Sledeće novo izdanje koje predstavljamo dolazi iz redova grupe Buckcherry i predstavlja njihovo, kao i u slučaju Backyarda, osmo izdanje. Njihov prvi album izašao je 1999.godine, pa na neki način i oni imaju jednu okruglu godišnjicu. Ova kalifornijska muzička ekipa nastala je 1995.godine, u ono vreme laganog izumiranja grandža, carovanja M. Manson-a i grupa kao što je recimo The Offspring, odnosno rađanja nu-metal bendova. Buckcherry sa druge strane, nisu bili ništa od svega navedenog. Pevač Josh Todd i gitarista Keith Nelson, inače osnivači grupe, imali su sasvim drugu ideju. Nešto drugačiju od onoga što je scena tada nalagala. Oni su hteli da pevaju o svemu onome što je decenija pre toga iznedrila, sleaze/glam and debaucherry, što je ujedno i bio njihov tadašnji način života. Izumrelom muzičkom pravcu povratak je bio i više nego potreban. Nov,, moderan i svež, ali sa dobro poznatim stavom. Dosta su u tome pomogli i već pomenuti Šveđani, međutim čekali su se i predstavnici sa lica mesta, sa losanđeleskog asfalta, sa istog onog betona na kojem je ceo taj svet rastao a potom i umirao. Recimo da su upravo Buckcherry uz bendove poput Velvet Revolver,Beautiful Creatures, Brides of Destruction i neke druge, jedan od najboljih izdanaka nove moderne sleaze/glam, nazovite kako to hoćete, scene.
No dosta više o istoriji (mada bilo je potrebno za one slabije upućene), hajde da sada malo pričamo o albumu Warpaint. Kao što smo već pomenuli u Februarskom žurnalu, grupu su zadesile izvesne promene, pre svega odlazak gitariste i osnivača Keith Nelson-a. Ta zbivanja su u velikoj meri uticala da se ovom albumu priđe sa izvesnom dozom opreza, jer budimo realni, kada se desi promena ovakve vrste, nikad se ne zna šta očekivati. Buckcherry je prošao po tom pitanju slično kao recimo Stone Sour pre dve godine.
Ipak i pored svega toga, opšta ocena ovog albuma je ta da je uspeo da zadovolji i opravda očekivanja pristalica. pored već navedenih personalinih promena. Svaka čast Josh Todd-u što je i pored svih tih problema, uspeo da održi kurs i zadrži ovaj bend na onom istom nivou na kojem je uvek i bio. Od vrhunskih pesama sa ovog izdanja bi se recimo mogla izdvojiti zapaljiva i visoko-oktanska, prava sleaze rock vožnja u numeri Bent. Nakon nje, rame uz rame stoji i uvodna Warpaint, u kojoj Josh Todd govori o "svome išaranom sebi", tetovažama koje očigledno imaju duboke priče ispod sloveja boje, kao i fascinacijom Indijancima koji su stavljali takve ratničke boje na svoja tela. Muzički posmatrano, u pitanju je pravi rokerski Buckcherry klasik. Nakon toga sledi jedna pesma koja se zaista izdvaja, a to je obrada grupe Nine Inch Nails pod nazivom Hard Like A Hole, koja je dobila tu praljavu (sleaze) notu i zvuči kao da uopšte nije pozajmljena od nekog drugog benda. U samom vrhu dodali bi još i gruversku numeru Back Down, oštru i prljavu Closer, kao i jedan prašnjavi baladoid poput Radio Song, a na kraju jedne sasvim pristojne The Vacuum.
