pogodi. Bolesno verujem da ljudi znaju da slušaju pesme.
JRS: Zanima me koje su tvoje omiljene pesme sa albuma? Kao autoru prirodno je da su ti sve drage, ali ako bi mogao da izdvojiš neku, koja bi to bila? Meni je, recimo, od uvek Nokat i Meso bila favorit.
Aleksandar Videnović: Drago mi je da spadaš u onu grupu ljudi koja ističe Nokat i Meso, naš prvi hit koji se, eto, našao i na albumu. Ja se obično vežem za svaku novu pesmu koju napravimo. Preslušavajući album stotinu puta, uvek dođem do onoga što si i ti rekao, da je teško odvojiti pesme. Niko to ne radi, ali hajde da napravimo izuzetak: tu se vodi mrtva trka između Noćas mi se samo govori o tebi i Tamnice, koja me i danas dirne kada gledam spot. Inače, verovao ili ne, pomenuta pesma Noćas... je nastala u snu! Sanjao sam melodiju i tekst refrena, ustao sam u toku noći i odmah na kompu snimio melodiju i tekst pevajući. Posle nekoliko dana napravio sam celu pesmu. Eto, i to mi se dogodilo!
JRS: Poslednja pesma na albumu je instrumental pod nazivom Mrtvima. Odakle je potekla ta ideja i o čemu se tu zapravo radi?
Aleksandar Videnović: Moram da priznam da si jedan od retkih koji postavlja prava pitanja. Čovek se tokom svog života susreće sa smrću bližih ili daljih ljudi koji mu znače. Gitara je čudesna naprava koja u nekim trenucima može da proizvede i bol. Ta pesma je posveta mrtvima koji su i dalje živi u nama.
JRS: Jako inspirativan instrumental, nema se šta više dodati. No, da se osvrnemo i na staru dobru temu, koja je iz nekog razloga tema broj jedan gotovo svih recenzija sa ovdašnjih prostora - produkciju. Za mene je lično mnogo bitnija pesma kao pesma, odnosno ideja i njeno izvođenje, nego "cena" produkcije. Ovo pitam iz razloga što znam da si produkciju celog albuma zapravo uradio ti. Koliko je taj deo posla za tebe bio izazovan?
Aleksandar Videnović: Prethodno moram reći da su pesme snimane na različitim insturmentima, sa dugim pauzama. To i jeste bio izazov s obzirom da sam se prvi put latio tog posla, moram priznati, u veoma teškim uslovima. Iako nisam sasvim zadovoljan, mogu reći da sam se trudio da dam svoj maksimum. Opet kažem, moglo je to i bolje ali ne u uslovima u kojima je rađeno.
JRS: Pošto pratim vaš rad već dugi niz godina, znam da ste na svirkama izvodili još neke pesme, pored ovih deset koje su završile na albumu. Da li imate u planu da i neke od njih snimite?
Aleksandar Videnović: Mnogo mi je drago da te pesme nisu izgubile na značaju. Čvrstog sam stava da čovek mora svoj rad da sačuva. Jednom će i te pesme doći na red.
JRS: Kako je nastao omot albuma? Ko je zaslužan za to i odakle inspiracija?
Aleksandar Videnović: Model na omotu je jedna zanimljiva osoba koja se zove Jelena Ilić. Naime, ona je i autor našeg logoa koji sam ja, ruku na srce, teško prihvatio, ali sam ubrzo uvideo da sam se prevario jer to je ono što nam je trebalo. Što se tiče omota, Jelena je tu svoju fotografiju "doterala" i dala joj onu mističnu notu. Taj takav omot je bio na našem maksi singlu koji smo sami štamapali na disku u vreme kada je bilo nezamislivo snimiti album. Te diskove smo delili na svirkama. Onda je taj omot modifikovan od strane našeg bubnjara Ljupčeta Cvetanovskog koji je omot u boji potpuno zamračio i napravio ga onakvim kakav nam odgovara. Ja sam tu nešto malo korigovao i napravio "buklet" za disk. Moram napomenuti da je foto za album radio naš bivši basista Davorin Dinić.
JRS: Snimili ste i nekoliko spotova koji prate ovo izdanje. Možeš li nam reći nešto više o tome? Da li je možda u planu još neki spot?
Aleksandar Videnović: To je zaista priča za sebe. Kada smo uradili Tamnicu, palo mi je napamet da ta pesma, koja je inače bila jedan veliki iskorak u izvođenju, treba da se prenese na video. To je naš prvi spot. Ljubaznošću dobrih ljudi dobili smo Logor na Crvenom krstu za snimanje, doduše dobili smo i samo dva sata za to. Drugari su nam pomogli oko snimanja. Izdvojio bih Milana Mitrovića našeg kamermana koji je nesebično dao sebe da u nemogućim uslovima snimi ono što smo tražili od njega. Glumac je pomenuti nekadašnji basista, svestrani, Dača Davorin Dinić, a njegova partnerka u spotu Nikoleta Milosavljević. Veselje je kratko trajalo jer je neko udurženje boraca "podivljalo" i kukalo kako je snimanje muzičkog spota u Logoru skrnavljenje žrtava; tu su međutim upravo zaboravili da pesma govori upravo o slobodi i ljubavi, a takođe nisu ni pomenuli gomilu političara koji svake godine 12.februara skrnave to sveto mesto svojim prisustvom i bljuvotinama koje izgovaraju u njihovim besmislenim govorima. Povukli smo spot na mesec dana, posvetili ga žrtvama Logora i pustili ga da se dalje vrti. Da li ima nečega blasfemičnog u spotu gledaoci mogi da se uvere na Youtube-u.
