Šta se zapravo događa sa nekada najpopularnijim rock bendom na svetu, bendom koji još od svojih klupskih dana zadobio epitet "najopasnije grupe na svetu". Život na ulici (ivici) , alkohol i opijati, striptizete, grupi devojke, brz uspeh, opasne note i frekvencije, ljubavne balade, međusobni problemi, mediji, nesreće, tuče, glad za uspehom, samouništavanje, novac, bahati menadžeri, problemi sa zakonom ali i sa razumom.... samo su neke od odrednica koje oslikavaju nekadašnji život, muziku i stil grupe momaka koji su se od 1985.godine nazvali po imenima tadašnjih članova benda, Guns N Roses, premda ove dve reči i te kako simbolizuju život i delo ove grupe, što će se vremenom i samo pokazati.
Guns N Roses
Danas ovaj bend i dalje egzistira pod istim imenom ali u skroz drugačijoj formi i to je nešto što armije starih i novih fanova, čini se, nikada neće prihvatiti. Ipak svemu dođe kraj pa tako i bendu, kojeg smo imali prilike da gledamo 2010.godine u Areni odnosno 2012. godine na Petrovaradinskoj tvrđavi, ma kako se on zvao odnosno ma kako ga ljudi percipirali. Raspon ove percepcije se uglavnom kretao od
Axl Rose band, preko "
najskuplji GNR tribute na svetu" do ipak pravno zapečaćenog imena koje je riđokosi Irac još početkom devedesetih prigrabio za sebe, odnosno
Guns N Roses. Upravo zbog toga, personalne promene koje su ovog leta uzdrmale današnje
Gunse tiču se kako onih fanova koji ih podržavaju tako i onih koji čeznu za okupljanjem stare petorke ili nečemu sličnom. Dugogodišnji gitarista benda
Dj Ashba, inače
Axl-ov dobar priajtelj i zemljak (iz Indijane) javno je krajem jula obznanio da posle 6 godina napušta grupu. Jedna gitara manje u bendu u kojem ih ima tri, uz klavijaturu i ograne, i nije neki gubitak. Međutim ako se doda i to da je drugi gitarista
Ron "Bumbelfoot" Thal u neku ruku već odavno van stroja, situacija postaje vrlo alarmantna, pa kao takva i zaslužuje analizu, jer čini se da iza svega možda stoji nešto mnogo veće.
Kao što je već poznato
Dj Ashba se javno oglasio 27.jula preko svog Facebook naloga, kada je definitivno saopštio da napušta grupu
Guns N Roses, što su potom i preneli vodeći svetski muzički portali. Ashba u tom dugačkom pismu, napisanom na engleskom, španskom, portugalskom i japanskom jeziku, oprostio od fanova i poželeo sreću bendu u nastavku karijere. Uglavnom je pisao u pozitivnom tonu, kako o
Axl-u tako i i bendu, nazvavši
Axl-a još jednom svojim velikim prijateljem.
Ashba je tokom šest provedenih godina u bendu imao više nego izvanredan odnos sa mr.
Rose-om, što se i može videti javno iz mnogih snimaka iz bekstejdževa, na koncertima ali i jednog vrlo retkog televizijskog pojavljivanja
Axl Rose-a, kada je upravo sa
Dj Ashbom gostovao u
Jimmy Kimmel show-u 2012. godine. Govorio je takođe o proputovanju po celom svetu, iskustvu koje je stekao sa grupom i sl. Logično pitanje je: zašto je onda napustio grupu ako je sve išlo "ko podmazano"?