Sve u svemu , kada se pogelda iz svih uglova i posluša nekoliko puta, ovo jedno jako zanimljivo izdanje grupe Buckcherry. Ako volite muziku u stilu iskrenog, frenetičnog, glasnog, modernog i po sve priljavog rock n roll-a, onda je Buckcherry definitivno za vas. Nema tu nekog "izmišljanja tople vode". Sve ono što je krasio ovaj žanr nalzi se u muzici ove grupe, osim što je normalno prezentovano na jedan potpuno drugačiji, običniji ali prijemčiviji način. Nije uopšte slučajno što je Buckcherry u startu prevazišao mnoge svoje idole iz osamdeetih. Uspeli su da nađu formulu kako da ostanu dosledni ali ponude nešto novo u okviru starog. Nije na kraju ni čudno što Josh Todd i Keith Nelson, zamalo nisu završili u Velvet Revolver-u, baš početkom tih dvehiljadiith. Mada verovatno je bolje što nisu.
Backyard Babies - Sliver And Gold 2019 (Recenzija)
Prvi dan marta pao se baš u petak, dan za koji svi vrlo dobro znamo šta predstavlja u današnjoj muzičkoj industriji, Backyard Babies izbacili su svoj novi album pod nazivom Silver and Gold, koji predstavlja njihovo osmo studijsko izdanje u trideset godina dugačkoj karijeri. Pitate se sigurno kako je moguće da ovaj bend ima čak tri decenije postojanja iza sebe, zapravo i više, ako se računa period dok su se zvali Tyrant i imali drugog pevača, a s obzirom da se radi o ljudima rođenim 1973.godine. Stvar je zapravo vrlo prosta. Grupa klinaca, drugova iz ranog detinjstva, iz švedskog gradića Nässjö, Andreass Svensson aka. Dregen, Peder Carlson i Johan Blomqvist udružili su se davne 1989.godine sa pevačem i gitaristom Nicke Borg-om, krenuvši na put koji će ih dovesti do toga da postanu jedan od najvećih bendova nove švedske sleaze rock (u njihovom slučaju punk-rock) scene, pod prepoznatljivim imenom - Backyard Babies, i to, pazite sada, bez da su i jednog jedinog trenutka promenili postavu, i ako su imali dva duga perioda pauze. Mora se priznati, malo je bendova koji su tokom cele svoje karijere, celog svog života zapravo, ostali u nepromenjenom sastavu. Backyardi su zbog te činjenice prosto jedinstven bend.
Novi album Sliver and Gold u suštinipredstavlja svojevrsnu odu vremenu koje je ovaj bend proživeo , odnosno predstavlja neku vrstu, proslave treidesetogodišnjeg jubileja, pa ga je najbolje u tom kontekstu i posmatrati. Na njemu se nalazi deset numera, jedna više nego na prethodnom Four by Four iz 2015. U odnosu na pomenuti album, a inače reč je o jedina dva Backyard albuma iz ove decenije, Sliver and Gold je definitivno dosta bolje ostvarenje iz više razloga, između ostalog i što je prethodni album bio povratnički i samim tim se od njega očekivalo mnogo više. Ipak, u odnosu na legendarne i esencijalne albume Backyarda iz dvehiljaditih, ni Sliver and Gold, sam po sebi ne bi mogao da se nađe u ravnopravnoj trci sa njima. Naravno, to sa druge strane ne znači da na njemu nema zanimljivih pesama, čak šta više, ima i to dovoljno da izdanje zadovolji svačiji ukus. Od već pomenutog sleaze punk rock manira, do power-pop-punk, hard rock itd..
Pesma koja možda najviše miriše na esencijalne Backyard numere je svakako 44 Undead, koju smo namerno izostavili iz februarskog žurnala. Ako bi je stavili na bilo koji stari BB album, našla bi svoje mesto u top tri pesme na svakom od njih. Neka vrsta obrnute Minus Celsius, moglo bi se reći sa Dregen-om na vokalima. Sjajna i esencijalna, "trejdmark" pesma. Nakon nje izdvaja se i Shovin Rocks u kojoj je ustvari opevana karijera ovog benda. Predobar primer kako da trideset godina karijere smestite u samo tri minuta. Prava slavljenička pesma. Sledeća koja se izdvaja bi bila recimo Yes to All No, koja vuče malo na Blue Oyster Cult po uvodu, ali ima taj Nicke-ov upečatljivi način pevanja, odnosno ono što je uvek krasilo sve te prohujale albume, pesme, godine. U samom vrhu je i uvodna power-pop-punk Good Morning Midnight, koja je pravi predstavnik skandinavskog punk rock prizvuka. Zatim imamo vrlo zanimljivu, Simple Being Sold, koja je nešto blaža ali ima tu potrebnu prljavu notu, pa potom Ragged Flag koja možda malo vuče na Stonse. Bad Seeds bi takođe mogla da uđe na neku best-off listu kao tzv. "deep-cut" numera. Sliver and Gold, A Day Late i poslednja Lough Now Cry Later su, na neki način, ipak nešto slabijeg kvaliteta.
