Kao što to obično biva, na kraju svake godine, dođe i vreme kada moramo da svedemo račune i napravimo jednu malu retrospektivu svega onoga što smo imali prilike da vidimo i čujemo. U našem slučaju, sigurno pretpostavljate, radi se o izboru najboljih albuma koji su obeleželi godinu koja se bliži kraju. Drugim rečima, došlo je vreme kada vi, naši dragi čitaoci i slušaoci, stupate na scenu!
Ova 2019. bila je, pa, kao svaka prethodna, bila godina prepuna raznovrsnih muzičkih izdanja. Neka neko posle priča kako je rock mrtav (nije mrtav,samo je pritajen).
Na osnovu svega toga, nudimo vam čak 30 izdanja! Bilo ih je naravno mnogo više, međutim, ovu još uvek veliku listu sveli smo na osnovu toga što se radi o albumima iz rock svere pre svega, odnosno o izdanjima o kojima smo pričali, pisali ili slušali na Junkyard plejlistama. Neka izdanja su namerno izostavljena, kao recimo Motley Crue - The Dirt, koji i pored toga što je doneo četiri nove pesme, predstavlja soundtrack za film. Izostavljeni su i "live" albumi, kao i albumi bendova koji potpadaju više pod neki metal žanr, kao na primer izdanja grupa Tool, Slipknot, Rammstein, Hammerfall... S obzirom da je Junkyard Rock Stories više orijentisan ka rocku, a i iz razloga što se nismo mnogo bavili ovim bendovima, izbor metal albuma prepuštamo drugim specijalizovanim sajtovima!
Albumi su poređani po, manje-više, vremenskom redosledu, odnosno po mesecima izlaska, sa nekim mirnonim odstupanjima. Tako da, vama ostaje da listu pogledate u celosti kako bi ste pronašli vašeg favorita i napravili izbor.
Ovu godinu ćemo pamtiti i po novom albumu švedskih punk-rockera
Backyard Babies koji su ovim izdanjem proslavili 30 godina postojanja grupe koja nikada, ali bukvalno ni jednom u tih trideset leta nije promenila postavu.
Nicke, Dregen, Johan i
Peder su i dalje na svojim pozicijama i sa instrumentima u rukama, a
Sliver And Gold , i ako tek drugi po redu album iz decenije koja polako odmiče, predstavlja sublimaciju onog najboljeg po čemu je ovaj kvartet postao poznat, i samim tim više nego zaslužio zvanje jednog od najboljih izdanaka moćne švedske rock n roll scene, kao i predstavnika velike četvorke švedskog sleaze-glam-punk-rocka.
10. Whitesnake - Flesh And Blood
Good to see you again Mr, Coverdale! Nego kako! I pored toga što smo bili malo preoštri u
recenziji albuma Flash And Blood, ovaj album će sigurno ostati upamćen kao vrlo bitan momenat u istoriji ove grupe, s obzirom na novi gitarski dvojac
Beach-Hoekstra koji je
Whitesnake sa ovom pločom uveo u jednu potpuno novu eru. Ta era može biti duga i za pamćenje ali u isto vreme može pasti lako u zaborav. Sve naravno zavisi od samog
David-a i toga koliko je još "vatre" u njemu ostalo. S obzirom da je ovo tek treći album grupe sa potpuno novim pesmama još od 1997.godine, nadamo se da se taj trend neće nastaviti i da će
Flash And Blood što pre dobiti i svog naslednika. Godina će ostati upamćena i po koncertu u Beogradu i provali oblaka prilikom izvođenja poslednje numere.
11. Crazy Lixx - Forever Wild
Još jedan bend koji dolazi sa neverovatno velike i raznovrsne švedske rock-metal scene, inače bend koji smo svrstali u "švedsku veliku rock četvorku".