Odgovor na ovo pitanje nije bilo teško pronaći jer je stvar bila toliko očigledna, čak ga je i sam
Dj dao u svom "oproštajnom pismu": "
I have always been driven by my passion for creating music..." (1). Reč "creating" je tu najbitnija. Jasno je
Ashba rekao još i da želi da se posveti porodici kao i bendu
Sixx AM, ali poseban naglasak na "stvaranju muzike" je nešto što verovatno već godinama muči i ostale članove
Guns n Roses, kao i same fanove. Za tih 6 godina koliko je bio u bendu,
Dj Ashba nije stigao da potpiše niti jednu jedinu notu i tako ostavi trag u ovoj nekada najvećoj rock grupi na svetu. Svirajući gitarske deonice
Slash-a,
Izzy-ja i
Finck-a,
Ashba je bio na žalost, ništa više do običan tezgaroš, plaćeni muzičar dobrog izgleda koji odlično kopira tuđu muziku. Kao što rekoh nažalost, jer
Dj Ashba je u bendovima
Beautiful Creatures i
Sixx AM dokazao da vredi mnogo, mnogo više od toga. Ipak, kao što znamo o svemu je odlučivao
Axl Rose. Albuma koji bi bio naslednik neuspešnog
Chinesse Democracy nije bilo nigde na vidiku, iako su članovi benda s vremena na vreme u intervjuima pominjali kako Axl poseduje dovoljno muzike za još dva , možda tri nova albuma, na kojoj se navodno radi. Sve su to na kraju bile puste priče.
Sa druge strane
Ashba je uporedo raduckao i sa
Sixx AM-om koliko se moglo, i za tih šest "guns" godina izdao dva odlična albuma. Nekoliko dana pre objavljivanja svog odlaska iz
Guns n Roses,
Sixx AM su najavili početak rada na novom albumu (2) dok se još
Modern Vintage praktično nije ni "ohladio". Na ruku
Sixx AM-u kao bendu ide i činjenica da
Nikki Sixx sa svojom
Motley Crue ekipom svira poslednju turneju u životu, koja se završava u novogodišnjoj večeri (potpisan je čak i RIP sporazum). To je već tema za neku drugu priču ali svakako je povezana sa ovom, i ma koliko bila tužna vest o kraju
Motley Crue-a, iskrene fanove bi svakako trebalo da raduje ubacivanje
Sixx AM-a u petu brzinu, što se tiče turneja, albuma i koncerata. O tome sam već govorio u naznakama u tekstu
Sixx AM - Modern Vintage. Čini se da se sada nešto od toga već polako obistinjuje.
Sigurno je da je plan o "ekspanziji"
Sixx AM-a uticao na odluku
Dj Ashbe, pored davanja prednosti porodici, ali činjenica da sa
Gunsima nije uspeo da napravi nikakvu muziku za ovih šest godina, stiče se utisak, ostavila je najviše traga.
Drugi gitarista koji je ovog leta napustio grupu je i
Ron "Bumbelfoot" Thal. Mada, pitanje je ko je tu prvi a ko drugi, ako malo bolje pogledamo izjave od pre godinu dana pa do danas, videli bi smo da je mnogo toga ostalo nedorečeno. Sam
Ron Thal ostao je nedorečen, za razliku od
Dj Ashbe-e koji je direktno i otvoreno rekao da napušta grupu. Koji je razlog toga što je
Thal ostao toliko tajanstven nije do sada razjašnjeno. Možda su u pitanju menadžeri, možda još uvek ima važeći ugovor. U suštini to su manje bitne činjenice. Ono što je važno to je da se svetski muzički portali ne libe da
Ron Thal-a oslove sa "bivši" u svojim tekstovima. Što je najzanimljivije ni sam
Thal se ne trudi da to demantuje. Tako na primer za
Ultiamte Classic Rock Thal kaže da je više nego dovoljno dokaza na stolu, kako bi se shvatila njegova situacija u bendu. (3) Prvi put je svoj mogući odlazak iz benda najavio još u februaru, kada je javno izneo nezadovoljstvo oko neusklađivanja termina oko rada na svom solo projektu. Solo album pod nazivom
Bumbelfoot - Little Brother Is Watching izašao je krajem februara ove godine a
Thal se uskoro pridružio supergrupi
Art Of Anarchy u kojoj još nastupa i
Scott Weiland. Takođe postoje neke indicije da je
Ron Thal napustio grupu još po završetku dela turneje u Južnoj Americi prošle godine (4). Zbog svega toga postoje izvesne sumnje ko je od dvojice gitarista prvi a ko drugi napustio grupu.