U suštini, ako saberemo i oduzmemo, to je dve trećine dobrih pesama na ovom izdanju, što je za svaku pohvalu. Zapravo, broj pesama koje prelaze "Rubikon", proporcijalno raste sa brojem slušanja, odnosno ponavljanja albuma. Neka to bude i savet za moguće slušaoce. Za one koji se prvi put susreću sa ovim bendom, ovaj album je sasvim dobar za početak, dok za okorele fanove imamo drugi predlog. Da ne bude kako je najbolji album Backyard Babies u ovoj deceniji zapravo onaj solo album Dregen-a, vi lepo izmiksujte ovaj novi sa prethodnim Four by Four i dobijate ono što ste hteli!
Ako vas mrzi da čitate, poslušajte audio recenziju i zapratite kanal!
Note: For the English version of the post, just scroll down!
Februarski Junkyard žurnal je pred vama. Kako godina polako odmiče, u muzičkom svetu postaje sve zanimljivije! Ova dva meseca su već donela veliki broj jako dobrih pesama. Svet rock muzike nezadrživo juri ka svom usijanju!
Buckcherry - Warpaint (Single)
Grupa Buckcherry izbacila je treći po redu single sa najavljenog albuma Warpaint, koji je planiran za 8.mart, i to u vidu numere koja nosi istoimeni naziv. Nakon obrade grupe Nine Inch Nails i numere Head Like A Hole , a potom i pesme Bent , koju smo vam ostali dužni prošlog meseca, ovo je treći single sa istoimenog albuma koji će prema najavi sadržati 12 pesama. S obzirom da smo već mogli da čujemo četvrtinu albuma, ovako na prvo slušanje, deluje zaista obećavajuće. Takođe treba pomenuti i jednu vrlo bitnu stvar. Naime, ovo će biti prvi album Buckcherry na kojem neće učestvovati dugogodišnji gitarista i osnivač benda Keith Nelson, kao ni bubnjar Xavier Muriel. Između frontmena benda Josh Todd-a i pomenutog gitariste došlo je pre dve godine do razdora. Jedan je hteo pauzu a drugi da se nastavi sa turnejama. Rezultat je nova postava i novi album. Biće zanimljivo kako će sve to zvučati. Ostaje da sačekamo još malo!
Hardline - Take A Chance (Single)
Sećate li se dobrog starog benda Hardline i hitova poput Hot Cherry i Rythm For A Red Car? Sećate se? E pa dobro onda, to je to. Predvođeni pevačem i frontmenom Johnny Gioeli-em ovi melodični hard rokeri (inače jedni od onih stvarno potcenjenih bendova sa kraja osamdesetih) pesmom Take A Chance najavljuju novi album pod nazivom Life, koji će svetlost dana ugledati krajem aprila. Biće to njihov sedmi album po redu i to u postavi, pored pomenutog Gioeli-a, Alessandro Del Vecchio- klaviajture, Mario Percudani - gitara, Anna Portalupi - bas i Marco Di Salvia- buban. Ono što se da zaključiti iz popisa članova benda je to da nije reč o originalnoj postavi ali i da ovo više zvuči na stastave Udinezea ili Atalante sredinom devedesetih! Šalu na stranu, doabr je Hardline!