Crazy Lixx u tom četvorouglu zauzimaju melodični hard rock spektar, a album
Forever Wild je njihovo šesto izdanje koje će vam pružiti "najbolje od najboljeg" što se tiče retro-modernog melodičnog hard rocka! Na trenutak se možda osetite kao du su u pitanju osamdesete, ali neke izuzetno tehnološki napredne s obzirom da je žestina muzike na ovom albumu potpuno u skladu sa dobom u kojem živimo.
Crazy Lixx su zapravo majstori ove kombinacije!
12. Hollywood Vampires - Rise
Neki od čuvenih holivudskih vampira, koji su igrom slučaja oformili bend 2015.godine, ponovo su ustali iz svojih grobova i počeli da seju strah i trepet širom sveta, i to sve u okviru njihovog, drugog po redu albuma,
pod nazivom Rise. Alice Cooper, Joe Perry, Johhny Depp i ekipa nam u 16 novih pesama pokazuju zbog čega im sve ovo toliko znači, i kako pored tolikih drugih obaveza u svojim karijerama, imaju vremena i želje da ovaj super-bend održe u životu. Mada, s obzirom da su vampiri, ovaj bend je verovatno besmrtan, zar ne? Bilo kako bilo, na ovom izdanju imali smo prilike da čujemo i samog glumca na mestu glavnog vokala, što i nije prošlo tako loše. Da li je bend besmrtan ili ne, to ne znamo. A da im je ovo ozbiljna priča, govori u prilog činjenica da su za sledeću godinu najavili i turneju....pa videćemo već.
13. Duff McKagen - Tenderness
Pa, kada neće da naprave ništa (još uvek) pod imenom
Guns N Roses, (hm, ko li je za to odgovoran?) - onda bar mogu ovako, kroz solo izdanja. Zapravo,
Duff je već treći član benda, posle
Dizzy-a i
Slash-a, koji je u poslednje dve godine izbacio novu muziku! Međutim, ovo nije rock n roll album u smislu
GnR i
Velvet Revolver zvuka, pa čak ne nalikuje ni na
Duff-ov prethodni bend
Loaded, sa kojim je imao par jako dobrih izdanja. U znatno mirnijem elementu, čuveni basista nam na ovom albumu priča zapravo priču o svom sopstvenom životu, tu i tamo o politici, i svemu onome što mu je očigledno bilo važno, a što je jednostavno moralo da se pretoči u muziku. Ko što rekosmo, kad ne može "onako", nije loše ni ovako!
14. Tesla - Shock
Američki hard rockeri sa severa Kalifornije ove godine izbacili su svoj osmi album u karijeri. Na albumu
Shock se može čuti nekoliko jako zanimljivih rok numera, onih koje se vrlo lako daju uvući u uho. Sa druge strane, reklo bi se da je previše balada "nagurano" u ovih 12 pesama. što sigurno mnogima može da pokvari užitak. Album je inače producirao
Phil Collen iz grupe Def Leppard, tako da blagi lepardovski prizvuk koji ovo izdanje ima, uopšte nije slučajan. Pevač
Jeff Keith je odradio majstorski posao. Čini se da mu je glas nakon svih ovih godina postao nekako još hrapaviji i tvrđi. Sve u svemu, jako dobra ploča.
15. Danko Jones - A Rock Supreme
Kanadski roker
Danko Jones jedan je od onih neumornih i beskompomisnih muzičara koji se jednostavno nikada ne zaustavljaju. Kao i uvek do sada, i album
A Rock Supreme donosi pregršt udaraca, onako niskih i ispod kaiša, kao na čuvenom
Dankovom albumu istog imena iz 2010. melodičnih punk-rock refrena i reskih, elektrificirajućih gitara.
Danko Jones, i ako verovatno nikada neće postati "veliki" bend, i te kako zaslužuje svako poštovanje za ono što radi. Upravo zbog ovakvih grupa je rock muzika izuzetna, a njeni fanovi do neba zahvalni i privrženi.