Na kraju ispostavlja se da su
Guns n Roses očigledno ostali bez obojice gitarista.
Ron Thal postao je član
Gunsa još 2006.godine i doveden je kao zamena za dotadašnjeg gitaristu
Buckethead-a (onaj sa kofom na glavi). S obzirom da gaji sličan stil sviranja kao
Buckethead,
Ron Thal je vrlo lako pohvatao njegove svemirske solaže i deonice sa poslednjeg albuma, kao i
Slash-ove old school majstorije. U talenat i muzičko umeće
Thal-a nikada niko nije sumnjao. Činilo se na momente da ovaj izvanredni gitarista u suštini i nema šta da traži u hard rock bendu poput
GnR-a. Ostaće žal, kako njemu tako i njegovim fanovima, što nije ostavio nikakvog muzičkog traga u ovoj grupi, za provedenih skoro 10 godina, baš kao i gore pomenuti
Dj Ashba. Tu se verovatno i krije glavni razlog njegovog odlaska. Baš kao
Dj, ni
Thal nije upisao niti jednu jedinu notu u
GnR zaveštanju, a velika želja za stvaranjem uticala je presudno. Hm, pa zar to nije ujedno i najveća želja i zadovoljstvo svakog gitariste? Stvaranje muzike? Naravno da je tako, ali
Axl Rose je naravno gledao na stvari drugačije. Zato je ekipa i počela da se osipa a brod polako da tone.
Tako su
Gunsi praktično ostali na samo jednoj gitari za sada i to u liku
Richard Fortus-a, koji se u bendu iz nekog razloga ima ulogu ritam gitariste i pored toga što na koncertima ima veliki broj solo deonica u pesmama poput
Rocket Queen,
November Rain i dr.
Fortus je inače u bendu još od 2002. godine čime je nadmašio sve članove originalne postave
Gunsa i postao gitarista sa najvećim stažom u bendu nadmašivši po tome i samog
Slash-a. Što se
Reed-a i
Fortus-a tiče bitno je napomenuti njihovu trenutnu okupiranost sa super bendom
The Dead Daisies ojačanim bivšim
Motley Crue pevačem
John Corrabi-jem, sa kojim se nalaze na turneji koja traje do kraja godine u kojoj se promoviše njihov drugi album
Revolucion o kojem će takođe biti više reči. Iako to znači da praktično imaju obezbeđenu svirku u džepu u svakom trenutku, njihov status u
Gunsima je dosta bolji u odnosu na onaj koji su imali
Dj Ashba i
Ron Thal.
Richard Fortus je učestvovao u radu na poslednjem albumu dok za
Dizzy Reed-a po tom pitanju ne treba trošiti reči. Za
Fortus-a se čak može i reči da predstavlja neku vrstu glavnog
Axl-ovog glasnogovornika, jer je upravo on najviše puta do sada govorio o mogućem novom izdanju. Tako je krajem prošle godine čak izjavio da
Gunsi rade na materjalu i idejama koje je još
Slash ostavio u bendu tokom devedesetih. (4) Ta priča bila je pokrepljena i jednom jezivom slikom iz studija koju je navodno na Twitter-u postavio sam
Axl Rose. Krajem juna ove godine
Fortus je još jednom potvrdio da
Gunsi imaju materijala za dva a možda i tri nova albuma što je potvrdio i
Dizzy Reed uz opasku: "
Be patient". Pa da, "
Patience" je izgleda više nego ključna reč koja opisuje ovaj bend još od samog njegovog nastanka, dok fanovi već godinama u sebi pevuše:
"novi album? mhm, all we need is just a little patience". Ko bi rekao da će ovi stihovi postati toliko prorčanski.