A New Revenge - The Way (Single)
Nakon Deadland Rituals i The New Machine dobili smo i treću super-grupu, takoreći od početka tekuće godine. Oni nose ime A New Revenge i postavu čine: Tim Ripper Owens (Judas Priest) - vokali, Keri Kelli (Slash's Snakepit, Alice Cooper, Night Ranger i joå zilion drugih) - gitare, Rudy Sarzo (Quiet Riot, Whitesnake, Ozzy) - bas gitara, James Kottak (Scorpions, Kingdome Come) - bubnjevi. Jako zvučna imena svakako! Za sada imaju jednu pesmu i spot, koju vam predstavljamo, dok je izlazak albuma zakazan za kraj marta.
Whitesnake - Shut Up And Kiss Me
Kako se prbližavala polovina meseca situacija je postajala nekako zaoštrenija. Lestvicu je prvi podigao Whitesnake (konačno) sa jednim potpuno novim singlom, novom pesmom, prvom nakon albuma Forevermore iz 2011. godine. Da da, dobro ste čuli, nije u pitanju nikakvo reizdanje (zapravo jedno je u pripremi i u ovom trenutku!), već prva pesma sa dugo najavljivanog i odlaganog albuma Fresh And Blood. Desilo se to baš na Dan zaljubljenih koji se inače pao u četvrtak, što je po malo neobično jer noviteti uglavnom izlaze petkom, osim eto, u ovakvim situacijama. Šta reći o samoj pesmi? Pa, s obzirom da je u pitanju Whitesnake, ne smemo mnogo da kritikujemo, jel da? Ovako na prvu loptu to sve zvuči pristojno. Da se ipak ne zalećemo previše jer je ovo ipak prva pesma koju smo čuli sa albuma za koji je planirano dvanaest numera, odnosno osamnaest u produženim verzijama. Reb Beach je u glavnoj ulozi (čak i potpisuje pesmu zajedno sa Coverdale-om), đuska se, igra, potpuno je veselo, a tu je i stari dobri Jaguar iz osamdesetih, koji je David lično dovezao na snimanje ovog spota! Tu je čak i tirkizna jakna iz spotova koje je snimao nekoć u već pomenutoj deceniji. Šta još reći osim, čekamo album, pa da onda pričamo malo dublje i pravimo opširne analize, kako i dolikuje. Jedino što ćemo morati da se baš načekamo s obzirom da je album planiran za početak maja. Eh, da još i ovo: lažna vest koja izašla oko ove pesme u domaćim medijima, i to početkom nedelje u kojoj smo videli ovo izdanje, dakle nekoliko dana pre stvarnog izlaska pesme, o tome kako se pesma "vrti na svim mogućim radio stanicama" bila je toliko idiotska i košmarna do te mere da su je ladno prenosili i renomirani "muzički" portali, bez da prethodno istraže da li je pesma stvarno izdata ili ne....Užas!
Onda su na red došli još jedni velikani, niko drugi do: Motley Crue! Prvo, potpuno je normalno da sada već svi znaju da Motley spremaju svoj autobiografski igrani film The Dirt, jer je nakon Queen-ovog Bohemian Rhapsody, to nekako postalo jako popularno. Zapravo, oni koji malo bolje poznaju Motley Crue znaće da je ideja o filmu stara nekoliko godina a da je izlazak koji je najavljen za 22. mart samo koincidencija u smislu blizine izlazaka dva pomenuta filma. Pa pobogu, knjiga The Dirt po kojoj se film i radi izašla je još 2001.godine. Drugo, oni koji još i bolje poznaju ovaj bend znali su da nakon potpisivanja Ugovora o nenastupanju, koji je stupio na snagu prvog dana 2015.godine, Motley Crue neće prestati da postoji kao bend. Osim što su rekli da više neće na turneje, sve drugo ostalo je otvoreno. Motley Crue je mašina koja nikad ne staje, pa ni povratak na neku mini turneju ili nastup nije nemoguća stvar. Motley Crue je bend koji je non stop u stanju evolucije i samopronalaženja. Malo ljudi na ovim prosrotima to zapravo shvata i zna, ali zato nepogrešivo pobeđuje u disciplini