16. John Diva and The Rockets Of Love - Mama Said Rock Is Dead
John Diva i rakete jedan su od novijih bendova na rock sceni. Oni sebe nazivaju "kraljevima hair-metala" a svakako se može reći da su im
Steel Panther starija braća, kako po izgledu tako i po celokupnoj ideji. Kao i kod starije braće, na albumu
Mama Said Rock Is Dead možete čuti najboljie trikove iz power-glam-metal ere. S obzirom na boju vokala
John Diva-e, mnogi mogu ovaj bend pomešati sa recimo,
Bon Jovi-em. Ili je ovo jednostavno odgovor na pitanje, kako bi recimo danas zvučao
Bon Jovi da nije potpuno "skrenuo" sa u...ovaj, puta.
17. The New Roses - Nothing But Wild
Možda nisu najpoznatiji bend iz sopstvene zemlje, ali svakako jesu jedan od pravih dragulja nemačke rock i metal scene koja je verovatno, po kvalitetu i "snazi" bendova, odmah iza američke i britanske.
The New Roses su osnovani 2007.godine a album
Nothing But Wild je njihovo četvrto izdanje po redu. Album donosi pregršt "visoko-oktanskih" hard rock numera i pozicionira se u skladu sa njihovom "strategijom" brzih rifova, melodija, hrapavih vokala, odnosno svega onoga što krasi jedan pravi moderni hard rock. Ako ih do sada niste slušali možda vam ovaj album bude odličan za početak, s obzirom da bend iza sebe ima još snažnih izdanja, a jedna od pesama sa prvog albuma "završila" je čak i u legendarnoj seriji
Sons Of Anarchy.
18. Black Star Riders - Another State Of Grace
Ekipa koja je prvobitno krenula kao reinkarnacija benda
Thin Lizzy sa raznim gostujućim muzičarima, pretvrorila se vremenom u pravi pravcati bend i to u sastavu:
Ricky Warwick (
The Almighty), Scott Gorham (original Thin Lizzy), Robbie Crane (Ratt,Vince Neil), Chad Szeliga i
Christian Martucci (Stone Sour). Dekle, postava par-ekselans! Album
Another State Of Grace je njihovo četvrto izdanje po ovim imenom. I pored toga što se muzika ove grupe bazira na
Thin Lizzy zvuku, ima tu ipak još mnogo toga što su muzičari, koji su prošli kroz ovu supergrupu, doneli sa sobom i na taj način definisali ovaj izuzetno zanimljiv bend.
19. The 69 Eyes - West End
Helsinški vampiri su na novom, praktično dvanaestom albumu u karijeri, uspeli da bukvalno skupe sve ono najbolje što ih je krasilo tokom karijere, odnosno da prikupe sve elemente i sastojke prisutne na prethodnicima albuma
West End, koje su vremenom doktorirali. Neizostavni upliv gotike, horor pristup, sleaze rock u osnovi, "Halloween" tematika, vampirski mračan
Jyrki-ev vokal i helsinški hladne i melodične gitare, daju ovom albumu bukvalno status nekog "best off-a", i pored toga što je reč o potpuno novim pesmama. Da stvar bude još i bolja, ili ti mračnija, na albumu se kao gosti pojavljuju i
Dani Filth u pesmi
Two Horns Up, a potom i
Wednesday 13 i
Calico Cooper (
Beasto Blanco) u numeri
Last House On The Left. Album je inače, simbolično ili ne, izašao upravo na "petak 13.".....