Dizzy Reed i
Richard Fortus za sada, čini se, ostaju privrženi generalu
W.A.R-u, što takođe važi i za ostale članove. Basista
Tommy Stinson jedan je od standardnih članova (u bendu od 1998.godine) koji bi komotno mogao da ostane tu i na dalje. Međutim ne treba gubiti iz vida i njegovu fleksibilnost. Setimo se Južnoameričke turneje od prošle godine kada ga je zbog obaveza sa svojim bendom
The Replacements, zamenio niko drugi do
Duff McKagen glavom i bradom. Palice sa druge strane, za sada ostaju u rukama
Frank Ferer-a, koji je treći bubnjar po redu u tzv. novim
Gunsima. Čini se da on i nije neko najbolje rešenje pošto se jednostavno ne uklapa u bend profila
Guns N Roses, sa čime se slaže i većina fanova. Tu je još uvek i
Chris Patman, drugi klavijaturista zadužen za razne efekte (takođe u bendu od 1998.godine). Za njega bi se moglo reći da je čist produkt
Axl-ovog hira za industrializacijom zvuka tokom devedesetih, tako da njegov dalji ostanak u bendu zavisi i od toga kojim bi se pravcem dalje kretalo.
Kada se sve do sada navedene činjenice sagledaju, postavlja se i logično pitanje: šta će biti dalje sa bendom? Kako je predviđanje jedno od najteže ostvarivih ciljeva, bilo ono naučno ili laičko, mnogo bi praktičnije bilo predočiti nekoliko mogućih scenarija po kojim bi se hipotetički nastavio život ovog benda.
Scenario br 1. - Totalni raspad benda.
Prema ovoj varijanti, odlazak pomenutih članova predstavljao bi definitivni kraj grupe
Guns N Roses. U svakom slučaju najnepoopularniji scenario od svih mogućih. Grupa bi prestala da postoji i sve bi se završilo na ukupno 6 albuma, a ako se složimo da je
GNR Lies ipak bio EP,
Spaghetti Incident cover, onda je to ipak samo četri autorska albuma. Za karijeru od 30 godina to je premalo. Nadamo se da to toga ipak neće doći jer šta god ko misliom ovaj bend ipak ima još mnogo toga da kaže.
Scenario br 2. - Dolazak novih članova
U ovoj varijanti
Axl Rose bi trebao da se odluči da zaposli dvojicu novih gitarista. Ko god u tom slučaju došao u bend, bilo da se radi o renomiranim poznatim gitaristima ili nekim novajlijama u svetu muzike, ništa se drastično ne bi promenilo u odnosu na poslednju postavu. Niko nije nezamenjiv, ali ukoliko bi u toj varijanti
Axl samo nastavio da besomučno ide na turneje, bez novog materijala, za godinu dve desilo bi se isto što i danas. Neminovno bi u toj situaciji došlo ili do ponovnog osipanja članova benda, a strpljenje fanova bi verovatno još više opalo, što bi vodilo u još jednu bezizlaznu situaciju. Tačnije došlo bi do vrtenja u krug, a to ovom bendu svakako nije potrebno.
Scenario br 3. - Povratak
Finck-a i
Buckethead-a
Povratkom
Robin Finck-a i
Buckethead-a dobili bi smo nešto nalik na
Gunse sa početka dvehiljaditih. Ova varijanta sigurno nije toliko poželjna od strane fanova ako se prisetimo njihovih reakcija iz tog vremena na izgled i muziku grupe, iako čini se da je muzički ta postava bila bolja od ove koju znamo iz perioda 2009-2015. Takođe pitanje je i da li bi se ova dvojica vratili u grupu. Poznavanje materijala svakako bi bila prednost, ali opet, bez novog materijala sve bi ostalo na istom. U svakom slučaju jedna od manje verovatnijih varijanti, ali ne i potpuno nemoguća.
Scenario br 4.- Povratak starih Gunsa
Ovo je bez sumnje najpoželjnija varijanta u svakom pogledu. Ona bi se mogla manifestvovati u nekoliko pod-varijanti, s obzirom da govorimo o povratku starih članova kojih ima malo više nego samih mesta na bini. Zbog toga će ovaj scenario biti podeljen na nekoliko pod-mogućnosti.