pljuvanja u sve što nije u (j)EKV fazonu ili šta god. Ko je čitao knjigu ili gledao neki Behind The Music, zna o čemu je ovde reč. Nikki Sixx kao vođa benda, pored toga što je prosečan basista, je i jako dobar "biznismen" i i te kako dobro ume da upravlja svojim životnim ostvarnjem. Stoga je film u neku ruku i pravi pogodak. Ako bude uspešan kao i BR, Motley su "na konju".Međutim,i o tome ćemo nešto više nakon što budemo pogledali film. Što se same muzike tiče, pred nama je prva nova pesma sa ovog soundtrack-a, uh i to kakva pesma! Sjajna i unikatna Mars-ova rifčina, Vince-ovo zavijanje, Tommy-ev i Nikki-ev gruv, i sve u svemu jedna moderna i motlijevski drska numera puna ožiljaka, prljavštine, razvrata i ko zna još čega ne. Zanimljivo je da pored repera MG Kelly-a, koji će glumiti Mr. Lee-a u filmu, muziku potpiusuje i gitarski virtuoz i maestro John 5(Marillyn Manson) . zapravo John 5 je jedini gitarsita na svetu koga bih mogao da zamislim da zameni Mick Mars-a u ovom bendu. Posle 5 ide Sixx jel tako, prirodno! Što se novih pesma tiče, biće ih još tri, dve autorske i jedna obrada, na pomenutom albumu koji će predstaviti soundtrack za film i koji takođe izlazi istog dana kada i sam film.Huh!
Duff McKagen - Tenderness (Single)
Nakon što je izjavio da je novi GnR album zapravo i više nego realan, kao i da Axl Rose ima gomilu neviđeno kvalitetnog materijala na kojem se radi, a pošto su pre toga celokupnu stvar podgrejali gitaristi Slash i Richard Fortus, Duff nam je pustio i par zanimljivih nota sa svog solo albuma, za koji se očekuje da bude izdat u toku ove godine. Upozoravao je stari basadžija da ovo neće biti klasičan rok album, po uzoru na recimo njegov bend Loaded.. Ova pesma dokazuje da je bio u pravu ali i pokazuje ustvari koliko je ovaj čovek (a inače panker u duši) muzički talentovan i koliko njegovi muzički horizonti zapravo sežu u jednu vrstu nepreglednosti. Jako kvalitetna, emotivna numera u kojoj se Duff osvrće zapravo na celokupnu političku situaciju u svetu,naravno iz nekog svog ugla. Biće zanimljivo čuti ovaj album u celosti i proed toga što neće biti mnogo rokanja ali će kako Duff kaže, biti i prerade jedne od pesama benda Loaded.
Crazy Lixx - Wicked (Single)
Švedski hard glam rokeri Crazy Lixx takođe najavljuju izlazak novog albuma pod nazivom Forever Wild, i to jednom klasičnom hard rock numerom žanra kojeg i dalje tako ljubomorno čuvaju i održavaju. Zapravo, nije to uopšte ni loše, ukoliko se malo dublje zamislimo. Ako su Ameri zatajili na tom polju, a definitivno jesu, Šveđani se i te kako dobro drže, a Crazy Lixx su uz recimo, Hardcore Sueprstar i Crashdiet, bili jedni od predvodnika ove New Wave Of Swedish (Scandinavian) Glam Metal, ili ti NWOSGM scene! Preporučljivo za ljubitelje ovakve vrste muzike!
To bi bilo to za ovaj put! Držimo se nešto kraćeg kraćeg žurnala ovoga puta, i to isključivo sa nekim najbitnijim novitetima, s obzirom da ulazimo u mesec mart za koji je najavljeno sijaset zanimljivih i različitih izdanja koja ćemo se potruditi da obradimo na naš dobro poznati način. Do tada, slušajte ove opake nove numere a predlažemo i jednu zanimljivu Deezer plejlistu (ista postoji i na Spotify-u): Niš Rocks - najbolje od niških poznatih i manje poznatih bendova na jednom mestu poput:Glad, Critical Solution Revisited, Revolution, Opposite Way, Kontras i dr... Uživajte, zapratite a dajte i predloge, Deezer je bespaltan za slušanje preko kompa, uzgred, aj pa tako!