20. Crashdiet - Rust
Da se sada kojim slučajem vratimo u 2005.godinu i da
Junkyard Rock Stories postoji, ovaj švedski bend koji nosi naziv po jednoj od demo pesama
GnR-a, ne bi bio ni blizu bilo kakve liste najboljih albuma. Mnogo godina kasnije, odsnosno danas, stvari stoje dosta drugačije. Sa albumom
Rust su stvari konačno došle na svoje mesto! Možda čak i najbolji album ovog benda, sa čime se možda mnogi neće složiti jer je u toj new-sleaze-glam zajednici album prvenac
Crashdiet-a bukvalno tada bio novi
AFD. Ako ne najbolji, onda najzreliji album koji su ikada izdali. Od prve do poslednje pesme sve nakako ima smisla. Kako gitare za koje je zadužen
Martin Sweet tako i vokali koje je preuzeo
Gabriel Keyes. Inače, ovoj grupi se treba odati i jedno priznanje; ovo im je peti album u karijeri i to sa četvrtim po redu pevačem! Mnogi bi na tom putu odustali svakako, ali ne
Crashdiet. Shodno tome, eto i odgovora ko je poslednji deo "velike švedske sleaze-glam-punk-rock" četvorke.
21. The Darkness - Easter Is Cancelled
Kada su Justin Hawkins i ekipa prvi put obelodanili omot albuma Easter Is Cancelled, naišli su na negodovanje raznih crkvenih aktivista (i ko zna čega još), u smislu da se radi o nekoj vrsti skrnavljenja. Ako to nije bilo dosta, onda je spot za numeru Rock n Roll Deserves to Die lestvicu pogidao još više. Ipak, ne treba zaboraviti da je kontraverza jedan od glavnih sastojaka rock muzike, ili je bar tako nekada bilo. The Darkness su na to i te kako podsetili ovim nesvakidašnjim albumom, koji je ne samo estetski, već i muzički dosta raznovrsniji od nekih prethodnih izdanja.
22. Michael Monroe - One Man Gang
Legenda zvana
Michael Monroe i dalje živi. Ovaj neumorni Finac, vođa čuvenog
Hanoi Rocks, nas je ove godine počastio svojim novim albumom, inače jedanaestim u karijeri. Čovek od koga su mnogi učili, kao na primer
Guns N Roses u svojim ranim danima, sa godinama postaje nikako ne gubi na značaju, a što je najbitinije i dalje pravi dobru muziku.
One Man Gang obiluje energičnim punk-rock himnama koje slobodno možete odvrnuti na nekoj zabavi sa velikom tendencijom da vam se ta zabava nikada ne izbriše iz sećanja.
23. Wayward Sons - The Truth Ain't What It Used To Be
Wayward Sons je britanski sastav nešto novijeg datuma iza čijeg formiranja takođe stoji italijanska, sada već čuvena, izdavačka kuća Frontiers music. Ova izdavačka kuća je, onako kako samo to ona ume, insistirala da
Toby Jepson, inače nekadašnji pevač grupe
Gun, oformi novi bend i krene sa njim u avanturu. Da skratimo priču,
Toby je u početku to izbegavao ali je na kraju ipak popustio upornim Italijanima. Rezultat je bio: sada već dva albuma, od kojih je ovaj poslednjih, moglo bi se reći, jedno veliko osveženje i otkrovenje. Ovo je, kako bi se moglo reći, pravi pravcati hard rock album, ali sa onim nekim britanskim šmekom 70ih i 80ih, bar kada je reč o aranžmanima, produkciji, i proizvodu uopšte. Upravo zbog toga se ovo izdanje izdvaja kako u karalogu Frontiers music, tako i uopšte gledano ove godine. Plus, tu su i simpatični spotovi sa klovnovima!
24. Alter Bridge - Walk The Sky
Alter Bridge mašina ponovo melje! Dobili smo još jedan sonično superioran i precizan rock/metal album, što je inače bilo i očekivano kada je reč o ovom bendu.
Myles Kennedy,
Mark Tremonti i ekipa su ovim svojim šestim po redu izdanjem, još jednom dokazali svoje muzičko majstorstvo ali i ispitali neke nove horizonte. Rifovski tornado, delirijumske solaže i pre svega masivna produkcija, neki su od glavnih epiteta albuma
Walk The Sky na kojem se nalazi čak četrnaest pesama.