A - Povratak samo
Slash-a u bend. Hipotetički,
Slash bi u neku ruku mogao da nadomesti izostanak dvojice solo gitarista u bendu. stariji materijal bio bi sa sigurnošću u pravim rukama. Kombinacija
Fortus - Slash bila bi moguća, ali bi tu moralo da dođe do preraspodele uloga.
Fortus bi ipak morao da preda
Slash-u sviranje sopstvenih deonica, dok bi on ostao fokusiran na pesme sa "kineske demokratije". Ah da, taj novi materijal. I pored toga što je
Slash fenomenalan muzičar, ipak ne mogu da ga zamislim kako "šreduje" one kfc svemirske solaže.I pored toga što on nikada nije imao problema sa Axl-ovom željom da se zvuk promeni, čovek ima svoj sopstveni stil koji se zasniva na blues rock-u i to je to. U ovoj varijanti moralo bi da dođe do ozbiljnog razgovora o tome šta će se i kako izvoditi na bini od repertoara. Iako izgleda zanimljivo, ova varijanta je teško izvodiva. Naravno ne zaboravimo, ovo je samo hipotetički jer bi pre svega morala da se premosti jedna ogromna prepreka a to je odnos na relaciji
Axl - Slash.
B - Povratak prve petorke benda. Ako
Axl odluči da mu je u interesu da spase grupu ovo bi mu bila najbolja varijanta. Ne samo da bi u grupu uneo novu (staru) svežinu, već bi to bilo dobro i marketinški. Tada bi i novi materijal na neko vreme mogao da bude zanemaren. Bio bi to svakako događaj veka. Nešto o čemu svi fanovi
Gunsa maštaju godinama. Pojedinačno, možemo zaključiti da bi
Duff McKagen bio rado u igri s obzirom da je u odličnim odnosima sa
Axl-om, a i svirao je sa
Gunsima prošle godine, uključujući i nove pesme.
Izzy Stradlin je još jedan od starih članova koji ima odličan odnos sa
Axl Rose-om već godinama. On je takođe svirao kao gost sa
Gunsima 2006. i 2012. godine. Problem sa njim je ipak u tome što je on iz tog cirkusa pobegao još davne 1991. A ponovnim okupljanjem, cirkus bi se svakako "vratio u grad". Njegova povučenost u ovom trenutku ne ide na ruku ovom toliko priželjkivanom događaju. Dalje,
Steven Adler kao bubnjar? Da, ali jedino ako pre toga nokautira
Axl-a, kako i sam godinama priča. Tu je i sviranje stvari sa
UYI albuma, ali to nije nepremostiva prepreka. Pre bi odnos sa
Axl-om bio sporan, s obzirom da on nikad nije dobar, što datira još iz osamdesetih. I na kraju, tu je opet
Slash. Njegov i
Axl-ov odnos je koren svega. Ako se to bude premostilo, onda su sve varijante moguće i sva vrata otvorena. O njihovom odnosu mogla bi se napisati knjiga, tako da ja o tome ovde neću dužiti jer je sve jasno. Jasno je i da bi
Slash rado ponovo stao na binu sa
Rose-om, što je on uvek i govorio. Pitanje je naravno da li bi to učinio i sam
Axl.
C- Povratak postave iz 1992. godine. Ovde se pre svega misli na
Matt Sorrum-a na bubnjevima i
Gilby Clarke-a kao ritam gitariste. Identična situacija kao u pod varijanti B. Nesigurnog
Stradlina i "nepozdanog"
Adlera oni bi svakako zamenili i ovog puta. Tako je i bilo na čuvenom neuspešnom dodeljivanju nagrade na
Rock n Roll Hall of Fame, kada se
Izzy Stradlin nije ni pojavio. Treba napomenuti da su se tada Steven
Adler i Matt Sorrum po prvi put u životu nastupili zajedno i prebrodili nesuglasice iz prošlosti. U svakom slučaju druga po redu najbolja varijanta, sigurno manje priželjkivanija ali za nijansu realnija.