English version of the post!
If you want to stay in touch with the latest and newest songs from the world of rock and metal, please check out our Junkyard Rock Stories playlist. These playlist can be found on Spotify, Deezer and YouTube Music. All you have to do is to check them out because the update is made every week, in some cases it is also a daily update.
As we mentioned earlier in the text, there is a version of the playlist available on YouTube, here is the link - Junkyard Top New Rock Songs.
Junkyard Rock Stories is a blog that started back in 2014. and it is mostly about rock and metal music. This article was meant to be as a "journal" of some of the best and newest songs (this one was from February 2019,) All of the songs that you see in the text are from that month and there is a comment for every one of them that follows.
As this was just a beginning of the new "journal" style posts, after just a few ones we decided to quit with that and so we started a podcast which is airing two times in a month. Junkyard Rock Stories Podcast is available on Apple podcasts, Spotify, Google podcasts, Breaker, Podbean and many more. There is also an enhanced version of the podcast on our official YouTube Channel.
If you like what we are doing be sure to click like or subscribe button on whatever platform that you enjoy most!
Ipak i pored svega toga, opšta ocena ovog albuma je ta da je uspeo da zadovolji i opravda očekivanja pristalica. pored već navedenih personalinih promena. Svaka čast Josh Todd-u što je i pored svih tih problema, uspeo da održi kurs i zadrži ovaj bend na onom istom nivou na kojem je uvek i bio. Od vrhunskih pesama sa ovog izdanja bi se recimo mogla izdvojiti zapaljiva i visoko-oktanska, prava sleaze rock vožnja u numeri Bent. Nakon nje, rame uz rame stoji i uvodna Warpaint, u kojoj Josh Todd govori o "svome išaranom sebi", tetovažama koje očigledno imaju duboke priče ispod sloveja boje, kao i fascinacijom Indijancima koji su stavljali takve ratničke boje na svoja tela. Muzički posmatrano, u pitanju je pravi rokerski Buckcherry klasik. Nakon toga sledi jedna pesma koja se zaista izdvaja, a to je obrada grupe Nine Inch Nails pod nazivom Hard Like A Hole, koja je dobila tu praljavu (sleaze) notu i zvuči kao da uopšte nije pozajmljena od nekog drugog benda. U samom vrhu dodali bi još i gruversku numeru Back Down, oštru i prljavu Closer, kao i jedan prašnjavi baladoid poput Radio Song, a na kraju jedne sasvim pristojne The Vacuum.
Ipak i pored svega toga, opšta ocena ovog albuma je ta da je uspeo da zadovolji i opravda očekivanja pristalica. pored već navedenih personalinih promena. Svaka čast Josh Todd-u što je i pored svih tih problema, uspeo da održi kurs i zadrži ovaj bend na onom istom nivou na kojem je uvek i bio. Od vrhunskih pesama sa ovog izdanja bi se recimo mogla izdvojiti zapaljiva i visoko-oktanska, prava sleaze rock vožnja u numeri Bent. Nakon nje, rame uz rame stoji i uvodna Warpaint, u kojoj Josh Todd govori o "svome išaranom sebi", tetovažama koje očigledno imaju duboke priče ispod sloveja boje, kao i fascinacijom Indijancima koji su stavljali takve ratničke boje na svoja tela. Muzički posmatrano, u pitanju je pravi rokerski Buckcherry klasik. Nakon toga sledi jedna pesma koja se zaista izdvaja, a to je obrada grupe Nine Inch Nails pod nazivom Hard Like A Hole, koja je dobila tu praljavu (sleaze) notu i zvuči kao da uopšte nije pozajmljena od nekog drugog benda. U samom vrhu dodali bi još i gruversku numeru Back Down, oštru i prljavu Closer, kao i jedan prašnjavi baladoid poput Radio Song, a na kraju jedne sasvim pristojne The Vacuum.