25. Airbourne - Boneshaker
Australijski hard rockeri izdali su svoj peti po redu album
Boneshaker ne odustaju ni ovoga puta od svojih očiglednih
AC/DC uticaja. Nekontrolisano, brzo, glasno, nasilno i krvavo:
Airbourne nas je na ovom albumu podsetio zašto je rock n roll tako obožavana stvar. Ukoliko još i volite taj elektrificirani zvuk gitara po ugledu na legendarnu braću
Young, ovaj album, kao i ovaj bend uopšte, je prava stvar za vas.
26. Eclipse - Paradigm
Povratak na sever Evrope, i opet smo u Švedskoj, odakle dolazi i bend Eclipse koji je osnovan još 1999.godine i koji iza sebe sada već ima osam album. Ovaj poslednji, pod nazivom Pradigm, izdat je za Forntiers music. Bend koji predvodi Erik Mårtensson (pevač i gitarista), kombinuje najbolje elemente arena rock-a i power metala i bukvalno se nalazi na toj nekoj granici između ova dva srodna pravca. Pesme poput Viva La Vicrotia, The Masqurade ili Mary Leigh će vas (verovatno) momentalno naterati da dignete pesnice i rogove u vis i zapevate. Viva la victoria za ovakvu muziku!
27. Phil Campbell - Old Lions Still Roar
Gitarista legendarnog
Motorhead-a izbacio je svoj prvi solo album u karijeri koji je kako sam kaže, pravio skoro dvadeset godina. Da ponovo počne da razmišlja o solo izdanju, nateralo ga je to što je u nekom starom muzičkom časopisu naišao na svoj sopstveni intervju u kojem je još 1999.godine pričao o tome. Dvadeset godina kasnije okupio je ekipu u kojoj se recimo nalaze i
Rob Halford (Judas Priest), Alice Cooper, Withfield Crane (Ugly Kid Joe), Dee Snider (Twisted Sister), Mick Mars (Motley Crue), Joe Satriani, čisto da pomenemo nekolicinu, i dokazao da "stari lavovi"stvarno i dalje riču!
28. Quiet Riot - Hollywood Cowboys
Pritisnuti velikim problemima, Quiet Riot su ipak nekako uspeli da završe ovaj album. Neposredno pre datuma izlaska albuma, pevač James Durbin napustio je bend. Bubnjar Fankie Banalli se nije mogao uopšte pronaći, s obzirom da nije nastupao sa bendom uživo, a jedini je originalni član benda. Kasnije se saznalo da je teško oboleo od raka. Sve u svemu ovo uopšte nije loš album koji pomalo i podseća na stare dobre dane kada je Quiet Riot bio jedan od bendova koji su definisali nadolazeći muzički pravac osamdesetih.
29. Revival Black - Step In Line
Grupa
Revival Black dolazi iz Liverpula, hm, koji ono beše poznati bend iz ovog lučkog grada? Šalu na stranu, ovim momcima je ovo zapravo debitantski album. Radi se dakle o potpuno novom bendu, a po onome što se može čuti na izdanju
Step In Line, ukoliko budu pametni, pred njima je dosta svetla budućnost. Usudićemo da kažemo da su čak, makar po našem skromnom mišljenju, mnogo ispred nekih "izvikanih" novih bendova poput recimo,
Greta Van Fleet. Uostalom, vreme će pokazati.
30. Tygers Of Pan Tang - Ritual
Bez starca nema udarca, reče onomad neko, pa da tako i završimo ovu našu listu. Jedan od poslednjih albuma u ovoj godini izdali su i stari NWOBHM znalci
Tygers Of Pan Tang. Razulareni tigrovi ponovo grizu i ukoliko ste ljubitelji dobrog starog britanskog heavy-a sa novom produkcijom, ovo je ploča za vas.
Decembar 2019.