Tokom 2017. i 2018. godine snimili smo još tri spota: za pesmu Kao nekad kad sam bio sam, sa mojim trenerom kendoa Željkom Hotićem i drugarima iz kluba Mushin, u kome mu je prtnerka bila moja drugarica Irena Živković. Potom za pesmu Pogrešan dan sa Draganom Kocićem i njegovom lepšom polovinom Aleksandrom. Poslednji spot koji još uvek nije izašao i u produkcijskoj je fazi; to je prva akustičarska Glad balada i zove se Vera, sa sjajnom Majom Kovačević i Damirom Mladenovićem, inače bivšim pevačem benda Glad!
JRS: Kako se Glad uklapa u današnju domaću rock n roll scenu i šta je to što vas čini jedinstvenim?
Aleksandar Videnović: Pa, iskreno, mislim da Glad radi iskrenu svirku, Nema mnogo dopadanja ovim ili onim, i dosta mi je deljenja na neki underground i mainstream pravac, i kojekakve druge budalaštine. Time se nažalost i dalje bave polupismeni i samozvani poznavaoci muzike kojima je dato da pišu svašta po portalima i da pljuju. Glad jeste jedinstven po tome što se nikako ne uklapa u moderno poimanje muzičke scene koja je apsolutno upropašćena kao i sve u zemlji Srbiji. Srećni smo što ne moramo da molimo nikoga, a publiku imamo.
JRS: Kakvo je tvoje mišljenje o našoj, niškoj rock sceni? Svirali smo mnogo puta zajedno deleći svirke. Da li se nešto promenilo od tada?
Aleksandar Videnović: Moram reći da je ova rabota kojom se bavimo u stvari nezahvalan posao. To znači da su neravnopravni uslovi izražavanja onoga što radiš. Verujem da me razumeš jer si i ti u toj priči. Imati bend koji radi autorske pesme na inače vrlo plodnom zemljištu, a koje se suočava sa, slobodno mogu reći diskriminacijom branše u vidu kvazi muzičkih portala, samozvanih kritičara, pojedinaca koji ne osećaju muziku i ono što je rečeno kroz tekstove, realno je mnogo teško i nezahvalno. Pa ipak, bendovi tvrdoglavo i po meni sasvim opravdano, nastavljaju da rade po svome, da izražavaju svoj bunt kroz pesme, da pevaju o slobodi , pravdi ili nepravdi. Malo ko, ili gotovo niko, neće moći dopreti do ušiju slušalaca što zbog gore rečenog, što zbog neobjašnjive nezainteresovanosti publike da uopšte načulji uši i pokuša da probije tu medijsku barijeru. Jer, mnogo toga može da se čuje iz poruka koje šalju bendovi kroz pesme.
JRS: Potpuno se slažem! Inače, reci nam i to, kako ljudi mogu doći do vašeg izdanja i u kojem formatu je sve album distribuiran?
Aleksandar Videnović: Naš album je dostupan na sajtu izdavača - One Records. U Nišu se može naći u prodavnici CD Sound u podzemnom prolazu u centru grada. Pored toga, ima nas i na svim muzičkim platformama poput Spotify, Deezer, Google Play, Youtube i mnogim drugim.
JRS. Kakvi su vam planovi za budućnost?
Aleksandar Videnović: Glad će raditi na drugom albumu koji će biti konceptualan; naime, pre ravno deset godina napravili smo jedan projekat povodom dvestogodišnjice Boja na Čegru. To je trebalo da bude svojevrsna rock opera, ali sa neafirmisanim pevačima u glavnim ulogama. Oduvek sam želeo da radim sa onima koji su talentovani a nemaju mogućnost da se izraze i da se njihov kvalitet vidi i čuje. Celu priču nismo mogli da izvedemo sami; potrebna nam je bila Letnja pozornica u Tvrđavi i napravili smo projekat zajedno sa NKC-om i Balkanrock-om, aplicirali, ali nismo dobili ni dinara za to. ni od grada ni od države. Pouzdano znam da predstavnici kulturnih ustanova u to vreme, na sastanku kod gradnoačelnika, nisu znali da se jedan takav jubilej uopšte obeležava nekoliko meseci nakon tog sastanka; a Glad se godinu dana pre toga pripremao za koncert. Radi se o pesmama koje govore o događajima uoči, za vreme i nakon Boja na Čegru, naravno ispevano na naš način, sa dodacima melosa podneblja o kome se u pesmama govori. Pošto tada nismo mogli da iznesemo ovu priču, Glad će drugi album upravo uraditi na ovu temu.
JRS: Ovo zvuči jako zanimljivo. Moram priznati da jedva čekam da čujem sve to. Inače, hvala ti na izdvojenom vremenu i nadam se da smo, ovako kroz časkanje, uspeli da što bolje predstavimo vaš album prvenac! Eto za kraj, možda neka poruka za čitaoce?
Aleksandar Videnović: Najpre hvala tebi, velikom borcu za rock n roll, što si mi ukazao čast da govorim za tvoj portal i što si odškrinuo vrata onima koji nemaju uvid u naš rad, kako bi se eventualno zainteresovali da čuju šta nose te pesme koje Glad izvodi. Ljudima poruka može da bude samo jedna: nema ničeg slađeg i važnijeg od slobode i ljubavi.