Na kraju ipak moram još jednom da napomenem da su sve ove varijante za sada samo hipitetičke. Šta će i kako biti sa bendom
Guns N Roses u budućnosti ostaje da se vidi. Ono od čega zavisi je pre svega stav
Axl Rose-a koji drži u rukama sve konce. Drugo tu je njegov odnos sa
Slash-om jer je ta osovina u suštini osnov bilo kakve pomisli o okupljanju starih postava. I kao treće tu je i menadžment. Nikako ne smemo zaboraviti da se show biznis pre svega zasniva i na profitu a ne samo na sopstvenom uživanju. Ako menadžeri budu uspeli da nagovore
Axl-a i
Slash-a da prebrode svoje nesuglasice i pređu preko nekih stvari, onda je ponovo sve moguće.
Classic Rock je u maju pisao o jednoj vrlo zanimljivoj stvari u kojoj se navodi da svetski muzički festivali gube smisao iz godine u godinu.(5) Razlog je dovođenje jednih te istih bendova koji su pritom stari, i neće trajati još dugo, dok je broj novih i mlađih grupa znatno manji, a publika treba biti zadovoljena jer su u pitanju velike pare. Ima tu neke logike a i moram se složiti da je situacija identična na domaćoj muzičkoj sceni, ali o tome nekom drugom prilikom. Pošto je u pitanju veliki biznis, autor teksta čak napominje da bi upravo ponovo okupljeni stari
Guns N Roses mogao da spasi muzičku idnustriju, koja se danas velikim delom zasniva upravo na velikim festivalima, i tako joj produži život. Zanimljiva hipoteza u svakom slučaju. Videćemo da li će se
Guns N Roses još jednom naći u ulozi spasitelja rock n rolla, kao što su to na neku ruku učinili i krajem osamdesetih godina prošlog veka.
Uputnice: 1) sixxsense.com 2) Ibid. 3) ultimateclasscrock.com 4) loudwire.com 5) Classic Rock Magazine- Issue June 2015.
Slike: 1)billboard.com 2) forbes.com 3) zimbio.com 4) geeksofdoom.com 5) loudwire.com 6) independent.co.uk 7) musictimes.com 8) limon.kg
Avgust 2015.godine Autor: JP
Čini se da ga je u stvari ta tvrdoglavost i održala svih tih godina u tom prepoznatljivom životnom stilu. Ipak problemi su postali vidljivi na Wacken Festivalu 2013. godine u Nemačkoj, kada je bend morao da prekine nastup posle samo šest odsviranih pesama. Evropska turneja nakon toga bila je otkazana. Bend se 2014. godine vratio na scenu kao podrška Black Sabbath-u u Hyde Parku, odsviravši samo 50 minuta. Pokušavao je Lemmy. Borio se koliko je mogao. Njegova upornost, čelična volja za rock n rollom i već pomenuta tvrdoglavost, doprineli su i izdavanju 22. po redu albuma Bad Magic. Album je primljen sa velikom pažnjom, ne toliko zbog same muzike, već zbog činjenice u kakvoj je situaciji nastao. Bila je to neka vrsta Lemmy-evog prkosa svemu što mu se poslednjih godina događalo. Ipak, na turneji nakon toga, u američkom gradu Austin u Teksasu, dogodilo se opet ono najgore. Posle svega tri odsvirane pesme Lemmy je emotivno izjavio: "I cant do it." I onda dodao: "Voleo bih da mogu da sviram za vas, ali jednostavno ne mogu...." Ostaće upamćena i slika sa koncerta u St Luisu, kada je Phill Campbell, podigao Lemmy-evu ruku visoko u znak pobede, nakon seta od 13 pesama koje su uspeli da izguraju. Ta dva događaja,. nažalost označila su simboličan kraj jedne priče, jedne ere, jednog čoveka i jednog benda.
